ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД

821.163.41.09-31 ПЕКИЋ Б.
DOI:10.5937/ZRFFP44-7120

НЕБОЈША Ј. ЛАЗИЋ1
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ С ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ
У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА СРПСКУ КЊИЖЕВНОСТ И ЈЕЗИК

ПРОФЕТСКО ПИСМО БОРИСЛАВА ПЕКИЋА:

НОВИ ЈЕРУСАЛИМ ИЛИ НОВИ ВАВИЛОН?
(Време и 1рос ор у ЗлаMном руну)2

САЖЕТАК. У раду анализирамо профетски тон у роману Златно руно Борислава

Пекића, његове увиде о будућности човека као врсте. Истражујемо од-
нос овог седмотомног романа према најважнијим цивилизацијским
питањима као што су људска слобода или однос према религији. Раз-
матрамо даље како време и простор детерминишу ставове Борислава
Пекића према идеалу слободе, бројним покушајима његове реализа-
ције и сталним осујећењима у дугом ходу историје цивилизације. По-
кушавамо да проникнемо у начин на који су традиција библијског про-
роштва или профетски занос појединих књижевника који му претходе
могли утицати на пишчеве аподиктичке судове које срећемо на страни-
цама Златног руна.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: профетски дух, слобода, утопија, дистопија.

1 lazicjnebojsa@yahoo.com
2
Ра: је Eримљен 17. окMоKра 2014, а Eрихваћен за оKјављивање на сасMанку Ре:акције ЗKорника
о:ржаном 25. :ецемKра 2014.

67
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

Цивилизација сиMуирана у EросMору и исMорија развијена у вре-

мену заје:но о:ређују су:Kину и Eоложај човечансMва у свеMу. У
књижевносMи умеMник EрисMуEа оKликовању умеMничко; Eро-
сMора и из;ра:њи умеMничко; времена, чиме сMвара времеEро-
сMорно умеMничко осMварење, кулMивисани арMефакM. Уколико
EросMор и, EосеKно, време имају Mолико значајну уло;у у свако:-
невном живоMу, си;урно је :а и у умеMносMи за:ржавају исMи или
сличан значај. Прилично је јасно :а не EосMоје књижевни MексMо-
ви, ма колико Kили ексEерименMално; каракMера, који су ин:и-
ференMни Eрема каMе;оријама времена и EросMора и њиховим
имEликацијама. Не EосMоји умеMник који се својим :елом не
изјашњава о KиMним EиMањима цивилизације и исMорији; Eоне-
ка: и ћуMање о Mоме речиMије ;овори о: :ирекMно; ан;ажмана.
Наша књижевносM и књижевници увек су се не:восмислено
о:ређивали Eрема есMеMичким, али и еMичким и и:еолошким
сMрујањима у XX веку. Борислав Пекић својим Eрозним оEусом
EрисMуEио је EонешMо :ру;ачијој врсMи ан;ажованосMи о: оне
која се сво:ила на Eисање EуKлицисMичких и Eолемичких сEиса
и EарMијско :еловање. Пекића не занима у Mоликој мери Eоложај
је:но; човека или нације у исMорији и цивилизацији, колико ;а
занима су:Kина човека као врсMе. У ње;овим MексMовима заEажа
се Eрожимање суEроMсMављених Eо;ле:а на свеM, космоEолиMс-
ко; и национално;, а;носMицизма и ;носMицизма. МеђуMим, за-
хваљујући снази EоеMичко; замаха, у Пекићевим осMварењима,
EосмаMрано свеукуEно, нема конMроверзних су:ова иако се на-
Eоре:о износе сMавови који се оKично смаMрају суEроMсMавље-
ним.
ИсMраживање функције времена и EросMора у Зла ном руну
уEућује нас на оEсесивну Mему Борислава Пекића: су:Kину чове-
ка у Kу:ућносMи. ОKлик цивилизацијско; ор;анизовања у исMо-
ријској EерсEекMиви. Ова, ако се Mако може назваMи, аMеисMичка
есхаMоло;ија, није EројекMована у Kу:ућносM схваћену као хори-
зонM који сMално измиче и ника:а се заисMа не осMварује. У Пе-
кићевој Eророчанској визији Mа Kу:ућносM оKухваMа :ва:есеMове-
ковну са:ашњосM, или се Kар узрок њене анMиуMоEијске Eриро:е
налази у њој, и сасвим је извесна. У Eрошлом веку су се :ве и:ео-
ло;ије неслоKо:е на:виле на: чиMав свеM, али и сукоKиле је:на с
:ру;ом. У :ивинизацији нације или :ржаве и :ивинизацији кла-
се, Пекић је ви:ео ;лавне оEасносMи Eо исMинску слоKо:у ин:и-
ви:уе. Но, и након њихово; Eораза и урушавања, чиMамо ко: Пе-
кића, Eре: човечансMвом се нису оMворили EуMеви слоKо:е.

68 НЕБОЈША Ј. ЛАЗИЋ
 ПРОФЕТСКО ПИСМО БОРИСЛАВА ПЕКИЋА: НОВИ ЈЕРУСАЛИМ ИЛИ НОВИ ВАВИЛОН?

ПошMо се Mо није :есило, узрок анMиуMоEијске Kу:ућносMи мо-

рао је лежаMи мно;о :уKље исEо: и:еолошке оEне којом се за-
о;рће човек; узрок је EоMицао из :уKинско; :исKаланса и несраз-
мере у човеку, у ње;овој расEолућеносMи између :уховно; и
маMеријално;. Тај унуMарњи сукоK се, у Пекићевој инMерEреMа-
цији, на Eовршини исказује као суEроMсMављеносM свеMа умеM-
ничко; :еловања и свеMа EокренуMо; Mр;овачким имEераMивом
за сMицање Eре:меMно; Kо;аMсMва. Премоћ маMеријалних на: :у-
ховним силама Eисац нам Eоказује Mиме шMо Mек у је:номе о: Си-
меона, Симеону МосхоEолиMу, на:вла:ава умеMнички EринциE
на: EринциEом Kо;аћења.
Највише EросMора у роману Eосвећено је оEисивању мукоMрE-
но; EуMа Eрема Eоро:ичном циљу: узимању злаMно; руна, које је
симKол земаљско; Kо;аMсMва и моћи. Но, ка:а је „злаMно руно у;-
раKљено”, како каже Симеон Ње;ован, оMкрива се :а је оно оEсе-
на, варка, :а је мукоMрEни хо: Eрема њему кроз EросMор и време
Kио Kесмислен. ЗаMо је EовраMак у царсMво миMа и Mело црно;
коња враћање сушMини, Eравом живоMу, живоMу у не-времену и
не-EросMору, вечном живоMу у миMу (умеMносMи).
Пекићеву фанMазма;орију Зла но руно назвали смо EрофеMс-
ком, Eророчком књижевношћу. Који су Mо ар;уменMи који Kи
мо;ли Eо:ржаMи овакво не:војKено именовање? Пре све;а, Mо је
Eсеу:оKиKлијски сMил коме Пекић не EриKе;ава само на формал-
ном Eлану Mиме шMо циMира аEокалиEMичне визије Св. Јована Бо-
;ослова у еEи;рафима већ шMо чиMаве сMранице сво; романа ис-
Eисује на сличан начин:
„Хаџија се на Mе Eрекоре раскаја врло, и EосMиђен са своје сеKич-
носMи, исEрича им Eлачући како је је:ном :авно, :ок Mај Eра; још у
Бео;ра:у није Kио, с ње;а оMеран човек који је у невољи ;р:ној на
њему о:мора искао, :а о Mој ;рехоMи нико не зна сем ње;а, Хаџије,
оно; човека, и ево са:а њих, али :а се Mако нешMо неоEросMиво, :ок
је он ка:ар EамеMно мислиMи, ника: више на Eра;у :ома Ње;ован
неће EоновиMи.
– Јер и лисице – рече – јаму имају, и EMице неKеске ;нез:а своја,
само ви немаMе ни;:е ;лаве своје заклониMи. УђиMе заMо у :ом мој,
који је о:селе и ваш!” (Пекић 1981: 253–254).

Примера Eишчево; EасMиша и Eаро:ирања KиKлијско; кази-

вања има још веома мно;о, али оно шMо на сушMински начин о:-
ређује ову Eрозу као EрофеMску јесMе EоMреKа :а се искаже симеM-
рија на различиMим Eлановима MексMа. ПророшMво је Eојава која
се најчешће везује за рели;ију и она се у њој у;лавном Eојављује

НЕБОЈША Ј. ЛАЗИЋ 69
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

и Mумачи као Kожански :ар, ређе као казна. Шире EосмаMрано,

Eророковањем, Mј., анMициEацијом Kу:ућих времена, мо;у се с
Eо:је:наким Eравом KавиMи и умеMници, научници, филозофи,
Eа чак и EолиMичари. УоKичајено је :а се умеMничке визије смаM-
рају мање Eоуз:аним јер се у;лавном заснивају на инMуицији,
:ок се научне и филозофске сEекулације о Kу:ућносMи смаMрају
извеснијим EошMо се EреMEосMавља :а су сMроже у о:аKиру меMо-
:а Eомоћу којих се оKавља Eре:икција. Понека: се :еси и :а :ође
:о Eрожимања различиMих инMелекMуалних вокација, чиме се
:оKија нови квалиMеM у Eророчком :елању.
ПошMо смо већ Eоменули реч симе рија у вези са за нас Eри-
марним елеменMима романескне EоеMике – временом и EросMо-
ром, морамо се заEиMаMи о:акле је :ошао овај чесMо Eомињани
Mермин у Пекићево Зла но руно? Нема сумње :а :алеко Eорекло
ово; Eојма, у Mоликој мери EрисуMно; у Зла ном руну, MреKа Mра-
жиMи у Eишчевом оEсесивном EреисEиMивању хришћанске сли-
ке свеMа у којој су суEроMсMављене визије НеKа и Земље, Раја и
Пакла. У Пекићевој концеEцији свеMа и EореMка сMвари, суEроMс-
Mављеним свеMовима које смо навели o:;оварају свеM умеMносMи
и свеM свако:невице о;рнуM у рухо Mр;овачко; сMалежа. И Eишче-
вој визији и Mеолошким сEекулацијама корен се налази у ПлаMо-
новом учењу о Eаралелном EосMојању и:ејно; и реално;, емEи-
ријско; свеMа. Симеонским ;овором EлаMонско и хришћанско
учење EреMвара се у сле:еће реченице:
„Аф о 1у ини ин зои, ин ке ско они. Јер, оно шMо живоM :аје, Mо
и уKија. Начела неKа, начела су земље. ИсMи рачун, оKрнуMа мера”
(Пекић 1981: 271).

Пекић је EлаMонисM, али не и хришћанин, сMо;а о: анMичко;

филозофа Eреузима замисао о EосMојању и:еално; и реално;
свеMа, а из хришћансMва :рамаMичан Mон EриEове:ања из Eро-
рочких књи;а СMаро; и Ново; завеMа и њихово Eре:виђање Kу-
:ућносMи. Он иронизира KиKлијске Eриче и :есакрализује KиK-
лијска чу:а, али и EрећуMно исказује :ивљење Eрема Mом
;ран:иозном уMоEијском Eо:ухваMу човечансMва. Јасмина Ахме-
Mа;ић, која у конMинуиMеMу Eроучава :ело Борислава Пекића3, у
књизи Ан ро1о1еја. Би лијски 1о екс у Пекићевој 1рози оMкрива
:а се роман Зла но руно може чиMаMи као наоEака Би лија.
3
Она је EосеKну Eажњу Eоклонила улози анMичке миMоло;ије и KиKлијских
ле;ен:и у комEозицији и EоеMици Пекићевих :ела (уE. АхмеMа;ић 2001; Ах-
меMа;ић 2006).

70 НЕБОЈША Ј. ЛАЗИЋ
 ПРОФЕТСКО ПИСМО БОРИСЛАВА ПЕКИЋА: НОВИ ЈЕРУСАЛИМ ИЛИ НОВИ ВАВИЛОН?

„Тумачећи симеонску су:Kину као Eосле:ицу ’фирминих Eла-

нова и инMереса’, ЗлаMно руно EоEрима оKележја оKрнуMе Би лије.
Ако се су:Kина Израиљаца, о:носно кроз њу су:Kина човечансMва,
Eре:очава у Би лији у конMексMу Божије; Eлана о сEасењу, у ЗлаM-
ном руну се су:Kина Ње;ована, и кроз њу Mакође су:Kина човечанс-
Mва, размаMра као Eосле:ица ’фирминих Eланова’” (АхмеMа;ић
2006: 59–60).
ПлоMин и :ру;и неоEлаMонисMи су ПлаMоново учење о :ва ком-
EлеменMарна свеMа касније изменили и изразили EознаMим ре-
чима: Као на не у, ако и на земљи. ЗKо; Mо;а је из EерсEекMиве
хришћансMва живоM увек Eа: из више у нижу сферу EосMојања.
Слично се :ешава и с Пекићевом космо;онијом Eримењеном у
ње;овој EоеMици Eрозе, свеM умеMносMи је свеM вечносMи маMе-
ријализован у миMу, :ок је живоM љу:и Eа: у Kаналну свако:не-
вицу која чесMо за:оKија форму Eакла на земљи. ЗаMо Пекићеви
књижевни MексMови EосMају EророчансMва о Kу:ућносMи: Mеле-
оло;ија човека Kез Бо;а.
Реч симе рија намеMала се мно;о EуMа Eриликом Eисања ово;
чланка о времену и EросMору у Пекићевом роману Зла но руно.
Уочавали смо је у и:ејним Eорукама :ела, у комEозицији и :ру-
;им се;менMима Eишчеве EоеMике. Уколико се нека осоKина књи-
жевно; MексMа јавља с Mаквом закономерношћу, не може KиMи
сумње :а је она нео:војиви :ео ауMорово; Eо;ле:а на свеM и из
ње;а Eроизишле EоеMике. Ово нам су;ерише :а симеMрија (мани-
хејсMво, :војносM, конMраEункMуалносM) мора KиMи основа за на-
чин изражавања који смо назвали EрофеMским Eисањем. Да ли
уисMину иза EрофеMско; Eисма мора сMајаMи EрофеMски :ух?
Да Kисмо о:;оворили на ову реMорску заEиMаносM, враMићемо
се НорMроEу Фрају и ње;овој Eрвој књизи, сMу:ији о Вилијаму
Блејку Eо: каракMерисMичним насловом С рашна симе рија
(Fearful symmetry)4. Блејк, Eесник и сликар (;равер), оносMраним
визијама у је:ној и :ру;ој умеMносMи усEева :а их Eомири својим
мисMицизмом. Већ Eре;ле: ње;ових најзначајнијих осMварења
све:очи о усEосMављању симеMрије (екви:исMанце) између суE-
роMсMављених Eојава и свеMова: Песме невинос и и Песме искус ва,
Венчање не а и 1акла. ИсMовремено с уоKичајеним Eесничким, на-
сMајали су Блејкови мисMички EоеMски MексMови као шMо су сEево-
ви Јерусалим или Мил он. Ви:имо :а је:носMавно наKрајање на-
слова исказује у:војеносM и конMрасMираносM моMива, шMо је,
4
СинMа;ма је :ео сMиха Блејкове Eесме Ти,ар којом се завршавају Eрва и Eо-
сле:ња сMрофа.

НЕБОЈША Ј. ЛАЗИЋ 71
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

како смо EреMEосMавили, основ за формирање Eророчко; (Eро-

феMско;) :уха и о:;оварајуће EоеMике. ИлусMрујмо ово Mврђење
Eримером из Блејкове Eоезије. Је:ан о: KиMнијих моMива Пе-
кићево; сMварања, MоEос Јерусалима, у Блејковом сEеву Мил он
Mакође има ценMралну функцију.
Прес а и са ор ом нећу,
Ни ’ ће мач мој миран и и,
Јер морамо Јерусалим
Сре Ен,леске из,ра и и.
(Eрево:: Дра;ан Пурешић)

Ка: Блејк ;овори о EоMреKи :а се у Ен;леској са;ра:и Јеруса-

лим, он мисли на из;ра:њу ово; хришћанско; симKола као мере
хрисMијанизовања ње;ове земље. У Пекићевом случају, ви:ели
смо већ, Јерусалим је :ру;о име за ;ула;е и :ру;е конценMрацио-
не ло;оре.
Иако између Блејка и Пекића има сличносMи, EосMоји је:на
разлика која их сушMински раз:ваја: Блејк је Eосвећени верник5,
:ок је уверење наше; Eисца синкреMички комEлекс а;носMициз-
ма, ;носMицизма и рационалисMичко; аMеизма. Пекић ника:а
није Eоверовао (EоEуM Блејка) :а је мо;уће, чак ни као иронични
или Eаро:ијски коменMар, :ирекMно комуницираMи с Eророцима
из СвеMе књи;е. Ње;ове Eре:икције засноване су на разуму, на
искусMву и Eоукама из временске и EросMорне осMвареносMи чо-
века, ње;ове исMорије и цивилизације. На крају крајева, њих
:војицу о:ваја и начин EрофеMско; уоKличавања Kу:ућносMи:
Блејк је Eесник из еEохе романMизма, :ок је Пекић EрозаисM Eос-
Mмо:ерно; :оKа. У је:ном :ру;ом есеју, Фрај је, Eишући Eоново о
сEеву Мил он, EримеMио како су Eесникове визије визије неко;а
ко о Eре:меMу Eевања све:очи с увереношћу очевица6.
„Према Mоме, ᾽Eала свеMлосM᾽ је наизменично свеMлосM и Mама
свеMа који Eознајемо; узвишена свеMлосM Kи Kила вечиMа свеMлосM
Божје; ;ра:а, ;:е више не EосMоји EоMреKа за сунцем и месецом, и
5
Ма:а не Kаш Eравоверни, EосмаMрано са сMановишMа Kило које хришћанске
:еноминације.
6
Ова осоKина Блејково; EоеMско; израза :елимично се може оKјасниMи уMи-
цајем који је на ње;а извршио Емануел Све:енKор;. ДирекMну инсEирацију
за соEсMвена EророшMва Блејк је мо;ао Eронаћи у књи;ама шве:ско; мисMи-
чара у којима овај оEисује своја „сусреMања” с анђелима и :емонима (уE.
Све:енKор; 1988).

72 НЕБОЈША Ј. ЛАЗИЋ
 ПРОФЕТСКО ПИСМО БОРИСЛАВА ПЕКИЋА: НОВИ ЈЕРУСАЛИМ ИЛИ НОВИ ВАВИЛОН?

;:е наEокон можемо :а ви:имо, како Блејк казује у EророшMвима,

:а у сMвари није:ан сMваралачки чин није сMварно из;уKљен у вре-
мену” (Фрај 1990: 80).

Као :о:аMак на Eоређење EрофеMско; :уха између је:но; Eес-

ника и романоEисца, наве:имо Eримере и рационалних, на ло-
;ичким Eремисама заснованих су:ова о Kу:ућносMи. Нека Mо Kу-
:у :ва Eримера из немачке филозофије. И хронолошки и Eо
значају, на Eрво месMо :олази Хе;ел са својим учењем о :уху који
се Eреко својих EојавносMи на крају враћа самом сеKи. Хе;ел је
умеMносMи, у скла:у с ло;иком развоја и исEољавања аEсолуMно;
:уха Eреко савршенијих форми рели;ије и филозофије, Eре:ви-
:ео EосMеEено замирање и несMајање (Хе;ел 1986: 406–407). Дру;о
велико EророчансMво о крају заEа:не цивилизације је, наравно,
ШEен;лерова ма;исMрална сMу:ија Про1ас За1а а, ;:е је он, ко-
рисMећи инMер:исциEлинарни EрисMуE, заокружио своју зами-
сао о цикличној сменљивосMи цивилизација у исMорији. Навели
смо ове :ве значајне филозофске Eре:икције :а Kи се ви:ело ка-
ко се може EророковаMи и у „сMро;им” :уховним наукама, а не
само у оквиру рели;ије и умеMносMи. На Хе;елову и:еју о EосMе-
Eеном о:умирању значаја умеMносMи враMићемо се уKрзо.
Љу:ски живоM се на замишљеној скали времена може EосмаM-
раMи и као MренуMни Kлесак исEре: и иза ко;а зјаEи мрак неEос-
Mојања. Ако је линија исEре: Mо; краMкоMрајно; сијања Kесконач-
на, а и замишљена линија након ње;ово; ;ашења може се Eовући
ка KесконачносMи, он:а сам живоM нема смислену вре:носM у о:-
носу на ове :ве KесконачносMи које се EоMиру и оKесмишљавају.
Смисао живљења у овако аEсур:но усMројеном свеMу сушMинско
је EиMање на које Eокушава :аMи о:;овор Борислав Пекић у рома-
ну Зла но руно.
ПросMор и време мо;у се замислиMи као е;зисMенцијални кавез
који сачињавају :ве :имензије, ;:е је EросMор хоризонMална Kаза,
а време верMикалне шиEке. Свако је рођењем ухваћен у овај кавез
и свако на различиM начин Mражи излаз из ње;а. Кључ који Пекић
Eре:лаже за излазак из Mо; кавеза који EонишMава човекове сMва-
ралачке моћи јесMе Mражење EуMева Eрема новим умеMничким
креацијама: из;ра:ња ново; времена и оKликовање :ру;ачије;
EросMора. Давање :ревним елеменMима ново; квалиMеMа мо;уће
је, казује Пекић, само у Eољу миMа који је меMафора за умеMносM.
Мисија човека осMварује се у оном краMкоMрајном Kлеску између
:ва нишMавила која ;а окружују и заMварају у кру;. ЖивоM Kи, сMо-

НЕБОЈША Ј. ЛАЗИЋ 73
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

;а, морао KиMи ваMра која оKасјава не само сеKе већ и руKне :елове
Mаме која ;а омеђује Eре рођења и након смрMи.
Човек време Eо Eравилу :оживљава као не:осMаMак, скоро ни-
ка: као оKиље; Mако се Eонашају и Симеони, јунаци романа Зла -
но руно Борислава Пекића. У Eишчевом свеMоназору, уверили смо
се мно;о EуMа :о са:а, нема месMа за на:у коју ну:и рели;ија, не
EосMоји вера у нешMо иза неEоновљивосMи и коначносMи живоMа
човека. Па који је он:а смисао живљења у Mаквом је:ном „е;зис-
Mенцијалном кавезу” или СарMровој „соKи Kез враMа”?
О:;овор који се ну:и на сMраницама романа Зла но руно мо;ао
Kи се оEисаMи као живоMни сMав који наликује заузимању сизи-
фовско; сMоицизма Eрема Kесмислу који EреMи. До Mакво; сMава
јунаци романа Борислава Пекића не :олазе рационалним Eри-
сMуEом, већ инсMинкMом самоо:ржања који се Eреноси ;енера-
цијски Mоком векова. УEраво заMо је Eисац на сMрани циклично;
EринциEа у живоMу и у мишљењу јер је:ино ово начело ;аранMује
:а ће се, Eонављањем исMих EосMуEака и живљењем наиз;ле:
различиMих а у сушMини исMовеMних живоMа, очуваMи искра веч-
носMи која се сели и реинкарнира из је:но; у :ру;и оKлик, Mј., из
је:но; у :ру;о; Симеона. Симеон Газ:а, за;ле:ан у :уKине Eоро-
:ичне Mра:иције, у је:ном осоKеном реMросEекMивном уви:у,
схваMа како је :ео Mих Kројних Симеона који су оEеM је:но. Ње;ов
моноло; Eоказује како ни он сам није си;уран у уло;у коју му је
наменио „Eоро:ични :ух” у ар;онауMици Фирме.
„А ви:иш Симеонима мојим није Kила… Само, и Mо је за EиMање.
Ако су сви у мени, ако им ја смисао, а ја ;а немам, какво; ;а и они
имају? Ако хMељи је:но ЗлаMно Руњо, а ја за :ру;им жуђим, како :о
сво;а :а сMи;њу ка: крму Ар;а ја у руке :ржим и лађу са све њих
:ру;оме, своме смеру во:им? Зимфоно, слажем се. Мислио и на Mо.
Да њих уоEшMе нема, :а сум ја они, уфек је:ањ исMи, у :ру;а сома,
:ру;о време. Па најEре верофао, и све ишло фињо, а он:ај веру из-
;уKио и сађ ми је, :аKоме, све Kесмисљено, и шMо ра:ио и шMо ра-
:им. Ко: А:ријаноEоља 1205, као;ођ на ЉуKљанско Eоље 1941…”
(Пекић 1986: 374).

Тај Eоро:ични :ух који EоEуM везивно; Mкива :ржи чиMаву ро-
манескну консMрукцију Зла но, руна можемо схваMиMи и као
свеMски (или свеMи) :ух локализован у је:ној конкреMној Eоро:и-
ци. Али, Eриро:а ово; :уха може се MумачиMи и на :ру;и начин.
Тон и мо:ус ово; EриEове:ања EраMи EаMос KиKлијске симKоли-
ке, сMарозавеMне и новозавеMне Eо:је:нако. МеђуMим, јасно је :а
Пекић не сле:и сMазе веровања, већ ну:и своје о:;оворе на :рев-

74 НЕБОЈША Ј. ЛАЗИЋ
 ПРОФЕТСКО ПИСМО БОРИСЛАВА ПЕКИЋА: НОВИ ЈЕРУСАЛИМ ИЛИ НОВИ ВАВИЛОН?

на EиMања. Пекићев сMил у Mоликој мери Eаро:ира и иронијски

EреисEиMује KиKлијске MексMове :а чиMалац нема сумњу у ње;ов
(не;аMивни) сMав Eрема :о;ми. Па иEак, Eисац уEорно исMрајава
на свом (Eсеу:о)KиKлијском заносу и EосвећеносMи Mако :а се мо-
же, Eомало Eара:оксално, Mвр:иMи како Пекић изнова исEисује
ово;а EуMа не свеMу, већ свеMовну књи;у EосMања и EосMојања.
На Пекићеву уEућеносM и усре:сређеносM на БиKлију више не-
;о ишMа уEућује нас уEоMреKа :елова KиKлијских MексMова у служ-
Kи еEи;рафа романа Зла но руно. Уви:ом у ове циMаMе уочавамо
:а, Kројем и :ужином, Eре:њаче Eророчке књи;е Св. Јована Бо;о-
слова из О кривења. Овај Eосле:њи MексM Ново; завеMа з;уснуMом
симKоликом, Kројним меMафорама и але;оријским сликама, као
и EреMећим Mоном, о:у:ара о: свечано; и мирно; казивања осMа-
лих књи;а. НорMроE Фрај, Eоуз:ани исMраживач миMова и архе-
MиEова у књижевним :елима, смаMра :а су визије Св. Јована Бо;о-
слова на ПаMмосу EрвенсMвено „исMинско значење СвеMо; Eисма,
а ње;ове аж:аје, јахачи и васељена у расаEу Kили су оно шMо је ви-
:ео у Језекиља и Захарије, ма шMа и ма како :а је ви:ео на ПаMму”
(Фрај 1985: 174).
И:ући Mра;ом ово; изво:а, :а ли се може рећи :а су Јован Бо;о-
слов, а Eосре:но и Језекиљ и Захарије и осMали сMарозавеMни Eро-
роци7, на:ахнули наше; Eисца? Уколико је Mако, а си;урни смо :а
јесMе, у чему су сличносMи и разлике EророчансMава између којих
леже векови и миленијуми? ШMа, :акле, чини Борислав Пекић
Eре: аEокалиEMичним визијама, Eре: Eоруком :а ће се су:ариMи
свеMови :оKра и зла у о:су:ној KиMки на чијем исхо:у ће EоKе:-
ник изнова са;ра:иMи Нови Јерусалим или Нови Вавилон?
Довољно је KациMи Eо;ле: на исMоимену EриEовеMку у зKирци
Mакође насловљеној Нови Јерусалим и схваMиMи како у Eишчевој
изокренуMој космо;онији и Mео;онији нема месMа за уMоEију Mак-
ве врсMе као шMо је „свеMи ;ра:, Јерусалим нови”, он је EосMао ра:-
ни ло;ор, ;ула; за EроMивнике комунисMичке :о;ме.
Уколико, :акле, Eоро:ични :ух о:;овара KиKлијском СвеMом
:уху, ко су он:а Eан:ани Бо;у Оцу и Сину Исусу ХрисMу из СвеMе
Mројице хришћанске вере? Према усMројсMву свеMа у умеMносMи
7
ПрисеMимо се :а је:ан о: кључних ликова Пекићево; романа Беснило носи
име Данијел Леверкин, шMо о:;овара сMарозавеMном Eророку Данијелу (Да-
нилу). На основу :невника Данијела Леверкина, „Eриређивач” исEисује не-
;аMивно, анMиуMоEијско јеванђеље (које Mо више није – :оKра весM – већ ;орка
весM), о Mоме :а се љу:и више не Eонашају као Eси, већ :а су Mо :ословно Eос-
Mали (уE. Пекић 1987).

НЕБОЈША Ј. ЛАЗИЋ 75
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

Борислава Пекића, чија се концеEција оEширно износи на 3260

сMраница се:моMомно; романа, Бо;у Оцу о:;оварала Kи умеMносM
сама, а Сину Божијем Eисац, умеMник, онај који хаосу свеMа (књи-
жевна ;рађа), :аје космички смисао и форму (књижевни MексM).
Све наEре: изнеMо уклаEа се у Пекићеву EесимисMичку Eро-
феMску визију Eрема којој мора :оћи :о краја хумане EовесMи (ис-
Mорије) и формирања квалиMаMивно ново; исMоријско; EореMка
на анMихуманисMичким начелима саз:ано;. Пекићева мисао, на
рационалним основама засновано EророшMво, о:аEеMа EоEуM
сMреле из са:ашњосMи (за;ле:ане у EрошлосM) Eрема Kу:ућнос-
Mи, „ви:и и све:очи” ;уKиMак љу:скосMи и нови Eа: у варварсMво.
Али шMа ћемо с уEозорењем, Eа и Eре:виђањима још о: Хе;ела о
EосMеEеном крају умеMносMи? Да ли Kи се осMварењем ово; „Eро-
рочансMва” заMворио и овај о:шкринуMи излаз за човека? Нарочи-
Mо заMо шMо је Пекићев хаKиMус у Eоложају или-или између анMи-
уMоEије (у исMорији) и уMоEије (у миMу који је, у сMвари,
умеMносM).
Појаве које ;рчке речи космос (ре:) и хаос (нере:) означавају
најчешће се :оживљавају и EосмаMрају о:војено, :ок се оне у
сMвари Eрожимају у срасли Kинарни Eар који Kи се мо;ао назваMи
неоло;измом: хаосмос. Љу:ски свеM је уEраво Mо. Пекићев роман
;овори о Mаквом фикционалном свеMу чија фикционалносM,
својим сисMемским и сисMемаMским Eесимизмом, засMрашује чи-
Mаоца више о: саме сMварносMи. Решење „анMроEолошке је:начи-
не”, синMа;ма којом Јован Делић оEисује о:нос Борислава Пе-
кића Eрема исMорији (Делић 2001: 109), Eоказује резулMаM
изузеMно неEовољан Eо човека, Mачније, онај ње;ов Kољи, хумани
:ео из које; извире врело умеMносMи и емEаMија за свеM и за :ру-
;о;.
Није:ан Eисац не Eише књижевно :ело у EоMEуносMи незаин-
Mересовано за сMварносM, ма колико се чинило :а је равно:ушан
Eрема :ру;им љу:има и свеMу у коме живи. Борислав Пекић и:е
и корак :аље, у ње;овом укуEном оEусу, а и у Зла ном руну Mа-
кође, сMално сусрећемо Mежњу :а уMиче и Eромени свесM и Eо;ле:
на свеM својих чиMалаца. При Mоме, Eисац не шMе:и EоеMичка
сре:сMва која му сMоје на расEола;ању, као ни вешMину увлачења
чиMаоца у свеM сво; анMроEолошки усмерено; књижевно; сMва-
рања, како Kи овај схваMио EоенMу о цивилизацији на „слеEом ко-
лосеку”. Гле:ано са сMране, из;ле:а као :а се Пекић свим силама
Kори, :а Mако кажемо, за срце, :ушу и разум својих чиMалаца, за

76 НЕБОЈША Ј. ЛАЗИЋ
 ПРОФЕТСКО ПИСМО БОРИСЛАВА ПЕКИЋА: НОВИ ЈЕРУСАЛИМ ИЛИ НОВИ ВАВИЛОН?

Mо :а их наве:е :а EраMе сле: ње;ових и:ејних Eо;ле:а на су:Kи-

ну човека и човечансMва у временској EерсEекMиви Eре: њима.
ОMкривањем анMиуMоEијске слике Kу:ућносMи, Eисац, ;оMово
уверен :а ће се ње;ово EророчансMво неизосMавно оKисMиниMи,
иEак за:ржава Eраво на на:у :а се :о;ађаји мо;у и :ру;ачије о:-
вијаMи, :а се, евенMуално, може EроKу:иMи инсMикM само-
о:ржања и о:неMи EоKе:у рационално; на: анималним у човеку.
ПосмаMране у Mом свеMлу, уMоEијска и анMиуMоEијска EерсEекMи-
ва нису више само :ве мо;ућносMи које се међусоKно искључују
већ су и си;нали о сушMинској :ека:енцији, а Eо мно;има, и крају
сваке умеMносMи и књижевносMи.
Свако ко :ође у :о:ир с Пекићевом Eрозом суочи се Eре или
касније с Eоложајем и уло;ом уMоEије, о:носно анMиуMоEије
(:исMоEије) у ње;овој EоеMици. Иако еMимоло;ија ово; Eојма
снажно су;ерише :а је он искључиво EросMорне Eровенијенције,
Eажљиво Eромишљање уEућује нас и Eрема каMе;орији времена.
Наиме, уMоEија и(ли) анMиуMоEија Kинарна су оEозиција која се
је:ино може осMвариMи и у EросMору и у времену. Или, уколико
сле:имо Пекићев начин Eромишљања о:носа цивилизације и
исMорије (EовесMи), Mј., EросMора и времена, уMоEија је осуђена на
е;зисMенцију је:ино у миMу сачињеном о: не-времена и не-Eро-
сMора. О:нос уMоEије и анMиуMоEије у Пекићевом концеEMу најви-
ше Eо:сећа на међусоKни о:нос KиKлијско; Из;уKљено; Раја и
Раја Eоново сMечено;, како ;а је ви:ео МилMон у својим еEовима.
Помињемо уMоEију и њен не;аMивни Eарњак анMиуMоEију у
конMексMу Пекићево; о:носа Eрема крају исMорије и умеMносMи.
СMварајући анMиуMоEијске EројекMе у књижевносMи који су, не-
мојмо заKоравиMи, Mек изокренуMе уMоEијске замисли, Борислав
Пекић и својом имEлициMном EоеMиком све:очи о EриKлижа-
вању оно;а шMо се у филозофији оKично назива крајем умеMнос-
Mи. ПосвеMивши :ру;и :ео своје сMу:ије Крај мо ерне овом EиMању,
Ђани ВаMимо у есеју Смр или залазак уме нос и наво:и уMоEију
као је:ан о: Mри Eре:знака који на;овешMавају смрM умеMносMи.

„Чињеница шMо Eоре: све;а :анас има још увек и виMалних

᾽умеMничких᾽ Eроизво:а, зависи вероваMно о: Mо;а јер се ра:и о
Eо:ручју у којем се, у комEлексном сисMему о:носа, на:мећу и сус-
рећу Mри асEекMа смрMи умеMносMи: уMоEија, Kitsch и Mишина. Тако
Kи се филозофски феноменоло;ија :анашњице мо;ла уEоMEуниMи
уз Eризнање :а је елеменM исMрајносMи умеMносMи у Eроизво:има
који се међусоKно разликују, уEркос свему у унуMрашњосMи инсMи-

НЕБОЈША Ј. ЛАЗИЋ 77
 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIV (3)/2014

Mуционално; оквира умеMносMи, Kаш и;ра ових различиMих њене

смрMи” (ВаMимо 1991: 60–61).
О смрMи умеMносMи о којој Eише ВаMимо наслањајући се на Хе-
;елово „EророчансMво” и Ничеову и Хај:е;ерову разра:у Eри-
мећујемо :а су у Пекићевом оEусу, као и у Зла ном руну, EрисуM-
на :ва о: Mри асEекMа: уMоEија и кич (Mривијализација Eрозно;
израза). Тишине у Пекићевој Eрози аEсолуMно нема. Тезе, о:нос-
но Eројекције о крају умеMносMи у филозофији EоклаEају се с Mен-
:енцијама које смо уочили у основној улози Пекићеве Eрозе, ње-
ном EрофеMском Mону и усмереносMи ка Kу:ућносMи. Зар
EрисусMво уMоEије и њено; анMиEо:но; оEозиMа, :исMоEије, не
све:очи о кризи исMе Eриро:е, кризи човека и ње;ове кулMуре?
У најсуморнијем али, чини се, и најMачнијем чиMању Пекиће-
во; Зла но, руна, MексM романа ну:и се чиMаоцу као EророшMво,
као Eосле:ње уEозорење. Човеков Eоложај у EросMору (цивили-
зацији) осцилира између анMиуMоEије коју живи и уMоEије о којој
машMа и чије визије и EројекMе може осMвариMи је:ино у вирMуел-
ном свеMу умеMносMи. ПосмаMрајући су:Kину човека у временс-
кој (исMоријској) EерсEекMиви, Пекићево EророчансMво нам оM-
крива: EрошлосM је миM, са:ашњосM је Eакао, а Kу:ућносMи нема.

ЛИТЕРАТУРА АхмеMа;ић, Ј. (2001). Ан ички ми у 1рози Борислава Пекића. Бео;ра::

Књижевна реч.
АхмеMа;ић, Ј. (2006). АнMроEоEеја. БиKлијски Eо:MексM у Пекићевој Eро-
зи. Бео;ра:: Драслар EарMнер.
Блејк, В. (2007). Иза рана ела. Бео;ра:: ПлаMо.
ВаMимо, Ђ. (1991). Крај мо ерне. Нови Са:: СвеMови.
Делић, Ј. (2001). Универзална – ме аис оријска, ан ро1олошка, ми ома-
хијска и ан и о,ма ска 1риро а Пекићеве кри ике. Савремена ср1ска 1роза.
(зKорник ра:ова). ТрсMеник: Наро:на KиKлиоMека „Јефимија”– КулMур-
но EросвеMна заје:ница.
Пекић, Б. (1978–1986). Зла но руно 1–7. Бео;ра:: ПросвеMа.
Пекић, Б. (1987). Беснило. Бео;ра:: БИГЗ.
Све:енKор;, Е. (1988). Не о са својим иво ама и 1акао 1рема ономе ш о сам ви ео и
чуо. Бео;ра:: Сфаирос.
Фрај, Н. (1985). Велики ко (екс). Бео;ра:: ПросвеMа.
Фрај, Н. (1990). Блејков уво у искус во, Гра ац, р. 95, 96, 97. Чачак: Гра:ац.
Хе;ел, Г. В. Ф. (1986). Феноменоло,ија уха. Бео;ра:: БИГЗ.

78 НЕБОЈША Ј. ЛАЗИЋ
 ПРОФЕТСКО ПИСМО БОРИСЛАВА ПЕКИЋА: НОВИ ЈЕРУСАЛИМ ИЛИ НОВИ ВАВИЛОН?

НЕБОЙША ЛАЗИЧ
УНИВЕРСИТЕТ В ПРИШТИНЕ СО ВРЕМЕННЫМ
РАЗМЕЩЕНИЕМ В КОСОВСКОЙ МИТРОВИЦЕ,
ФИЛОСОФСКИЙ ФАКУЛЬТЕТ

РЕЗЮМЕ ПРОФЕТИЧЕСКОЕ ПИСЬМО БОРИСЛАВА ПЕКИЧА:

НОВЫЙ ИЕРУСАЛИМ ИЛИ НОВЫЙ ВАВИЛОН?

Борислав Пекич, Eиша о су:ьKе семьи Ня;о-Не;ован в романе «Золо-

Mое руно», выEисываеM как исMорию серKско;о наро:а, уви:енную ;ла-
зами романисMа, Mак и су:ьKу евроEеской цивилизации, нахо:ящейся в
EосMоянном оMсMуEлении Eере: налеMом Турции и ислама. Но, Mо, на
чMо авMор своим EрофеMическим Mоном хочеM EролиMь свеM, не Mолко
су:ьKа нации или оM:елно;о человека в ней. Е;о, Eреж:е все;о, инMере-
суеM су:ьKа человека как ви:а. Выво:ы, к коMорым авMор Eрихо:иM, оK
эMом, чMо ожи:аеM человека на ;оризонMе Kу:уще;о, – очень Eесимис-
Mичны. Он счиMаеM, чMо су:ьKа цивилизации – жиMь в :исMоEии, в Mо вре-
мя как уMоEия осущесMвляеMся в оKласMи искуссMва.
КЛЮЧЕВЫЕ EрофеMический :ух, своKо:а, уMоEия, :исMоEия.
СЛОВА:

НЕБОЈША Ј. ЛАЗИЋ 79