Цене изнад Тражња

равнотежног изнад понуде Пад цена

нивоа новца

Ниво цена
Тражња новца
Равнотежни прилагођен
= понуда
ниво цена вредности
новца
новца
 Повећање Смањење
понуде вредности Инфлација
новца новца

Повећање
Повећање АП
понуде Инфлација
АТ непромењена
новца

Повећање Привреда у
Инфлација тражње новој
новца равнотежи
Ниска инфлација: годишњи пораст цена до 10%

Умерена инфлација: месечни пораст цена до

10%, годишњи до 100%

Висока инфлација: месечни пораст цена преко

10% и годишњи преко 100%

Хиперинфлација: 50% месечно

Две хиперинфлације у нашој земљи:

1989. године (месец дана)

Фебруар 1992 - јануар 1994.

Инфлација смањује куповну моћ једног динара

(плата повећана за 10%, стопа инфлације 8%,
реално повећање плате је 2%).
 Расипање ресурса (замена новца за робе или
иностране валуте → губитак времена)
Инфлација дестимулише штедњу /динарски
депозити губе на вредности

Трошкови промене цена

Конфузија обрачуна / пример: обрачун профита

Редистрибуција богатства / корист дужницима, а

штета повериоцима
 ЗАТВОРЕНА И ОТВОРЕНА ПРИВЕДА

УВОЗ И ИЗВОЗ

НЕТО ИЗВОЗ (ТРГОВИНСКИ БИЛАНС) = ИЗВОЗ – УВОЗ

ТРГОВИНСКИ ДЕФИЦИТ (УВОЗ > ИЗВОЗ)

ТРГОВИНСКИ СУФИЦИТ (ИЗВОЗ > УВОЗ)

1. СКЛОНОСТ ПОТРОШАЧА КА ДОМАЋИМ ИЛИ
ИНОСТРАНИМ РОБАМА
2. ЦЕНЕ ДОМАЋИХ И СТРАНИХ РОБА
3. ДЕВИЗНИ КУРС

4. ДОХОДАК ДОМАЋИХ И СТРАНИХ ПОТРОШАЧА

5. ТРОШАК ТРАНСПОРТА ИЗМЕЂУ ЗЕМАЉА

6. СПОЉНОТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА ЗЕМЉЕ

НСИ представљају куповину стране имовине од
домаћих привредних субјеката минус куповина
домаће имовине од страних привредних
субјеката.

Стране директне инвестиције (СДИ)

Пример: Фиат Србија

Стране портфолио инвестиције (СПИ)

Пример: куповина хартија од вредности
 1. Реалне каматне стопе у земљи и
иностранству

2. Економски ризик инвестирања

3. Политички ризик инвестирања

4. Третман страног власништва над имовином у

земљи

НСИ = НИ
ПБ је систематски преглед свих економских
трансакција између земље и других земаља у
одређеном периоду (најчешће за годину дана).

ПБ показује токове добара, услуга и новца

између једне земље и других земаља и то:

1. робне трансакције, 2. неробне трансакције, и

3. новчане трансакције
 ПБ има две ставке:
1. приходе, и 2. расходе
Суфицит ПБ: укупан прилив страног новца > одлива
страног новца (И > У)
Дефицит ПБ: И < У (привремен и дуготрајан)
Дефицит ПБ покрива се на два начина:
1. задуживањем у иностранству, 2. смањењем девизних
резерви земље
Ликвидност земље у међународним плаћањима мери се
односом девизних резерви према увозу
(ниво девизних резерви у висини тромесечног увоза)
 Номинални девизни курс - однос по коме се може
заменити новац (валута) једне земље за новац друге
земље
Апресијација - повећање вредности једне валуте у
односу на страну валуту

Депресијација - смањење вредности једне валуте у

односу на страну валуту

Девалвација - пад вредности динара у односу на страну

валуту који је настао одлуком државе
 Реални девизни курс - однос по коме се могу
заменити робе и услуге једне земље за робе и
услуге друге земље
Реални девизни курс= НДК x дц/сц

Пад реалног девизног курса значи да су домаће робе

постале јефтиније у односу на стране робе
Повећање реалног девизног курса значи да српске
робе постају скупље у односу на стране робе тако да
српски нето извоз пада
Фиксни девизни курс утврђује Влада на предлог Народне
банке Србије
Пливајући девизни курс формира се свакодневно на
основу тренутног стања понуде и тражње страних валута
«Мешовити» пливајући курс и слободни пливајући курс

Конвертибилност - могућност замене новца једне земље

за друге стране валуте

Интерна (домаће тржиште) и пуна конвертибилност

(домаће и страно тржиште)
Повећање Пад
понуде Инфлација вредности
новца валуте
 Понуда и
Реална КС НСИ
тражња ЗК

Понуда и Реални
Понуда
НСИ тражња девизни
динара
динара курс
Девизно
тржиште
 Дефицит Смањење Повећање
ДБ понуде ЗК РКС

Смањење Јачање
Смањење Расте
понуде вредности
НСИ увоз
динара НВ

Дефицит
ТБ