KVALITET VODA U URBANIM SREDINAMA

Tehnologija pripreme vode za

piće

Jovana Stojković
br. indeksa 18/2014
 Značaj vode

Voda je jedna od najvažnijih osnovnih materija u prirodi

i neophodna je za održavanje biljnog, životinjskog i
ljudskog života
Voda je ujedno i najrasprostranjenija materija na našoj
planeti, ima je svuda - u Zemljinoj kori, u atmosferi,
kriosferi, biosferi, čini hidrosferu
Voda ima mnogostruku primenu: služi za piće, za
pripremu hrane, za održavanje lične higijene,
stambene i urbane higijene, koristi se u poljoprivredi,
industriji, saobraćaju, energetici, ribolovu, rekreaciji
 >Prerada vode<
• Kako bi voda mogla da se koristi u domaćinstvu (za piće,
pripremu hrane, higijenske potrebe) ona mora biti
odredenog kvaliteta i ispunjavati određene standarde
• Vodu je neophodno procesuirati kroz odredeni
tehnološki tretman
Podela voda

a) s obzirom na upotrebu:
1.voda za parne kotlove 2.voda za hladenje 3.voda za
pranje 4.voda za tehnološke procese 5.voda za piće.
 b) Po stepenu prečišćenosti

• sirova voda (bez prečišćavanja),

• čista voda (mehanički prečišćena),
• omekšana voda (hemijskim postupcima delimično
ili potpuno omekšana),
• destilisana voda,
• kondenzovana voda (iz parnih mašina, TE
postrojenja i dr.),
• dentineralizovana voda (jonski izmenjivači)
• deferizovana voda (iz koje je uklonjeno gvožde)
Prirodna voda je najčešće jedan disperzni sistem ukome
se primese, nastale u toku hidrološkog ciklusa, po svojim
fizičko-hemijskim svojstvima svrstavaju u tri grupe:

1) molekularno - disperzni sistemi ili pravi rastvori - oni

čija je veličina čestica manja od 1 nm (nanometar
= 10-9 m)
2) koloidno - disperzni sistemi ili koloidi - imaju veličinu
čestica od 1 do 100 nm
3) grubo disperzni sistemi ili suspenzije (emulzije) -
veličina čestica veća od 100 nm
 1. Flokulacija / koagulacija
Koagulacija i flokulacija su procesi pripreme vode uz
primenu hemikalija za dalju obradu. Primenom
koagulacije i flokulacije, nerastvorene i koloidne
materije pretvaraju se u oblik pogodan da se sa
efikasnošću od 95 do 99% uklone iz vode.

Dodatak hemijskih sredstava, "koagulanata", destabiliše

koloide, odnosno dolazi do koagulacije. Dalje, čestice se
spajaju obrazujući veće flokule izazvano dodatkom
hemijskih sredstava poznatih kao "flokulanti". Ova
sredstva se vezuju ili se adsorbuju na koloidne
čestice koje se međusobno privlače. Flokule postaju
mnogo veće od početnih koloidnih, tako da mogu biti
uklonjene taloženjem.
 2. Taloženje
Taloženje (sedimentacija) je separacija suspendovanih
materija iz vode pomoću gravitacije.
U praksi se najčešće koriste sledeći taložnici:
• pravougaoni sa horizontalnim tokom vode,
• kružni sa vertikalnim tokom vode,
• taložnik sa lebdećim muljem,
• cevni taložnik,
• lamelarni taložnik
- Taložnici mogu biti otvoreni ili pokriveni. Pokriveni
su bolji jer sprečavaju dejstvo vetra, fomiranje leda,
porast algi i sl.
- Grade se od armiranog betona ili čelika.
 3. Flotacija
- Flotacija je suprotna radnja od taloženja, jer dolazi do
isplivavanja na površinu čestica materijala koje su lakše
od vode.
-Radi bržeg ostvarenja procesa flotacije vodi se dodaju
sredstva za flotaciju, kao što su fini mehurovi vazduha ili
hemikalije.
a)Flotacija vazduhom izvodi se uvođenjem
vazduha u vidu malih mehurova u flokulisanu
vodu. Mehurovi vazduha se vezuju za flokule, čine ih
lakšim od vode i zajedno isplivavaju na površinu.
b)Tehnika elektro – flotacije je zasnovana na
proizvodnji gasova H2 i O2 elektrolizom vode
 4. Filtriranje
Filtriranje je proces koji se koristi za uklanjanje
nerastvorenih materija.
Filtriranje predstavlja postupak propuštanja vode kroz
poroznu sredinu - filterski material i primenjuje se za
uklanjanje koloidnih čestica i mikroorganizama
(prvenstveno bakterija) koji su nakon procesa taloženja
zaostali u vodi (naročito najsitniji koloidi koji se nisu
slepili u flokule)
-Tehnike filtriranja se dele na:
1. filtriranje koje se odvija u kontrolisanim uslovima
(sporo, brzo i mikrofiltriranje)
2. filtriranje koje se odvija u prirodnim uslovima
(obalska infiltracija i korišćenje infiltracionih bazena)
 4.1. Spori filteri
-Spori filteri se koriste za bistrenje vode koja nije
hemijski tretirana
-Filterska ispuna (od peska ili šljunka) je sitnija nego kod
brzih filtera. Prostor iznad ispune dimenzioniše se tako
da obezbedi zadržavanje vode 3 - 15 časova, kako bi
došlo do taloženja krupnijih čestica.
-U građevinskom pogledu, spori filteri su objekti
od armiranog betona sa pravougaonom ili okruglom
osnovom. Objekat filtera koji je ispunjen filterskim
zasipom popunjavamo čistom vodom odozdo prema
gore radi uklanjanja vazduha. Nakon toga, sirovu vodu
dovodimo na filter i filtriramo odozgo prema dole.
 4.2. Brzi filteri
-Brzina filtriranja oko 40 puta veća nego kod sporih
filtera
-Filterska ispuna je inače krupnija nego kod sporih
filtera
-Kod procesa brzog filtriranja zadržavanje vode iznad
ispune je 10 - 20 minuta, a u samoj ispuni 5 - 10 minuta
-Dominira proces fizičkog (mehaničkog) zadržavanja
nerastvorenih čestica koje prodiru u veću dubinu
ispune. Zato se voda pre brzog filtriranja mora dobro
hemijski pripremiri (koagulirati).
-Filterska ispuna postavlja se u armirano-betonske
bazene.
-Filterska ispuna može biti jednoslojna, dvoslojna i
troslojna
 4.3. Brzi filteri pod pritiskom

-Ovi filteri su u stvari zatvorene čelične posude (cilindri)

sa pažljivo raspoređenim kvarcnim peskom iznad
drenažnog sistema koji je ugrađen na dnu cilindra. Voda
koja se filtrira ulazi u filter na gornjem delu cilindra,
prolazi kroz filterski sloj i kroz drenažni sistem izlazi iz
filtera.
-Ovim filterima se najčešće uklanja mutnoća,
gvožđe, mangan, ulje, organske materije, boja i
bakterije. Ako se koristi neki adsorbent (aktivni ugalj),
onda se može odstraniti i neprijatan ukus i miris.
-Pritisak za prolaz vode kroz filter formira se ili putem
pumpe ili visinskim rezervoarom.
 4.4. Mikrofilteri

-Sita i mikrosita čine uređaje za mikrofiltriranje vode.

Zadatak im je da zadrže sitne plivajuće predmete, sitne
organizme (račići, punoglavci i sl.) i mikroorganizme
(plankton i dr.).
-Osnovni mehanizam delovanja je zadržavanje čestica
koje su krupnije od otvora na situ.
-Obično se stepen prečišćavanja kreće 75 - 90% kada je
otvor sita 25 mikrona, 60 - 85% za 35 mikrona i 40 - 65%
za sito od 60 mikrona.
Primena mikrofiltera u preliminarnom tretmanu
povećava trajanje peščanog filtera za 2 - 3 puta, a brzinu
filtriranja oko 2 puta.
 5. Deferizacija
-Za uklanjanje rastvorenog gvoždja i mangana u većim
količinama u vodi koristimo deferizatore i
demanganizatore.
-Princip njihovog rada je zasnovan na katalitičkom
svojstvu filterske ispune koja vrsi oksidaciju
dvovalentnog i trovalentnog gvoždja i mangana tako da
je izlazni rezultat voda sa njihovim niskim sadržajem.
-Koncentracija ovih jedinjenja u vodi je ograničena
propisima o kvalitetu vode za piće.
-Ispuna je na bazi specijalno obrađenog mangan-
dioksida (MnO2) i kvarcnog peska, različite granulacije.
 6. Dezinfekcija
-Zadatak dezinfekcije vode je uništavanje bakterija,
virusa i protozoa u cilju sprečavanja prenosa bolesti
putem vode. Osim ovih mikroorganizama dezinfekcijom
treba unštiti i druge žive organizme i alge.
-Stalno prisustvo dezinfekcionog sredstva u vodi
vodovodnog sistema nužno je i zbog eventualnog
naknadnog zagađenja vode (pucanje cevovoda,
popravke na objektima sistema, privlačenje zagađenja i
sl.)
-Za dezinfekciju vode koriste se fizičke, hemijske i
biološke metode. U vodovodnoj praksi najveću primenu
imaju hemijske metode kako zbog svoje primarne
efikasnosti tako i zbog mogućnosti naknadnog delovanja
u distribucionoj mreži
-Najčešća dezinfekciona sredstva su: hlor, hlor-dioksid i
ozon.
 7. Hlorisanje vode
-Kao sredstvo za dezinfekciju vode uglavnom se
primenjuje hlor. On se koristi u vidu koncentrovanog
rastvora hipohloraste kiseline - Žavelova voda.
-Osim što deluje bakteriološki, hlor deluje i oksidaciono,
uklanja miris i ukus.
-Temperature vode utiče na antibakteriološko dejstvo
hlora tako što je na nižim temperaturama dezinfekcija
sporija (na 10°C potrebna je dvostruko veća doza hlora
nego na 20°C)
-Tehnike hlorisanja mogu biti različite, što zavisi od
sastava vode i postavljenih ciljeva: hlorisanje
normalnom dozom, predhlorisanje, posthlorisanje,
dvostruko hlorisanje i dehlorisanje.
 8. Ozonizacija vode
-Ozon je troatomna molekula kiseonika koji se
uobičajeno proizvodi prolaskom suvog vazduha ili čistog
kiseonika kroz električno polje visokog napona opsega
od 6 do 18 kV.
-Dezinfekciono dejstvo ozona jače je od hlora i hlor-
dioksida. Uslov za dezinfekciono dejstvo ozona je
postizanje određene kritične koncentracije u vodi (0,4
mg/l) i njeno održavanje određeno vreme (4 - 6 minuta)
-Ozon je jak oksidans i reaguje sa nekoliko organskih i
neorganskih supstanci, deluje i kao jako dezinfekciono
sredstvo, koristi se za eliminaciju stranog ukusa,
odnosno mirisa iz vode i smanjenje boje, oksiduje i
gvožđe i mangan i omogućava njihovo uklanjanje.
 Postrojenja za pripremu vode i merenje i
upravljanje u njima
-Pod postrojenjem za kondicioniranje vode za piće
podrazumeva se skup građevinskih objekata i uređaja
sa opremom, u kojima se odvijaju pojedini procesi i
postupci pripreme vode.
-Za uspešan rad postrojenja, odnosno odvijanje
kondicioniranja vode za piće, nužna je upotreba
različirih hemikalija, električne energije i vode, kao
i odgovarajući stručno osposobljeni radnici koji vode
proces kondicioniranja. Savremeni način vođenja
procesa kondicioniranja podrazumeva razna merenja,
programiranje i korišćenje računara za upravljanje
radom postrojenja.
Sastav objekata postrojenja za kondicioniranje vode za
piće i njihov raspored zavisi na prvom mestu od
kvaliteta sirove vode, vrste korisnika vode i od
stanja zaštite izvorišta vode:
-Ako se voda zahvata sa izvorišta površinskih voda,
onda u sastav postrojenja ulaze objekti sa rešetkama i
sitima, reagensno odeljenje (priprema i doziranje
hemikalija), mešači, taložnici, filteri i odeljenje za
smeštaj uređaja za dezinfekciju vode i rezervoar čiste
vode.
-Ako se zahvataju podzemne vode, u zavisnosti od
njihovog porekla i fizičko-hemijskog sastava, u sastav
postrojenja mogu da se uključe objekti za
omekšavanje, deferizaciju i demanganizaciju vode, filteri
i stanica za dezinfekciju vode, kao i rezervoar čiste vode.
-Složenost postupka kondicioniranja i promenljivost
kvaliteta vode izvorišta zahtevaju prilagodljiv način
upravljanja jedinicama procesa, koje je zasnovano je
na merenjima.
-Sva merenja u toku pripreme vode za piće mogu se
uslovno podeliti u dve kategorije:
a) tehnološka merenja
b) merenja ostalih procesnih veličina.

a) Pod tehnološkim merenjima podrazumevaju se ona

merenja kojima se prati kvalitet vode u procesu i
njegove promene do kojih dolazi usled dodatka neke
hemikalije ili usled nekog postupka (bistrenje vode,
filtriranje i dezinfekcija).
Osnovni parametri kvaliteta vode koje treba meriti su:
• mutnoća i sadržaj suspendovanih materija,
• temperarura,
• pH vrednost,
• koncentracija fluorida,
• električna provodljivost,
• koncentracija rastvorenog kiseonika,
• hemijska potreba kiseonika,
• ukupni organski ugljenik,
• redoks-potencijal,
• koncentracija rezidualnog hlora,
• koncentracija ozona
b) neophodno je pratiti i parametre sledećih veličina:
• protok,
• nivo,
• diferencijalni pritisak,
• pritisak,
• proteklo vreme.

Merenjem se dobija informacija o kvalitetu izvedenih

operacija i procesa. Kod sporih i diskontinualnih
procesa dovoljne su informacije dobijene
povremenim merenjima koja se vrše u pogonskoj
laboratoriji ili na licu mesta. Kod brzih i
kontinualnih procesa informacije o kvalitetu vode
moraju se dobijati neprekidno i bez kašnjenja.
 Zaključak
-Kod rešavanja problema obezbeđivanja dovoljnih
količina potpuno ispravne vode za piće treba uzeti u
obzir mnogo faktora - postojeći resursi, primenjene
tehnologije i društveno-ekonomski uslovi koji u društvu
vladaju. Njihova neusaglašenost može izazvati brojne
probleme.
-Problem obezbeđivanja dovoljnih količina kvalitetne
vode za piće, predstavlja značajan faktor rizika po
zdravlje stanovništva. Uzrok je u nedovoljnim
raspoloživim količinama voda koje se mogu koristiti u
te svrhe i ograničavajućim mogućnostima postojećih
tehnologija da zadovolje postojeće zahteve.
U cilju sprečavanja negativnih posledica neadekvatnog i
nesavesnog korićenja postojećih resursa potrebno je
prikazati trenutno stanje vodosnabdevanja, ukazati na
ugroženost uslova za život i rad ljudi i neophodnost
preduzimanja mera koje, između ostalog,
podrazumevaju:
-popravku tehnološkog tretmana i kontinuiranu
dezinfekciju vode
-nabavku adekvatne opreme
-bolje održavanje postojećih izvorišta i sistema
-permanentna kontrola kvaliteta vode od strane
nadležnih institucija
-zdravstveno - vaspitna edukaciju ljudi i dr.
Hvala
na
pažnji