Дефиниција

• Motum – покрет на латинском

• Мотор је погонска машина која неки вид енергије непрекидно
претвара у механички рад
• Погонска машина представља мотор са припадајућим уређајима и често
се назива агрегат
• Ако је претварање енергије није непрекидно него повремено, таква
машина се назива актуратор (у преводу: покретач)
• У ширем смислу постоје и биолошки мотори (локомоторни апарат –
мишићи) и инерциони мотори (покрећу их инерцијалне силе нпр. клатна
или опруге, као код сата)
 Неки вид енергије
претварају у механичку
МОТОРИ

Подела према
врсти
енергије која Електрични Топлотни Хидраулични Пнеуматски
се претвара
Са спољашњим Са унутрашњим
сагоревањем
Претварање хемијске
енергије у топлоту
сагоревањем
Променљива запремина Струјни
Претварање радног простора
потенцијалне енергије Променљива запремина
Струјни
радне материје у рад радног простора
Клипни мотор Гасна турбина

Парна машина
сус
Парна турбина Млазни мотор
Стирлинг
мотор
Линијски

Ротациони
МОТОРИ
Подела клипних мотора сус

• Мотори сус се могу класификовати на

много начина, који се могу свести у две
групе:
• Поделе према процесу у цилиндру
• Поделе према конструкционим и
експлоатационим карактеристикама
Поделе према процесу у
цилиндру
• Према начину паљења
• Ото мотор – паљење смеше горива и ваздуха у цилиндру варницом
• Дизел мотор – самозапаљење смеше у цилиндру
• Према месту припрема смеше
• Са спољашњом припремом смеше (Ото мотори, припрема у карбуратору)
• Припрема смеше у цилиндру (Дизел мотори и Ото мотори са директним
убризгавањем)
• Према начину остварења радног циклуса (броју тактова) –
четворотактни и двотактни
 МОТОРИ
двотактни
СУС четворотактни

Подела према
процесу у
цилиндру, месту
припреми смеше Дизел мотори Ото мотори
и начину њеног
паљења
Са спољашњом Са директним
припремом смеше убризгавањем

ваздух гориво ваздух гориво ваздух гориво

Усисавање у Мешање у
цилиндар карбуратору Усисавање у
цилиндар
Усисавање у
цилиндар
Сабијање
Сабијање
Сабијање

Мешање, Мешање, паљење Мешање, паљење

самозапаљење варницом и варницом и
и сагоревање сагоревање сагоревање
Поделе према конструкционим и
експлоатационим карактеристикама

• Према намени
• Стационарни – индустријски
• Транспортни (бродски, авионски, за моторна возила, шинска возила итд)
• Према кретању клипа (транлаторно и ротационо – „Ванкел“ мотор
• Према брзини обртања (од спороходних – 400 о/мин до супер
брзоходних – преко 6000 о/мин)
• Према врсти горива
• Гасна – природни гас, бутан, биогас
• Течна – најчешће бензин и дизел
• Двогориви мотори – истовремено или алтернативно на две врсте горива (гас и бензин
или дизел)
Поделе према конструкционим и
експлоатационим карактеристикама

• Према начину пуњења

• Са природним пуњењем
• Са принудним пуњењем (ваздух се сабије компресором па усисава у цилиндар – код Дизел и двотактних Ото
мотора)
• Са надпуњењем (ради повећања снаге мотора, ваздух се претходно сабија механичким или турбо
компресором)
• Према начину хлађења
• Течношћу
• Ваздухом
• Према начину развођења радне материје
• Вентилски
• Засунски
• Комбиновани
Поделе према конструкционим и
експлоатационим карактеристикама

• Према броју цилиндара

• Једноцилиндрични
• Вишецилиндрични (2, 4, 6, 12, до 48)
• Према положају цилиндара
• Вертикални (стојећи и висећи)
• Хоризонтални
• Коси
Поделе према конструкционим и
експлоатационим карактеристикама

• Према распореду цилиндара

• Редни
• Линијски (боксер)
• „V“
• Звездасти
Историјски развој мотора сус
•1673. Christian Huyghens – експеримент са барутним пуњењем, налик на топ
•1860. Leonir – мотор на гасно гориво
•1876. Otto Nikolaus – физички реализује четворотактни мотор који је 1862. теоријски описао Alphonse Beau De
Rochas
•1883. Siegfried Marcus – магнетно пљење
•1884. Benz – двотактни бензински мотор
•1885. Dajmler – четворотактни бензински мотор
•1885. Maybach – карбуратор
•1886. Daјmler i Benz – аутомобил и чамац са бензинским мотором – почетак индустријске производње
аутомобила
•1892. Rudolf Dizel – патент топлотног мотора
•1903. браћа Wright – авион на моторни погон
•1906. Sulzer – двотактни дизел мотор
•1907. Chadwick - механичко надпуњење ото мотора
•1910. James Mc Kechnie – пумпа високог притиска за Дизел мотор
•1912. Peugeot – направио мотор са 4 вентила по цилиндру
•1924. MAN – направљен дизел мотор са директним убризгавањем.
•1927. Bosch – серијска производња пумпи високог притиска и бризгача за дизел моторе.
•1938. Saurer – уграђена турбо група у дизел мотор камиона
•1952. почела серијска производња ото мотора са убризгавањем бензина
•1978. дизел мотор добио турбо групу
•1979. серијска уградња микропорцесорског управљања мотором
 Lenoir – ов мотор 1860 Benz 1886
Maybach мотоцикл 1885

Oto мотор 1876

Дизел
мотор 1892
 Најмањи мотор сус је
двотактни ото мотор за
моделе авиона 25 XTV
ENYA пречника клипа 17,55
mm, хода клипа 16 mm i
snage 0,44 kW.

Највећи мотор сус на свету је брдски двотактни

дизел 12RTA96C SULZER пречника клипа 960 mm,
хода 2500 mm, 12 цилиндара, снаге 65.880 kW.

Запремина 6 литара