Zdravstveno osiguranje

Bilansni značaj i specifičnosti

 Rashodi za zdravstvenu zaštitu imaju visok i rastući
bilansni značaj u većini zemalja
 Rast rashoda za zdravstvo posledica je:
 uvođenja novih tehnologija
 demografskih faktora (starije stanovništvo ima veće troškove
lečenje)
 civilizacijskog napretka (spremnost da se ulaže u zdravlje), itd.

 Specifičnosti zdravstvene zaštite su blisko povezane sa

karakteristikama tržišta zdravstvenog osiguranja

2
 Kako funkcioniše tržište osiguranja
 …kupci plaćaju premiju osiguranja osiguravajućem
društvu u zamenu za garanciju da će se u slučaju
određenog štetnog događaja dobiti naknada
 Očekivana vrednost (EV) je prosečna vrednost svih
mogućih neizvesnih ishoda, pri čemu se svaki ishod
ponderiše verovatnoćom da će se dogoditi
 Ako postoje dva moguća ishoda x1 i x2 i ako su njihove
verovatnoće p1 i p2, respektivno, tada je očekivana vrednost
jednaka:
EV=p1×x1+p2×x2
 Aktuarski pravična premija osiguranja: premija
osiguranja koja je za dati vremenski period jednaka
očekivanoj isplati u istom periodu

4
 Zašto se kupuje osiguranje?

(A) (B) (C)

Dohodak
Opcije osiguranja Dohodak Verovatnoća Verovatnoća Izgubljeni ako osoba Dohodak Očekivna
očuvanja razboljevanja dohodak u ostane ako se osoba vrednost
zdravlja slučaju zdrava razboli
bolesti

Opcija 1: Bez $50,000 9 od 10 1od 10 $30,000 $50,000 $20,000 $47,000

osiguranja
Opcija 2: premija $50,000 9 od 10 1 od 10 $30,000 $47,000 $47,000 $47,000
od $3,000
pokriva troškove
od $30,000

5
 Zašto ljudi kupuju osiguranje?
B
Korisnost

UB
UD D
UC C

UA

6
20,000 47,000 50,000 Dohodak
Da li su ljudi spremni da plate dodatnu
proviziju za osiguranje?

7
 Da li su ljudi spremni da plate osiguranje
sa dodatnom provizijom?

 Tražnja za osiguranjem zavisi od oblika funkcije korisnosti (nivoa odbojnosti prema

riziku)

Premija za preuzimanje rizika =

Aktuarski pravična premija + dodatna provizija

 Da li su ljudi spremni da plate više nego što to odgovara aktuarski pravičnoj premiji
osiguranja zavisi od njihovog odnosa prema riziku, koji se predstavlja njihovom
funkcijom korisnosti

 Averzija (odbojnost) prema riziku: preferencija da se plati više od aktuarski pravične

premije kako bi se garantovala isplata naknade u slučaju štetnog događaja

8
 Razlog za udruživanje rizika

 Ako se osigura samo jedna osoba tada je ona zaštićena od

rizika, ali je osiguravajuće društvo izloženo riziku:
 društveni rizik nije smanjen samo je prenet sa pojedinca na osigurano lice

 Osiguravajuće društvo ne zna koja će se osoba razboleti ali na

osnovu statističkih metoda (prvenstveno zakona velikih brojeva)
može precizno da predvidi koliki procenat osoba će se razboleti

 Udruživanje rizika različitih pojedinaca omogućava da se smanji

rizik sa društvene tačke gledišta, pod uslovom da je
verovatnoća nastupanja rizičnog događaja za pojedince
nezavisna

9
 Specifičnosti tržišta zdravstvene zaštite

 Efikasno funkcionisanje tržišta zdravstvene zaštite je

otežano zbog:
 asimetričnih informacija i negativne selekcije
 prisustva moralnog hazarda na tržištu zdravstvenih usluga
 ostalih informacionih problema
 eksternih efekata

10
 Asimetrične informacije i
negativna selekcija
 Asimetrične informacije
 situacija u kojoj jedna strana uključena u neku ekonomsku
transakciju ima bolje informacije o dobru ili usluzi, koji su
predmet trgovine, nego što ima druga

 Negativna selekcija
 pojava kada manje informisanu stranu u nekom poslu, bolje
informisana strana navodi na pogrešan izbor.

 Asimetrične informacije na strani osiguranika

 …stoga osiguravajuće društvo svima naplaćuje istu premiju
osiguranja
 …i privlači visokorizične osobe, dok nisko niskorizične
osobe mogu da odustanu od osiguranja

11
 Da li negativna selekcija može da
opravda državnu intervenciju?
 Država može da reši problem pravičnosti
 …tako što će obezbediti zdravstveno osiguranje celokupnoj populaciji
 Omogućiti iskustveno utvrđivanje premije (nepravično?)
 tako što će participaciju učiniti obaveznom i
 utvrditi jedinstven iznos premija
 Jedinstvena premija je neefikasna
 …stoga što neki ljudi za osiguranje plaćaju više nego što ono za njih
vredi, dok bi drugi želeli da plate više kako bi dobili bolje osiguranje
 Sistem sa jedinstvenom premijom nije pravičan?
 …zato što nagrađuje ljude koji nemaju zdrav životni stil

12
 Osiguranje i moralni hazard

 Moralni hazard
 situacija u kojoj osoba koja je osigurana od nekog štetnog
događaja menja ponašanje tako da se povećava verovatnoća
štetnog događaja
 Zaštita osiguravajućih kompanije od moralnog hazarda
preko fiksne naknade
 Dodatna sredstva se plaćaju u obliku:
 participacije - fiksnog iznosa koji osiguranik plaća za
zdravstvenu uslugu
 saosiguranja – osiguranik plaća određeni procenat troškova
zdravstvene usluge

13
Cena po jedinici
Moralni hazard

Čist gubitak

a b
P0 Sm

h
0.2P0 Dm

0 M0 M1 Medicinske usluge, godišnje 14

Zadatak 4. (str. 222)

 U nekim delovima Kalifornije vlasti obezbeđuju

besplatan galon benzina vozačima koji ostanu bez
goriva na autoputu. Nedavno, kako je cena benzina
porasla, povećao se i broj vozača koji namerno ostaju
bez goriva. Jedan vozač tegljača je rekao da očekuje
još više posla „kada se cena benzina približi na 4
dolara za galon“.
 Kojim ekonomskim konceptom može da se objasni ova
pojava?
Zadatak 5. (str. 222)

 Pretpostavite da je kriva godišnje tražnje pojedinca za posetama

lekaru prikazana jednačinom P = 100 – 25Q, pri čemu Q označava
broj poseta lekaru tokom godine, a P cenu po poseti. Pretpostavite
takođe da je granični trošak svake posete lekaru 50 $.
 Koliko poseta godišnje bi bilo efikasno? Koliki su ukupni troškovi
efikasnog broja poseta?
 Pretpostavite da je pojedinac stekao osiguranje. Fiksna naknada
ne postoji, a saosiguranje iznosi 50%. Koliko poseta lekaru će u
tom slučaju učiniti? Koliki su troškovi koje lično plaća? Koliko
osiguravajuće društvo plaća za posete lekaru ovog pojedinca?
 Koliki je čist gubitak (ukoliko postoji) prouzrokovan ovakvom
polisom osiguranja?
 Šta će biti s veličinom čistog gubitka ako se ispostavi da je
granična eksterna korist od posete lekaru 50 $?
Zadatak 6. (str. 222)

 Da biste rešili ovaj problem, potreban vam je digitron koji

izračunava logaritme, ili spreadsheet program. Pretpostavite da
je vaša funkcija korisnosti U = ln(4I), gde je I visina dohotka
ostvarenog u datoj godini. Pretpostavite da obično zarađujete
30.000 $ godišnje, mada postoji verovatnoća od 5% da se iduće
godine razbolite i zbog troškova lečenja izgubite 20.000 $.
 Kolika je vaša očekivana korisnost ako nemate osiguranje da
vas zaštiti od ovog štetnog događaja?
 Pretpostavite da možete da kupite osiguranje koje će vam
pokriti gubitke ako se razbolite. Šta bi bila aktuarski pravična
premija? Kolika je vaša očekivana korisnost ukoliko kupite
polisu osiguranja?
 Koji je najviši iznos koji ste spremni da platite za ovu polisu?
Zadatak (domaći)

 Pretpostavite da je kriva tražnje pojedinca za posetama lekaru

prikazana jednačinom Q = 200 –P/2, pri čemu Q označava broj
poseta lekaru tokom godine, a P cenu po poseti. Pretpostavite
takođe da je granični trošak svake posete lekaru 300 dinara.
 Koliko poseta godišnje bi bilo efikasno?
 Pretpostavite da je pojedinac stekao osiguranje, ali da mora da
plaća participaciju u iznosu od 20 dinara po jednoj poseti
lekaru. Koliko poseta lekaru će u tom slučaju učiniti?
 Koliko iznose ukupni rashodi na zdravstvo pre i nakon uvođenja
ove polise osiguranja? Koji deo ovih rashoda će snositi
osiguranik, a koji deo osiguravač?
 Koliki je čist gubitak (ukoliko postoji) prouzrokovan ovakvom
polisom osiguranja?
 Grafički predstavite čist gubitak.
Domaći zadatak (za danas)
 Želimo da ispitamo uticaj kvaliteta udžbenika iz fizike na nivo znanja
đaka (iz fizike). Postoje dva različita udžbenika (stari i novi) i sve
gimnazije u Srbiji koriste jedan od ta dva udžbenika.

 Koju vrstu istraživanja biste upotrebili za ispitivanje ovog pitanja?

 Kako bi to istraživanje izgledalo?