TERMIČKA OŠTEĆENJA

OŠTEĆENJA VISOKOM
TEMPERATUROM

TOPLOTNI
UDAR
SUNČANICA

OPEKOTINE
 *SUNČANICA*

 NASTAJE DUGOTRAJNIM IZLAGANJEM

LOBANJE I NEZAŠTIĆENOG TEMENA GLAVE
SUNČEVIM ZRACIMA. TAKO DOLAZI DO
OTOKA MOŽDANOG TKIVA I NJEGOVIH
OVOJNICA!

- Mogući simptomi i znaci su:

glavobolja, vrtoglavica, slabost, malaksalost, mučnina,
povraćanje uz povišenje telesne temperature, nakon
čega sledi pogoršanje opšteg stanja, gubitak svesti,
prestanak disanja i smrt.
-Prva pomoć:
1. Uvek pokrivati glavu (šeširi, marame, kape,...)
pri dužem izlaganju sunca kao prevenciju.
2. Sklanjanje unesrećenog sa sunca.
3. Postavljanje u odgovarajući položaj
(polusedeći ako je svestan ili bočni
relaksirajući za unesrećenog bez svesti).
4. Hladni oblozi na glavu i vrat.
5. Poziv za pomoć.
6. Davanje malih količina hladnih negaziranih
napitaka (ako ne povraća!!!).
7. Transport u zdravstvenu ustanovu.
 Kod svih povreda glave potreban je nadzor u
trajanju 24-48 h!!!
 *TOPLOTNI UDAR*

Toplotni udar je toplotno iscrpljivanje organizma

usled poremećaja toplotne regulacije, koje je posledica
dužeg boravka na mestima sa visokom temperaturom i
vlagom, ili neadekvatno odabrane odeće pri toplom i
sparnom vremenu.
Sve to je obično praćeno neadekvatnim unosom tečnosti.
 TOPLOTNI UDAR

 Mogući simptomi i znaci:

 glavobolja, poremećaj govora, crvenilo

lica, sjajna i suva koža, prestanak
znojenja, vrtoglavica do gubitka svesti,
prestanka disanja i smrti.

 Telesna temperatura raste obično

preko 41ºC.
 TOPLOTNI UDAR

Prva pomoć:
1. Iznošenje iz prostorija ili raskopčavanje i
oslobađanje od tople odeće.
2. Postavljanje u ležeći položaj, ako je pri svesti
ili u bočni relaksirajući ako nije.
3. Prskanje vodom, stavljanje hladnih obloga ili
prebrisavanje rastvorom razblaženog
alkohola sa vodom (ako je pri svesti može se
primeniti i tuširanje mlakom vodom).
5. Nadoknada tečnosti.
4. Pozvati pomoć.
 *OPEKOTINE*

 Proces prenošenja energije sa mesta veće na

mesto manje količine toplotne energije, koji
dovodi do oštećenja tkiva.

 Težina opekotina zavisi od stepena

opečenosti, opečene površine tela, dubine,
lokalizacije, starosti unesrećenog i pridruženih
bolesti i povreda.
 OPEKOTINE
 VRSTE OPEKOTINA:

1. TERMIČKE (vrele tečnosti, plamen, pare,

eksplozije, direktan kontakt,...)

2. HEMIJSKE (kiseline i baze)

3. ELEKTRIČNE

4. RADIACIONE (UV, jonizujuće zračenje,...)

 STEPENI OPEČENOSTI
SEPEN VRSTE
OPEČENOSTI POVREDA
I CRVENILO, BOL, OTOK

II CRVENILO, BOL, OTOK I POJAVA

PLIKOVA
CRVENILO, BOL, OTOK, PLIKOVI
PUCAJU I STVARAJU SE RANE
III
CRVENILO, BOL, OTOK, PLIKOVI
PUCAJU, RANE I UGLJENISANOST
IV DELOVA TELA
ODREĐIVANJE PROCENTAOPEČENE
POVRŠINE TELA
PRAVILO “DEVETKE”

14

4x8
9.5 9.5

14 14

ODRASLI DECA
 ODREĐIVANJE PROCENTA OPEČENE
POVRŠINE TELA
PRAVILO “ŠAKE”
POVRŠINA ŠAKE UNESREĆENOG BEZ PRSTIJU!!!

1%

površne opekotine (I i II stepen) oko 20% površine mogu dovesti do šoka

 PRVA POMOĆ
 Skinuti odeću natopljenu vrelom tečnošću ili hemikalijom.
Delovi odeće koji su zalepljeni za kožu ne smeju se nasilno
odvajati već ih treba iseći makazama.

 BRZO HLAĐENJE OPEČENE POVRŠINE VODOM

NAJVAŽNIJA JE MERA PRVE POMOĆI koja bitno
poboljšava konačni ishod povrede. Opečeni deo tela treba
što pre uroniti u vodu ili tuširati. Voda mora biti hladna, ali
ne ledena. Hlađenje treba trajati najmanje deset minuta.
Malu decu ne ostavljajte predugo u hladnoj vodi jer može
doći do hipotermije.
 PRVA POMOĆ
 Sa opečene ruke odmah skinuti prstenje, narukvice i sat,
pre nego što koža natekne. Ako se zbog otoka prsten više
ne može skinuti, treba ga prerezati.

 Opekotine se pokrivaju sterilnom gazom i zavojem vrlo

labavo, bez zatezanja.

 Ako je opečena velika površina ruke ili noge, imobili sati

povređeni ekstremitet.

 Dati povređenom da pije tečnost (aklohol je zabranjen).

 *NAPOMENE*

 Svaka temperatura veća od 65ºC dovodi do opekotina.

 Opekotine su dinamičko oštećenje - IMAJU

TENDENCIJU PRODUBLJIVANJA (težina opečenosti se
definitivno procenjuje nakon 72 h).

 Opekotine se hlade vodom do 20ºC 10-20 min. Ako su na

dostupnim delovima tela (ruka, noga), ili stavljanjem čistih
čaršava ili gaze natopljenih u hladnoj vodi 10 min. Uz
menjanje na svakih par minuta.

 Više od 9% opečene površine kod odraslih ili 5% kod dece

zahteva HOSPITALIZACIJU!!!
 *NAPOMENE*

 Hlađenjem ne samo da sprečavamo

produbljivanje, nego i delujemo protiv bola i
šoka.

 Zbog narušenog integriteta kože postoji velika

opasnost od nastanka infekcije - OPEKOTINE
PREVIJATI STERILNO!!!

 Opekotine se previjaju bez velikog stezanja

zavoja.
 *NAPOMENE*

 Specifične opekotine, kao opekotine fosforom gore pri

dodiru sa vazduhom, pa ih treba stalno držati
prekrivene mokrom gazom.

 Opekotine nastale strujom spolja mogu delovati samo

neznatno iako u tkivu dovode do opsežnih oštećenja
duž puta prolaska struje.

 NE stavljajti na opekotine nikakve masti, ulja niti

praškove.

 NE bušiti plikove od opekotina.

 *NAPOMENE*
 Prilikom većih požara dolazi do udisanja
dima i vrelog vazduha što sa jedne stane
dovodi do opekotina disajnih puteva,a sa
druge može dovesti do ugušenja.
Ovakve povređene ćemo prepoznati po:
- unesrećeni iz požara
- spaljene dlačice u nosu
- nagoretine u nosu i ustima
- kašalj, promuklost i teško disanje
- u iskašljanom sadržaju ima gari

Takvim unesrećenim treba obezbediti što

hitniji transport jer može doći do ugušenja!
 *NAPOMENE*
 Kod opekotina jakim kiselinama i bazama treba:

- Odmah skinuti garderobu koja je natopljena

rastvorom.

- Opekotine prvo ispirati vodom, do neutralizacije

dejstva, kasnije eventualno, kiseline ispirati rastvorima
slabih baza (soda bikarbona ili sapunica u vodi), a
opekotine bazama rastvorima slabih kiselina (limunska
kiselina u vodi ili pola čaše sirćeta na 1l vode) –
EGZOTERMNA REAKCIJA!!!

- Kod ovih vrsta opekotina koža izgleda kao skuvana i

može biti različito obojena.
 OŠTEĆENJA NISKOM
TEMPERATUROM

SMRZOTINE

HIPOTERMIJA
 *SMRZOTINE*
 Povrede koje nastaju dužim izlaganjem delova tela
niskim temperaturama uz eventualno prisustvo
vetra i vlage.

 Najčešće se javlja na isturenim delovima tela

(NOS, UŠI, PRSTI, BRADA, STOPALO)

 Karakteriče ga u početku pojava crvenila zatim

pojava boli sa peckanjem praćeno naknadnim
bledilom i PRESTANKOM BOLA!!!
Javlja se jak bol pri ponovnom uspostavljanju
telesne temperature.
 SMRZOTINE

SEPEN VRSTE
SMRZOTINA POVREDA

I CRVENILO, BOL,OTOK

II CRVENILO, BOL, OTOK I POJAVA

PLIKOVA
KOŽA HLADNA,NEOSETLJIVA ,
VOŠTANO-PLAVE BOJE, NA
III SMRZNUTIM MESTIMA STVARAJU SE
DUBOKE RANE
PRETHODNO + GANGRENOZNE I
NEKROTIČNE PROMENE
IV
 SMRZOTINE
 Prva pomoć:

 Unesrećenog zaštititi od daljeg dejstva

hladnoće (utopljavanje, unošenjem u toplu prostoriju).

 Smrznuti delovi tela se postepeno utopljavaju u mlakoj

vodi ili mlakim oblozima BEZ TRLJANJA i nasilnog

pomeranja promrzlih delova (prilikom vraćanja
normalne temperature dolazi do pojave jakog BOLA).

 Rane se previjaju sterilno i imobilišu.

 *HIPOTERMIJA*
(OPŠTE RASHLAĐENJE ORGANIZMA)

 Do nje najčešce dolazi na planinama, hladnim

klimatskim predelima ili prilikom ronjenja.

 Često je povezana sa uzimanjem alkohola i/ili lekova!

 U vodi se temperatura gubi znatno brže te je na

temperaturi vode od 10ºC moguće preživljavanje u
periodu od 1-2 sata, a na 0ºC smrt nastupa za pola sata.
 HIPOTERMIJA

 Hipotermija se javlja postepeno, a težina

zavisi od toga koliko se smanjila
temperatura organizma.

 Smanjivanjem temperature organizma

dolazi do usporavanja svih metaboličkih
procesa,... pa sve do kristalizacije telesnih
tečnosti.
HIPOTERMIJA TEMPERATURA RAZVIJANJE SIMPTOMA I
ZNAKA
BLAGA 35-32ºC Blago drhtanje, osećaj hladnoće,
naježenost kože, pojačavanje
drhtanja ruku, gubitak osećaja u
rukama, nekordinisanost
pokreta, teškoće u hodanju i
osećaj zbunjenosti.

UMERENA 32-28ºC Grčevito drhtanje, otežan govor,

nesposobnost korišćenja ruku,
gubitak ravnoteže, drhtanje
prestaje, koža je modre boje i
otečena, postupni gubitak svesti,
usporavanje disanja i pulsa.
DUBOKA >28ºc Gubitak svesti, puls se ne može
napipati, prestanak rada srca i
disanja, smrt.
 HIPOTERMIJA

 Prva pomoć:

 Sprečavanje daljeg delovanja hladnoće (topla prostorija,

utopljavanje, topli napitci, HIBLEROV OMOTAČ,
grejanje “telom uz telo”).

 Unesrećeni se ne pomera, već mirno leži.

 Smrznuti ekstremiteti se zbrinjavaju na navedeni način.

 Transport u medicinsku ustanovu.

 HIBLEROV OMOTAČ

 Ako je pravilno postavljen predstavlja najprirodniji

način zagrevanja tela (2.5ºC na sat).

 Sprečava dalji gubitak toplote.

 Omogućava centrifugalno širenje toplote.

 Predstavlja neki vid “labave imobilizacije”, te

onemogućava pokretanje povređenog i “afterdrop”

efekat.
 HIBLEROV OMOTAČ

ALUFOLIJA

POSTAVLJAMO
POSTAVIMO
ČVRSTO
NA KRAJU VREĆU
UMOTAVANJE
ČARŠAV ZA
FIKSIRAMO SPAVANJE,PA
NATOPLJEN
JEDNIM
VREĆOM NA
ZANJU
POVRUĆOM
JEDNIM
ČETIRI
VODOM ĆEBETA
ĆEBETOM,A
SPAVANJE ,KOJE PODEŠAVAMO
NA IGRUDNI
TAKO
GLAVU GA
KOŠ PREMA
UTOPLJAVAMO
NAI NOSILIMA
UMOTAMO
VISINI UNESREĆENOG
TRANSPORTUJEMO
VUNENOM
ALUFOLIJOM
KAPOM
POVREDE NASTALE DELOVANJEM
ELEKTRIČNE ENERGIJE
 *POVREDE NASTALE UDAROM
ELEKTRICNE STRUJE*
 STRUJA DELUJE NA ORGANIZAM:

 SVOJIM PROLASKOM

 STVARANJEM TOPLOTE

 VOLTINIM LUKOM

 NAČIN DELOVANJA ZAVISI OD KARAKTERISTIKA STRUJE

NAPON – V (VOLT), JAČINA – A (AMPER) , OTPOR - Ω (OM)
 POVREDE NASTALE UDAROM
ELEKTRICNE STRUJE
 VRSTE STRUJE:

1. NISKONAPONSKA ( do 500 V - struja u kućama) - deluje

prolaskom remeteći rad srca i CNS-a što potencijalno
dovodi do GUBITKA SVESTI I PRESTANKA RADA SRCA I
DISANJA! KAO POSLEDICA KONTRAKCIJE MIŠIĆA MOŽE
DOĆI DO PRELOMA!

2. VISOKONAPONSKA (>500V - dalekovodi) - više deluje

stvaranjem toplote dovodeći do NEKROZE TKIVA!

3. VOLTIN LUK (pri jačini struje od 20000V) - struja ne

napada direktno telo nego jonizuje vazuh i u tom polju
stvara izuzetno visoke temperature iznad 2500ºC. Sa
povećanjem vlažnosti veća je širina luka. TKIVO JE
SPRŽENO, KOSTI ISTOPLJENE, ODEĆA SPALJENA!
 POVREDE NASTALE UDAROM
ELEKTRICNE STRUJE

 PRVA POMOĆ:

1. OPREZAN PRISTUP!!!

2. Što pre osloboditi unesrećenog od kontakta sa

strujom, jer što je kraće u kontaktu manja će biti oštećenja
(osoba koja je rukama uhvatila žicu pod naponom teško je
ispušta zbog grča mišića). Pri tome maksimalno zaštititi sebe!

3. Ukoliko je u pitanju visoki napon obavestiti stručnu službu

elektrodistribucije da se isključi dalekovod. A do tada
zabraniti prilaz u okolini od 20 m od incidenta (VOLTIN LUK).
 POVREDE NASTALE UDAROM
ELEKTRICNE STRUJE

4. Proveriti svest, disanje i puls i primeniti mere neodložne

pomoći. Princip ABC (airway, breathing, circulation).

5. Zbrinuti propratne povrede po utvrđenim principima.

6. Konstantan nadzor u toku transporta, jer može doći do

ponovnog zastoja rada srca.
 *UDAR GROMA*
 Grom nastaje kratkotrajnim pražnjenjem atmosferskog
elektriciteta između oblaka i zemlje. Napon dostiže sto
miliona volti, jačina nekoliko desetina hiljada ampera,
u kratkom vremenu od 1 do 100 milisekundi, uz naglo
zagrevanje vazduha do 30.000ºC, zbog čega nastaje
grmljavina. Munja se vidi pre nego što se čuje grom
jer svetlo putuje brže od zvuka. Pražnjeje
atmosferskog elektriciteta ima svetlosne (munja),
akustične (grmljavina) i mehaničke učinke.

 Smrtnost od udara groma iznosi od 10 do 30%, a 50

do 70% preživelih ima značajne poremećaje, najčešće
nervnog sistema.
 UDAR GROMA

 Udar groma može biti direktan i indirektan. Može se

dogoditi i u zatvorenom prostoru kad se osoba nalazi u
dodiru ili u blizini (manje od 1 m) od provodnika ili
uključenih električnih aparata.

 Specifičnosti povređivanja proizlaze iz osobina groma:

 Grom sadrži jednosmernu struju koja je manje štetna

od naizmenične.
 Vreme kontakta s telom je kratkotrajno.
 Struja prolazi uglavnom površinom tela.
 UDAR GROMA
 PRVA POMOĆ:

1. ODMAH POZVATI HITNU MEDICINSKU POMOĆ!

2. Osnovno je pravilo "ne povećati broj žrtava". Ako je

oluja u toku, a žrtva se nalazi na mestu visokog rizika
od udara groma, spasilac mora proceniti, vodeći
računa o sopstvenoj sigurnosti, je li moguće žrtvu
premestiti na sigurnije mesto.

3. Žrtvi udara groma može se odmah pristupiti i može se

dodirnuti bez opasnosti.
 UDAR GROMA

4. Proceniti stanje svesti, disanje, puls i ako je

potrebno, odmah započeti s merama oživljavanja.
Oživljavanje mora biti uporno i dugotrajno jer
paraliza mišića za disanje može trajati duže vreme.
Kad ima više žrtava, prednost u zbrinjavanju imaju
uvek one koje treba oživljavati.

5. Osobu bez svesti postaviti u bočni položaj.

6. Zbrinuti ostale povrede (prelome, rane i opekotine).

7. Svaku žrtvu udara groma treba treba transportovati u

bolnicu, uz stalanu kontrolu vitalnih funkcija.