ТАМО ДАЛЕКО

ЕГЗОДУС ...

Сеоба Србаља – Паја Јовановић

Прелаз преко Албаније – Василије Ешкићевић

Објава рата телеграмом

- упућен из Беча 28. јула 1914. у 11 сати

и 10 минута;

- примљен у Нишу 28. јула 1914. у 12 сати

и 30 минута;

- на француском је језику;

Краљевском министру иностраних дела у Нишу

Краљевска Влада Србије није на задовољавајући

начин одговорила на ноту датирану 23. јулом 1914,
коју јој је предао аустроугарски посланик у Београду,
због чега Царска и Краљевска Влада налази да је
принуђена да се ослони на силу оружја ради очувања
својих права и интереса. Од овог тренутка
Аустроугарска се сматра у рату са Србијом.

Министар иностраних дела Аустроугарске

гроф Берхтолд
Унеско је донео одлуку о упису Телеграма објаве рата
Аустроугарске Србији у Међународни регистар
„Сећање света“.
 1915.
Одбијајући могућност капитулације и план
војводе Мишића за противнапад, Врховна
команда и Влада доносе одлуку о повлачењу
преко Албаније.

„Србија, иако се нашла у тешком положају,

иако још може доћи и у још гори положај,
решена је да иде до краја у борби против
завојевача, одано и верно уз своје савезнике
издржаће цео рат, који ће завршити
поразом непријатеља.“
Никола Пашић, председник Владе

„Народе, не бојте се, добро бити неће! “

АЛБАНСКА ГОЛГОТА

Прелазак преко
Везировог моста на
Дриму код
Призрена

То је био последњи одмор на грудима отаџбине и сада ваља прећи мост који ће нас раставити од ње.
Тужан је то растанак био.
И ја сам се сагао и шакама ископао прегршт земље, те везао је у крајичак једне мараме и метнуо у недра.
То је та земља на којој смо никли, која нас је хранила и коју смо бранили; то је та земља коју је прелила крв
и суза толиких покољења и која у својим недрима крије толике жртве за њену слободу; то је та земља која
покрива и сише младо и нежно тело мојега јединца.
Бранислав Нушић - „1915.“
СТРАДАЊЕ
„Српски војници нису знали да ли су
још увек живи, или већ одавно ходају
по паклу. “ (Драгиша Васић)
ПАТЊА

„Одмарао се дуго. Имао је свој појас преко колена. Најпре је мислио да га понуди неком Арнаутину, а
онда је закључио да ништа за њега не би добио, а и да не би имао после чиме да стегне своје прње.Појас
је био стар. Постепено је на њему бушио рупу до рупе како је мршавио. У гимназији је тај појас још
мирисао на нову кожу и копча је била од блиставог никла.Сада му је лежао преко колена. Док га је
гледао, постепено се једна идеја објављивала. Почео је да се претвара како једе. Приносио је руке
устима и онда мрдао вилицама као да жваће. Чинио је то што је могуће видније иако су га ти покрети
замарали. “
Растко Петровић – „Дан шести“
ИЗГНАНСТВО
„ОСТРВО СПАСА“

Првих недељу дано по доласку на Крф , јануара 1916, гладни, болесни и

изнемогли, српски војници су лежали на земљи, под ведрим небом, без
шатора и заклона , по леденој киши и хладноћи и масовно умирали.
ПЛАВА ГРОБНИЦА
Званични извештај министра војног Божидара Терзића
председнику Владе Николи Пашићу

- до 15. фебруара на Крф је превезено око 135 000 Срба

- око 10 000 је транспортовано у Тунис, у Бизерту

- нестало, умрло, погинуло или заробљено 243 877 људи

- до 23. марта 1916. на острву Видо је умрло 4 847 људи

СПОМЕН КОСТУРНИЦА НА ОСТРВУ ВИДО
Док је било места, умрли српски војници сахрањивани су у плитким
гробовима на острву Видо. У првим данима умирало их је и по 300
дневно.
Кад више није било места за гробове, тела су полагана у Јонско море.

Поштујући страдање српских војника, Грци су 50 година забранили

риболов у том делу Јонског мора.
Француски маршал Жозеф Жофр рекао је:

Повлачење наших савезника Срба, под

околностима под којима је извршено, превазилази по
страхотама све што је у историји као најтрагичније
забележено.
Ако бисмо хтели да сваком страдалом српском
војнику током Албанске голготе одамо почаст
минутом ћутања, требало би да непрекидно
ћутимо 169 дана, 8 сати и 37 минута.