TEORIJA INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA

Principi konstrukcije optimalnog predajnika

Nelinearni trelis kodovi

 TEORIJA INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA

Nakon određivanja oblika idealnog prijemnika za skup od M vektora nad RN

(signala koje je moguće rastaviti na N ortonormalnih signala), postavlja se
pitanje kako odrediti taj skup da bi čitav prenos bio optimizovan
(verovatnoća greške najmanja).
Očigledno, pošto je za verovatnoću greške bitan samo geometrijski
raspored M vektora u RN, a ne i sami talasni oblici signala, potrebno je ovih
M vektora što bolje razmestiti. Ovakvim razmeštanjem bavi se zaštitno
kodovanje. Mogući zaštitni kodovi su kako blok, tako i trelis kodovi. Od blok
kodova u RN najcešće se koriste rešetke (lattices) i sferični kodovi. Od
rešetaka, pak, ZN (Z je skup celih brojeva; za N = 2 ovo je tzv. QAM
konstelacija), Gosetova resetka u R8 i Licova resetka u R24.

Principi konstrukcije optimalnog predajnika

 TEORIJA INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA

Od sferičnih kodova, najčesće su u upotrebi tzv. M-PSK konstelacije za N =

2, polifazne konstelacije za N = 2n (čije su komponente M-PSK signali), kao
i permutacione modulacije (sve moguće permutacije komponenti nekog
vektora). Postoje i specijalno konstruisani sferični kodovi (tzv. minimaks
kodovi), koji jos nisu nasli širu primenu. Od trelis kodova najčesće se
koriste Ungerbekovi kodovi (nad QAM i M-PSK), kao i Fornijevi koset
kodovi (nad višedimenzionalnim rešetkama, najčešće Gosetovoj i Licovoj).

Granice perfomansi ovakvih kodova izučavaju se u teoriji informacija. Jedan

od najznačajnijih karakteristika je, osim verovatnoće greške, i brzina
prenosa.

Principi konstrukcije optimalnog predajnika

 TEORIJA INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA

Pošto se svakom signalu iz skupa od M mogućih otpremnih signala može

pridružiti informacija od ld (M) bita, ova brzina je data sa

gde je T vreme trajanja jednog signala (pretpostavljeno je da su svi signali

istog trajanja, pošto je inače tehnička realizacija prenosnog sistema znatno
otežana; ako to ipak nije slučaj, T je trajanje najdužeg signala, a ostalima
se dodaje deo sa amplitudom 0).

Principi konstrukcije optimalnog predajnika

 TEORIJA INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA

Broj dimenzija u minimalnoj bazi koja razapinje prostor u kojem se nalaze

ovih M signala linearno je srazmeran sa širinom propusnog opsega koji je
za ovaj prenos predviđen, tj.

pri čemu je a konstanta koja zavisi od definicije propusnog opsega, i obično

se uzima da je njena vrednost jednaka 1/2. Bitska kodna brzina po dimenziji
je stoga sa brzinom prenosa povezana relacijom

Principi konstrukcije optimalnog predajnika

 TEORIJA INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA

Iz teorije informacija poznato je da je kapacitet kanala sa aditivnim

belim Gausovim šumom dat sa

pri čemu je

Principi konstrukcije optimalnog predajnika

 TEORIJA INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA

Principi konstrukcije optimalnog predajnika

 TEORIJA INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA

Dakle, granična spektralna bitska brzina je

pa je dopustiva spektralna bitska brzina prenosa svaka ona za koju va

Ovaj izraz se može predstaviti i kao

Principi konstrukcije optimalnog predajnika

 TEORIJA INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA

Principi konstrukcije optimalnog predajnika

TEORIJA INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA

Principi konstrukcije optimalnog predajnika

Nelinearni trelis kodovi

 TEORIJA INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA

Rc - kapacitet kanala
SNR - odnos signal / šum
Kako koristiti višesignalne alfabete za konstrukciju trelis kodova? Jedan
od najpopularnijih načina jesu tzv. Ungerbekovi (Ungerboeck,
zasnovani na tzv. podeli skupa signala (set partitioning).

Nelinearni trelis kodovi

TEORIJA INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA

1111 0011 1100 0000

√2d
0111 1011 0100 1000

1101 0001 1110 0010

0101 1001 0110 1010

PRIMER
TEORIJA INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA

1111 0011 1100 0000

0111 1011 0100 1000

1101 0001 1110 0010

0101 1001 0110 1010

PRIMER
TEORIJA INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA

1111 0011 1100 0000

0111 1011 0100 1000

1101 0001 1110 0010

0101 1001 0110 1010

PRIMER
TEORIJA INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA

1111 0011 1100 0000

0111 1011 0100 1000

2d
1101 0001 1110 0010

0101 1001 0110 1010

PRIMER
TEORIJA INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA

1111 0011 1100 0000

0111 1011 0100 1000

2√2d
1101 0001 1110 0010

0101 1001 0110 1010

PRIMER
TEORIJA INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA

Predavanja: Prof. dr Vojin Šenk

Grafika: Branislav Popović