СТРЕС • узнемирујуће животно искуство које прате биохемијске, физиолошке и когнитивне промјене и промјене понашања у настојању да се особа дугорочно прилагоди ситуацији у којој су угрожене његове виталне вриједности или да се анулирају посљедице које је изазвао неки трауматичан догађај • стрес неће наступити ако нема процјене да је искуство узнемирујуће, ако нема снажне реакције особе и/или ако она брзо и успјешно, кориштењем уобичајених механизама, сво вријеме држи ствари под контролом
Војна Академија, Београд 2
ТРАУМА • изненадан и жесток догађај, сасвим изван уобичајених животних искустава појединца, који потреса појединца тако снажно да он привремено губи психолошку равнотежу и показује неприлагођено понашање и/или манифестује симптоме физичког или душевног поремећаја
Војна Академија, Београд 3
ПТСП • продужено трајање стресом и/или траумом изазваних промјена • првих 48 сати од реакције су критични • стрес и траума су нужни, али нису довољни за наступање посттрауматског стресног поремећаја
Војна Академија, Београд 4
РАЗЛИКЕ • значајни фактори за настанак стреса и посттрауматског стресног поремећаја су: животна доб, чин и дужина боравка на фронту • чешће подлијежу борбеном стресу старије особе, обични војници и они који су дуже времена провели на првој линији • разлика: стрес и траума су стања која нужно и неопходно претходе посттрауматском стресном поремећају, али га не изазивају неизбјежно Војна Академија, Београд 5 ПТСП код ратника може наступити на четири начина: 1. у борби, без неког претходног трауматичног искуства, због нагомилавања догађања; 2. у борби након претходног трауматичног догађаја, због тренутног слома одбрамбених механизама; 3. након борбе, у предаху или послије извлачења са прве борбене линије, због нестанка потребе да се журно реагује; 4. након рата или након демобилизације због накнадног негативног превриједновања проживљеног рата.
Војна Академија, Београд 6
ИШЧЕКИВАЊЕ • У интензитету напетог ишчекивања Бурн је приметио основни ритам напетости и ишчекивања: већ у касним поподневним и раним вечерњим часовима напетост би почела да расте, а највећи интензитет би достизала у часовима после заласка сунца до поноћи; после поноћи почела би постепено да опада, да би ујутро, углавном, била најмања.
Војна Академија, Београд 7
ИСТРАЖИВАЊА • Према истраживању из 1982. посттрауматски стресни поремећај је постојао код 23,9% вијетнамских ветерана (седам година након завршетка рата), док је према истраживањима Националног удружења вијетнамских ветерана тај проценат био 15,8% године 1988. • Вијетнамски ветерани припадници специјалних јединица имали су знатно нижи проценат - 5,1%. • Процјена је да је посттрауматски стресни поремећај присутан код укупно 20,40% вијетнамских ветерана. • Међу фокландским ветеранима дијагностикован је у 22% случајева, пет година након рата. • 40 година после другог светског рата показују да је посттрауматски стресни поремећај још увијек присутан код 50% бивших ратних заробљеника.
Војна Академија, Београд 8
КРИЗА = ШАНСА
• Постоје позитивне промјене које су у вези са преживљеним стресним
искуством које се означавају као "пострауматски раст“ • Пет димензија: – нове могућности живота; – повећање капацитета повезивања са другима, – повећање личне снаге, – духовне промјене – разумијевање живота. • Чиниоци пострауматског раста су: – јачина стреса (стрес средњег интезитеа изазива највећи раст); – узраст субјеката (млађи више "расту" после трауме) и – пол (жене више “расту”)
Војна Академија, Београд 9
ФАКТОРИ КОЈИ ИНТЕНЗИВИРАЈУ ДОЖИВЉАЈ СТРЕСА
• Слаба лична и/или колективна припремљеност
• Погрешно увођење у прву борбу • Временски дуга изложеност ватри непријатеља. Сматра се да је 72 сата непрекидне изложености ватри норма издржљивости просјечних војника • Изузетно снажан ратни доживљај (траума) који превазилази нормално борбено искуство • Слаб колективни морал (много пораза, слабо командовање итд). • Погрешан третман нормалног страха у борби • Висока индивидуална осјетљивост на стрес