ОСНОВИ ЕКОНОМИЈЕ

Др Дејан Молнар, ванредни професор

14.10.2020.
 Дефинисање економије као науке

• Реч економија настала је као сложеница од грчких речи: оикос (кућа, домаћинство) и номос (закон,
правила о управљању).

• Као и свако домаћинство друштво као целина мора доносити одлуке о томе како да ограничене
ресурсе што ефикасније употреби.

• Економија је наука(?) / дисциплина о ефикасности

 Појмови
• Шта је економија? Зашто постоји?
• Оскудност
• Ефикасност (Парето оптимум)
• Микроекономија (Адам Смит) и макроекономија (Kејнз)
• Логика економије
• Економисти доносе „тешке“ одлуке
• ТРИ ПРОБЛЕМА ЕKОНОМСKЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ: шта, како и за кога?
• Тржишне, командне и мешовите економије – алтернативни
економски системи
 Појмови
• ТЕХНОЛОШKЕ МОГУЋНОСТИ ДРУШТВА
• Ограничени су ресурси у сваком друштву
• ИНПУТИ - фактори производње: земља, рад и капитал.
• ПРОИЗВОДИ
• ГРАНИЦА ПРОИЗВОДНИХ МОГУЋНОСТИ
 Шта су ресурси?
• У општем случају, све што омогућава остваривање неке активности (фактори, средства, залихе, могућности,
извори, људи са својим искуством).
• Постоје три врсте ресурса:
1. природни (минерали, дрво, чист ваздух и др.),
2. људски (физички и ментални напори које људи чине да би створили добра и услуге) и
3. капитални (зграде, алати, машине и сл.).
Овај приступ дефинисању ресурса важи уколико се у њих убрајају елементи које људи могу да виде, додирну, осете
или измере. У ресурсе, међутим, често се сврстава и
4. предузетништво (имагинација, иновативно и/или маштовито размишљање, спремност да се ризикује, управљачке
вештине и организационе способности), које је углавном неопипљивог карактера.
• Управљање друштвеним ресурсима је важно јер су ресурси ретки. Реткост значи да друштво има ограничене
ресурсе и да није у стању да произведе сва добра и услуге које људи желе да имају. Сваки појединац се суочава с
оскудицом: нпр. кад немате довољно времена да урадите све што бисте желели током дана и/или кад идете у
куповину, па се суочите с мноштвом производа које желите, али сте свесни да не можете све да их купите (јер
немате довољно новца).
 Реткост ресурса

Које су последице чињенице да су ресурси ограничени (ретки)?

Домаћинство Друштво као целина

Чланови домаћинства не могу да имају све што Друштво као целина не може сваком члану да обезбеди
пожеле. највећи могући животни стандард.
 Избор
Примери избора
Домаћинство
 Да ли с датим ограниченим буџетом купити
рачунар или клима-уређај?
 Да ли отићи на скупо летовање или
штедети за куповину аутомобила?
 Да ли ограничено време потрошити на
спремање испита или отићи у позориште?
 
Друштво као целина
 Уколико ресурсе усмеримо на производњу
једне врсте добара, остаје мање за
производњу нечег другог.
 Ако се усвоје закони који намећу
предузећима велике таксе за очување
животне средине, чланови друштва живеће у
чистијем окружењу и имаће боље здравље,
али ће власници предузећа и радници имати
ниже приходе.
 Опортунитетни трошак
• Опортунитетни трошак неке ствари је оно чега се одричете да бисте ту ствар добили.
• У складу с тим, када изаберете да неки ресурс користите за неку намену, ви пропуштате прилику да тај
ресурс користите за неку другу сврху.
• Пол Самјуелсон:
• “Замена је закон живота економије”.
• Опортунитетни трошак је пропуштена добит која би се остварила алтернативном употребом ресурса –
инпута.

• ОГРАНИЧЕНИ ДОХОДАK - Морате да изаберете: KЊИГА ИЛИ ЦД

Ваш ИЗБОР је ЦД - ОПОРТУНИТЕТНИ ТРОШАK је KЊИГА коју нисте изабрали
ОПОРТУНИТЕТНИ ТРОШАK = пропуштена (неизабрана) могућност
 10 принципа економије
• Прва група принципа:
Како људи доносе одлуке?

• Друга група принципа:

Како људи међусобно делују једни на друге?

• Трећа група:
Како функционише привреда у целини?
 Како људи доносе одлуке?

1. Људи морају да врше избор

2. Трошак нечега јесте оно чега се одричете да бисте то добили

3. Рационални људи размишљају о граничним случајевима

4. Људи реагују на подстицаје

Како људи међусобно делују једни на друге?

5. Трговина сваког доводи у бољи положај

6. Тржишта су обично добар начин организовања економске

активности

7. Владе су понекад у стању да побољшају тржишне исходе

 Како функционише привреда у целини?

8. Животни стандард зеље зависи од њене способности да

производи добра и услуге

9. Цене расту када Влада штампа превише новца

10. Друштво се на кратак рок суочава са избором између

инфлације и незапослености
 ОСНОВНА ПИТАЊА: ШТА, КАКО, ЗА
КОГА?
• Нека од основних питања која се постављају како на нивоу предузећа, тако и на нивоу друштва као
целине јесу: шта, како, колико и за кога производити?

• Постоје два основна механизма помоћу којих долазимо до одговора који су нам потребни:
1. централно-плански систем и
2. тржишни механизам.
 Централно-плански систем
(централистичко директно планирање)

• својствен је друштвима у којима доминира државна својина

• Из центра (од стране државе) се уређују сва питања, а сви привредни субјекти су обавезни да
извршавају задатке који су им одређени државним планом.

• Овај систем је у супротности са системом тржишне привреде.

 Тржишна привреда
• У тржишној привреди одлуке централног планера су замењене одлукама огромног броја предузећа и
домаћинстава/појединаца.
• домаћинства/појединци самостално доносе одлуке за кога ће радити и на шта ће трошити своје
дохотке, предузећа исто тако самостално одлучују кога ће запошљавати, шта ће, како и колико
производити.
• Доношење одлука домаћинстава и предузећа засновано је пре свега на личном интересу и
ценама.
• На тржишту добара и услуга сусреће се велики број купаца с великим бројем продаваца и свако од
њих је заинтересован првенствено за личну добробит.
• Само тржиште представља скуп односа понуде и тражње, као и фактора који их одређују.
• на тржишту се формирају цене
• И домаћинства и предузећа на основу цена одлучују шта да купују и продају
 Тржишна економија
• Тржишна економија је економија коју карактеришу слободно, тржишно одређивање цена, као и
слободна размена добара и услуга на тржиштима.
• Улога државе у тржишној економији је много мања него у централно-планским системима.
• Често се поставља питање колики би утицај у савременим привредама држава требало да има.
• У оквиру система тржишне привреде постоје различити модалитети, тако да у одређеним земљама које
функционишу у овом систему држава има нешто већи утицај него у другим земљама.
• Да би тржишни систем функционисао, пре свега је неопходно да држава обезбеди поштовање
власничких права.
• ИНСТИТУЦИЈЕ!
• КВАЛИТЕТ ИНСТИТУЦИЈА!
 ТРЖИШНИ НЕУСПЕХ
•односи се на ситуације у којима тржиште препуштено само себи не успева да изврши ефикасну
алокацију ресурса.

•Тржишни неуспеси најчешће се односе на три групе проблема:

1. екстерни ефекти или екстерналије (утицај поступака једне особе на добробит друге, мимо
тржишног механизма);
2. недостатак конкуренције (тржишна моћ и монополске структуре) и
3. асиметрична информисаност (ситуација када један учесник у трансакцији има више информација
од другог учесника).
 ЕКСТЕРНАЛИЈЕ
•Екстерни ефекти деле се у две групе:
1. екстерни ефекти који су резултат активности једног привредног субјекта која утиче на појаву
случајне користи код других, без одговарајуће компензације која би се дала онима који овај ефекат
генеришу;
2. екстерни ефекти који су резултат активности једног економског актера која утиче на појаву
случајне штете другима, без одговарајуће компензације од оних који штету изазивају.
 Тржишна моћ
• Осим екстерних ефеката, чест разлог тржишних неуспеха је тржишна моћ.
• Тржишна моћ односи се на способност једне особе или мале групе да врши несразмеран утицај на
тржишне цене.
• Тржишна моћ предузећа највећа је у случају чистог монопола.
• У оваквој ситуацији не постоји конкуренција која би успела да заузда личне интересе.
• У случају постојања тржишних неуспеха добро креирана јавна политика (која подразумева ангажман
државе) може да повећа економску ефикасност.
Дијаграм кружног тока
 •Овај дијаграм шематски приказује функционисање привреде. Одлуке доносе предузећа и
домаћинства. Предузећа производе и продају добра и услуге и при томе запошљавају и користе факторе
производње (рад, земљу, капитал). Домаћинства купују и конзумирају добра и услуге и при томе
поседују и продају факторе производње.
•Домаћинства и предузећа међусобно делују на два тржишта:
1. тржиште добара и услуга: предузећа су продавци, а домаћинства купци;
2. тржиште фактора производње: домаћинства су продавци фактора, а предузећа су купци.
 •Фактори (елементи) производње су рад, капитал, земља и други инпути у производњи добара и
услуга. Захваљујући томе што учествују у процесу производње, сви фактори добијају одређену врсту
накнаде:
 рад – надницу;
 земља – ренту;
 капитал – камату (или профит).
•Са становишта предузећа, наднице, камата и рента су трошак, а са становишта домаћинства, оне су
елементи дохотка. На пример, чланови домаћинства обезбеђују предузећима радну снагу. За то добијају
одређени доходак – надницу. Домаћинства троше оно што су зарадила купујући добра и услуге од
предузећа. На тај начин дохоци домаћинства поново долазе у предузећа у виду прихода по основу
продаје добара и услуга.
 Микроекономија и макроекономија
• Део економске теорије који проучава и анализира међузависности економских појава и величина на
нивоу читаве привреде назива се макроекономија. Неке од основних макроекономских величина су:
привредни раст, незапосленост и инфлација.
• Микроекономија се бави економским понашањем индивидуалних јединки једне привреде
(појединци, предузећа, домаћинства и привредне гране) и факторима који одређују цене и количине
размењених појединачних добара и услуга. Макроекономија и микроекономија су изузетно повезане –
макроекономске промене су резултат бројних одлука које се доносе на микроекономском нивоу.
 Однос између микро и макроекономских
дисциплина
• Циљеве треба рангирати по приоритетима, а за расположива средства
(ресурсе) постоји могућност алтернативне употребе.

• Ипак, у савременим тржишним економијама нема одговарајућег

макроекономског субјекта који би тај избор обављао на нивоу привреде
као целине

• У социјалистичким привредама је било покушаја да то ради држава, али

се то показало као економски нерационално и неодговарајуће за
задовољење потреба сагласно могућностима и приоритетима свих
делова друштва.
 Однос између микро и макроекономских
дисциплина
• Управо зато се привредна активност остварује кроз бројне трансакције између појединачних
микропривредних субјеката, па се тако успостављају односи између разноврсних циљева
неједнаке важности и ограничених средстава у привреди појединачне земље.

• Већ од тридесетих година 20. века тај се процес не одвија спонтано, потпуно стихијски, већ се у
њега укључује савремена држава како би мерама економске политике деловала усмеравајући
поједине субјекте у правцу таквог распореда ограничених ресурса који ће омогућити остварење
изабраних макроекономских циљева

• Задржава се слобода избора привредних субјеката на основу њихових сопствених приоритета,

што значи да се поштују као основни саставни елементи целине привреде.

• Управо зато је за макроекономски приступ веома важно познавање економских приоритета

појединачних привредних субјеката, по чему није изузетак ни национална економија.
 Однос између микро и макроекономских
дисциплина
• Полазећи од њихових сазнања о економском понашању привредних субјеката, а помоћу
одговарајућих инструмената економске политике (монетарнокредитне, фискалне, девизне
и спољнотрговинске), њихово понашање се може усмеравати у жељеном правцу, то јест у
смеру који значи остваривање изабраних макроекономских циљева.

• полазећи од тежње да се максимизира циљна функција микропривредних субјеката,

мерама економске политике стварају се услови да они остварујући сопствене тежње
истовремено распоређују и комбинују чиниоце производње, што омогућава постизање
постављених макроекономских циљева:
• пуна запосленост радне снаге,
• жељени привредни раст,
• равнотежа на унутрашњем тржишту или у размени са иностранством
• стабилност цена
 Однос између микро и макроекономских
дисциплина
• Битна претпоставка за то је постојање целовитог (интегралног) тржишта
– тржишта робе/услуга, капитала и рада.
• неопходно је и институционално окружење у чијој се основи налази
Слобода економског избора
• Слобода избора значи:
• - за предузећа маx профит
• Потрошаче маx корисност за расположив доходак

• ПРИМЕРИ: криза 2008, експанзивна фискална и монетарна политика

током кризе COVID -19…