You are on page 1of 18

Мемоари Константина Фотића

“Рат који смо изгубили”

Младен Самарџија 030001/2016


O aутору
 Константин А. Фотић (Шабац ,1891- Вашингтон,1959).
 Завршио права у Бордоу.
 Учесник Балканских ратова и Првог светког рата.
 Од 1915.године делује при министарству спољних послова Краљевине Србије.
 Учесник мировних преговора у Паризу.
 Као дипломата службовао у Берну,Лондону,Паризу,Стокхолму,Бечу.
 Стални делегат Југославије при Друштву народа,учесник многих
међународних конференција у периоду од 1926-1935.
 За посланика у Вашингтону постављен је 1935.године.
 Од 1942.године постаје први амбасадор Краљевине Југославије у САД.
“Правда” 7.10.1933. “Правда” 12.4.1934 Време” 29.11.1934
Време 8.8.1937
Указ краља Петра II о унапређењу капетана Константина Фотића у чин
резервног мајора.
Службени војни лист 6.9.1939.
Амбасадор Фотић (лево) приликом доделе ордена белог лава Николи
Тесли од стране чехословачког министра Владимира
Хурбана.Њујорк,10.7.1937.

https://sr.wikipedia.org/wiki
Гробница амбасадора Фотића у Либертивилу,Илиноис
https://www.eserbia.org/history/tombs-of-famous-serbs/1076-konstantin-fotic
Часопис “Serbica Americana”.
О мемоарима
 У својим мемоарима приказује догађаје од
оснивања до сукоба с Информбироом 1948. године.
 Дати су подаци о његовим састанцима с кључним
људима из политичког живота САД-а.
 Изузетно је био цењена особа у State department.
Садржај
 Књига је подељена на 3 дела:
 Први део приказује догађаје до краја Априлског
рата.
 Други део се завршава посетом краља Петра
Вашингтону.
 Трећи део описује догађаје до 1948. године.
Облаци над Балканом
 У времену пре Другог светског рата,већину наоружања и војне опреме
Југославија је прибављала од чехословачког индустријског гиганта “Шкоде”.
 Након Немачке окупације,сва војна индустрија пада под немачке руке и
снабдевање зависи искључиво од нациста.
 Након разговора с генералом Милутином Недићем,амбасадор бива задужен
да склопи аранжман о снабдевању оружја са САД-ом.
 Тежак спољнополитички положај југословенска влада покушава да поправи
успостављањем дипломатских односа с СССР-ом.
 10 јуна 1940 у Анкари Илија Шуменковић и Терентјев потписују уговор о
редовном успостављању дипломатских односа.
Сједињене државе показује
интересовање за Југославију
 Са незадовољством ,али не и великим изненађењем САД
примају вест о приступању Мађарске,Бугарске и Румуније
тројном пакту.
 Пакт о вечном пријатељству с Мађарском потписан 7.12.1940.
 Од почетка 1941. све чешће добија позиве државног секретара
Самнера Велса да размотре ситуацију на Балкану.
 Јавно мњење у земљи није прихватало политику која не
обухвата војну неутралност,чак штавише невољно прихвата
овакво држање,али с обзиром на геополитички положај
Југославије у то време,овакав став чини се најповољнијим.
 Током јануара 1941.Рузвелт шаље пуковника Донована на
Балкан,да би испитао ситуацију у
Грчкој,Турској,Бугарској,Југославији.
 Након хитне поруке Цинцар Марковића од
13. фебруара да ће се Цветковић наћи с
Хитлером у Салзбургу,Фотић је ову поруку
пренео председнику и државном секретару.
 Господин Велс преноси позив председника
Рузвелта његовој резиденцији Фотићу.
Југославија потписује пакт
 24.марта Фотић је обавештен о предстојећем путу
Цветковића и Цинцар Марковића за Беч.На ову вест предлаже
секретару Велсу своју оставку у југословенском посланству.
 На предлог америчког председника,секретар преноси поруку
Фотићу да уколико дође до приступања Тројном
пакту,југословенске резерве у Федералној банци биће
замрзнуте,као и да ће доћи до заокрета у америчкој политици
према Југославији.
 Југославија 25.марта у дворцу Белведере потписује споразум
о приступању Тројном пакту.
 27.марта долази до војног пуча у организацији Боре
Мирковића и генерала Душана Симовића.
Сусрет са Рузвелтом
 3. априла 1941. Фотић је примљен код председника Рузвелта у Белој кући.
 Своје видно расположење због држања Југославије није крио.Изразио је
велико дивљење према храбрости југословенског народа и с великим
занимањем говорио је о краљу Петру.
 Говорећи о сателитима Осовине,председник је изјавио да су оне изгубиле
пријатељство САд-а,и да ће се то осетити када поново завлада мир.
 На крају састанка,неформално се обратио Фотићу рекавши му следеће: “Зар
не мислите да би за вас Србе било много боље да опет постанете хомогена
држава, тако што ћете се одвојити од својих западних делова?Поново бисте
били јаки и не бисте трошили снагу на оне бесконачне унутрашње проблеме
и расправе.”
 Фотић је изјавио како се нада да ће се све југословенске снаге ујединити да
се супротставе заједничком непријатељу и изразио наду да ће др.Мачек ући у
владу обезбеђујући пуну хрватску сарадњу у одбрани земље.
Краљева посета
 24.јуна 1942.краљ Петар је посетио Вашингтон,где га је дочекала
званична делегација на челу са државним секретаром Кордел
Халом.Уместо унапред припремљеног говора,председник је говорио
без припреме величајући држање Југославије и њену решеност да се
одупре Осовини.Здравицу је завршио одавањем признања борцима
генерала Михаиловића.
 У разговору са краљем и министром Нинчићем,председник је упркос
тренутно тешком положају савезника у Африци,исказивао веру у
победу над Осовином.Поновио је обећање које је дао краљу за
вечером,да ће генералу Михаиловићу што пре послати помоћ.
 На крају своје посете,краљ је председнику поднео меморандум који је
садржао главна питања размотрена са званичним представницима
америчке владе. То су:
А)Успостављање уз помоћ америчких служби директне везе
између владе у изгнанству и генерала Михаиловића
Б)Утврђивање врсте и количине материјала који треба
користити
В)обука југословенских пилота,које треба довести с Блиског
истока,за активно учешће у савезничким операцијама.

Након што је прочитао меморандум,председник је изјавио


да је сагласан с овим питањима.
Амбасадор Фотић у друштву краља Петра II Карађорђевића,и министра спољниих
послова Момчила Нинчића.
Часопис “Погледи”,Kрагујевац;
https://www.pogledi.rs/trud-ambasadora-konstantina-fotica/
 На суђењу Дражи Михаиловићу,1946
године,осуђен је на 20 година
затвора,10 година губитка политичких
и грађанских права,одузимање
целокупне имовине и држављанства.
 Преминуо је 1959. године у
Вашингтону.

You might also like