Dobrosusedski Odnosi

dr Brano Milju
dr Dragan ukanovi
DOBROSUSEDSKI ODNOSI
u svetlu srpsko bosanskohercegovakog pitanja
Korice:
Karta Jugoistone Evrope. Izvor: www.geografija.net/images/jugistocnibalkan.jpg
Institut za meunarodnu politiku i privredu
u svetlu srpsko
bosanskohercegovakog pitanja
prof. dr Brano Milju
dr Dragan ukanovi
Beograd, 2011.
dr Brano Milju
dr Dragan ukanovi
Izdava
Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd,
Makedonska 25
Za izdavaa
Dr Duko Dimitrijevi
Recenzenti
Dr Dragan Petrovi
Dr Duko Dimitrijevi
Lektor
Marina Ristanovi
Kompjuterska obrada
Sanja Pavlovi
Dizajn korice
Sneana Vojkovi
tampa
elnid, Beograd
Tira: 300 primeraka
ISBN 978-86-7067-153-9
Knjiga je objavljena u okviru projekta Srbija i savremeni svet: putevi i
perspektive uvrivanja spoljnopolitikog, bezbednosnog i spoljnoekonomskog
poloaja Srbije u savremenim procesima u meunarodnoj zajednici, finansiran
od Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije, za period 2006
2010. godina.
SADRAJ
PRVI DEO
Prof. dr Brano Milju
vii nauni saradnik
Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd
I DOBROSUSEDSKI ODNOSI SRBIJE
SA POSEBNIM OSVRTOM NA BOSNU I HERCEGOVINU
1. Opti pogled na pojam dobrosusedskih odnosa
Republike Srbije ..................................................................................
2. Definisanje dobrosusedskih odnosa ...............................................
3. Sutina tumaenja Rezolucije 1244.
i njeni mogui uticaji na dobrosusedstvo ......................................
4. Primeri iz nae blie istorije koji mogu da utiu na
dalji razvoj dobrosusedskih odnosa ...............................................
11
25
30
32
II EVROPSKA UNIJA I SRBIJA

1. Ubrzano pridruivanje izmeu mita i odrive realnosti ........ 42
2. Refleksije evropskih integracija na Srbiju ..................................... 48
III GEOPOLITIKA SRBIJE
OMEENA DEJTONSKOPARISKIM UGOVOROM
U SAVREMENOM GEOSTRATEKOM OKRUENJU
1. Opti pregled geopolitikog spoljnopolitikog cilja
Republike Srbije .................................................................................. 56
2. Odnosi sa Hrvatskom ........................................................................ 62
5
Dragan ukanovi Brano Milju
3. Odnosi sa BiH ......................................................................................

4. Odnosi sa Republikom Makedonijom ..........................................
5. Odnosi sa Maarskom .....................................................................
6. Odnosi sa Rumunijom .....................................................................
7. Odnosi sa Bugarskom ......................................................................
8. Odnosi sa Albanijom ........................................................................
64
69
70
71
71
72
IV BIH ZEMLJA VEITE TRANZICIJE

1. Makroanaliza istorijskih bosanskohercegovakih pitanja
relevantnih za savremena reenja
bosanskohercegovakih pitanja i dobrosusedstvo sa RS ...........
2. Tranzicija kao proces u BiH ili degradacija
integrativnih procesa ........................................................................
3. Perspektive razvoja Bosne i Hercegovine .....................................
4. Unutranji i spoljanji izvori nestabilnosti BiH ............................
74
91
93
96
V ZAKLJUNA RAZMATRANJA ................................................. 109

VI BIBLIOGRAFIJA ............................................................................ 135
VII PRILOZI ......................................................................................... 139
***
DRUGI DEO
Dr Dragan ukanovi
nauni saradnik
Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd
I ULOGA I MESTO REPUBLIKE SRBIJE
U JUGOISTONOJ EVROPI:
KONSTRUKTIVNI INILAC REGIONALNE SARADNJE
a) Srbija sa dravama nastalim od Jugoslavije:
ka uspenijoj saradnji i pridruivanju Evropskoj uniji .............. 171
b) Bilateralni odnosi Srbije sa starim susedima i Turskom ....... 183
II MULTILATERALNI VIDOVI SARADNJE
U JUGOISTONOJ EVROPI I ODNOS EVROPSKE UNIJE
PREMA ZAPADNOM BALKANU
a) Razvoj multilateralne saradnje u Jugoistonoj Evropi ............... 187
b) Evropska unija i Zapadni Balkan: od regionalnog pristupa
do punopravnog lanstva ................................................................ 191
III POLITIKA SITUACIJA U BOSNI I HERCEGOVINI
KAO IZAZOV ZA STABILIZACIJU PRILIKA NA ZAPADNOM
BALKANU I U JUGOISTONOJ EVROPI
a) Postdejtonska konsolidacija prilika
u Bosni i Hercegovini (1995-2011) .................................................. 203
b) Ustavne promene kao izvor unutranjih nestabilnosti
u Bosni i Hercegovini ........................................................................ 209
7
Dragan ukanovi Brano Milju
c) Stavovi Srbije i Hrvatske u vezi sa ustavnim promenama

d) Meunarodna zajednica i konsolidacija prilika
u Bosni i Hercegovini ....................................................................... 222
e) Ekonomska kriza kao faktor nestabilnosti
BIBLIOGRAFIJA .................................................................................... 233
PRILOZI
1. Amandmani na Ustav Bosne i Hercegovine
(Aprilski paket) ............................................................................. 241
2. Ustavni amandmani ........................................................................ 261
PRVI DEO
I DEO
DOBROSUSEDSKI ODNOSI SRBIJE
SA POSEBNIM OSVRTOM NA BOSNU
I HERCEGOVINU
1. Opti pogled na pojam dobrosusedskih odnosa
Republike Srbije
Dobrosusedski odnosi su deo meunarodnih odnosa, shvaenih
kao ,,zbirni naziv sastavljen od posebnih disciplina1 ali i lavovski deo
jedne od najprepoznatljivijih praktinih aktivnosti drave, tzv. spoljne
politike, koja svoju artikulaciju iznalazi prevashodno donoenjem
odluka s elementom inostranosti a sa jednim osnovnim ciljem da to
je mogue povoljnije po svoju zemlju izgradi dobre odnose sa drugim
dravama, prvenstveno susedima. U Srbiji je nakon petooktobarskih
promena 2000. godine upravo dolo do revolucionarnih promena na
polju spoljne politike, to je nedovoljno analizirano i izueno. Dobrosusedstvo se ni u bivoj Jugoslaviji nije posebno izuavalo kao substrat, ili bar nije bilo dovoljno adekvatno i samostalno prouavano,
ak i kada je za one hladnoratovske uslove biva SFRJ doivljavala
zvezdane trenutke svetske, nesvrstane spoljne politike.
1
Quincy Wright, The Study of International Relations, New York, 1955: The term international relations will therefore be used as the subjekt of stady, dividing it into such
special studies as international politics, international law, international organization,
international economics, international education, international ethics,and psyhology
and sociology of international relations. The term will, however, also be used to include suche studies as world history,political geography, political demography and
technology which have a wworld rather than an international orientation.
11
BRANO MILJU
Otuda ovaj svojevrstan i ambiciozan projekat monografija, podrazumeva jedno novo, u svakom sluaju mlado nastojanje da se pristupi prikupljanju, izlaganju i sistematizovanju, a kao konani cilj
imae tumaenje koje e omoguiti bolje razumevanje odreenih realnosti, jo uvek obazrivo iznosei javnosti, zbog nedovoljne vremenske
distance, sudove o dobrosusedskim odnosima na Zapadnom Balkanu
koji moda nikada ranije u istoriji nisu bili bolji.
U metodolokom smislu, naravno, moramo postaviti i odreene
ograde, tako da dobrosusedstvo sa posebnim osvrtom na BiH u ovom
projektu proirujemo nuno i na Crnu Goru i to u odreenim okvirima
(ekonomskim, pravnim, istorijskim). Sva distinkcija koju smo nedostatno i moda suvie neodreeno uinili prema meunarodnim odnosima, podrazumeva da ih zapravo istraujemo i analiziramo u uem i
specifinom smislu, tj. da istraujemo zakonitosti politikih odnosa koji
se ne mogu zamisliti bez pojmova drava, vlast, mir, neutralnost, regionalna politika i slino. Pri tome nije uopte upitno da je jednako
vano pitanje odnosa sa svim susedima, i to ne samo zbog stare izreke
da ,,spoljna politika poinje na granicama, nego pre svega zbog strahobalnog iskustva iz devedesetih godina kada se spoljna politika zavravala upravo tamo sa politikim odlukama novih suseda da se
odcepe i ne ive u zajednikoj dravi sa Srbijom. Moda bi sociologija
meudravne zajednice mogla u konanom dati odgovor na ovo pitanje, koje svakako nije nevano, no mi se njime neemo baviti iz razloga
to na relaciji meunarodni odnosi i spoljna politika predmet ove monografije postaje izotreniji i jasniji ukoliko dajemo odgovore na pitanje
zato drave postupaju tako kako se one i opredele, a spoljna politika
nastoji da pronae put kojim je najcelishodnije poi da bi se u konkretnim uslovima postojee meunarodne zajednice vlastitoj dravi pribavio to trajniji i povoljniji poloaj i koristi raznih vrsta. (Kada niste
izolovani onda se pojavljuju i prvi primeri takve spoljne politike kojoj
je cilj ostvarenje ne samo vlastitih interesa, nego i interesa meunarodne
zajednice, tako da danas Beograd ima podrku za angaovanje u BiH,
to je bilo nezamislivo deceniju ili dve ranije. To je zato to Beograd
danas iskreno podrava suverenu i celovitu BiH u meunarodno priznatim granicama a ustavne i druge reforme preputa dogovoru politikih elita u BiH. Ranije to nije bilo tako).
12
Pratei nau temu i postavljajui okvir metodoloke relacije dobrosusedskih odnosa i meunarodnih odnosa u skladu sa optom
naukom o drutvu, treba imati u vidu da su i realnosti meunarodnih
odnosa u stalnom razvoju i da zakonitosti tog razvoja koje takoe
valja izuavati, uistinu ne mogu biti vene kategorije. Meunarodni
odnosi koji nas zanimaju u uvoj monografiji su odnosi koji postoje
istovremeno sa novouspostavljenim dravama. Bila je nakon raspada
bive drave na mnogim stranama traumatino doivljavana injenica
da ni drava nije vena kategorija, ali su novouspostavljeni oblici dravne vlasti bili oigledni dokazi da je to tako. Trajnost sadraja uspostavljanja dobrih odnosa i oblika odnosa kojima se bavimo u ovoj
monografiji determinisana je postojanjem suverenih drava i njihovih
najbitnijih karakteristika.2
Istovremeno, u poslednjoj deceniji dvadesetog veka dolo je do
drastinih promena u meunarodnim odnosima, posebno na evropskom kontinentu. Ove promene imale su, pratei temu naega rada,
tri osnovna pozitivna elementa: prvo smanjena je, odnosno gotovo
eliminisana mogunost nuklearnog sukoba velikih sila koja je dominantno obeleila ceo period nakon Drugog svetskog rata; drugo u
osnovi je prevazien hladnoratovski period, a padom Berlinskog zida
i blokovska konfrontacija, i tree istonoevropske zemlje su se pojavile u meunarodnim odnosima u zdravoj takmiarskoj utakmici da
u miru konkuriu u integracionistikim procesima ulaska u EU sa svojim autentinim interesima ve potvrenim na demokratski nain. Politiki i ekonomski sistem razvijen na zapadu sa parlamentarnom
demokratijom, trinom ekonomijom, viepartijskim sistemom, pokazao se kao motivisaniji, vitalniji i na kraju uspeniji u odnosu na druge
modele politikog ureenja drave i drutva. Pokazalo se da pozicija
iza gvozdene zavese ili neka humanija pozicija ureenja drave i drutva ne znae mnogo kao startna pozicija u tranzicijskom periodu za
2
Jovanovi Slobodan, Drava, a.d. Geca Kon, Beograd, 1936, str. 5-19. (Drava i drutvo razlikuju se kao spoljanja i unutranja zajednica. Drava je spoljanja zajednica u dvostrukom smislu rei: (1) u njoj postoje pravila kojima se reguliu samo
radnje njenih lanova, a ne njihove misli i oseanja, i (2) ta su pravila propisana od
jedne vlasti koja ne osniva svoje pravo zapovedanja na slobodnom pristanku onih
nad kojima se vri.)
13
BRANO MILJU
one koji su polazili od vlastitih interesa, a bili su u situaciji da u najveoj

meri utiu na razvoj savremenih meunarodnih odnosa. Uz to tranzitologija pokazuje da uz sve istorijske i nacionalne specifinosti nekadanjih socijalistikih zemalja postoje univerzalne vrednosti koje su
danas prihvaene veinski i na Istoku i na Zapadu kada je re o potovanju ljudskih prava i dravnog dostojanstva, viestranakoj demokratiji, pravnoj dravi ili vladavini prava i trinoj ekonomiji.
Pored ostalog ovakvi procesi i razliiti vremenski iskoraci u politikim integracijama mogu se tumaiti samom sutinom definisanja
nauke o meunarodnim odnosima koja je i jedna grana nauke o politici, pa je neprestani zadatak meunarodnih kao i dobrosusedskih
odnosa praenje i promatranje promena. S obzirom na to da politika
nije samo nauka nego i umetnost kako je to jo Bizmark tvrdio pred
nemakim Rajhstagom, predominantno se takvi procesi odnose i na
umetnost vladanja i kontrolisanja drutvom prilikom donoenja i izvravanja kolektivno donesenih vanih i znaajnih odluka za vie drava. Bitno je ne isputati iz vida pojam odnosi, jer se tu zaista radi o
odnosima izmeu politikih jedinica koje su dostigle najvii stepen
autonomije. Taj stepen autonomije je takav da se vie ne moe na tu
autonomiju gledati kao na unutranju autonomiju. To je autonomija
koja se preliva i ostvaruje i u meunarodnim odnosima, a nju ne garantuje samo ustavni poredak nego i meunarodni ugovori.
Otuda projekat dobrosusedskih odnosa Srbije predstavlja u vrednosnom smislu vaan regionalni izazov koji u sebi inkorporira upoznavanje i analizu uslova kako pravnih i ekonomskih tako i istorijskih,
politikih, sociolokih i drugih u vrlo konkretnom i odreenom podruju, koje naravno, ostaje sa brojnim vezama i dalje sraslo sa transparentnim zbivanjima i promenama u meunarodnim odnosima. Iz
ovoga proizlazi logian zakljuak da svi susedi Srbije, i novi i stari,
imaju identian interes ulazak u meunarodne integracije ekonomske, tehnoloke, a u krajnjoj liniji i politike. Naa opsednutost, u
skorijoj istoriji, geopolitikim kombinacijama sa elementima inata i s
tim u vezi optereeni lanim mitovima i scenarijima ulaska u nepostojee konfederacije panslavizma u kojima je na prostor sagledavan
i analiziran izvan realnog prostora i vremena, dovela je ne samo do
donoenja iracionalnih politikih odluka, ve nas je predodredila u
14
pravcu izolacionizma, ksenofobije i udaljavanja od 1990-2000. godine

od evropskih integracija. Konkretan izraz ovakve izolovanosti predstavljalo je udaljavanje Srbije, tada u okviru SRJ iz gotovo svih relevantnih meunarodnih organizacija, prekid sa vodeim zemljama
Zapada, koje su nas doivljavale kao poslednji bastion komunizma,
kao i odsustvo odnosa sa veinom drava nastalim na prostoru bive
SFRJ. Oteavajui problemi koji nikako ne mogu biti izgovor za spore
politike i ekonomske reforme u Srbiji, jesu teka i do danas jo uvek
nereena pitanja koja se odnose na probleme na KiM, jugu Srbije i specifini odnosi sa Crnom Gorom u tada postojeoj federaciji SRJ, potom
usvajanjem Ustavne povelje o uspostavljanju dravne zajednice Srbija
i Crna Gora (poetak 2003) i na kraju nakon majskog referenduma
2006. godine odlaskom Crne Gore kao sa nezavisnom dravom. Poto
su ova pitanja internacionalizovana, granice unutranje autonomije,
o kojoj smo napred teorijski postavili realan okvir, bivaju veoma relativizovane kao to postaje i velika meuzavisnost izmeu unutranje
i spoljne politike. Otuda danas na meunarodni poloaj Srbije bitno
utiu potpuno novi faktori:
Globalizacija koja je donela velike promene u meunarodnoj konstelaciji odnosa na koje je Srbija odgovorila konceptom prioriteta
u voenju spoljne politike oslonjene na etiri glavna stuba u Briselu, Vaingtonu, Moskvi i Pekingu. Realan ivot u multipolarnom
svetu je odredio ta etiri pola EU, SAD, Rusiju i Kinu. Srbija, ovoga
puta nije zakasnila u prepoznavanju i prilagoavanju svojih nacionalnih interesa novonastaloj strukturi meunarodnog sistema;
Geopolitiko okruenje koje je veinom ulanjeno u NATO pakt,
koji premda bitno reformisan ipak je ostao vojni savez u kome se
Srbija ne nalazi, a na ovu injenicu je odgovorila odlukom o Partnerstvu za mir i neutralnost do konane referendumske odluke
kada za to doe vreme;
Veliki iskorak u evropskim integracijama koji je doiveo zenit glasanjem EP za rezoluciju o evropskim integracijama i ratifikacijom
SSP-a 19. januara 2011. koji je neto ranije omoguen zajednikom
rezolucijom Srbije i EU o KiM od 9. septembra 2010. godine kojom
je napokon izglasana i spremnost Srbije da bez odlaganja zapone
dijalog sa Pritinom.
15
BRANO MILJU
Da li bi, u ovim izmenjenim uslovima u kojima su se i drugi faktori

u meunarodnim odnosima takoe menjali, npr. turska geopolitika
pozicija je doivela moda jo veu metamorfozu i otvaranje prema
svetu, koje je neminovno donelo njen uveani regionalni i globalni
uticaj, tako da je danas veina doivljava i kao evropsku, ali i azijsku,
balkansku, zakavkasku, srednjoistonu ali i mediteransku dravu,3
Srbija mogla Tursku, ekonomski okrenuti jo vie prema sebi i Balkanu. Odgovor na ovu nesumnjivu potrebu se, pored brojnih drugih
pitanja nalazi u prevashodno ekonomskim razlozima zbog kojih je
turska ekonomija 17. u svetu (po poljoprivrednoj proizvodnji ak 8.
zemlja na svetu) sa bruto domaim proizvodom od 465,6 milijardi
evra. Milioni evra se ve usmeravaju na Zapadni Balkan, preteno u
telekomunikaciju, transportnu infrastrukturu, sa ogromnom logistikom u bankarskom sektoru. Turska firma Limak dobila je koncesiju
za upravljanje meunarodnim aerodromom u Pritini na dvadeset
godina. Nadalje, mnoge turske firme se spremaju za tendere u privatizaciji u energetskom i telekomunikacionom sektoru na Kosovu i Metohiji, koji veoma zanimaju Srbiju. Turkish Airways ve je u
pregovorima sa JAT-om, sa moguim epilogom spasavanja JAT-a od
bankrotstva; nazire se mogunost otvaranja 1500 novih radnih mesta
u tekstilnoj fabrici u Leskovcu kao model za tursko strano ulaganje,
mogui su pregovori o stratekom partnerstvu i sa BiH Airlina,
moda i izgradnje aerodroma u Trebinju itd. U stvari i dosadanje investicije u Srbiju najvee su u regionu u vreme kada su strane investicije najbitnije za zemlje u tranziciji. U takvoj situaciji prema
sporazumu koji su potpisali ministar u vladi Srbije Sulejman Ugljanin
i Omer Diner, ministar za rad i socijalnu politiku, u 2011. godini, Turska namerava da u Srbiju investira 1,6 milijardi evra, od ega najvei
deo u najnerazvijeniju regiju Sandak, a 690 miliona evra za autoput
od Beograda do Crne Gore preko Sandaka. Predvien je ove godine
i poetak radova na izgradnji autoputa od Poege do junog Jadrana.
U planu je i izgradnja grada u kome bi ivelo dvadeset hiljada stanovnika zaposlenih u malim i srednjim preduzeima. Robna razmena,
3
Davutoglu Ahmet, Strateka dubina, Sarajevo, 2010, str. 5.
16
koja je izmeu Srbije i Turske u 2010. godini iznosila 450 miliona dolara, nakon realizacije ovog sporazuma bie udvostruena.
Srbija bi ovakvom regionalnom politikom uistinu mogla postati
zvezda u usponu, a na bazi primene naunih zakonitosti sa politikim
elitama koje o tome mnogo vie znaju, nuno preokrenuti integracione procese iz 90-tih dezintegracionih procesa, koji u regionu nisu
izgubili svoje prepoznatljive karakteristike, s obzirom na to da se uprkos bavljenju ovim pitanjima od strane UN, jo uvek osea odsustvo
ire i znatnije organizovanosti. Na ta i slina pitanja nije mogue dati
ad hoc, brze odgovore, koji bi bili neto vie od pukog nagaanja bez
analize komparativnih pokuaja drugih demokratskih zemalja. Zanimljiva su traganja za odgovorima na pitanja kako e izgledati poloaj nekih zemalja sredinom 21. veka. Tako je npr. poznati vedski
naunik Gunar Voterberg u svojoj monografiji Ujedinjena nordijska
federacija izneo ideju o stvaranju nove skandinavske federacije.
Knjiga je sveano predstavljena 1. novembra 2010. godine kao zvanian dokument Nordijskog saveta, foruma parlamenata i vlad nordijskih zemalja Danske, Islanda, Norveke, Finske, vedske i
autonomnih regija Grenlanda (Danska), Olandskih ostrva (Finska) i
Farskih ostrva (Danska). Ideja za ovakvu vrstu integracija je utemeljena na politikim i ekonomskim izazovima 21. veka, ali prevashodno
i zbog napred iznesenih novih odreujuih faktora u meunarodnim
odnosima zbog kojih zapravo ivimo u svetu u kome vie ne vai
odrednica da se neto deava negde daleko, nego se sve to je dobro
i smisleno zapoinje na granicama vlastite drave, dakle u dobrosusedskim odnosima. Otuda je u ovom primeru postojala od ranije ideja
da se formira mini NATO (vedska i Finska, kao ni Srbija, inae, nisu
lanice zapadne vojne alijanse), koji bi brinuo o bezbednosti regiona,
na severu Evrope, ali imao i vojne i civilne snage, s obzirom na geopolitiku realnost danas u svetu.
No, bilo kako bilo, Srbija iako nije mogla unapred sagledati sve
posledice koje ostvarenje legitimnog cilja dobrosusedskih odnosa,
kao jedan od spoljnopolitikih prioriteta, donosi kao nova spoljnopolitika strategija, ula je u taj rizik kao to u nauci npr. nova saznanja
takoe donose rizik, s obzirom na to kako e ih ljudi koristiti, napori
su se nastavljali i dok je Silajdi u BiH svesno bojkotovao razvijanje
17
BRANO MILJU
dobrosusedstva, potpomognut ambivalentnim stavovima Mesia u

Hrvatskoj iako niko nije mogao tvrditi da neznanje, odsutnost iskustva, netane pretpostavke i nekontrolisani nacionalistiki nagoni retrogradno, ponovo od sluaja do sluaja predstavljaju sporadina
stanja s kojima se praksa i nauka o meunarodnim odnosima u dogledno vreme mogu pomiriti. Ostae zadatak za nauku o meunarodnim odnosima da se bori protiv neznanja kao i protiv prividnog
znanja (npr. etnikih ienja kao ekonomskih migracija, koje svoje
stavove prikazuju kao nauno fundirane, a temelj na kojima poivaju
je zapravo, niim dokazana vea moralna vrednost odreenih nacija
ili vee rtve koje su one podnele, te iz toga izvedena vea prava dotinih nacija).
I dalje e biti cilj nauke o meunarodnim odnosima da prouava
i otkriva prirodu savremenih reenja drav, posebno dobrosusedskih
odnosa, da otkriva prirodu drav kao jedinica u njihovim meusobnim susedskim odnosima s drugim slinim jedinicama i organizacijama. Nauka o meunarodnim odnosima treba da omogui i uvid u
realnost dobrosusedskih odnosa. Pri tome, regionalna saradnja ne
mora uvek nuno da za rezultat proizvede dobrosusedstvo. Dok Josipovi, predsednik Hrvatske podrava ovia, predsednika HDZ-a
BiH, u programskom iskoraku ka konstituisanju vlasti na nivou BiH
sa ravnopravnou hrvatskog konstitutivnog naroda i legitimnog
predstavljanja u participaciji dva HDZ, sve do eventualnog treeg entiteta, Tadi, predsednik Srbije, ne moe, nosei inae na leima teret
Dodikovih buldoer avantura, u lokalnim koalicijama podravati Dodikovo nespretno i lakomisleno nuenje podrke HDZ-u da ue u
preraspodelu dejtonske BiH . Jedan je razlog to se Dodik za to ne pita
i nije u skladu sa napred iznetim stavom Srbije da e ona podrati dogovor tri konstitutivna naroda i njihovih legalnih i legitimnih predstavnika, a drugi je razlog to to nije u skladu sa napred definisanim
prioritetom o etiri stuba spoljne politike od kojih nijedan stub ne namerava da podri uvoenje treeg entiteta. Trei razlog je to takva
ambivalentna pozicija Srbije direktno bi proizvodila regionalnu saradnju koja bi nuno bila negativna i onespokojavajua.
Tadi i Josipovi moda i jesu trenutno dva najjaa regionalna politiara na Zapadnom Balkanu, no predsedniku Tadiu naprosto ne
18
trebaju Josipovieve neodmerene izjave koji zajedno sa Vesnom Pusi

tvrdi da BiH treba trei entitet, odnosno kako se ne moe formirati
vlast u BiH bez oba HDZ-a. Meutim, svaka pria o treem entitetu,
makar i indirektno, pored toga to naruava unutranje ureenje BiH
definisano Dejtonsko-Pariskim ugovorom (Aneks 4), direktno je meanje u unutranje ureenje susedne zemlje. Devedesetih godina prologa veka to nas je odvelo direktno do posledica ije uzroke jo
izuavamo, i tragamo za projektima da sline korake predupredimo.
Prethodni primer je sa stanovita meunarodnog prava vaan i relevantan deo meunarodnih odnosa, jer je deo jednog meunarodnog
ugovora garantovanog od strane drava ije predsednike apostrofiramo, a to sa stanovita dobrosusedstva na najeklatantniji nain ukazuje na nedovoljnost iskljuivo pravnog (meunarodnopravnog)
objanjavanja i razjanjavanja meudravnih odnosa. U uspostavljanju dobrih i pravih reenja, koji put se, naroito od strane praktinih
politiara i diplomata, mogu uti izjave nepovoljne za meunarodno
pravo i za aktivnost meunarodnih pravnika. Istina je koja se nedovoljno eksploatie meu susedima na Zapadnom Balkanu, da je prilino esto EU svesna granica meunarodnog prava i njegove
ograniene uloge u meunarodnim odnosima. Otuda se neretko deava, sa ovog stanovita neprimeren ton parlamenta EU prema nezavisnim dravama u regionu Zapadnog Balkana. Primera ima mnogo
ali je najilustrativniji za ovu hipotezu sadraj ve napred pomenute
rezolucije parlamenta EU od 19. januara 2011. godine, s obzirom na
to da se bavi preteno pitanjima iz nadlenosti unutranjeg stanja i
politike Srbije, ispostavljajui joj zahteve o tome kako treba da radi.
Tekst rezolucije, kao i slinih rezolucija upuenih susedima, koji se od
njih razlikuje po obimu (49 taaka), kao i obino, prvo ocenjuje stanje
u pojedinim oblastima (pozdravlja, podsea, izraava zabrinutost, istie i tome slino), a onda poziva ili ohrabruje vladu da
uini konkretno ono to su parlamentarci zakljuili. No, bez obzira na
ovaj diplomatski renik, nema sumnje da se radi o politikim zahtevima. Dovoljno ilustrativno je navesti samo neke od njih: skree panju na lou praksu zapoljavanja slubenika mimo zakona o
dravnim slubenicima, izraava zabrinutost zbog mogueg meanja parlamenta u rad nezavisnih agencija, ali zbog loeg stanja
19
BRANO MILJU
javnog prevoza, sa akcentom na eleznici, konstatuje da nacionalna

i ekonomska statistika zemlje zahteva znatna poboljanja, ali zbog
visoke stope nezaposlenosti u zemlji, osuuje diskriminaciju ena
i Roma, konstatuje da je nivo pristupa Internetu i dalje nizak, pa
da se zakljui da se u ovom slikanju stanja zapravo radi o identinim
problemima koje imaju svi susedi Srbije. Osim toga to se ponavljaju
i ovde dvostruki standardi kada je re o regionu u primeru osude
nasilnog raseljavanja Roma, s obzirom na to da ovaj isti parlament
EU i dalje mudro uti posle brutalne akcije francuske policije kada je
u jednom danu raseljeno vie desetina romskih naselja, sasvim je dovoljno ilustrovati, za glavnu hipotezu o neprimerenom tonu parlamenta EU, nezavisnim dravama samo neke zahteve kojima
pozivaju srpske vlasti da revidiraju nacionalnu strategiju za izbeglice, pozivaju vlasti da preduzmu dalje korake ka formalizaciji i
veem ueu civilnog drutva u procesu kreiranja politike, poziva
na korake ka reavanju problema prepunjenosti zatvora i tome slino.4 Uostalom ovo i jeste kontinuitet u delovanju EU na Balkanu kao
regionalna politika koja je zapoela u ovom vidu krajem januara i poetkom februara 1996. godine, kada se formulie tzv. regionalni pristup5 prema delu Balkana na kojem se nalaze drave nastale na
prostoru bive Jugoslavije, od kada je u nekoliko dokumenata EU precizirano da je osnovna karakteristika regionalnog pristupa unapreivanje meusobne saradnje ovih zemalja i da se to smatra
preduslovom regulisanja pojedinanih bilateralnih odnosa EU sa svakom od njih ponaosob.
Zato ne treba biti preterano kritian prema stilu i metodologiji prigovora koji se upuuju nezavisnim dravama kao to i u nauci ne
opravdavamo prigovore upuene ogranienim dometima meunarodnog prava, jer kao to dobar deo meunarodnopravne doktrine
nije pao u greku istrajavanja preteranog legalizma, tako ni regionalne
meunarodne organizacije, u ovom sluaju EU ne sme zanemarivati
4
Internet: http:/www.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP/TEXT+TA+P7TA-2011-0014+0+DOC+XML+VO/EN&language=EN od o1.o2.2011.

5
Lopandi Duko, Kronja Jasminka, Regionalne inicijative i multilateralna saradnja na
Balkanu, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2010, str. 224.
20
istorijske, drutvene, ekonomske i svake druge relevantne realnosti.

Koristan i plodan rad doktrine medjunarodnog prava pretpostavlja
kako poznavanje ivotne realnosti, tako i nauke o meunarodnim odnosima, odnosno dobrosusedskim odnosima. U protivnom se javlja
opasnost nerealnih, utopistikih i fiktivnih konstrukcija u meunarodnim odnosima, kakva je bila praksa u skorijoj istoriji Srbije.
Isto tako valja imati na umu da su dobrosusedski odnosi kao deo
meunarodnih odnosa ua disciplina koju karakterie realnost, ali i
velika sloenost. Kompleksnost pojava i zapletenost njihovih uzajamnih meudejstava i uticaja izaziva potrebu za jednim konceptom koji
bi omoguio ili bar olakao preglednost te nedovoljno izuene i nesreene materije. Za sada je izvesno da je taj koncept izrastao iz evropskog regionalnog pristupa koga smo napred apostrofirali kada
smo ga vremenski odredili i locirali na kraj januara i poetak februara
1996. godine ali se on u tragovima moe prepoznati jo i ranije u zakljucima Saveta EU (ministri spoljnih poslova) od 30. oktobra 1995.
godine gde se posebno apostrofiraju ljudska prava, prava manjina,
prava na povratak izbeglih u ratovima jo nezavrenim na Zapadnom
Balkanu, razvoj demokratskih institucija, politike i ekonomske reforme, spremnost za uspostavljanje regionalne saradnje, potovanje
tek donesenog mirovnog sporazuma a to se tie Srbije koja je bila
u sastavu SRJ i davanje znaajnog stepena autonomije na Kosovu. Meutim ovaj koncept se ne moe ostvariti bez protagonista koji bi bili
dovoljno uverljivi na terenu i koji bi bili bar donekle dominantni u
svim zemljama Zapadnog Balkana. Naime, ovaj region je najnestabilniji region u Evropi i predstavlja jedno potencijalno svetsko krizno
arite. Glavni generator nestabilnosti je nepoverenje jednih prema
drugima, susedima koji proizilazi jo od procesa raspada bive Jugoslavije i spoljanjih i unutranjih faktora vezanih za to nepoverenje
koje se uzajamno pothranjuje. Postoje, meutim i zajedniki faktori
meunarodnog poloaja ovih zemalja:
Sve zemlje Zapadnog Balkana imaju demokratski izabrana dravna
rukovodstva koja su proklamovala isti politiki cilj ukljuivanje u
EU. Kako se pribliavanje tom cilju bude izvesnije ostvarivalo, tako
e proporcionalno biti iskljueni mogui konflikti i sukobi;
21
BRANO MILJU
Realno sve zemlje Zapadnog Balkana imaju i dalje naglaenu potrebu suoavanja sa prolou i u tom pogledu harmonizacije domaeg zakonodavstva sa pravom EU;
Srbija ima specifine susede etiri nova suseda, bive jugoslovenske republike, pa se uz sve elemente meusobnih odnosa koji inae
postoje kod svih suverenih zemalja, posebno mora voditi rauna i
o elementima koji proizilaze iz dugogodinjeg batinjenja vrednosti
nastalih usled pripadnosti zajednikoj dravi, to moe i dalje da
proizvodi razliite posledice i za dravu i za graane ovih zemalja,
posebno kada je re o izbeglicama, jer Sarajevska deklaracija koju
su potpisale Srbija, Hrvatska i BiH ostala je lepa proklamacija koja
se naalost ne sprovodi. Pri tome je posebno specifian poloaj najvanijeg suseda Srbije, Bosne i Hercegovine, kojoj emo posvetiti
posebnu panju jer se taj odnos zasniva i na meunarodnom ugovoru Dejtonsko-Pariskom sporazumu, iji je Srbija garant, zajedno
sa Hrvatskom, ali sa kojom Srbija ima i odnose na centralizovanom
nivou i u vidu posebnih odnosa sa jednim od entiteta, sa Republikom Srpskom u vidu tzv. Sporazuma o specijalnim vezama;
Kako regioni i regionalne integracije dobijaju sve vei strateki
znaaj u komunikaciji sa ostatkom sveta, treba imati u vidu da svet
nakon globalne ekonomske krize eka snaan, ali neuravnoteen
privredni rast (4,4 odsto) koji e u 2011. godini i jo mnogo godina
ubudue predvoditi Kina, Indija, Brazil... i najverovatnije postavljati nova globalna pravila udruivanja.
Istovremeno dunika kriza u evrozoni postaje najvea opasnost
za prosperitet EU kao najmonije regionalne organizacije u svetu. A
Srbija, poto jeste, kao to je i do sada bila sastavni deo Evrope, ima
sutinski i potpuno legitimne zahteve za lanstvom u evropskim institucijama na dobrosusedskim osnovama, na kojima srpska spoljna
politika, ne elei da lii ni sebe, ni svoje susede prednosti koje izviru
iz lanstva u evropskim institucijama, agilnom i umnom spoljnom
politikom pretvara u lidersku poziciju na Zapadnom Balkanu. Sve se
vie ovaj model i od suseda i graana susednih zemalja prepoznaje i
pojedinano kao vlastiti spoljnopolitiki interes.
Veina suseda je ve lan NATO-a (Maarska, Bugarska, Rumunija, CG, Hrvatska i Albanija) ili ve imaju sporazume koji reguliu
22
prisustvo NATO snaga na njihovoj teritoriji (BiH i Makedonija), a

na posredan nain NATO se nalazi i u Srbiji (KiM), to upuuje na
nedvosmislen politiki zakljuak da se radi o optoj orijentaciji ka
evropskim i evro-atlantskim integracijama kao meunarodno-politikom i ekonomskom okviru koji omoguuje najuspenije reavanje tranzicijskih problema;
Pogreno je miljenje da EU i SAD imaju konkurentske i smenjive
cikline interese na Balkanu. Istina, karakter prisustva i meusobnih odnosa velikih sila na Balkanu kao i itavoj Jugoistonoj Evropi
bitno je izmenjen nakon bipolarnih meunarodnih odnosa, ali
SAD i EU i dalje imaju komplementarne interese u kojima je EU
vie zainteresovana za integracionistike procese i stabilnost regiona ali su dogaaji, na koje emo se podsetiti, upravo na primeru
BiH, iz prethodne decenije pokazali da samo uz delovanje SAD i
NATO-a, bilo je mogue odluujue uticati na situaciju na jugoistoku Evrope. Tu skupo nauenu lekciju, nikako ne treba zaboraviti isto kao to ne treba zaboraviti da i dananja Rusija ima
interese da utie na situaciju na Balkanu, ali ima jo vei vlastiti
interes i prioritet spoljne politike u razvijanju odnosa sa EU i SAD,
kako u reavanju problema u borbi protiv meunarodnog terorizma, tako i brojnih ekonomskih razvojnih problema.
Sve napred nabrojano samo predstavlja realnost meunarodnih i
dobrosusedskih odnosa to nauka o meunarodnim odnosima notira,
analizira i sistematizuje kao optu karakteristiku i pretvara ih u sutinski oblik daljih nastojanja kroz pluralnost nosilaca (jedinica) tih
konkretnih odnosa.6 Meunarodni dobrosusedski odnosi ne bi mogli
postojati sa sadrajima i oblicima kakvi su ispoljeni kao deo stvarnosti,
kada ne bi bilo vie nosilaca tih razliitih, neretko i paralelnih interesa
i odnosa. Ni u bilateralnim odnosima, samo dve jedinice ne bi bile dovoljne da se stvori onaj neophodni mehanizam za dobrosusedstvo
koji je danas potrebno da postoji.7
6
7
Charles de Visscher, Droit International Public, Paris, 1953, p. 171.

Huber E., Die soziologischen Grundlagen und eine Entwicklungen des Volkerrechs, Berlin, 1928, p. 15.
23
BRANO MILJU
Uz ovu pluralnost jedinica, takoe ide i decentralizovanost strukture, koja je vana karakteristika meunarodne stvarnosti, koje se naravno saobraavaju u odnosima izmeu jedinica, pa zato nauka o
meunarodnim odnosima o toj karakteristici mora kontinuirano voditi rauna. Iako unutar drava ima preteno odnosa koji poivaju na
relativno samostalnim i nezavisnim nosiocima sile i vlasti, ipak je stanje stvari unutar drave neretko bitno drukije nego u teoriji. Drava,
naime ve dugo (i za sada) predstavlja jedinu i najviu integraciju dananjeg drutva, a meunarodni odnosi se ne stvaraju, ne traju, ne
menjaju se unutar drava, nego izmeu njih. Jedinice izmeu kojih ti
odnosi postoje, uzete sve zajedno, uobiajeno (takoe veoma dugo)
nazivamo meunarodnom zajednicom. Zato u definicijama meunarodnih odnosa i njihovom lociranju nanie, na susedske odnose, neminovno nalazimo pojam meunarodne zajednice kao centralni
pojam. Nekada je Mates pisao da svaki studij meunarodnih odnosa
mora zapoeti studijem meunarodne zajednice i da meunarodna
zajednica kao celina i celokupnost odnosa koji je ine mora prema
tome da bude polazna taka izuavanja nauke koja se bavi meunarodnim odnosima.8 Danas je sve vie autora koji se bave regionalnim
meunarodnim organizacijama koje se takoe, bave odnosima izmeu nekih jedinica (subjekata meunarodnih odnosa, drava,
grupa) i uopte se ne postavlja pitanje da li taj odnos postoji jer je
jasno iz odnosa saradnje da postoji npr. kao politiki i ekonomski dominantan partner, EU mono ureuje svoje odnose sa grupama manjih zemalja, koje pripadaju odreenom subregionu.9 Isto tako blizu
smo istine kada kaemo da je taj odnos interaktivan i reverzibilan jer
izuavanjem oblikovanja regionalnog pristupa bez koga danas ne bi
bilo dobrosusedskih odnosa na Zapadnom Balkanu moemo zakljuiti da su ti procesi bili proizvodi interesa Evropske unije.10
8
Mates Leo, Neki problemi nauke o meunarodnim odnosima, Meunarodni problemi, br. 1, 1963, str. 11. i 19.
9
Lopandi Duko, Kronja Jasminka, Regionalne inicijative i multilateralna saradnja,
Beograd, 2010, str. 225, (primeri drave ASEAN-a, Arapske zemlje Zaliva, Kariba
ili lanice Srednjoevropske zone slobodne trgovine CEFTA).
10
Kova Oskar, Regionalni pristup Evropske unije saradnji drava prethodne Jugoslavije, Meunarodna politika, br. 1051/1996, str. 14.
24
2. Definisanje dobrosusedskih odnosa

Jedina validna polazna taka dobrosusedskih odnosa moe biti
samo i n t e r e s. Odmah se postavlja i pitanje da li je interes jedinica
(drava, grupa drava) taj koji zahteva postojanje inicijative jedne meunarodne regionalne zajednice koja takoe ima imanentan interes
takve susedske saradnje, ili je taj interes mogue ostvarivati ponaosob
a da krajnji rezultat bude opet identian dobrosusedstvo. I nadalje,
da li e svaka jedinica, koju smo napred oznaili kao drava, nalaziti
veu verodostojnost, sigurnost i izvesnost u ostvarivanju svojih spoljnopolitikih ciljeva ako neposredno vidi da e i druge jedinice, drave,
takoe ostvarivati svoje vlastite interese. Ako je odgovor potvrdan,
onda se radi o postojanju kolektivnih interesa, bez obzira kako mi tu
zajednicu nazivali Jugoistonom Evropom, Zapadnim Balkanom ili
nekim treim imenom. U tom sluaju postoji i n t e r e s drava za saradnjom na odreenim pitanjima. To je bio i realno plodan prostor za
inicijative koje smo napred naznaili kao regionalan pristup EU a
koji je u nekoliko dokumenata Saveta Evrope i Komisije tokom 1996.
godine traio od pojedinanih zemalja Zapadnog Balkana unapreenje i meusobnih odnosa kao uslov regulisanja pojedinanih bilateralnih odnosa EU. Otuda inicijativa EU, ve u Deklaraciji o priznanju
SRJ, sadri i politike zahteve, od ijih ostvarenja je zavisio i dalji napredak i razvoj saradnje sa EU, ali je utirao put i dobrosusedskoj saradnji u meri kojoj je tempo ovih zahteva bio ostvarivan. To su bili
neminovni prvi koraci: meusobno priznanje svih drava nastalih na
prostoru bive Jugoslavije, saradnja sa Meunarodnim tribunalom za
ratne zloine i konstruktivan pristup sporazumu sa ostalim republikama bive SFRJ u pogledu pitanja sukcesije. Znalo se od poetka da
pored potpune primene Dejtonsko-Pariskog sporazuma, iskljuivo
uspean razvoj regionalne, dobrosusedske saradnje novonastalih drava predstavlja garant dugotrajne stabilnosti i bezbednosti.11
Prema mnogim politikim analitiarima i brojnim autorima, Srbija
je potpuno prelomila za dobrosusedske odnose u praktinom priklanjanju realizacije dugoronog cilja spoljne politike definitivnog ulaska
11
Report from the Commission to the Coucill, SEC(96)252 final, Brisel 14.02.1996.
25
BRANO MILJU
u EU, tek sa zajednikom Rezolucijom o KiM od 28 evropskih zemalja,

povodom Miljenja MSP u sluaju Kosova. To nikako ne znai da se
Srbija odrekla prvorazrednog nacionalnog prioritetnog interesa. Zato
je veoma vano analizirati dublje aspekte i mogue pravce daljih spoljnopolitikih i meunarodnopravnih aktivnosti Republike Srbije, koji
su joj stajali na raspolaganju kod tako krupne odluke koja po miljenju
mnogih predstavlja po snazi zaokret ravan onome iz 2000. godine.
Po definiciji se pod spoljnom politikom podrazumeva skup odluka
koje jedna drava donosi u svojim odnosima sa drugim dravama.
Samo strateke odluke su javne a njihovo sprovoenje predstavlja tajnoviti lavirint kako bi se izbeglo otkrivanje namera i buduih spoljnopolitikih i meunarodnopravnih aktivnosti od strane neprijateljski
raspoloenih drava u meunarodnim odnosima. Ve samo promiljanje o takvim buduim aktivnostima, bilo je od izuzetnog znaaja i
preliminarno je bilo vezano za Miljenje MSP, ali je strateki nadilazilo
samo donoenje konkretne odluke da se predloi Generalnoj skuptini
UN, da trai od MSP miljenje na ovu temu. To tim pre jer je Srbija bila
u defanzivnoj poziciji zbog Ahtisarijevog plana. U osvajanju aktivnije
pozicije Srbije za moguim pravcima daljih spoljnopolitikih i meunarodnopravnih aktivnosti bilo je mogue poi od dva modela. Jedan
je Pravna realnost, a drugi Faktika realnost.
a) Pravna realnost podrazumeva, shodno l. 25 Povelje UN, da su
lanovi UN saglasni da prihvataju odluke Saveta bezbednosti u saglasnosti sa ovom Poveljom. Nesporna je pravna injenica, koja se
pravno ne moe drugaije tumaiti, da je rezolucije Saveta bezbednosti,
pa tako i Rezolucija 1244, doneta na osnovu glave VII Povelje i da ima
obavezujui karakter. Drave lanice UN dune su da ih potuju. Ova
pravna realnost, za Srbiju, bila je povoljnija sa stanovita donoenja
mera i aktivnosti kako spoljnopolitikih tako i meunarodnopravnih.
Rezolucija SBUN 1244, usvojena 10. juna 1999. godine trebalo je i
dalje, nakon savetodavnog miljenja (SMMSP), da predstavlja glavni
argument Republici Srbiji u jo izraenijoj oceni da su drave koje su
priznale Kosovo i Metohiju prekrile meunarodno pravo, prestale
da potuju teritorijalni integritet Srbije i da Srbija iz tih razloga, jo
vie ugroena, ni u kom sluaju ne moe priznati samoproglaenu nezavisnost od strane privremenih organa, koji su tom istom rezoluci26
jom u aneksu 2. kako je navedeno omoguili uspostavljanje privremene administracije za Kosovo kao dela meunarodnog civilnog prisustva, pod kojim e narod Kosova moi da uiva sutinsku
autonomiju u okviru SRJ12 o emu e odluku doneti Savet bezbednosti
UN. Ovo jeste bila nesporna pravna injenica.
Jo precizniji je paragraf 10 Rezolucije 1244, koji kroz Savet bezbednosti, ovlauje generalnog sekretara da uz pomo meunarodnih
organizacija, obezbedi meunarodno civilno prisustvo na Kosovu,
kako bi se obezbedila privremena uprava na Kosovu, pri emu e
narod Kosova moi da uiva sutinsku autonomiju u okviru SRJ, i koji
e obezbediti prelaznu upravu pri emu e uspostavljati i nadgledati
razvoj privremenih demokratskih institucija samouprave, kako bi se
obezbedili uslovi za miran i normalan ivot svih stanovnika Kosova.
Upravo uinjeni teroristiki napadi i zloini u julu 2010. godine neodoljivo su podseali na zloine na Kosovu i Metohiji iz marta 2004.
godine. I kao to im se tada, pet godina nakon uvoenja protektorata
UN na ovom delu Evrope, trebalo energinije prii u smislu osude zloina i naruavanja mira u regionu, tako i tada, est godina kasnije neophodno je bilo spreiti i pravno i spoljnopolitikim merama,
nagrizanje evropske civilizacije i zajednikim snagama (uporedo sa ratifikacijom SSP) stati na put kako se ne bi dozvolila erozija svega onoga
to nazivamo evropskim vrednostima. To se naalost nije desilo.
Ogroman uspeh Srbije i njene diplomatije je upravo u tome to je
uspela ovu pravnu realnost da uini validnijom, pre svega time to je
Generalna skuptina prihvatila inicijativu Srbije i postavila pitanje
Meunarodnom sudu pravde (MSP) da li je jednostrano proglaenje
nezavisnosti Kosova od strane privremenih organa ove Pokrajine, u
skladu sa meunarodnim pravom, ali i otvori na vanrednoj sednici
Saveta bezbednosti pitanje pravno nelegitimnog i zlonamernog plana,
ukoliko je on u bilo kakvoj vezi sa nainom izvoenja jo uvek nerasvetljenih zloina na Kosovu i Metohiji iz marta 2004. godine, a time
u suprotnosti i sa Deklaracijom principa meunarodnog prava o pri12
U skladu sa l. 60. Ustavne povelje Srbije i Crne Gore prava i obaveze su prele sa
SRJ na Republiku Srbiju.
27
BRANO MILJU
jateljskim odnosima i saradnji drava u saglasnosti sa Poveljom UN.

Ovaj diplomatski potez otvorie vrlo brzo novi zaokret sa Izvetajem
Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu.
Prava mera reagovanja na divlje zloine mrnje iskazani od strane
albanskih ekstremista i terorista, pet plus est godina od nastanka meunarodnopravnih dokumenata (Rezolucija 1244, Sporazum iz Rambujea i Kumanovski sporazum), otvaraju pitanje kako njihove
efikasnosti tako i saglasnosti Srbije o daljem prisustvu na Kosovu i
Metohiji ukoliko meunarodni faktori ne uskrate podrku destabilizujuim potezima Pritine. I zaista njihovim unilateralnim, pristrasnim podravanjem jednostranog proglaenja KiM za nezavisnu
dravu, na ovaj vanpravni nain, najbolji je dokaz da se tim putem
nasilja i zloina ne moe stvarati pravo niti pravni sistem. A stabilnost
na Kosovu, u skladu sa napred nabrojanim meunarodnopravnim
dokumentima je bila mogua jedino uz sprovoenje plana u est taaka, koji je svojevremeno predloio generalni sekretar UN i podrao
Savet bezbednosti, a u skladu sa meunarodnopravnom realnosti,
bila uvoenje u igru starog, novog Izvetaja o trgovini ljudskim organima. Ta pravna realnost je i postojanje Deklaracije principa meunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji drava u
saglasnosti sa Poveljom UN (Deklaracija 7 principa) usvojenoj konsenzusom na 25. jubilarnom zasedanju Generalne skuptine UN 1970.
godine. Istina, u okviru ove deklaracije izvrena je kodifikacija osnovnih principa Povelje koji proklamuju glavna imperativna pravila o
odnosima izmeu drava i odgovarajue fundamentalne norme meunarodnog prava. Njih je uostalom Generalna skuptina proglasila
obaveznim za sve drave (ne samo lanice UN) ali akceptirajui ovu
injenicu nai oponenti ne proputaju priliku, ukljuujui i Savetodavno miljenje u pojedinanom izjanjavanju, da istaknu, takoe znaajan argument da sistem UN titi teritorijalni integritet u odnosima
izmeu drava, ali da ga ne titi u odnosu izmeu drave i njenih
sopstvenih dravljana.
b) Faktika realnost, kao drugi model, u oblasti meunarodnog
prava postaje sve vie globalno umreeni sistem koji se sve vie oslanja na legalizovanu hegemoniju unilateralizma, jer on naprosto ne
moe da funkcionie van odreenog politikog i regulatornog kon28
teksta. Pod terminom legalizovane hegemonije podrazumevamo postojanje unutar meunarodnog drutva jedne mone elite drava, iji
superioran status manje sile priznaju kao politiku injenicu, koja slui
kao osnov za odreene konstitucionalne privilegije, prava i obaveze,
pri emu se meusobni odnosi sila unutar elite ureuju uglavnom u
skladu sa naelom suverene jednakosti. U globalnoj fazi unilateralizma, kapitalizmu je postao potreban novi globalni regulatorni kontekst koji je pronaen u legalizovanoj hegemoniji.
Meunarodni sistem odnosa u kome su drave imale odluujuu
re na principima suverene jednakosti nije vie zadovoljavao potrebe
globalnog kapitalizma. Sutinska razlika je u tome to je politika mo
postala globalna, reprodukovala je sve veu potrebu za promenama
i tako uveavala politiku mo koja postaje nezavisna i nadreena
moi malih nacionalnih drava. Ni ekonomska kao ni pravna pravila
i zakonitosti nisu naputena ali su postala podreena odlukama koje
se donose u centru globalnog kapitalistikog sistema kada odluke koje
su u interesu globalnog kapitalizma nije mogue doneti u meunarodnim institucijama kao to su Ujedinjene nacije. U najmanju ruku
ima osnova za tvrdnju da upravo Kosovo predstavlja prelazak jednog
oblika legalizovane hegemonije (hegemonija Povelje) na drugi (dominacija jedne malobrojne elite drava izvan Povelje). Implikacija ove
hipoteze jeste da Ujedinjene nacije vie nisu u stanju da igraju centralnu ulogu u odravanju bezbednosti u faktikoj realnosti, kakvu
su imale u decenijama pre Kosova. Doktrinarno pokrie za ovakvu
faktiku realnost dolazi kroz novu normu humanitarne intervencije
kao podrka nekom obliku regionalne hegemonije, ime se intelektualno nude normativni resursi za tvrdnju da postoji jedan nov reim
vanustavne legalizovane hegemonije. Na primer, Antonio Kaseze, u
Evropskom urnalu za meunarodno pravo, praktino se zalae za
uspostavljanje jedne takve norme. Ovakvo otvoreno zalaganje za humanitarnu intervenciju samo e dodatno otvoriti pitanja savremenog
ekvivalenta potovanja ljudskih prava i pravne prirode ina priznanja.
Ali ova nova norma ne moe promeniti savremeno meunarodno
pravo u smislu obaveze potovanja prava na samoopredeljenje, npr.
ukljuujui i zabranu zloupotrebe ovog prava, kao deo prava dravnosti kao i to da se moe smatrati za konstitutivni uslov dravnosti.
29
BRANO MILJU
3. Sutina tumaenja Rezolucije 1244.

i njeni mogui uticaji na dobrosusedstvo
Sutina tumaenja Rezolucije 1244. odreuje sutinski odnos Miljenja Meunarodnog suda pravde, iako on nije odluivao u meritumu o
samoj rezoluciji i izbegao je sutinsku nadlenost za direktni odgovor.
Nije upitno da secesija ili samoproglaenje Kosova i Metohije sutinski
spada u kategoriju protivpravnog nastajanja drave. Prethodna protivpravna radnja nikad ne moe postati pravna. Istina Rezolucija 1244, u
11. paragrafu uvodi na dvostruki nain pojmove konanog reenja i budueg statusa. Tako npr. u taki a. ovoga paragrafa istie se da e glavne
odgovornosti civilnog prisustva ukljuivati unapreenje uspostavljanja
do konanog reenja sutinske autonomije i samouprave na Kosovu,
uzimajui u potpunosti u obzir aneks 2 i sporazume iz Rambujea
(S/1999/648), dok taka e. predvia olakavanje politikog procesa iji
je cilj definisannje budueg statusa Kosova, uzimajui u obzir sporazume
iz Rambujea (S/1999/648). Dakle kao to se vidi u taki 2 konano reenje jasno je razdvojeno od sutinske autonomije, koja oigledno predstavlja samo prelazni period do uspostavljanja konanog reenja, kome
prethodi referendum. Zato upravo ova taka, odnosno njeno dvostruko
znaenje slui kao osnova za tumaenje da Rezolucija 1244 ne zabranjuje
izriito nezavisnost Kosova i Metohije kao oblik konanog reenja.13 Meutim u paragrafu 4 Rezolucije 1244 Savet bezbednosti potvruje da
e posle povlaenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja biti dozvoljen povratak na Kosovo radi obavljanja dunosti u skladu sa aneksom 2. Aneks 2 sadri sledeu odredbu:
nakon povlaenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja e biti dozvoljeno da se vrati i obavlja sledee funkcije: vezu sa meunarodnom civilnom misijom i meunarodnim bezbednosnim
prisustvom, obeleavanje kroz ienje minskih polja, odravanje prisustva na mestima srpske kulturne batine, odravanje prisustva na glavnim graninim prelazima. Nema sumnje da Rezolucija koja predvia
13
Christofer J. Borgen, Kosovo Deklaration of Indepenence: Self-Determination,

Secession and Recognition, ASIL Insight, Vol. 12, Issue 2. Internet, http://www.
asil.org/insights/2008/02/insights 080229.html. 22.05.2010.
30
povratak srpskih snaga bezbednosti, da bi one, izmeu ostalog, odravale prisustvo na glavnim graninim prelazima, ne moe se tumaiti
kao pravni instrument koji dozvoljava secesiju, samoopredeljenje ili samoproglaenje Kosova i Metohije kao nezavisne drave, ve iskljuivo
kao instrument koji potvruje suverenitet i makar formalni teritorijalni
integritet Republike Srbije. Priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije
predstavlja krenje Rezolucije 1244 SBUN, odnosno u direktnoj je nadlenosti Generalne skuptine UN i zato se sud o Rezoluciji 1244 nije izjanjavao, to je otvorilo mogunost da Srbija nastavi da se bori
direktnim pregovorima izmeu Beograda i Pritine. To je i uspelo donoenjem zajednike Rezolucije sa EU.
Prema opte prihvaenoj teoriji nastanka drave potrebno je ispuniti osnovne uslove koje definie Konvencija o pravima i dunostima
drava prihvaena u Montevideu: a) permanentno stanovnitvo, b)
utvrenu teritoriju, c) vladu, d) kapacitet da ue u odnose sa drugim
dravama (ovaj uslov se uglavnom shvata kao nezavisnost).14
Sledstveno tome, sasvim je logino da veina autora i pravnih
eksperata za meunarodno pravo i dalje nakon miljenja MSP smatra
da u sluaju neispunjavanja jednog od ovih uslova postoji obaveza
nepriznavanja protivpravnih situacija nastajanja drava. Logino je
onda da ima i u EU zemalja koje i dalje, kao ni Vatikan, ne priznaju
Kosovo i Metohiju. Od novih suseda Srbije, samo BiH nije priznala
KiM zbog ega je izmeu ostalog BiH Srbiji najvaniji sused. Mudrost
je i umnost spoljne politike u definisanju dobrosusedstva da je Srbija
i sa ostalim susedima izgradila dobre odnose. Ima i takvih miljenja
meu pravnim autoritetima koji smatraju da bi samo priznanje trebalo da bude u drugom planu, jer od trenutka kada je jedan pravni
akt nitavan, a on to svakako jeste u sluaju protivpravnog donoenja,
priznanje istog nikako ne moe proizvesti pravne posledice, a moda
je i samo priznanje nelegalno.15 S tim u vezi nastala je itava intelek14
James Crawford, The Creation of States in International Law, Oxford, Clarendon

Press, second edition, 2006, p. 45.
Smilja Avramov, Milenko Krea, Meunarodno javno pravo, Nauna knjiga, Beograd, 1990, str. 58.
15
Theodore Christakis, Le droit a lautodetermination en dehors des situations de decolonisation, Paris, La documentation francase, 1999, p. 95.
31
BRANO MILJU
tualna zbrka pojmova u naoj blioj istoriji kada je dolazilo do priznanja bivih republika SFRJ, gde su se najee meale dve teorije.
Jedna je preuranjeno priznanje, koja se najee pominje kod priznanja BiH, i koju ne bi trebalo vezati sa priznanjem nastale contra
legem. Naime, protivpravna situacija se naprosto ne moe priznati,
mada je i to iskljuivo nadlenost drave. Druga je suprotna od ove
koja tvrdi da preuranjena priznanja ne predstavljaju samim tim i povredu prava osim ako konsoliduju meunarodno nelegalne situacije,
to je takoe iskljuiva nadlenost drave.
Ova druga teorija praktino iskljuuje teoriju preuranjenog priznanja ali namee intelektualnim meunarodnopravnim krugovima
miljenje da priznanje nelegalne situacije predstavlja krenje prava. A
to je upravo hipoteza koju na primeru Kosova i Metohije definisanjem
dobrosusedstva hoemo da utvrdimo. Jo eklatantniji primer je miljenje znamenitog profesora Borgena koji takoe smatra da tvrdnja,
prema kojoj drave ne bi smele da priznaju novonastalu dravu ako
bi takvo priznanje produilo povredu prava,16 moe predstavljati
dobar argument, nakon Izvetaja Dika Martija i otvaranje nezavisne
istrage o trgovini ljudskim organima.
4. Primeri iz nae blie istorije koji mogu da utiu na
dalji razvoj dobrosusedskih odnosa
Sama injenica da su drave koje su priznale nezavisnost otcepljenih jugoslovenskih republika nastavile da odravaju diplomatske odnose je izraz uvaavanja faktike realnosti da su i one i SR Jugoslavija,
kasnije SCG i napokon Srbija nastavile svoju egzistenciju kao subjekti
meunarodnog prava. Kritiki momenat za osporavanje tog subjektiviteta od strane treih drava bilo je priznanje nezavisnosti otcepljenih republika i uspostavljanje diplomatskih odnosa sa njima. Iako na
prvi pogled nema mnogo dodirnih taaka kada se uzme u obzir primer nedavnog otcepljenja Slovenije i Hrvatske koje su iskoristile si16
Christopher J. Borgen, Kosovos Declaration of Indepenence: Self-Determination,

Secession and Recognition, ASIL Insight, Vol.12, Issue 2. Internet, http://www.
asil.org/insight/2008/02/insight 080229. html. 22.05.2010.
32
tuaciju da ni tada meunarodno pravo nije zauzelo ni pozitivan ni

negativan stav, situacija se bitno menja ako reflektore pravne analize
usmerimo upravo na ovaj indiferentan akt koji u krajnjoj praksi nije
ostao akt pravne apstinencije (juridical abstention). Danas nam izgleda da je to bila osnova stanovita zauzetog od strane arbitrane
komisije. Zasnovala ga je na primeni principa efektiviteta i prihvatanja stvorenog stanja. Pola je od procene mogunosti funkcionisanja
i sastava organa federacije u nastaloj situaciji sa izbijanjem jugoslovenske krize. Poto je zauzela stav prema kome organi federacije treba
da predstavljaju sve njene sastavne delove, i da efektivno ostvaruju
vlast na celokupnoj teritoriji zemlje, kao i da sastav federalnih organa
treba da odgovara ovoj njihovoj funkciji, Arbitrana komisija je, ocenjujui u dva maha nastalo stanje iz njega izvukla odreene zakljuke
u skladu sa transformacijama do kojih se dolo na tlu SFRJ od prvobitno zauzetog stava da se ona nalazi u procesu raspadanja zakljuila je konano da ona vie ne postoji. Pritom je ukazala na ulogu
koju je primena sile izbijanje oruanih sukoba igrala u toku jugoslovenske krize i na negativnu evoluciju meunarodnopravnog poloaja SFRJ17
Ali s tim u vezi je otvoreno i centralno meunarodnopravno pitanje, koje reavaju meunarodni dobrosusedski odnosi a ne pravo, a
ono glasi: U kojoj je zaista meri meunarodno pravo u tadanjoj situaciji priznanja volje federalnih jedinica za nezavinou, bilo u stanju
struno i kompetentno da protumai i predvidi posledice prava naroda na samoopredeljenje, odnosno u kojoj meri je dobrosusedstvo i
ire, spoljno integrisanje, reenje problema?
Do tada naime nije u sistemu pozitivnog meunarodnog prava
zabeleen sluaj da pravo naroda na samoopredeljenje izlazi iz okvira
predvienog Deklaracijom UN, usvojenom rezolucijom Generalne
skuptine broj 1514 kojom se podrazumeva pod pravom na samoopredeljenje naroda, zapravo pravo naroda da slobodno odluuje o
svom politikom statusu i trai puni ekonomski, drutveni i kulturni
razvoj. To je i logino jer bi suprotna praksa bila u koliziji sa normama jus cogensa, posebno onom normom koja dravama garantuje
17
Milan ahovi, Meunarodno pravo i jugoslovenska kriza, IMPP, Beograd, 1996, str. 23.
33
BRANO MILJU
teritorijalni integritet i politiku nezavisnost. Sve drugo, osim stvaranja nove drave putem osloboenja od kolonijalne zavisnosti, imalo
se do tada tumaiti kao pravo na unutranje samoopredeljenje. Za razliku od teorijske intelektualne zbrke do koje dolazi u tumaenju preuranjenog priznanja ili kolektivnog nepriznanja protivpravnih situacija,
u savremenom meunarodnom pravu poinje da se stvara sasvim
drugaija, umnogome kvalitetno nova situacija. Zauzimanje stavova
o postojanju drava vie ne moe iskljuivo da zavisi od slobodne
ocene zainteresovanih strana i jednostavnog prihvatanja nove situacije
od strane meunarodne zajednice. Opti razvoj meunarodnog prava
doveo je do pootravanja pravnih uslova od ijeg zadovoljavanja zavisi legalnost odgovarajuih postupaka drava u ovoj oblasti. Od izuzetne je vanosti Miljenje MSP o Kosovu jer i sa njim moe da doe
do jaanja obavezne snage fundamentalnih normi meunarodnog
prava utvrenih i ovde u Povelji UN i prihvatanjem imperativnih
normi jus cogens na ijem se zajednikom i meusobno uslovljenom
potovanju danas zasniva meunarodna zakonitost. Upravo zbog
toga je i Meunarodna konvencija o ljudskim pravima br. 18. od 1970.
godine, da bi odstranila mogunost da se vrenje prava na samoopredeljenje u smislu spoljanjeg samoopredeljenja, dovodi u pitanje kogentna norma o teritorijalnom integritetu drava, predvidela
promovisanje realizacije prava samoopredeljenja i potovanje tog
prava u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija.
Dajui do sada najdublju, sadrinsku, kritiku analizu pravnih pitanja Arbitrane Badenterove komisije, svojevremeno dr Krea je
upravo proroanski u kritici Miljenja br. 2 otkrio da vrenje prava na
samoopredeljenje moe zadirati u teritorijalni integritet drava i da
upravo zbog toga Komisija klasinom politikom zamenom teze, to
pitanje vezuje za promene postojeih granica u vreme nezavisnosti.
Time ovaj poznati strunjak za meunarodno pravo ovu formulaciju
povezuje sa miljenjem No. 1 i tako mu daje dvostruko znaenje,
prvo govorei o postojeim granicama u vreme nezavisnosti umesto o granicama ili teritorijalnom integritetu SFRJ, ona najavljuje, u
miljenju br. 3 operacionalizovanu tezu poistoveivanja linija razgranienja ili administrativnih granica izmeu federalnih jedinica sa granicama u smislu meunarodnog javnog prava, tj. granicama izmeu
34
drava. tavie, da bi svoju najavu oslobodila svake sumnje, Arbitrana komisija opti stav o nepromenljivosti granica (frontiers) potkrepljuje principom uti possidetis juris, koje ne samo pogreno tumai ve
i svesno iskrivljuje relevantnu presudu Meunarodnog suda pravde.
Drugo, njome se preutno identifikuju referendumi u izvesnim republikama s vrenjem prava na samoopredeljenje naroda. U svetlosti
ove injenice da bilo kakve okolnosti pravo na samoopredelenje ne
sme ukljuiti promene postojeih granica... zadivljujua je smea sofizma i meanja pojmova. Jer, nezavisnost u federativnoj dravi se, kao
to to i jugoslovenska praksa secesije pokazuje, ne moe stei na drugi
nain nego povezivanjem na pravo na samoopredeljenje u spoljanjem smislu. U isto vreme vrenje prava na spoljanje samoopredeljenje automatski dovodi do promene granica, jer su jedine granice u
smislu meunarodnog prava one koje odreuju teritoriju
federacije.Neto kasnije je i dr ahovi upozoravao na ustavnost i zakonitost nastanka i nestanka drava.
Oevidno je, prema tome, da u raspravi o postojanju drava mora
da bude danas u prvom planu pitanje pravne osnove i zakonitosti postupka njihovog formiranja odnosno nestajanja.18 Naime, ako se ne
zadovolje i ispune odreeni meunarodnopravni uslovi moe doi u
praksi do niza tekoa pravne i politike prirode koje neminovno moraju dovesti do izbijanja najrazliitijih sporova o legitimnosti i legalnosti postojanja tih drava.
Polazei od fundamentalne premise da pravo treba da slui ivotu
a ne obrnuto, moemo se sloiti sa miljenjem da ak ni visoki pravni
principi ne mogu biti nepremostiva prepreka ostvarenju autentine politike volje naroda. To u konkretnom sluaju znai da nije trebalo a
priori iskljuiti mogunost da takva politika volja ide i van norme o teritorijalnom integritetu SFRJ. Ali ideja pravde i trajnog, stabilnog reenja
jugoslovenske krize su podrazumevale da se itav postupak izvede lege
artis, u ureenom postupku koji bi se gradio na dve osnovne injenice:
18
Milan ahovi, Meunarodno pravo i jugoslovenska kriza, IMPP, Beograd 1996, str. 17.
Dobro je poznato da je Meunarodni sud pravde u Sluaju vojnih i paravojnih
aktivnosti izmeu Nikaragve i SAD potvrdio da obiajno pravilo zabrane upotrebe sile pripada jus cogensu. Arett du 27 juin 1986, par. 190, CIJ Rec., pp. 100-101.
35
BRANO MILJU
a) da je Jugoslavija u svim faktikim i pravnim menama koje je doivela tokom svoje preko 70 godina duge istorije sauvala svoje sutinsko obeleje da je uvek bila zajednica dobrovoljno ujedinjenih
naroda (to je konstanta ustavnog i politikog ureenja Jugoslavije od
njenog nastanka; menjao se samo broj konstitutivnih naroda; tako ih
je 1918. bilo tri, 1946. je taj broj povean na pet, a 1963. broj konstitutivnih naroda zaustavio se na broju est). U Odluci o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu, koja je usvojena na II zasedanju
AVNOJ-a 29. novembra 1943. izriito se govori o pravu svakog naroda na samoopredeljenje, ukljuujui pravo na otcepljenje ili na ujedinjenje s drugim narodima, i to da bi se ostvario princip
suverenosti naroda Jugoslavije, da bi Jugoslavija predstavljala istinsku
domovinu svojih naroda.... Republike kao administrativnoteritorijalni oblik organizacije drave nisu izvorni, originalni oblik dravnog
bia Jugoslavije, ve su nastale naknadnom ustavnom intervencijom.
tavie, ta intervencija za osnov nije imala etniki kriterijum ve partijskopolitiku kombinatoriku koja je, s jedne strane, bila jako ideoloki obojena, a s druge strane, motivisana eljom da se etnika
struktura Jugoslavije vetaki dovede u stanje relevantne uravnoteenosti, kako bi se neutralisao politiki uticaj Srbije. O pokrajini KiM
da i ne govorimo, premda se ona ustavnom reformom 1974. godine
vezala za federaciju.
b) da o politikoj sudbini Jugoslavije mogu odluivati konstitutivni
narodi na ravnopravnoj osnovi. Drugim reima, da se vrenje prava
naroda na samoopredeljenje ne moe ograniiti ratione personae, jer se
na taj nain pravo na samoopredeljenje pretvara u svoju suprotnost
politika volja jednog naroda koristi se, kao sredstvo za onemoguavanje ispoljavanja jednako vredne politike volje drugogo naroda.
Tako se, u stvari, vri zloupotreba prava na samoopredeljenje, jer se
narodi Jugoslavije kao titulari tog prava stavljaju u sutinski neravnopravan poloaj. Vrenje prava na samoopredeljenje ne znai i automatsko konstituisanje granica drava, ve je uslov i pravni osnov za
razgranienje na osnovu relevantnih pravila meunarodnog prava.
Da je ikada uspostavljeno potpuno ravnopravno odluivanje konstitutivnih naroda o politikoj sudbini Jugoslavije, ono bi imalo i danas
znaajne politike prednosti.
36
Osnovni napor u formulisanju miljenja broj 2 Komisija je uinila

da bi izbegla odgovor na krucijalno pitanje jugoslovenske krize ko
je subjekt prava na samoopredeljenje? itava unutranja konstrukcija
miljenja je napravljena da bi se taj cilj postigao.
Otuda je i samo pitanje koje je Republika Srbija uputila Arbitranoj
komisiji preformulisano izvorno ono je glasilo ko je titular prava na
samoopredeljenje sa stanovita meunarodnog prava nacija ili federalna jedinica; da li je pravo na samoopredeljenje subjektivno kolektivno pravo ili je pravo teritorije? Lord Karington je, u svojstvu
predsednika Konferencije o Jugoslaviji od Komisije zatraio da odgovori, kako stoji u miljenju, na sledee pitanje koje je postavila Republika Srbija: Da li srpsko stanovnitvo u Hrvatskoj i BiH, kao jedan od
konstitutivnih naroda Jugoslavije, ima pravo na samoopredeljenje?.
Kao to se vidi, predsednik Konferencije o Jugoslaviji je ne samo
izmenio pitanje koje je Republika Srbija uputila Arbitranoj komisiji,
nego je, bar ako stvari cenimo sa stanovita formulacija upotrebljenih
u miljenju Komisije netano naveo da je takvo preformulisano pitanje
uputila Republika Srbija.
U ovoj naizgled terminolokoj supstituciji krije se sutina stvari. Jer,
naelno pitanje o titularu prava na samoopredeljenje izraava filosofiju
opteg reenja jugoslovenske krize, filosofiju koja za osnovu tog reenja
uzima ravnopravan poloaj svih konstitutivnih naroda SFRJ. Nasuprot
tome, pitanje o pravu na samoopredeljenje srpskog naroda u Hrvatskoj
i BiH sugerie principijalan pristup jugoslovenskoj krizi, pristup koji
polazi od akta secesije Hrvatske i Slovenije kao svrenog ina (fait accompli), a pitanje poloaja Srba u Hrvatskoj (i u kasnijoj fazi scenarija
njihovog poloaja u BiH) prebacuje na ravan manjinske zatite. U pitanju je, dakle, bio pristup koji polazi od ex post racionalizacije secesije
Hrvatske i Slovenije na bazi revolucionarnog principa ex factis jus oritur
i stvaranja osnova za jednako postupanje za kasniju bosansko-hercegovaku fazu a danas vidimo i fazu za KiM od strane legalizovane hegemonije unilateralizma, nakon miljenja MMSP.
Pravno pitanje koje je u ovom kontekstu trebalo apsolvirati na
vreme jeste pitanje poloaja Srba u BiH. Jer, secesija Hrvatske i Slovenije je izvedena s pozivom na volju hrvatskog i slovenakog naroda
37
BRANO MILJU
(a na osnovu preutnog odreivanja Slovenije i Hrvatske kao nacionalnih drava slovenakog i hrvatskog naroda), dok u sluaju BiH
takva teza se nije mogla jednostavno izvesti. Naime, za Arbitranu
komisiju, i druge pristalice ovoga pristupa, kojih naalost nije malo,
pitanje nezakonitosti i nelegitimnosti prava na otcepljenje nije ni trebalo da se pokree iz ugla meunarodnog prava. Za njih je bilo mogue i danas potrebno samo konstatovati da je do njega dolo. Ako se
taj princip danas primenjuje na KiM, onda je jasno da je secesija sutinski protivpravan in, ali u praksi nam ne treba analiza miljenja
MSP, da bismo to zakljuili.
No takvo miljenje bi moglo biti potrebno za eventualne zahteve
Generalnoj skuptini UN, na primeru Jugoslavije u malom, kako
danas mnogi autori doivljavaju BiH, s obzirom na asocijaciju i snagu
argumenata MMSP.
Zbog toga u stavu II miljenja Komisije kao osnovno pravo jedne
ili vie grupa unutar drave koje konstituiu jednu ili vie etnikih, religijskih ili jezikih zajednica navodi se pravo priznanja njihovog
identiteta po meunarodnom pravu, tj. pravo svojstveno manjinama.
Konstrukcija osamostaljivanja BiH izvedena je na premisi graanskog referenduma. Interesantno je da se ova premisa prihvata kao legitimna samo u sluaju ako odgovara pragmatino postavljenim
politikim ciljevima legalizovane hegemonije koju smo napred analizirali. Exempli causa, ta premisa nije prihvaena kao osnov opteg reenja jugoslovenske krize, ali se uzima kao legalna ako vodi realizaciji
odredbe iz Optih principa Karingtonovog papira koji Jugoslaviju kvalifikuje kao dravu u raspadu, umesto koje nastaje est nezavisnih drava. Ishod graanskog referenduma ije je sprovoenje suprotno
Ustavu BiH, se meutim uzima kao injenica koja ustanovljava nacionalnu dravu BiH. Ta se kvalifikacija ne izrie eksplicitno, ali sadrana
je u stavu Komisije da srpsko stanovnitvo u BiH ima svoja prava
koja pripadaju manjinama u meunarodnom pravu i na osnovu odredaba Nacrta konvencije podnete 4. novembra 1991. na Konferenciji o
Jugoslaviji, kojim su se obavezale Republike BiH i Hrvatska.
Manjinsku zatitu Komisija izvodi iz:
38
1. imperativnih normi meunarodnog prava po kojima su drave

dune da obezbede potovanje prava manjina;
2. odredaba glave II Nacrta konvencije od 4. novembra 1991. koju su
prihvatile BiH i Hrvatska.
Obe premise jedva mogu izdrati bilo kakvu kritiku analizu.19
Treba rei i da su svi planovi za mirno reenje bosanskohercegovake krize bili na tragu ove kritike Karingtonovog papira, koji nije
prihvatao pojam manjine ustanovljen u meunarodnom pravu a svi
ozbiljniji planovi su takoe polazili od osnovnog principa sva tri ravnopravna naroda u BiH. Zaokupljeni ovim optim pitanjima stvaranja drava (deklarativni ili konstitutivni aspekt) treba da otvaramo
esencijalno pitanje pravne strane osnove na kojoj se zasniva proglaenje nezavisnosti. Samo priznanje je deklarativno jer konstatuje efektivitet odreene situacije ili pretenzije. A takvu situaciju ili pretenziju
ve imamo sa dubokom krizom koju je proizvelo napred analizirano
krenje meunarodnog prava u BiH odnosno Republici Srpskoj.
Treba zapaziti da je i sva pravna argumentacija uz miljenja MSP iznesena od vee grupe sudija u prilog stava po kojem jednostrana deklaracija nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa meunarodnim
pravom, iako nesistematina i nekoherentna, upravo je naslonjena na
napred analiziranu krizu, koja je danas prerasla u ustavnu krizu u
BiH, a ona sama po sebi otvara sva pitanja iz Ahtisarijevog plana i kao
takve ih preformulie u tzv. pravne argumente. Poimo redom:
Prvi argument tie se samog pitanja jednostranih deklaracija nezavisnosti koje kao takav nije pitanje Generalne skuptine UN. Kao
kod napred analizirane situacije preformulisanja pitanja od Karingtona ka Banditerovoj komisiji i ovde se nalazi prostor u formulaciji pitanja da je sud mogao elegantno da izbegne da d
direktan odgovor;
drugi argument se odnosi na Rezoluciju SBUN 1244 za koju se u
Miljenju iznosi argument da Rezolucija ne sadri odredbe koje
ne zabranjuju secesiju Kosova jer nezavisnost pokrajine predstavlja jedno od moguih reenja;
19
Milenko Krea, The Bandinter Arbitration Comission, Beograd, 1993, pp. 1721.
39
BRANO MILJU
nemali broj autora insistira na meudravnom karakteru principa

teritorijalnog integriteta, posebno treba obratiti panju na pisani
podnesak Francuske (Alain Pelet) gde grupa autora naglaava da
je princip teritorijalnog integriteta striktno meudravno pravilo
i da isti ne spreava nekolonizovane narode da dobiju nezavisnost.20 Ovo je postalo pravni izvor za MMSP.
Svi ovi probleme koje su analizirani, preteno pravnopolitikom
metodom analize, predstavljaju i dalje vane meunarodne probleme
u regionu Zapadnog Balkana, kako sa stanovita teritorijalnog integriteta, prava naroda na samoopredeljenje, secesije, uloge i snage principa efektiviteta u meunarodnom pravu kao i sa stanovita stvaranja
i priznanja drave.
I posle svega treba stalno aktivno razmiljati i davati zadatak
naim i nama naklonjenim ekspertima za meunarodno pravo da se
uvruju vrednosti Rezolucije 1244. Sama Povelja je osnov meunarodnog prava. Na toj liniji, polazei od napred analizirane pravne realnosti treba uporno raditi da nova rezolucija koja je donesena zajedno
sa EU u praksi produbi validnost Rezolucije 1244.
Sa tog stanovita se otvara i pitanje da li je Rezolucija 1244 prekrena? Ako jeste, (a jeste) EULEKS ju je prekrila, dobili smo privremenu vlast ali i vojne snage. UN su degradirane i mogle su jedino da
imaju policiju.
Srbiji je onda samo preostalo da stvara pravnu osnovu dobrosusedstva i reintegracionih procesa na Zapadnom Balkanu u kojima e
ona biti istinski lider jer je oteena i mora i u pravnom i u moralnom
smisli istrajavati na ispravljanju nepravde.
Kao to smo na poetku naveli, ekspanzija novih inicijativa EU je
eskalirala specifinim regionalnim pristupom nekim zemljama Jugoistone Evrope, nakon zakljuivanja DejtonskoPariskog mirovnog
sporazuma o BiH.21 Mali zastoj i i izvesna rezerva je postojala prema
20
Georges Abi-Saab, Conlusion in Marcelo G. Kohen (ed.), Secession, International

Law Perspectives, Cambrige University, Press, 2006, p. 474.
21
Comission Report to the Council and EP, com (96) 476, Brussels, 2 October 1996.
i zakljuak Saveta EU od 26.02.1996.
40
Beogradu do septembarskih i decembarskih izbora 2000. godine, a

onda su se otvorile velike inicijative u koje je ukljuena SRJ/Srbija u
okviru regionalne politike Unije prema svim zemljama Zapadnog Balkana, odnosno Jugoistone Evrope. Regionalana politika EU, koja se
iz ugla regiona slobodno moe nazvati dobrosusedskom politikom,
koja je imala, a i dalje ima izvesnih oscilacija, odnosila se na pet zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija i
SRJ/Srbija i Crna Gora). Ova politika, zbog svog nespornog cilja i interesa EU je dominantno bila integracionistika i od 1999. godine je
dobila kao inicijativa naziv Proces stabilizacije i pridruivanja PSP.
Preciznije reeno, upravo nakon sukoba na Kosovu, u toku 1999. godine, redefinisana je dotadanja politika prema Balkanu i pokrenute
su dve nove inicijative: Pakt za stabilnost u Jugoistonoj Evropi (kao
zamena za tzv. Roajomonski proces, pokrenut nakon DejtonskoPariskog sporazuma, zbog neuspenog ishoda)22 i Proces stabilizacije i
pridruivanja PSP, kao redefinisanje i dopuna dotadanjeg regionalnog pristupa. Ova strategija i praktina politika inicijativa je svoju
kulminaciju kao koncept doivela na zajednikom samitu zemalja EU
i pet zemalja Zapadnog Balkana u Zagrebu 24. novembra 2000. godine. Tu je dvosmerno, naglaeno i obznanjeno da su pet balkanskih
zemalja potencijalni kandidati za lanstvo u Evropskoj uniji i zacrtana je jedina mogua politika na tom putu, politika dobrosusedstva.
22
Analiza Friis L., Marphy A., Negotiating in a time of crisis: the Eu responce to the
military conflict in Kosovo, Europa university Institute, RSC, No 2000/20, p. 40.
41
II DEO
EVROPSKA UNIJA I SRBIJA
1. Ubrzano pridruivanje- izmeu mita i odrive realnosti
Sama ideja ujedinjenja Evrope se neprestano javljala u veoma
dugoj i neretko nasilnikoj istoriji kontinenta tako da moemo da kaemo da je integracionistika ideja prolazila trnovit put od mita do
odrive realnosti. Evropa je tako dugo egzistirala kao sinonim za kolevku nacija u kojoj se rue imperije da bi se stvorile i opstale nacionalne drave. Tako je i nastajao hiljadugodinji mit koji zapoinje
raspadom Rimskog carstva i stalnim sukobima oko naslea Rimske
imperije. Vizantija i Rim simbolizuju dve strane, dva pola u stalnoj
borbi za naslee. Velike seobe naroda uvode u evropsku istoriju sve
nove i nove narode koji se bore za svoj deo u tom nasleu iji legitimitet trae u kontinuitetu Rimskog carstva. U njegovom istonom i u
njegovom zapadnom delu vodi se ista borba za naslee. U istonom
delu carstva Srbi i Bugari kao deo tog kontinuiteta bore se za naslee
Vizantije i stvaranje svojih imperija. Raspad Duanovog carstva posle
njegove smrti je posledica istih uzroka koji su se nalazili u sukobima
centralnih vlasti sa lokalnim teritorijalnim velmoama.
U zapadnom delu, najmonija Franaka drava posle velikih osvajanja, nad velikim delom Evrope proglaava Rimsko carstvo, a Karlo
Veliki se krunie u Rimu za rimskog cara 800. godine, ime je eleo
da svojoj vlasti nad itavom Zapadnom Evropom pribavi legitimitet,
kontinuitetom sa nekoliko vekova ranije propalim Zapadnim Rimskim carstvom. Rimsko carstvo Karla Velikog nije bilo dugog veka
zbog otpora teritorijalnih monarhija. Ono je zamenjeno Svetim Rimskim carstvom u X veku i u njega su ule Nemaka, Italija, eka, Bur42
gundija (deo dananje Francuske), Nizozemska, Austrija, deo vajcarske i druge zemlje. Sveto Rimsko carstvo traje pod habsburkom
krunom sve do 1809. godine kada je konano rui Napoleon.23 Tako
su i vladari Rimskog carstva, Napoleon, Hitler i drugi pored njih, eleli ponekad na stravian nain, da dostignu jedinstvo kontinenta koje
bi bilo zasnovano na vladarskim savezima, etnikoj koheziji, ideologiji
ili sirovoj moi.
Deo mita o Evropi jeste istorijska istina da je i u Zapadnoj Evropi
sila stvarala imperije i dovodila do njihovog ruenja. Zato ni pozivanje
na kontinuitet sa civilizacijskim aritem nije mogao izmeniti nasilni
oblik objedinjavanja Evrope.
U doktrinarnom smislu tek e na izlazu iz XVI veka dva velikana
politiko-filozofske teorije ponuditi u osnovi oprene teorije koje nee
do kraja dati odgovore na izazove i dileme ujedinjenja Evrope, izmeu mita i stvarnosti, jer e primat pokloniti samo jednoj teoriji, dok
e druga biti skrajnuta i osuena na ekanje sve do osvita postmoderne. Bili su to an Boden i Johan Altuzije.
Boden je strah od propasti rastrzane Francuske video u stvaranju
jedne centralistike apsolutne monarhije u kojoj vlast ni sa im nee
biti ograniena, ni spolja ni iznutra. Na aristotelovsko pitanje o tome,
kako se zadobija ta apsolutna vlast, sledi nedvosmislen odgovor: sila
i nasilje odreuju suverena.24 Za Bodena je bitno da sve drutvene zajednice, ma kakve bile i ma kakvu ulogu vrile, zavise od suverene
dravne vlasti koja je jedina iznad svih njih.25 Iako je dao iroku lepezu
izvora suvereniteta, Boden je zakljuio da je od svih reima najlake
odbraniti apsolutizam, jer je na vlasti vladar koji donosi zakone a nije
duan da ih potuje, a suverenitet zadobija pojedinac, koji bi imao poslednju re. Boden je ipak smatrao da su apsolutni monarsi ogranieni
viim zakonima, a to su boja volja i prirodno pravo. Kasnije su ove
stavove revidirali rani liberali Don Lok i Monteskje. U svom proro23
Vidi analizu Radoslava Stojanovia, Spoljna politika Evropske unije, Beograd, 1998,
str. 17; Dezmon Dinan, Menjanje Evrope, istorija Evropske unije, Slubeni glasnik,
Beograd, 2010, str. 11.
24
Majkl Hard, Antonio Negri, Imperija, Beograd, 1995, str. 115.
25
Radomir Luki, Istorija politikih i pravnih teorija, Beograd, 1995, str. 368.
43
BRANO MILJU
anskom delu Duh zakona, Monteskje otkriva ustavne okolnosti

koje bi najbolje zatitile slobode pojedinca. Njegov sistem kontrole i
ravnotee, podelom vlasti izmeu izvrnih, zakonodavnih i sudskih
institucija je prvo ukljuen u ameriki ustav (1787) a potom se vratio
kao ostvarena najznaajnija tekovina liberalne demokratske vladavine
u ustave svih savremenih evropskih drava.
Sa druge strane, Altuzije je stvarnost kao inspiraciju za svoju teoriju, kojom je eleo pobediti mit suverenosti, uviao u revoluciji,
kojom je na kraju XVI veka, sruena inostrana vlast panije u Holandiji. Surova stvarnost je traila naine koji bi pomirili raznolikosti u
religiji, jeziku i nacionalnim oseanjima provincija, ujedinjenih u novonastalu holandsku konfederaciju. Altuzijeva drava zasnovana je
na mrei sporazuma sklopljenih izmeu razliitih zajednica u cilju
postizanja opteg blagostanja. Sklapanjem meusobnih sporazuma
odreena drutva prenose regulisanje pojedinih oblasti na vii nivo
zarad efikasnijeg upravljanja zajednikim zadacima. Na taj nain, drava se izgrauje odozdo prema gore uz neophodno uee svih razliitih meuzajednica, koje se nalaze izmeu graana i centralne
dravne vlasti.
Formiranje nacionalnih drava u Zapadnoj Evropi osnaeno je
Francuskom revolucijom i njenim vrednostima koje su kulminirale
kroz itav XIX vek, razbijen je mit imperijalnog ujedinjenja Evrope a
umesto njega, stvoren je sistem odnosa nacionalnih drava. Taj proces
se odvijao manje-vie transparentno i u senci postojanja dve imperije,
na istoku Rusije i na zapadu Austrougarske. Na jugoistoku Evrope
zapoeo je istovremeno proces stvaranja nacionalnih drava ruenjem
Otomanskog carstva. Srbija, Grka, Rumunija, Crna Gora i Bugarska
su doekale kraj XIX veka kao nezavisne nacionalne drave.
Meutim u toku tog istog XIX veka, nastavljaju da ive ideje o objedinjavanju tih nacionalnih drava. Stalni antagonizmi stvoreni na
doktrinarnoj teoriji suprematije suverenosti i imperativa jedinstva Evrope u stvarnosti proizvode mitove u kojima nastaju nacionalne drave, ali se stvaraju i idejni pokreti objedinjavanja u vidu
pangermanizma, panslavenizma ili drugih slinih ideja.
44
Hegemonizam, meutim nije isto to i stvaranje imperija. Napoleon je npr. imao ideju stvaranja ujedinjene Evrope ali pod francuskim
vostvom. Rusija je u panslavizmu gledala objedinjenje slavenstva
pod njenim vostvom. Za razliku od njih nemaki pangermanizam
je sadravao ideju hegemonije Nemake ali u definisanju okupljanja
evropskih drava oko Nemake na dva nivoa. Najnovija istraivanja
govore da bi sa Nemakom bile integrisane Austrija, vajcarska, Holandija, Flandrija, eka i Maarska ali uz istovremeno stvaranje carinske unije u koju bi ule: Francuska, Poljska, Ukrajina, Baltike
drave,Rumunija, Srbija, Albanija, Bugarska i Grka.
Sistem nacionalnih drava je proizveo poredak novog nacionalnog
legitimiteta u ijoj su osnovi teritorijalni integritet nacionalne drave,
pravo na samoopredeljenje naroda i zatita nacionalnih manjina. Ruenje bilo kog od ovih legitimnih osnova poretka proizvodilo je ratove
koji su opustili Evropu sve do kraja Drugog svetskog rata. Pangermanizam je tako poraen 1945. godine a proleterski internacionalizam
1990. godine.
Evropska unija je sloena meunarodna regionalna organizacija
koja je nastajala postepeno nakon Drugog svetskog rata, a proces pridruivanja Evropskoj uniji jo nije zavren.
U pozadini stvaranja evropske integracije je uestvovao i Savet Evrope, organizacija koja je sukcesor Evropskog pokreta, nevladine organizacije koja je jo od svog kongresa u Hagu 1948. godine ustanovila
princip da je oblast kulture i demokratskih sloboda ono to ujedinjuje
zapadnu Evropu.26 Ako ovome dodamo da je evropska ideja regionalizacije bitno izraena u okviru Evropske unije, gde se integracija u
velikoj meri razume kao ideja regionalizacije u Altuzijevom smislu
gledanja na sistem, a Evropska unija sve vie razume kao Evropa regiona umesto kao Evropa drava, onda u doktrinarnom smislu moemo govoriti o povratku Altuzijevog dinamikog sistema.
Meutim i pored toga, nesporno je da se kreiranje pravila evropske
igre stabilno nalazi u vlasnitvu nacionalnih drava. Problem se naroito zaotrava kada se nadnacionalno odluivanje stavi na probu jed26
E. Bonnefous, L Idee europeenne et sa realisation, Paris, 1950.
45
BRANO MILJU
nog od osnovnih uslova demokratskog funkcionisanja politikog sistema i napred pomenutog principa podele vlasti. Mehanizam upravljanja u nedovrenoj evropskoj politikoj zajednici ne ispunjava do
kraja, ovaj princip koji je politikoj nauci ostavio Monteskje za koga
nema slobode graana ako je u istom licu ili organu vlasti zakonodavna vlast sjedinjena sa izvrnom.27 Ovde je bitno naglasiti da je reenje
moda evropski regionalizam koji i nije produkt ni zajednice ni
unije. Re je o fenomenu za koji smo napred istakli da je stariji od njih
i koji egzistira uporedo i na neki nain nezavisno od institucija. Ali ovo
otvara i pitanje neformalnih puteva kada je re o upravljanju Evropskom unijom. On se naime dobrano uklopio u ideju integracije koja
podrazumeva funkcionalnu diferencijaciju i decentralizaciju, tako da
je prihvaen kao znaajan element politike strukture same zajednice.
Tako bismo se mogli sloiti sa autorima koji pod evropskim regionalizmom podrazumevaju proces teritorijalne autonomizacije, koji se
odvija na vie nivoa: unutardravnom (nacionalnom), meuregionalnom (internacionalnom) i evropskom (nadnacionalnom). Mada
prema miljenju eksperata Stalnog komiteta regionalnih vlasti Saveta
Evrope, regionalizacija ima institucionalno znaenje koje se razlikuje
od regionalizma, kao politikog i ideolokog pokreta. U vezi sa tim,
regionalizacija se shvata institucionalno kao stvaranje novog, srednjeg
nivoa vlasti u dravnoj teritorijalnoj organizaciji sa novim institucijama
koje mogu iroko varirati u pogledu organa, odgovornosti i ovlaenja,
ali koje se uvek ne nalaze iznad postojeih lokalnih institucija.28
Funkcionalna integracija Evrope ovako shvaena, koja je zapoela
1951. godine svojom evolucijom do stvaranja politike unije 1991. godine i Lisabonskog ugovora 2009. godine, kao zamene za ustav, pokazuje u savremenom dobu uspean nain prevazilaenja
segmentacije Evrope, koja je proizvela brojne ratove od kojih su dva
svetska, ispoljila ozbiljno upozorenje na opasnosti dekadencije evropske civilizacije u njenom epicentru. Posle pada komunizma i pojave
tranzicijskih sistema logian je proces ukljuivanja i Istone Evrope u
27
28
Radomir Luki, Istorija politikih i pravnih teorija, Beograd, str. 451.

Slobodan Samardi, Evropska Unija kao model nadnacionalne zajednice, Fondacija
Fridrich Ebert, Beograd, 1998, str. 74.
46
evolutivne promene kako bi se izbeglo uspostavljanje ravnotee snaga

to je neminovna pojava sistema odnosa nacionalnih drava.
U savremeno doba srce prava Evropske Unije poiva na tzv. konstitutivnim ugovorima i to pre svega:
1. Ugovoru o Evropskoj zajednici za ugalj i elik (1951. godina);
2. Ugovoru o Evropskoj ekonomskoj zajednici (Rimski ugovori od
1957. godine);
3. Ugovoru o Evroatomu i ugovoru o spajanju tri evropske zajednice
(1967. godina);
4. Konvenciji o nekim zajednikim ustanovama evropskih zajednica
Evropski savet (1974. godina);
5. Prvi ugovor o budetu (1975. godina, saodluivao Evropski parlament);
6. Prvom ugovoru o pristupanju (1973. godina, prvo proirenje ulaskom Velike Britanije, Danske i Irske);
7. Drugom ugovoru o pristupanju (1981. godina, primljena je Grka);
8. Treem ugovoru o pristupanju (1986. godina, primljene su panija
i Portugal);
9. Ugovoru o Evropskoj uniji (1992. godina);
10. etvrti ugovor o proirenju (1995. godina, ulaskom vedske, Finske i Austrije);
11. Ugovoru o proirenju na zemlje Istone i Centralne Evrope (2004.
godina);
12. Lisabonskom ugovoru (2009. godina).
Ono to najvie zanima sve zemlje Zapadnog Balkana pa samim
tim i Srbiju jeste politika proirenja Evropske unije. Prijemom Bugarske i Rumunije 1. januara 2007. godine Evropska unija je nainila jedan
od najodvanijih koraka u svojoj vie od pola veka dugoj istoriji. Kao
da se tim inom sasvim pribliio trenutak da lideri evropskih vlada
prepoznaju istorijsko vreme i ansu koja im se prua da uvedu i ostale
zemlje koje nisu lanice EU, jer njihove vlade imaju pozitivan iskorak
prema EU iako kao i dve prethodne zemlje ne ispunjavaju sve uslove
za pristupanje. Ostatak zemalja Zapadnog Balkana najvie zanima
47
BRANO MILJU
proirenje u svetlu promene tendencije preciznije uz pojaano vezivanje za jedinstvenu spoljnu i bezbedonosnu politiku.
Da li je mit ili odriva realnost, ubrzano pridruivanje est (sa ekonomskog stanovita) jo nespremnih drava, s obzirom na to da su
oigledno politiki odnosno bezbedonosni i geopolitiki razlozi i do
sada bili odluujui. Ovde treba biti krajnje realan i objektivno sagledati injenicu da je regionalna saradnja meu zemljama Zapadnog
Balkana izuzetno napredovala za poslednjih deset godina. U ranijoj
deceniji koja je prethodila ovoj poslednjoj, primera radi 1998. godine,
stavovi Komisije su bili krajnje obeshrabrujui: U Srbiji nije uinjen
nikakav napredak u primeni odreenih osnovnih ljudskih prava i nikakvo opte poboljanje u odnosu na potovanje ugovora iz Dejtona.
Takoe na planu privrede bilans je katastrofalan.29 U ovom dokumentu Komisije, danas se za Srbiju kae da je njena vlada u vrhu
agende za evropske integracije postignut je napredak i obostrano je
stupio na snagu sporazum o stabilizaciji i pridruivanju, vizni reim
je liberalizovan i stupio je na snagu bezvizni reim sa EU. Srbija je na
korak do kandidature, moda ak do kraja godine iako je vrlo nezahvalno bilo ta prognozirati na Zapadnom Balkanu. Povran analitiar
bi zakljuio da je Srbija praktino na vratima EU i da je samo pitanje
da li e kandidatura i formalno biti obznanjena nakon brzog odgovora
na upitnik.
2. Refleksije evropskih integracija na Srbiju
Ako reflektore objektivnije analize upremo dublje u ekonomsku i
politiku situaciju u Srbiji, moi emo da uoimo i ozbiljne probleme
jednog u osnovi konfliktnog drutva koji bez sumnje ugroavaju napred iznesenu poziciju ubrzanog pridruivanja.
Ekonomska situacija je alarmantna. Nema bitnijeg oporavka industrije Srbije, nezaposlenost je izuzetno visoka i dalje se poveava, trgovinski deficit je nedovoljno visok, spoljni dug je krajem prole godine
dosegao 33 milijarde dolara, izvoz je skroman i ne pokazuje znake
29
Europe, Agenceinternationale d information pour la press, Luxemburg, 1998.
48
oivljavanja, a njegova struktura i dalje je nepromenjena. Strane direktne investicije su nedopustivo opale. Bez nove industrijalizacije, to podrazumeva reformu javnog sektora i infrastrukturna ulaganja, nije
mogu odriv razvoj. Nema kritike analize tranzicije, odnosno privatizacije niti energinog sankcionisanja nezakonitih privatizacija to sve
skupa poveava sumnju i u uspene rezultate u reformi pravosua i
sudstva posebno nakon aferakih dovoenja u pitanje nedavnih izbora
sudija odnosno nemute lustracije sudstva. Stepen liberalizacije trita
i dalje je nedovoljan, broj nezaposlenih raste a prosena primanja najnia su u Evropi. Nervoza i nepoverenje trese redove vladajue koalicije, koja i sebe i javnost uverava da je stanje stabilno.
Uprkos ovom kritikom preispitivanju Srbija u regionu ne zaostaje
od drugih zemalja. Naprotiv, postala je najeklatantniji primer nejednakog i skokovitog napretka prema EU. Hrvatska je zakljuila SSP
2001, postala kandidat 2004, a zapoela pregovore 2005. godine. Makedonija, koja je prva zakljuila SSP, kandidat je postala 2005. godine,
ali jo uvek eka na otvaranje pregovora. Albanija je potpisala SSP i
2009. podnela zahtev za lanstvo. Crna Gora je potpisala SSP 2007.
godine, a zahtev za lanstvo je podnela u decembru 2008. godine i
sada je u procesu dobijanja kandidature. Bosna i Hercegovina je SSP
potpisala 2008. godine, kada i Srbija koja je 2010. godine odmrzla ugovor, nakon zelenog svetla Saveta ministara EU, a dostizanjem pune
saradnje sa Tribunalom u Hagu, dobila upitnik i rekordno na njega
odgovorila. Ovakav nejednak napredak budi strahove ali i otvara
nadu da bi nagrada za jo neuinjeno kao u prethodnom petom proirenju, mogla da bude politika odluka kao kredit za ubrzanje procesa u oblasti ekonomije, pravne drave, reforme institucija, bolje
uprave i dalje demokratizacije. Otuda se neretko pominje, mistino i
najoptimistiniji termin koji je vie simboliki (2014. godina) kao godina koja je 100. godinjica poetka Prvog svetskog rata, kao simbol
koji e trajno podseati da se rat kao sredstvo reavanja problema u
meunarodnim odnosima potpuno eliminie, iako realisti s pravom
ukazuju, a tako izlazi i iz zakljuaka ove monografije, da e biti veliki
uspeh da sve balkanske drave budu obuhvaene procesom pregovora o lanstvu kako bi zemlje Zapadnog Balkana mogle postati la49
BRANO MILJU
nice EU, makar u razliitim terminima, to je bila i ranija praksa u Evropskoj uniji.
U tom kontekstu, posmatrano strogo pravnom analizom, valja razmotriti osnovne pravne dokumente i uslove koji iz njih proizilaze za
pridruivanje.
Pridruivanje Srbije, kao i celokupnog regiona Zapadnog Balkana
Evropskoj uniji osnov su njihovog srednjoronog i dugoronog spoljnopolitikog delovanja i njihove spoljnopolitike strategije. Ovaj zakljuak izvodimo iz dublje analize dokumenata i odluka koje smo
analizirali za zemlje Zapadnog Balkana, ako pod spoljnom politikom
podrazumevamo skup odluka koje jedna drava donosi o svojim odnosima sa drugim dravama, po definiciji spoljne politike. Ali da bi
proces pridruivanja svake konkretne drave bio uspeno i okonan,
potrebno je da zemlja kandidat ispuni prethodno odreene kriterijume koji su formulisani od Evropske unije i koji pravno predstavljaju
minimalni uslov koji drava kandidat mora proi na svom putu punopravnog lanstva. Uslovi prijema formulisani su na samitu u Kopenhagenu 1993. godine i svrstani su u tri grupe: politiku,
ekonomsku i pravnu. Oni su obavezujui za sve drave, kandidate
pa tako i za Srbiju i zahtevaju:
1. stabilnost demokratskih institucija, vladavinu prava, zatitu ljudskih prava i prava manjina,
2. postojanje funkcionalne trine ekonomije kao i kapaciteta zemlje
da se izbori sa pritiskom i konkurencijom koja dolazi iz zemalja
lanica Unije i
3. sposobnost da se preuzmu obaveze koje nosi lanstvo,ukljuujui
pristanak na politiku, ekonomsku i monetarnu uniju.
Ovi kriterijumi su bili jedini i vaili su za zemlje koje su zakljuile
ugovore o pristupanju, zakljuno sa 2004. godinom (uz Bugarsku i
Rumuniju koje su to kao to smo napred naveli postale tri godine kasnije). Njima je ispunjavanje napred navedenih kriterijuma bio osnovni preduslov. Kada su u pitanju zemlje Zapadnog Balkana,
ostvarivanje postavljenih standarda nije bilo dostatno zbog specifine
prirode odnosa izmeu drava koje su se morale suoiti sa postupcima u blioj prolosti i ukupnog iskustva kroz koji je region proao,
50
odnosno zbog ratnog naslea, uzajamnog optuivanja za krivicu koji

su postajali sve vea prepreka za harmonizaciju meudravnih odnosa u regionu i koji i dalje ugroavaju dobrosusedstvo kao jedan od
proklamovanih ciljeva EU.
Zato je pored osnovnih, koji su vaili za zemlje Centralne i Istone
Evrope, Evropska unija uvela i dodatne kriterijume koji su se morali
etapno ispunjavati u sluaju drava Zapadnog Balkana u implementaciji njihove strategije da uu u ugovorne odnose sa EU i zaponu
pregovore o lanstvu. Novi kriterijumi su bezbedonosni uslovi koji
se ostvaruju potovanjem mirovnih sporazuma (Dejtonsko-Pariski
mirovni ugovor), pitanja saradnje sa Meunarodnim krivinim
sudom u Hagu, kao i razvijanje meusobne saradnje. Zapravo, kooperacija drava regiona i meusobna saradnja postavljena je kao kljuni preduslov za lanstvo u EU.30 Stoga je na kraju nedvosmislen
zakljuak da je Srbija u procesu pridruivanja EU, izmeu blie mistine prolosti i sutinske realnosti regionalne saradnje izabrala posveenost realpolitici i dobrosusedstvu iz sasvim racionalnog
praktino-politikog razloga, jer bez toga nije mogue ostvariti punopravno lanstvo u EU. Ostaje zadatak za nauku, koji treba hitno interdisciplinarno reiti i dati odgovor koji Srbija mora ponuditi EU,
kako pristupiti EU a ne uneti problem Kosova koji EU nije potreban
(vei broj lanica EU je priznao KiM ali jedan manji broj nije, niti namerava da to uini i pored MMSP) jer je ona meunarodna regionalna
organizacija koja izvozi stabilnost i nee uvoziti problem koji regenerie nestabilnost. Nije predmet ove monografije traganje za takvom
sloenom diplomatskom formulom, takvim reenjem koje zahteva tu
sloenu formulu diplomatske vetine. Ali jeste uputno podsetiti da je
ne tako davno pre neto vie od jedne decenije, na inicijativu nemakog ministra spoljnih poslova, Joke Fiera, tokom NATO bombardovanja i intervencije na SRJ, 1999. godine, predloen Pakt stabilnosti
za Jugoistonu Evropu (PSJIE). On je trebalo da doprinese prevazilaenju nestabilnosti i estih lokalnih konflikata na Balkanu.
30
Milica Delevi, Regional cooperatio in the Western Balkan, Chaillot Paper, Pariz,
juli 2007, str. 24.
51
BRANO MILJU
Sporazum o stabilizacij i pridruivanju (SSP) predstavlja najveu

etapu u dugoronijem procesu stabilizacije i pridruivanja. Nakon zakljuivanja ovih sporazuma zemlja partner zaista ima otvoren pristup
komunitarnim programima i realno moe da postane zvanini kandidat za lanstvo u EU, nakon podnoenja kandidature. Do zakljuivanja Sporazuma o stabilnosti i pridruivanju, zemlja partner prolazi
veoma teak put: da ispuni politike i ekonomske uslove, da realizuje
raznovrsne zakljuke, da proe pozitivan test Komisje EU u formi izvetaja o izvodljivosti,31 potom da se pokrenu pregovori o sporazumu
i najzad, da pregovara o svim elementima sporazuma.
Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju (EU i Srbija) sadri deset
delova: opta naela; politiki dijalog; regionalna saradnja i sloboda
kretanja roba; kretanje radnika; poslovno nastanjivanje; pruanje
usluga, kapital; usklaivanje i primena zakona; pravosue i unutranji poslovi; politika saradnje u raznim oblastima; finansijska saradnja,
opte i institucionalne odredbe. Osnovni ciljevi za Srbiju i svih ovih
delova kao sredstvo ostvarenja realnog cilja bili su stvaranje okvira
za politiki dijalog, kao i ubrzanu strategiju Srbije u EU, podrka razvoju privrede RS, unapreenje harmoninih ekonomskih odnosa i
zone slobodne trgovine sa EU kao i podsticaj regionalne saradnje kroz
dobrosusedstvo.32 Pridruivanje sa Srbijom je planirano postepeno u
periodu od est godina, a tri godine nakon stupanja na snagu Sporazuma Savet za pridruivanje je ocenio vidan napredak. Nemaka je
ratifikovala sporazum. Kao sutinske prepreke, savladane su potovanje ljudskih prava, potovanje meunarodnog prava i pravne drave kao i principa trine privrede.
Posebno poglavlje posveeno je regionalnoj saradnji, koja obuhvata obavezu Srbije da zakljui bilateralne sporazume o saradnji sa
zemljom koja takoe zakljui slian SSP sa EU. Glavni elementi tog
ugovora bi obuhvatili politiki dijalog, stvaranje zone slobodne trgovine, pitanje slobodnog kretanja radnika, usluga i kapitala, saradnje
31
Comission of the EC: Report on the feasibility of negotiationg a Stabilisation and

Association with the Republic of Croatia, Brussels, 24.05.2000. (COM) 311.
32
Stabilisation and Association Agrement between the Republic of Serbia and the
EU and their Member States. Sporazum je potpisan 29.04.2010. godine.
52
u oblastima unutranjih poslova i pravosua. Meutim, deo Sporazuma je i deo o slobodnom kretanju roba. lan 18. Sporazuma, EU
Srbija namee obavezu formiranja zone slobodne trgovine u razmeni industrijskih proizvoda, takoe u periodu od est godina, pri
emu EU je odmah definisala veinu carina i drugih ogranienja na
uvoz, a Srbija e to uiniti postepeno kada se radi o uvozu iz EU. Za
poljoprivredne proizvode je predvieno uzajamno odobravanje koncesija. U okviru harmonizacije zakonodavstva, predviena su pravila
o konkurenciji, o potovanju intelektualne i industrijske svojine, o javnim nabavkama, o standardima i priznanju atesta i konformitetu.
Ovde je navedeno i dvadeset est oblasti u okviru politike saradnje, meu kojima vidno mesto zauzima ekonomska politika, statistika, popis stanovnitva, bankarstvo, unapreenje investicija,
industrijska saradnja, mala privreda, srednja preduzea, turizam, carine, porezi, socijalna pitanja, obrazovanje, saradnja u kulturi, audiovizuelna politika, informatsko drutvo, zatita potroaa, transport,
energetika, nauka i tehnologija, ivotna sredina i drugo.
Sve ovo prati i realizuje Savet za stabilizaciju i pridruivanje, na
ministarskom nivou, koji je predvien ovim Sporazumom, kao i pratea tela (komitet, parlamentarni komitet i dr.). Pakt je zaista odigrao
u protekloj deceniji, znaajnu ulogu u stabilizaciji regiona, obnavljanju
politikog dijaloga, razvoju saradnje u ekonomskoj, socijalnoj, bezbedonosnoj i uopte u drutvenoj sferi.
U junu 2003. godine najavljen je u Solunu (odran na Halkidikiju)
Drugi samit efova drava ili vlada zemalja lanica EU i pet zemalja
Zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Srbija i Crna Gora, Hrvatska, Makedonija). Na ovom skupu su usvojena dva dokumenta koja su od
kljunog znaaja za dalji razvoj odnosa izmeu EU i regiona. Zajednika deklaracija i Solunska agenda za Zapadni Balkan.33 Usvojena je
i Deklaracija u deset taaka koja posebno naglaava da je budunost
Balkana unutar EU, ali se podvlai da brzina procesa integracije zavisi prvenstveno od zemalja Zapadnog Balkana. Tako dokument Solunska agenda postaje za Zapadni Balkan novi znaajan korak u
33
www.europa. eu.org i www.stabilitypact.org
53
BRANO MILJU
privilegovanim odnosima EU i Zapadnog Balkana. Time postaje

jasno da e PSP ostati okvir za integraciju zemalja Zapadnog Balkana
sve do punopravnog lanstva (odnosno nee biti dodatnih meukoraka institucionalne prirode). Predvieno je odravanje periodinih
sastanaka na svim nivoima u okviru Foruma EU Zapadni Balkan
(to je u stvari stalni politiki dijalog) kao i godinji sastanci ministara
inostranih poslova, ministara unutranjih poslova i drugih resornih
ministara. Za budui razvoj dobrosusedskih odnosa jo vaniji je dokument koji je usvojio Evropski savet 20. juna 2003. godine pod naslovom Solunska agenda za Zapadni Balkan napredak ka
evropskoj integraciji. Sama injenica da je Solunski samit drugi, ali
za sada i poslednji samit odran izmeu EU i zemalja Zapadnog Balkana u periodu od 2003. do 2010. godine navodi brojne analitiare na
zakljuak da je posredi pad interesovanja EU za ovaj region.34
Nije postigao napredak u suoavanju sa prolosti, pojedinanih
odgovornosti drava u izmirenju. Najznaajnije su inicijative pod njegovim okriljem postignute u oblasti liberalizacije trgovine, pre svega
uspostavljanju mree od 32 bilatelarna sporazuma a samim tim i potpisivanje multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA
2006. godine, zatim zakljuenje ugovora o energetskoj zajednici u JIE,
multilateralni sporazum o uspostavljanju zajednikog evropskog vazduhoplovnog prostora, saradnja u oblasti transporta, Regionalna antikorupcijska inicijativa, Policijski forum SEPCA itd.
Iz Pakta za stabilnosti35 i ovakvih njegovih aktivnosti proiziao je
Regionalni savet za saradnju (RSS). On odraava upravo napred iznesenu ideju za preuzimanje odgovornosti zemalja u regionu i meunarodnih organizacija kroz podrku u strunom i materijalnom
smislu. Moe se uoiti pravilo u politici Evropske unije: to su odnosi
meu zemljama i narodima u odreenom regionu loiji, vee je insistiranje na regionalnoj saradnji. To se moe pravdati loginim zahtevom i oekivanjem da grupa zemalja mora da normalizuje i unapredi
34
Duko Lopandi, Jasminka Kronja, Regionalne inicijative i multilateralna stanja na

Balkanu, Beograd, 2010.
35
SSPEU sa Srbijom na sajtu za proirenje: http://ec.europa.eu/enlargement/
pdf/serbia/key.document/saa.en.pdf
54
odnose unutar regiona, da bi mogla potom biti integrisana u Evropsku uniju.36

RSS je poeo uspeno sa radom u februaru 2008. godine. Njegov
sekretarijat se nalazi u Sarajevu. Trokove sekretarijata, koji iznose tri
milijarde evra godinje finansiraju zemlje regiona (treina), Evropska
komisija, kroz regionalnu pretpristupnu pomo (treina) i pojedinane zemlje i donatori koji izraze zainteresovanost (treina). RSS ini
jedanaest zemalja (Albanija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Grka, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija, Srbija, Turska) uesnica Procesa stabilnosti JIE, UNMIK-Kosovo u skladu sa rezolucijom 1244, uz
podrku EU, Komisija i sekretarijat Saveta i Evropski parlament kao
i odreeni broj zemalja i institucija. RSS ima kancelariju za vezu sa
EU u Briselu. Tako organizovana regionalna saradnja, bie realizovana preko RSS u oblasti ekonomskog razvoja, regionalne trgovine i
obnavljanja proizvodnje kroz domae i strane investicije, reformu pravosua i sudstva, prevashodnom borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije, kroz saradnju u oblasti bezbednosti, jaanje
kadrova prvenstveno kroz reformu obrazovanja i kolstva kao i jaanje parlamentarizma u regionu.
U napred pomenutom SSP EU sa Srbijom u lanovima 15, 16 i 17
reguliu se obaveze Srbije u pogledu saradnje sa drugim dravama
koje su obuhvaene PSP, kao i sa drugim zemljama koje su kandidati
za lanstvo u EU, a nisu ukljuene u Proces stabilizacije i pridruivanja, kao to je npr. Turska, i to je izazvalo odreene nedoumice i nerazumevanja u odreenim krugovima.
36
Antevski, M., (2008), Srbija i Evropska unija: na raskru ili ne?, u: ukanovi,
D., prir., Savremeni meunarodni izazovi: globalna i regionalna perspektiva, Beograd:
Institut za meunarodnu politiku i privredu, s. 339.
55
III DEO
GEOPOLITIKA SRBIJE OMEENA
DEJTONSKO-PARISKIM UGOVOROM
U SAVREMENOM GEOSTRATEKOM OKRUENJU
1. Opti pregled geopolitikog spoljnopolitikog cilja
Republike Srbije
Pojam geopolitika potie od grke rei gea zemlja i politiki koja
ima vie znaenja ali je najire ono koje oznaava tenju za reavanje
sukoba, usaglaenim delovanjem na odreenom prostoru.37 U stvari to
i jeste sutinski proces u kome se razliiti pogledi i suprotstavljeni interesi meusobno usaglaavaju u sasvim odreenom prostoru i vremenu.
Profesor Gri definie geopolitiku kao nacionalni projekat i
nacionalnu strategiju koja je u istoriji svake drave vanija od bilo
kog vladinog plana ili partijske platforme.38 Najpoznatiji ameriki geopolitiar Nikolas Spajkman tretira geopolitiku kao odreivanje politike dravne bezbednosti na osnovu geografskih faktora.39 Pod
njegovim uticajem geografskog faktora i Kol Parker iri pojam definicije tako da je i kod njega geopolitika izuavanje meunarodnih
odnosa iz prostorne ili geografske perspektive.40
Evropa je u kontekstu ovih ideja zapravo sutinski, prostornopolitiko odreenje, sinonim za kolevku nacija u kojoj se rue imperije
37
Andru Heywood, Key Concepts in Politics, Palgrave, 2000. p. 23, Hana Arent, Poloaj oveka, New York, 2000.
38
Mirko Gri, Politika geografija, Beograd, 2000, str. 86.
39
Nicholas i. Spykman, The Geography of the Peace, New York, 1944, p. 6.
40
Geoffrey Parker, Geopolitics: Past,Present,and Future, Pinter, London, 1998, p. 5.
56
da bi se stvorile nacionalne drave. Tako je i nastajao hiljadugodinji

geopolitiki proces koji zapoinje kako smo napred apostrofirali sukobima oko naslea Rimske imperije.
Deo geopolitike strategije u Evropi jeste istorijska injenica da je u
Zapadnoj Evropi sila stvarala imperije i dovodila do njihovog ruenja.
Zato ni pozivanje na kontinuitet sa civilizacijskim aritem nije mogao
izmeniti nasilni oblik objedinjavanja Evrope i kontinuirani naglasak
na evropskoj teritoriji odnosno prostoru, tako bitnog faktora geopolitike. Svoje prste je uplela i u ratove 90-ih na jugoistoku Evrope.
Boden je prvi imenovao najbitniji kvalitet novovekovne drave, oznaivi ga kao suverenost. Ovaj izraz potie od starofrancuske rei sverain, to prvobitno nije oznaavalo nosioca najvie vlasti ve nekoga s
viim poloajem. S jaanjem monarhije koju je Boden video kao spas od
podela rastrzane Francuske, dakle samo stvaranjem jedne centralistike
apsolutne monarhije u kojoj vlast ni sa im nee biti ograniena, ni spolja
ni iznutra, dakle bodenovski jaa i apsolutna vlast. Za Bodena je bitno
da sve drutvene zajednice, ma kakve bile i ma kakvu ulogu vrile, zavise od suverene dravne vlasti koja je jedina iznad svih drugih.41
Sa druge strane Altuzije je geopolitiku stvarnost kao inspiraciju
za svoju teoriju, kojom je eleo zaseniti geopolitiku suvereniteta, video
u revoluciji kojom je na kraju XVI veka, sruena inostrana vlast panije
u Holandiji. Nova geopolitika je traila naine koji bi pomirili raznolikosti u religiji, jeziku i nacionalnim oseanjima provincija, ujedinjenih u novonastalu holandsku konfederaciju. Altuzijeva drava,
zasnovana je na mrei sporazuma sklopljenih izmeu razliitih zajednica u cilju postizanja opteg blagostanja iz ega zapravo proizilazi
naturalizam. Sklapanjem meusobnih sporazuma odreena drutva
prenose regulisanje pojedinih oblasti na vii nivo zarad efikasnijeg
upravljanja zajednikim zadacima. Na taj nain, drava se izgrauje
odozdo prema gore uz neophodno uee svih raznolikih meuzajednica, koje se nalaze izmeu graana i centralne dravne vlasti.
Formiranje nacionalnih drava u Zapadnoj Evropi osnaeno je
Francuskom revolucijom i njenim vrednostima koje su kulminirale
41
Radomir Luki, Istorija politikih i pravnih teorija, Beograd, str. 368.
57
BRANO MILJU
kroz itav XIX vek, razbijena je geopolitka imperijalnog ujedinjenja

Evrope a umesto njega, stvoren je sistem odnosa nacionalnih drava.
Taj proces se odvijao transparentno ili u senci postojanja dve imperije,
na istoku Rusije i na zapadu Austrougarske. Na jugoistoku Evrope
zapoeo je istovremeno proces stvaranja nacionalnih drava ruenjem
Otomanskog carstva. Srbija, Grka, Rumunija, Crna Gora i Bugarska
su doekale kraj XIX veka kao nezavisne nacionalne drave. Bio je to
geopolitiki proizvod ovih nacionalnih drava.
Meutim, u toku tog istog XIX veka, nastavljaju da ive ideje o objedinjavanju tih nacionalnih drava. Stalni antagonizmi stvoreni na
doktrinarnoj teoriji suverenosti i imperativa jedinstva Evrope u stvarnosti proizvode novu geopolitiku u kojoj nastaju nacionalne drave,
ali se stvaraju i idejni pokreti objedinjavanja u vidu pangermanizma,
panslovenskih ili drugih slinih ideja.
Hegemonizam, meutim nije isto to i stvaranje imperija. Napoleon je npr. imao ideju stvaranje ujedinjene Evrope ali pod francuskim
vostvom. Za razliku od njih, nemaki pangermanizam, posebno sa
nacistima na elu, sadravao je ideju hegemonije Nemake ali u definisanju okupljanja evropskih drava oko Nemake na dva nivoa. Najnovija istraivanja govore da bi sa Nemakom bile integrisane,
Austrija, vajcarska, Holandija, eka i Maarska ali uz istovremeno
stvaranje carinske unije u koju bi ule i Franaka, Poljska, Ukrajina,
Baltike drave, Rumunija, Srbija, Albanija, Bugarska i Grka.
DejtonskoPariskom ugovoru, kao geopolitikom modelu, prethodila je volja SAD da uveba svoje politiko liderstvo supergeopolitike sile globalizma u ozbiljnoj evropskoj krizi i da time za razliku
od EU postigne respektivan diplomatski uspeh. Njemu, kako je duhovito primetio daroviti geopolitiar Nerzuk urak, objektivno nije
mogue osigurati istorijsku teinu Versajskog ugovora ili obavezujuu
snagu Berlinskog kongresa, kao kontinentalnih ugovora, ali to je
manje vano, jer je bitno oima nevidljivo. Nevidljivost je jedna od
temeljnih premisa geopolitike, iako ona operira s takvom oiglednou kao to je teritorija.42
42
Nerzuk urak, Geopolitika kao sudbina, Sarajevo, 2002, str. 41.
58
Geopolitika Srbije iz ugla jednog od garanata DejtonskoPariskog

sporazuma implicira geostrateko okruenje, donosi poseban odnos
izmeu Srbije i Republike Srpske i najnovijim iznenadnim poklon mogunostima, da MSP je stao na stanovite da jednostrano proglaenje
nezavisnosti Kosova, jeste u skladu sa meunarodnim pravom, otvara
Srbiji put ne samo do moralne pobede nego i do novih inicijativa da
se pokua nai sporazumno reenje u skladu sa meunarodnim pravom. Meunarodno pravo e se ponovo nai na iskuenju, ukoliko
ne uspeju pregovori Beograda i Pritine.
Premda favorizuje imperijalni nain miljenja sve do postmoderne
i sva razmiljanja o geopolitici kao nauci pripisuje metodama analize
istorije politike ima i relevantnih miljenja da geopolitiku valja promiljati i zasnivati na intuiciji a ne na analizi.43 Bilo kako da se opredelimo, nesporna je injenica da je Srbija nakon DejtonskoPariskog
sporazuma (1995) u savremeno doba dobila ulogu garanta jednog mirovnog okvirnog sporazuma i tako s jedne strane demokratski respektovana a sa druge strane kao drava postala samim tim zatoenik
jednog geostratekog okruenja koje je predominantno i veinski priznalo Kosovo i Metohiju udomljeno u jedan vojni savez NATO. Kako
je opti, okvirni, mirovni sporazum, na kraju i potpisan u jednoj dominantno evropskoj zemlji, Francuskoj, sam naslov DejtonskoPariski
mirovni sporazum nema samo simboliko znaenje, ve sutinski
podsea na evropsku geopolitiku u daljoj i blioj prolosti. U okruenju Srbije, od novih suseda BiH jedino nije priznala Kosovo i zato je
BiH njoj najvaniji sused.
NATO jeste vojna sila, dominantno SAD sila, neretko u funkciji i
geopolitike EU ali ipak u opadanju i po moralnoj snazi konceptualnog
odbrambenog saveza koji je izgraen da zadovolji i neutralie specifine pretnje izmeu 19491989. godine. Konceptualno ali i u specifino vojnim segmentima graen je i izgraen da neutralie sovjetsku
pretnju, a kada je te pretnje nestalo arhitekti novog svetskog poretka
koji zahtevaju svuda reforme nisu uspeli da ubede svet da su se izrekonstruisali i reformisali u odriv neophodan instrument savremenog
globalizma. U borbi protiv terorizma pokazuje tromost i nedostatnu
43
Osvald Spengler, Propast Zapada, Zagreb, 1998, str. 4.
59
BRANO MILJU
korist. Tako je bilo u Iraku, a u Avganistanu gotovo karikaturalno, jo

je manje borbene koristi od NATO-a. Svaka uloga koja bi trenutno
bila dodeljena Srbiji, bila bi sporedna i uvredljivo mala spram izazova
koji ekaju Srbiju na jugu. Srbija je mala evropska zemlja koja bi meutim mogla hrabro otvoriti nova pitanja NATO savezu umesto retorikog opredeljenja za ili protiv atlantskih integracija. Zajedno sa
sebi slinima, omeeni DejtonskoPariskim ugovorom, produktivnije
je u javnoj debati otvarati smislena pitanja vlastite geopolitike, nego
se pravdati i braniti odlukom Parlamenta o vojnom neutralizmu
Kakva je priroda novog bezbedonosnog regionalnog okruenja?
Potom, ta su vitalni interesi Srbije u tom bezbedonosnom okruenju
u bici protiv narko-kartela, korupcije i veza sa institucijama sistema
kao opteg mesta zemalja sa kojima sarauje i kojim novim instrumentima da istupi Srbija nakon to je dobila negativno savetodavno
miljenje MSP da bi zatitila i unapredila svoje interese. Ovo sve s obzirom na proklamovane prioritete spoljne politike i stubove pomou
kojih te prioritete treba ojaati i pribliiti i u Briselu, Vaingtonu, Moskvi, Pekingu, Berlinu, Parizu, Ankari ali i u susedstvu.
U savremeno doba bezbednost nije vie definisana u iskljuivo vojnim interesima, naprotiv i pretnje i strepnje postaju globalne i treba ih
akcentovati i u oblicima energije, hrane, ivotne pregrejanosti, elementarnih nepogoda kako ljudske bezbednosti, tako i blagostanja koja dolaze ekonominim uvanjem prirodnih resursa. Naravno, iz svih ovih
razloga Srbija treba da trai bre lanstvo u EU ali i da se bre menja
zarad poveanja standarda i boljeg ivota svojih graana, i ne na raun
odlaganja boljih odnosa u mnogim napred iznesenim pravcima.
Kljuno pitanje koje Srbija mora postaviti, omeena Dejtonsko
Pariskim ugovorom, u okviru vlastite geopolitike, prevashodno zbog
Ustava (2006. godine) jeste da li se sa NATO moe sloiti bar oko injenice koju ne treba dokazivati da su mone siledije putem NATOa marginalizovali Ujedinjene nacije (1999. godine). Svi aranmani su
doneseni na osnovu Rezolucije 1244. Ali uprkos kontekstualnom prilagoavanju Severnoatlanskom ugovoru, kosovska intervencija
NATO-a bila je nelegalna u smislu povrede lana 2. (4) Povelje. Naoko
je izgledalo da je Savet bezbednosti preuzeo kontrolu nakon intervencije od NATO: potinio ga civilnim vlastima, koja svoja ovlaenja crpi
60
iz Saveta bezbednosti, ija je vodea linost Specijalni predstavnik generalnog sekretara. Slino je i sa visokim predstavnikom u BiH, odnosno OHR.
Meutim, realno je i tano da je u aneksu 2. uz Rezoluciju, predvieno meunarodno bezbedonosno prisustvo uz sutinsko uee
NATO.
Srbija i dalje, posle samoproglaenja nezavisnosti Kosova ima pravnu prirodu Rezolucije 1244. i Sporazum u est taaka koje definiu
suverenitet, teritorijalni integritet Srbije, dok je NATO izgleda na Rezoluciju gledao kao na preutnu saglasnost za podrku samoproglaenoj nezavisnosti Kosova. U jednom irem kontekstu rezolucija kao
da odraava taj rascep izmeu povratka na zvaninu kolektivnu bezbednost u skladu sa meunarodnim pravom u okviru sistema Ujedinjenih nacija i prilagoavanja rastuoj regionalnoj legalizaciji
hegemonije. Ova monografija, sasvim sigurno nee pruiti zadovoljavajue odgovore na ova pitanja ali nam traganje za odgovorima na
ova pitanja doputa da istraujemo geopolitiku Srbije u budunosti.
Kad god je to bilo u interesu EU, ona je nastojala da iri integracionistiku ideju na partnere u regionu, naroito ako je re o ljudskim
pravima, demokratiji i vladavini prava ne iskljuujui metod uslovljavanja i raunajui uvek na interes.44
Postojao je jo jedan razlog, vezan za prethodno poglavlje geopolitike, a polazi od injenice da se na ovim prostorima vodio rat, odnosno ratovi, po prvi put nakon Drugog svetskog rata na tlu Evrope.
Otuda je razumljivo da su EU bili kao sinonim, to pre nametanje saradnje, poput primera Francuske i Nemake nakon Drugog svetskog
rata, analogno na Zapadnom Balkanu u Srbiji i Hrvatskoj, koje su po
mnogima bile i najodgovornije za tragino rasturanje bive drave.45
Srbija je bila dominantna u okviru SRJ i nametnula je odmah po
donoenju Ustava SRJ 27. aprila 1992. godine donoenje Deklaracije
koju su u nedostatku boljeg naina analitiari prozvali Deklaracijom
nove Jugoslavije ili Deklaracijom o principima spoljne politike to
44
45
Babi Blagoje, Jugoslavija i Evropska unija, IMPP, 1996, str. 265-275.

Mini Jelica, EU Enlargement, Yugoslavia and the Balkans, EPUS, Beograd, pp. 63-77.
61
BRANO MILJU
je ona zapravo najvie i bila, s obzirom da su stavovi u njoj bili preteno spoljnopolitiki stavovi. Iako se ona nije mnogo bavila susedima,
postojala su dva stava vredna panje. Jedan, da SRJ prema susedima
nema nikakvih teritorijalnih pretenzija i drugi, da je spremna sa svim
novonastalim dravama da normalizuje i uspostavi pune odnose im
sa njima rei neka sporna pitanja.
2. Odnosi sa Hrvatskom
EU je tolerisala ovakav uopten ton Srbiji, odnosno SRJ, jer su se ti
stavovi sve do 2000. godine naelno ponavljali, da Jugoslavija eli
da razvija dobrosusedske odnose. Meutim ti se odnosi nisu razvijali, a povremene posete susednih drava na visokom dravnom ili
diplomatskom nivou nisu otvarale sutinske probleme nego su ih
skrivali od javnosti tako da su odnosi u medijima poprimali gotovo
idiline utiske iako su bili daleko od toga. Iako se, s obzirom na temu
monografije, oekivalo mnogo sloenije reavanje odnosa sa Hrvatskom, situacija se po pitanju formalnog stanja meudravnih odnosa
normalizovala neto ranije nego sa drugim susedima. Nakon poluzvaninih odnosa od 19941996. godine (kada su postojali tzv. biroi u
obe zemlje) 1996. godine su se predsednici Miloevi i Tuman u Atini
sporazumeli o normalizaciji odnosa, a ministri inostranih poslova SRJ
i Republike Hrvatske su se nedugo zatim meusobno priznale i uspostavile pune diplomatske odnose. Uspostavljeni su diplomatski i konzularni odnosi i otvorene ambasade i konzularna predstavnitva.
Ostala su dva krupna pitanja. Jedno pitanje tube Hrvatske, koja
nije povuena nego je doradjena, posle neuspele tube BiH, pa je onda
usledila i protivtuba Srbije. Na ovoj tubi je lino radio sadanji predsednik Hrvatske Ivo Josipovi i njen tubeni zahtev za odtetu zbog
pretrpljene tete u privredi tei do milijardu evra, bez vidljive ideje
kako da se naplati.
Drugo je pitanje razgranienja u podruju Podunavlja. Granica,
naime, prelazi du Dunava i na levoj i na desnoj obali, zbog ega se i
na levoj i na desnoj obali pojavljuju enklave. Tako ovaj problem nije
samo bilateralni nego i meunarodni, s obzirom da je zbog plovidbe
62
Dunavom, kao meunarodnom rekom, oformljena meudravna Komisija. Predsednik Tadi pouruje iznalaenje reenja, zato to se radi
o meunarodnoj reci, oekujui logino reenje da granica ide maticom reke. No ni takvo reenje nije sasvim izvesno jer se Hrvatska sa
tim ne slae i jer bi trebalo nekako vlasnitvo zemlje tretirati kao dvovlasnika imanja. Jo je 2004. godine potpisan sporazum o meusobnoj
zatiti prava manjina i njihovih prava. Jo uvek je nereeno pitanje u
ratu nestalih lica zbog ega se i sa jedne i sa druge strane stvara nezadovoljstvo. Struni timovi rade sporo, sudski sporovi i za tubu i za
protivtubu pristiu sa rokovima, a dobrosusedstvo jo nije obesmislilo tube kako se naivno oekivalo.
U poslednje vreme reavaju se ubrzano samo pitanja zbog kojih i
Srbija i Hrvatska podiu reference za ubrzani ulazak u EU.
Ekonomske odnose sa Republikom Hrvatskom od 2000. godine
karakterie uglavnom pozitivan razvoj. Izvoz u Srbiju od 2000. do
2008. godine u proseku je rastao 30% godinje. Uvoz iz Srbije u Hrvatsku u istom periodu rastao je za 40% godinje i u 2008. godini dosegao 430 miliona dolara. Ukupna neto novana ulaganja iz Hrvatske
od 2001. do 2009. godine iznose 323,9 miliona dolara, po emu se ova
zemlja nalazi na 14 mestu meu najveim stranim investitorima u Srbiji. Od januara do avgusta 2010. godine prema najnovijim podacima
PKS,46 neto vrednosti novanih ulaganja iz Hrvatske, dostigla su 29,1
milion dolara (deveto mesto meu zemljama porekla stranih investicija). Istovremeno, srpske investicije u Hrvatskoj iznosile su oko 16
miliona dolara ili 20 puta manje od ulaganja hrvatskih kompanija u
Srbiji. Mnogi misle da se radi o diskriminatorskim ponaanjima i birokratskim rampama, ali i da e se investiciona klima u Hrvatskoj za
srpske investicije uskoro poboljati. Potpisani su brojni sporazumi,
pre svih sporazum o saradnji u odbrani koji su potpisali ministri odbrana Srbije i Hrvatske, Dragan utanovac i Branko Vukeli 8. juna
2010. godine u Zagrebu, koji je znaajan za stabilizaciju regiona. No
jo vaniji je sporazum koji su potpisali minstar ekonomije Mlaan
Dinki i ministar privrede Hrvatske Damir Polanec, krajem juna
2010. godine u Zagrebu, koji predvia zajedniki nastup i saradnju
46
Vidi tabelu PKS.
63
BRANO MILJU
dve zemlje na tritima u regionu, Rusiji i drugim tritima, najavljuju

se zajedniki poslovi u Libiji, Aliru. Ministri pravde Srbije i Hrvatske,
Sneana Malovi i Ivan imovi u Beogradu su 20. juna 2010. godine
potpisali Ugovor o meusobnom izruenju osoba koje su okrivljenje
i osuene za organizovani kriminal i korupciju, postignut je dogovor
da se radi na organizovanju meunarodne donatorske kongerencije
kako bi stambeno pitanje izbeglica bilo trajno reeno itd. Ranijim sporazumom su reena i pitanja nacionalnih manjina u jednoj i drugoj
zemlji, nisu reena mnoga statusna, imovinska i socijalna pitanja, konvolidacije radnog staa, konano ne postoji nauna i kulturna dublja
saradnja a pojedinana gostovanja plod su jo uvek linih aranmana,
a ne organizovane razmene i dublje saradnje. Gravitacioni model, koji
meri razliku izmeu potencijalne i stvarne trgovine, pokazuje da Srbija ima prostora za poveanje razmene sa Hrvatskom.
3. Odnosi sa BiH
Sa BiH je nakon traginog rata, to je donekle razumljivo, poetak
uzajamnog priznanja i uspostavljanja odnosa iao jo tee i na neuobiajen nain (meusobno priznavanje je ostvareno razmenom pisama izmeu Izetbegovia i Miloevia s amerikim dravnim
sekretarom). Diplomatski odnosi su uspostavljeni 2001. godine, a pre
njih u okvirima DejtonskoPariskog sporazuma je potpisan Sporazum
o specijalnim i paralelnim odnosima (prvo SRJ i RS u januaru 1997) a
kasnije je obnovljen i ratifikovan izmeu Srbije i Republike Srpske.47
Diplomatski odnosi nisu uspostavljeni zbog tube BiH protiv SRJ
pred Meunarodnim sudom u Hagu. Kontratuba SRJ protiv BiH je
samo odloila bre uspostavljanje diplomatskih i drugih odnosa i donela jednu ambivalentnu situaciju u kojoj su bolji odnosi sa jednim
entitetom RS, bili jo vei razlog za podozrenje i pogoranje odnosa
sa drugim entitetom Federacije BiH.
Od demokratskih promena u Srbiji, odnosno od poetka 2001. godine, dolo je do velike promene jer je novo rukovodstvo SRJ odluilo
47
Sl. glasnik RS - Meunarodni ugovori, br. 70/2007.
64
da otvaranje ambasade ne uslovljava povlaenjem tube BiH, to je

omoguilo da doe do izvesne normalizacije odnosa i uspostavljanja
dijaloga na najviem dravnom nivou. Tako je dolo i do zajednike
izjave Presjednitva BiH, predsednika SRJ i Republike Hrvatske 2002.
godine, kojom je konstatovan napredak u meusobnim odnosima
posle okonanja ratnih konflikata i izraena spremnost da se zajedniki radi na prevazilaenju njihovih traginih posledica.
U okviru normalizacije odnosa nakon 2001. godine dolo je zbog
stvarnih saobraajnih interesa (pruga BeogradBar) ali i drugih (npr.
pitanje hidroelektrane u Zvorniku ili zemljita na levoj obali Drine
kod Pavlovia mosta) i do postavljanja pitanja odreenih korekcija
meusobne granice prema mestima upadljivih enklava (depova). U
meuvremenu je zakljueno dosta sporazuma sa Republikom Srpskom a organi BiH su neretko otvarali pitanje njihove legalnosti sa
stanovita krajnje sloenog Ustava BiH. Tako se na tom planu odravalo formalnopravno konfuzno stanje, takvi ugovori su se potpisivali,
nisu mogli da se ratifikuju, ali su se ipak primenjivali. Iako se oekivalo i najavljivalo da e in uspostavljanja diplomatskih odnosa uslediti odmah nakon razmene pisama dvaju predsednika koji su i
potpisnici Opteg okvirnog sporazuma, to se nije desilo do poetka
2001. godine odnosno do izbora nove demokratske vlasti u Srbiji. Prethodna je vlast u Srbiji kao preduslov za uspostavljanje diplomatskih
odnosa postavljala uslov da BiH povue tubu koju je podnela pred
Meunarodnim sudom pravde u Hagu za agresiju i genocid. Kako se
ovo stanje protokom vremena samo uslonjavalo, ono se nije moglo
kompenzovati ni agilnom inicijativom nevladinih organizacija u
okviru Igmanske inicijative, koja je zapoeta saradnjom Novog Sada
i Tuzle, Srbija je u okviru SRJ donekle kompenzovala ovo stanje secijalnim i paralelnim odnosima SRJ sa Republikom Srpskom na osnovu
sporazuma iz januara 1997. godine, koji je inae bio predvien DejtonskoPariskim sporazumom.
Od poetka 2001. godine dolo je od promene, jer se nakon demokratskih promena u Srbiji SRJ odluuje za otvaranje ambasade bez
uslovljavanja povlaenja tube BiH, tako da se relativno brzo normalizuju odnosi i dolazi do Zajednike izjave Predsjednitva BiH i predsednika SRJ i Republike Hrvatske 2002. godine kojom se konstatuje
65
BRANO MILJU
napredak u meusobnim odnosima.48 Predsednici su se sloili u oceni

da je samouklapanjem i doslednim sprovoenjem procesa stabilizacije
i pridruivanja, sa krajnjim ciljem ulaska u evropske integracije mogue ostvariti punu stabilnost na jugoistoku Evrope.
Teritorijalna pitanja u odnosima sa BiH nisu zvanino otvarana,
gurana su pod tepih do boljih vremena. Pruga BeogradBar, zatim pitanja hidroelektrane u Zvorniku ili zemljita na levoj obali Drine pokretana su kao nacionalni interes od obostrane koristi kao i neki drugi
depovi enklave. Meutim, nakon pokretanja ovih pitanja dolazilo
se redovno do zaokruivanja stava Srbije da se pojedinani primeri
ree u okviru sporazuma o razgraniavanju, a stav bosanske strane
kao antipod bio je da se prvo priznaju postojee granice, pa onda napravi sporazum o razmeni teritorije.
U to vreme nije moglo biti meudravnih ugovora sa BiH, jer ih
nije moglo biti bez diplomatskih odnosa, ali je zakljueno dosta sporazuma sa Republikom Srpskom. Odmah bi organi BiH, a s tim u vezi,
otvarali pitanje njihove legalnosti sa stanovita krajnje sloenog
Ustava BiH. Meutim, takvi ugovori su se potpisivali, nisu mogli da
se ratifikuju, ali su se ipak primenjivali i to je unelo konfuziju sa stanovita meunarodnog prava.
Kasnije je potpisan itav niz znaajnih bilateralnih ugovora, u raznim oblastima drutvenog ivota ukljuujui i ugovor o prihvatanju
dvojnog dravljanstva, kao nain reavanja ivotnih pitanja velikog
broja zainteresovanih graana (primera radi po osnovu ugovora o
dvojnom dravljanstvu i Zakona o dravljanstvu, oko 10.000 dravljana RS, koji ive u RS, primljeno je u dravljanstvo Srbije, a samo po
osnovu Zakona Hrvatske o dravljanstvu od graana koji ive u FBiH
primljeno je 440.000 u dravljanstvo Hrvatske). Imovinska i socijalna
pitanja su reavana indirektno preko Aneksa 7 DejtonskoPariskog
ugovora, a ne direktnim sporazumom dveju zemalja. Brojni graani
su uspeli da preko meunarodnih institucija ree svoje materijalne i
socijalne probleme u obe drave, koje nisu imale sluha za to da su one
48
Videti Izjave u prilogu.
66
servis graana, zaslepljene predrasudama iz proteklih dogaaja i

posttraumatskih meudravnih islkljuivosti.
Ekonomska razmena sa BiH je sve vreme posle 1991. godine bila
vrlo intenzivna (1998. godine, na primer, ostvareno je preko 900 miliona dolara ukupne razmene) ali dosta dugo samo sa delovima BiH,
odnosno jednim entitetom, Republikom Srpskom. To je donekle razumljivo jer tokom sankcija, Srbija je Republici Srpskoj bila prvi partner u spoljnoj trgovini od svih zemalja u svetu, a to je vailo i u
obrnutom smeru, mada se zna da su posredstvom firmi iz RS, dugo
trgovali i sa drugim entitetom FBiH. Sa BiH je potpisan sporazum o
slobodnoj trgovini ali ga je bosanska strana, obrazlaui to velikim
suficitom na strani nae zemlje, 2004. godine, u nekim takama suspendovala, to je loe uticalo na bilateralne odnose.
Meutim zemlje Zapadnog Balkana ukljuujui i Moldaviju su 19.
decembra 2006. godine potpisale Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA), koji je zamenio mreu bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. Tako su se u sporazumu nale i Srbija i BiH
uz Albaniju, Hrvatsku, Makedoniju, Crnu Goru, UNMIK Kosovo i
Moldaviju, koje sve zajedno ine trite od oko 27 miliona potroaa.
Bosna i Hercegovina je najvaniji uvoznik proizvoda iz drugih zemalja trgovinskog sporazuma CEFTA i ostvaruje veliki trgovinski deficit sa Srbijom i Hrvatskom (treba imati u vidu da se radi o deficitima
sa veinskim hrvatskim kantonima kao i sa RS i distriktom Brko, to
se u naunoj literaturi zove etnika trgovina). S obzirom na veliki trgovinski deficit, ekonomska kriza je uticala da BiH smanji trgovinski
deficit sa zemljama CEFTA, dubljim padom uvoza od izvoza u 2009.
godini. U 2010. godini BiH ima mnogo bri rast izvoza u zemlje CEFTA
od rasta uvoza, tako da nastavlja da smanjuje trgovinsku neravnoteu.
Kako je BiH poela od nule posle razornog rata u prvoj polovini 90-tih
godina, njen rast osnovnih makroekonomskih agregata bio je jako
visok. Naime od 2000. do 2010. godine ostvaren je proseni godinji rast
robnog izvoza od 33,3% (gotovo 18 puta). Istovremeno i poveanje
uvoza bilo je takoe visoko, proseno godinje 25,4%, odnosno gotovo
10 puta. U periodu 20052010. godine stope rasta su manje, mada i dalje
visoke. Prosean rast izvoza bio je 13,4%, dok je uvoz skromno rastao
sa 3,8%. Sve ovo je otvorilo brojne turbulencije koje emo ire analizirati
67
BRANO MILJU
u narednom delu kao faktore unutranje i spoljanje nestabilnosti u BiH,

koji su manje ili vie optereeni predrasudama iz skorije prolosti. Ipak,
postoje naroito u najnovije vreme i takvi ekonomski pokazatelji koji
bacaju drugaije svetlo na budue odnose, uvodno naznaene, kao optimistinije odnose izmeu Republike Srbije i dvoentitetske BiH. Npr.
iz Federacije BiH je za devet meseci prole godine izvezeno vie roba u
Srbiju (362 miliona km) nego iz Republike Srpske (306 miliona km).
Izvoz iz FBiH u Srbiju je npr. est puta vei nego izvoz iz ovog entiteta
u Tursku (42 miliona km). Naime za izvoz federalnih privrednika Srbija
je ve godinama est puta vei partner od Turske, uprkos ne ba naroitom zalaganju ekonomske diplomatije niti politikog establimenta
za ovakav trend iz FBiH. Pokrivenost uvoza iz Srbije izvozom u ovakvim politikim okolnostima je daleko bolja trenutno u Federaciji BiH
nego u RS. Dok RS duplo vie uvozi iz Srbije nego to u nju izvozi, Federacija BiH je za devet meseci izvezla u Srbiju 360 miliona km, a uvezla
je iz Srbije robu u vrednosti od 400 miliona km.49
Ovakav privredni ambijent mogao bi razviti u odreenim smirenijim politikim okolnostima, takmiarski karakter razvoja unutar
BiH, u kojem bi se tek onda afirmisao sredinji koncept Dejtonsko
Pariskog ugovora sa dva ne suprotstavljena nego privredno komplementarna trita sa posrednom ulogom trita u Srbiji, saradnjom do
trita treih zemalja, ravnopravnijom saradnjom triju konstitutivnih
naroda u BiH, kojom je jedino mogue doi do delotvornijeg i funkcionalnijeg koncepta ustavnih reenja koja e onda prihvatiti i meunarodna zajednica bez nametanja gotovih reenja spolja.U suprotnom
e svi graani BiH postati vrlo brzo graani drugog reda koji nee biti
u stanju da se izbore ni za implementaciju sudskih odluka iz Strazbura
po tubi SediFinci, iako svi znaju da su to u obavezi i prema sebi i
prema meunarodnoj zajednici, kad izaberu politiku elitu koja nije
u stanju ni da konstituie vlast.
Takoe, nauna i kulturna saradnja je dugo bila samo sa Republikom Srpskom veoma intenzivna i regulisana pored Sporazuma o paralelnim i specijalnim vezama, takoe nizom drugih sporazuma na
dravnom planu ili direktno izmeu naunih, prosvetnih i kulturnih
49
Internet, http://www.bhas.ba/Arhiva/2010/sao/ETS_2010M10_001_01-bh.pdf.
68
institucija, dok takvih kontakata dugo nije bilo sa BiH. Sada se situacija polako popravlja, mada se jo uvek uoava velika razlika u odvijanju ove saradnje sa dva entiteta. Mnogi analitiari smatraju da tome
doprinosi injenica da predsednik Tadi jo nije zvanino posetio Sarajevo iako je napravio ogroman pomak u odnosima sa Banja Lukom
(vie puta i zvaninih i nezvaninih poseta) i Mostaru (privredni
forum koji nije proao bez diplomatskog incidenta zbog neprimerenog istupa tada lana Predsednitva BiH, Harisa Silajdia). Ove godine se privredni forum odrava u aprilu u Sarajevu na koji e po svoj
prilici ii premijer Srbije, Mirko Cvetkovi.
4. Odnosi sa Republikom Makedonijom
Sa Mekedonijom postoji Sporazum o meusobnom priznanju diplomatskih odnosa u kojem je, slino Sporazumu sa Hrvatskom, meusobno priznat kontinuitet (SRJ od 1918, a Makedonija od zasedanja
ASNOM-a 1944. godine). Iako je pre toga bilo oklevanja zbog dobrih
odnosa sa Grkom, SRJ je Makedoniju ipak priznala pod njenim ustavnim imenom Republika Makedonija, a ne BJR Makedonija. To je dalo
poseban ton punom uspostavljanju diplomatskih i konzularnih odnosa i potpisani su svi najvaniji meudravni sporazumi ukljuujui
i oblast privrede. U tom pogledu su odnosi sa Makedonijom, u poreenju sa ostalima i u vreme sankcija i do 2000. godine bili veoma
dobri. Ostvarivani su susreti na najviem nivou (predsednici drava,
vlada i na nivou ministara spoljnih poslova).
Bilo je problema oko razgranienja teritorije i to na tri lokacije: arplanina, Kozjak i Kumanovska Crna Gora. Makedonska strana je traila i da se sauva uspomena na zasedanje ASNOM-a u prostoru
manastira Prohor Pinjski i spomen-ploa postavljena tim povodom,
a srpska strana je to doivela kao da se radi o spornom podruju zbog
imovinskih odnosa. No, nakon demokratskih promena u Srbiji/SRJ i
ova sporna pitanja su kompromisno reena potpisivanjem Sporazuma
o demilitarizaciji, na osnovu koje je poela i demarkacija, koja je obavljena od tromee na granici Bugarske, Makedonije i SCG do dela granice na kom je teritorija Kosova i Metohije. U poslednji trenutak su u
69
BRANO MILJU
taj proces ukljuene i UNMIK snage na Kosovu kako bi se realizovao

teko steeni kompromis.
Sa Makedonijom su uglavnom reena imovinska i socijalna pitanja i
u toj oblasti uglavnom nije bilo, niti ima nekih nesporazuma i sporenja.
Pitanje srpske manjine u Makedoniji nije do kraja reeno i o tome
je nedavno bilo rei ponovo na radnom sastanku kod predsednika
Tadia sa predstavnicima Srba u susednim zemljama.
Dobro je razvijena bilateralna ekonomska saradnja, Makedonija je
nama uvek bila meu vanijim ekonomskim partnerima, a naroito
se u Srbiji pamti odnos Makedonije po cenu krenja sankcija kada je
bila veoma vana podrka koja nam je olakavala nimalo bezazlen
poloaj u vreme sankcija i embarga na uvoz goriva. Sa Makedonijom
je zbog svega toga vrlo rano prihvaeno i stvaranje zone slobodne trgovine (odnosno ukidanje carine i plaanje samo minimalnih administrativnih taksi u meusobnoj trgovini i pre CEFTE) to je bila i
pretea uspostavljanja buduih dobrosusedskih odnosa i sa ostalim
susedima. Stanje odnosa se kratkotrajno pogoralo, korienjem teritorije Makedonije tokom napada NATO-a na SRJ. Meutim, nakon
promena u naoj zemlji, ekonomska saradnja je opet uznapredovala.
Ukupno gledano moe se rei da su od momenta mirnog razdruivanja 1992. godine, do danas odnosi ipak bili najbolji u poreenju sa
ostalim tzv. novim susedima. Makedonija je inae u tranziciju ula u
prvoj polovini 90-tih godina tako da je 2000. godine kada su se u Srbiji
desile demokratske promene, ona bila relativno otvorena zemlja, tako
da su visoke stope rasta, za razliku od Srbije, bile nerealne. Do 2010.
godine robni izvoz je rastao proseno godinje u evrima 5,2% (kumulativno 66%), a uvoz 5,9 % proseno, a zbirno 77%.
5. Odnosi sa Maarskom
Odmah po povratku u meunarodnu zajednicu od izuzetnog znaaja za Srbiju je bila podrka starih suseda Maarske, Rumunije i
Bugarske sa kojima je proces stabilizacije i normalizovanja odnosa
tekao i brzo i uspeno. U ovim zemljama Srbija danas ima posebno
znaajne partnere koji su meu prvima ratifikovali SSP i pomau na70
pore za bri ulazak u EU. Uzlazni trend karakterie veliki broj razmenjenih poseta na najviem nivou (predsednik, predsednik vlade i ministar inostranih poslova). Maarska pokazuje poseban interes za
poloaj blizu 400.000 Maara koji ive u severnoj srpskoj pokrajini
Vojvodini. Promena strukture izvoznih proizvoda je proces koji je
zahtevao vreme i sa kojim su se suoile sve tranzicione zemlje, a Maarska se moe pohvaliti velikim rastom konkurentnosti i danas ima
deset puta vei robni izvoz od Srbije. I zbog toga je znaajna za nau
zemlju, a posebno jer je ponudila dobre usluge posredovanja sa Hrvatskom, onda kada ti odnosi nisu bili u najboljem redu, to sve skupa
govori o veoma dobrim, iskrenim, prijateljskim i stabilnim odnosima.
6. Odnosi sa Rumunijom
I odnosi sa Rumunijom su u ovom razdoblju ostali veoma dobri i
stabilni uprkos velikim promenama u unutranjoj i spoljnoj politici te
zemlje. Bolje rei, promene u Rumuniji su doprinele da se otklone raniji problemi, to se moe videti u poboljanom tretmanu srpske manjine u Rumuniji. Dve zemlje (Srbija i Rumunija) imaju dugorone
zajednike interese (pomenimo zajedniku eksploataciju Dunava), nemaju otvorene probleme u meunarodnim odnosima i do sada bi se
mogli zajednikim imenom prepoznati kao zaista dobrosusedskim.
Zajedno sa Bugarskom, Rumunija zaostaje oko jedne decenije za zemljama Centralne Evrope u procesima prilagoavanja svojih proizvodno izvoznih struktura potrebama trita EU, mereno kako indeksom
slinosti izvoznih ponuda, tako i indeksom trgovinske komplementarnosti. Za Srbiju to moe biti znaajno za postizanje pozitivnih ekonomskih efekata, pogotovo zato to se radi o lanu EU, ije je trite
izazovno usled niskog stepena razvijenosti.
7. Odnosi sa Bugarskom
Uprkos negativnom nasleu prolosti, odnosi izmeu Srbije i Bugarske su znaajno napredovali posle 1991. godine, posebno nakon
osamostaljivanja Makedonije i posledica sankcija UN prema SRJ na
71
BRANO MILJU
bugarsku privredu. Srbija i Bugarska se nalaze na glavnom tranzitnom

koridoru imeu Zapadne Evrope, Turske i Bliskog istoka. Tako Srbiju
i Bugarsku povezuju autoputevi, zajedniki gasni projekti, granini
prelazi i Dunavska strategija, poveana robna razmena. Robna razmena dveju zemalja je dosegla milijardu dolara 2008. godine. U 2010.
godini, nakon malog opadanja, zbog krize u 2009. godini, ponovo je
zabeleen rast, to izmeu ostalog moe da oznaava i oporavak od
krize. Ukupna robna razmena dve zemlje u 2010. godini iznosila je
832,2 miliona dolara i bila je vea za 43% nego prethodne godine. Prednosti su za sve privrednike iz EU, pa i za privrednike iz Bugarske, to
Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom i
Kazahstanom, kao i CEFTA sporazum. Najvei obim razmene izmeu
Srbije i Bugarske ostvaruje se u oblastima naftne industrije, energetike,
farmacije i metalske industrije, a u strukturi razmene Bugarska je prole godine zauzela trinaesto mesto po obimu izvoza u Srbiju, a sedmo
mesto po obimu uvoza robe iz nae zemlje. Prema podacima PKS u
Bugarskoj je registrovano 280 firmi sa veinskim srpskim kapitalom,
od kojih je 135 sa stopostotnim srpskim kapitalom.
8. Odnosi sa Albanijom
Meu starim susedima Srbija i dalje ima najsloenije odnose sa Albanijom, zbog krajnje komplikovanog etnikog spora na Kosovu i Metohiji i ambivalentnog odnosa Albanije prema tom pitanju. Albanija
je meu prvim zemljama priznala KiM, ali zbog albanske elje da se
priblii EU integracijama i stava EU, iznesenog u Rezoluciji 28 zemalja
EU, koju je usvojila Generalna skuptina UN, da se problem na Kosovu reava u direktnom dijalogu izmeu Beograda i Pritine, donekle su priguili nacionalistiku retoriku vlasti u Tirani, to je donekle
otvorilo prostor za izvesni napredak u odnosima dve zemlje.
Stanje ipak nije zadovoljavajue iako uspostavljeni odnosi, Posebno CEFTA sporazum otvaraju veu mogunost ozbiljnog dijaloga
dveju zemalja o otvorenim pitanjima.
Mnogi stavovi Beograda i Tirane o nainu reavanja problema u
regionu se podudaraju, ali ostaju i razlike u gledanju na prirodu i per72
spektive reavanja problema na KiM, ukljuujui i Izvetaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima. Pozicija Srbije je da reenje lei u
ozbiljnoj i sveobuhvatnoj istrazi i uspostavljanju mehanizama odgovornih Savetu bezbednosti a Albanija minimizira Izvetaj i smatra da
istragu treba da vodi EULEKS, svesna da ovako umanjeni kapacitet
moe zaobii njenu odgovornost. Srbija nadalje smatra da se veoma
mali broj interno raseljenih lica vratio na KiM (120, od oko 205.835
proteranih od juna 1999.g). Beograd ponavlja da je spreman za dijalog
sa Pritinom o svim otvorenim problemima, kako bi se teilo izgradnji
poverenja i razumevanja a Tirana smatra da razgovori sa Srbijom poinju u veoma nezgodno vreme za Kosovo, obzirom je kredibilitet Bedeta Pacolija, novoizabranog predsednika Kosova, ozbiljno
uzdrman, nakon to je osumnjien za korupciju u Rusiji i nakon to
se ispostavilo da je jedan od njegovih tienika poslednjih godina bio
pukovnik Gadafi, lider libijskog reima kome je Savet bezbednosti izglasao drakonske sankcije. Ono to jo vie uznemirava Tiranu, pored
institucionalnih problema na Kosovu, jeste saznanje da su pregovori
Beograda i Pritine ustvari plan EU i Srbije, nakon zajednike Rezolucije koju je usvojila Generalna skuptina UN o kojem Albanija
veoma malo zna i zbog toga je nepoverljiva.
73
IV DEO
BIH ZEMLJA VEITE TRANZICIJE
1. Makroanaliza istorijskih bosanskohercegovakih pitanja
relevantnih za savremena reenja bosanskohercegovakih
pitanja i dobrosusedstvo sa RS
Analizu bosanskohercegovakih pitanja u razliitim vremenskim
razdobljima smo locirali na ona istorijska tumaenja ne samo kratkog
pregleda ukupnih drutvenih istorijskih procesa nego prevashodno
onih pitanja koja su relevantna za temu naega rada, dakle sa stanovita dobrosusedskih odnosa sa Srbijom, razvoja ustavnosti u Bosni i
Hercegovini i najsavremenijih procesa koji su od znaaja za meunarodne odnose u regionu.
No, kako su nacionalne istorije ovako oznaene kao potencijalni
generatori mitomanija neretko u potrazi za nepostojeim nacionalno
homogenim dravama na Balkanu, neophodno je makar u najkraim
crtama oznaiti, prevashodno prema stranim izvorima osnovne istorijske konture i etnikog identiteta Bosne i Hercegovine koju savremeni istoriari nazivaju ,,makrokosmosom Balkana. Tako Malkom
Noel, savremeni britanski istoriar, u kratkom pregledu Istorije
Bosne posve pravilno zakljuuje da zbog jezikih i kulturnih razloga
i zbog vie od hiljadu godina zajednike istorije, dananje se stanovnitvo u Bosni moe mirne due smatrati slavenskim. Stoga je dolazak Slavena na Balkan prirodno polazite za svaku istoriju Bosne.50
Meutim, kako je pored kulturnog i jezikog identiteta potrebno
zaviriti i u etniki identitet da bismo izbegli apsolutizaciju istorijskog
50
Noel Malcolm, Bosnia-A Short History, Macmillan, London, 1994, p. 3.
74
polazita, treba znati poneto i o stanovnicima Bosne i Hercegovine

koje su Slaveni zatekli na ovim prostorima. Najstariji stanovnici o kojima imamo arheoloke, istorijske i filoloke podatke jesu Iliri, skup
plemena koji su zauzimali vei deo i dananje Srbije, Crne Gore i
Bosne i Hercegovine, a govorili su indoevropskim jezikom srodnim
dananjem albanskom.51
Hrianstvo je rano prodrlo u rimske gradove na ovim prostorima
prvi se biskupi spominju ve krajem prvog veka u Sirmiumu, dananja Sremska Mitrovica, koja je svega nekoliko kilometara udaljena
od severoistonog ruba dananje Bosne i Hercegovine a takoe je najmanje dvadesetak bazilika iskopano na teritoriji dananje Bosne i Hercegovine. Meu ostalim plemenima koja su Rimljani zatekli irei
svoju vlast u unutranjost Balkana u drugom i prvom veku pre Hrista,
bilo je meano ilirsko-keltsko pleme Skordisci na severoistonom rubu
Bosne i Hercegovine i ratniko pleme Destijati, ija je poslednja pobuna protiv Rimskog carstva uguena devet godina posle Hrista. Od
tada su sve ilirske zemlje bile pod vrom vlau Rima a graena je
i mrea puteva i rimskih naselja. U etvrtom i petom veku na ovim
prostorima su se pojavili Huni iz Azije i Alani iz Irana. U estom veku
dole su na Balkan i dve nove rase, Avari, mongolsko pleme iz krajeva
severno od Kavkaza i Slaveni. Postoje razni mitovi koji se razvijaju i
odnose na ovaj period pa tako i udna teorija na raun Gota po kojoj
su oni prvi preci Hrvata i Bonjaka. Kao potka i inicijalna osnova
ovoga mita lei srednjovekovni rukopis na latinskom jeziku, Letopis
popa Dukljanina, koji govori o njima kao prvobitnim precima Slavena.52 Do dvadesetih godina sedmog veka Slaveni su naselili dananju Bugarsku, Srbiju i prodrli na mnogim mestima u dananju Bosnu
i Hercegovinu. A onda su u roku od nekoliko godina stupila na scenu
jo dva slavenska plemena, Srbi i Hrvati.
Najnovija istraivanja Malkoma Noela pokazuju da su se Srbi i
Hrvati u tandemu doselili na zapadni Balkan. Srbi i Hrvati bili su od
najranijih vremena razliiti ali tesno povezani, ivei i selei se u tandemu, a i jedni i drugi imali su neku vrstu iranske komponente. Ali
51
52
Wilkes Johan, The Illirians, Oxford, 1922, p. 244.

Letopis popa Dukljanina, ur. i prev. ii Ferdo, Beograd, 1928, str. 476.
75
BRANO MILJU
taj slavenski supstrat zacelo je asimilirao ostatke stanovnitva iji su

preci moda bili Iliri, Kelti, Rimljani, pojedinci iz svih delova Rimskog
carstva, Goti, Alani, Huni i Avari.53 Ove istorijske injenice koje nam
pruaju nepristrasni strani nauni izvori otvaraju i razjanjavaju istorijski kontekst u kome se po prvi put spominje Bosna kao teritorija.
Re je o politiko-geografskom priruniku koji je 958. godine napisao
vizantijski car Konstantin Porfirogenet, u kome, u delu posveenom
zemljama srpske kneevine pie u prekrtenoj Srbiji nalaze se napaeni gradovi Destenikon...a na tlu Bosne Katera i Desnik.54 Iz analize
ovoga teksta proizilazi da se Bosna smatrala posebnom teritorijom,
iako je u to vreme pripadala Srbima, kao to je u ezdesetim godinama
desetog veka potpala pod Hrvatsku, da bi 1019. godine, ponovo
mono Vizantijsko carstvo prisililo i srpske i hrvatske vladare da priznaju Vizantijsku vrhovnu vlast, pa je u jedanaestom veku Bosnom
neko vreme vladao hrvatski namesnik, a u istonom delu srpski vladari koji su takoe bili pod Vizantijskim nadzorom. Ugarska je vlast
1102. godine protegnuta i na Bosnu, a u ezdesetim i sedamdesetim
godinama dvanaestog veka Bosna je nakratko opet bila pod vlau
vizantijskog cara Manuela Komnena ali kako su posle njegove smrti
1180. godine i svi njegovi vojni uspesi ubrzo pali u vodu i Bosna, koja
se u sutini oslobodila ugarske vlasti, njom nije vie vladalo ni Vizantijsko carstvo ni Hrvatska,pa je uspela prvi put postati nezavisna drava. Dokaz je poznati opis Bosne od sekretara Manuela Komnena,
letopisa Kinama, koji je verovatno u osamdesetim godinama dvanaestog veka zapisao: ,,Bosna ne slua srpskog velikog upana, to im je
tek susedni narod koji ima svoje obiaje i vlast.55
Iz ove zamrene i kompleksne istorije slavenske Bosne, dolaska
Srba i Hrvata u dvadesetim godinama sedmoga veka pa do utemeljenja nezavisne bosanske drave u osamdesetim godinama dvadesetog veka, te na kraju istorijskih injenica da je Bosna bila vie puta
53
Noel Malkom, Bosnia A Short History, Macmillan, London, 1994, p. 11.

Constantine Porphyrogenitus, De administrando imperio, Washington, DC, 1967,
p. 160.
55
Cinamus (Kinam), Epitome rerum ab loanne et Alexio Commenis gestarum, Meinecke,
Bonn, 1836, p. 104.
54
76
pod srpskom vlau, oko sredine desetog i krajem jedanaestog veka

a da je za vreme ranog srednjovekovnog razdoblja Hercegovina bila
zaista srpska teritorija, da je Bosna vie puta potpadala pod vizantijsku, ugarsku i hrvatsku vlast, ne treba izvlaiti nikakve spektakularne
zakljuke jer u tim istorijskim injenicama nema mesta za mitove.56
Ali zato su Bosnu i Hercegovinu mnogi ozbiljni istoriari analizirali
kroz istoriju kao najmanje dve zemlje koje nemaju etniku osnovu niti
ujednaenu kulturnu, istorijsku niti politiku tradiciju, kao na primer
Srbija i Hrvatska, ili nisu imale jedinstvenu tenju za nacionalnom i
kulturnom samosvojnou svoga veinskog naroda kao Slovenija ili
Makedonija. Drugim reima, Bosna i Hercegovina nema jedan jedinstven dravotvorni narod koji bi svojim poreklom, istorijskom i dravnom tradicijom bio nosilac njihove dravotvornosti i samobitnosti.
Ali se slobodno moe zakljuiti da je bosanska srednjovekovna drava
bila feudalna staleka monarhija sa znatno ogranienom vlau monarha. Organe centralne vlasti predstavljali su vladar (ban, kasnije
kralj) i dravni sabor (stanak). Od 1250. godine do propasti bosanske
drave 1463. godine bosanski vladari pripadali su dinastiji Kotromania. Uz vladara postojao je dvorski aparat (potena dvortina). Na
njegovom elu stajao je dvorski knez ili dvorski kao upravnik dvora.
Drugi organ centralne dravne vlasti bio je sabor (stanak, zbor,
rusag bosanski). Na stanku su se raspravljala i reavala najznaajnija
pitanja unutranje i spoljne politike bosanske drave, izbor i krunisanje bosanskih vladara, otuivanje dravne teritorije, odreivanje
spoljne politike.
U srednjovekovnoj Bosni nisu postojali ni sudovi kao organi centralne dravne vlasti. Feudalni, odnosno, patrimonijalni ili vlastelinski
sudovi su bili osnovni oblik sudova. Stanovnicima gradova (sasima i
drugim strancima) sudio je knez kojeg je postavljao vladar.
Kada je u Turskoj, nakon Marike bitke 1371. godine, a posebno
Kosovskog boja 1389. godine, sultan Bajazit I odredio, a Mehmed II
Fatih potvrdio Dunav kao ratni cilj i severnu granicu carstva, dolo je
do osvajanja Smedereva 1459. godine i Bosne 1463. godine.
56
irkovi Sima, Die Bosnische Kirche, Rim, 1964, p. 547.
77
BRANO MILJU
U osmansko-turskoj upravnoj podeli, Bosna zadrava svoje staro

ime i prostor. Sandak Bosna kako se od osvajanja zove, postae serhat to praktino znai isturena vojnika baza Turskog carstva u severozapadnom delu Balkanskog poluostrva na granici prema Evropi.
Tako e Bosna ostati zavesa prema Evropi sve do njene okupacije od
Austro-Ugarske 1878. godine. Druga zanimljiva istorijska pojava u
Bosni, posle njenog osvajanja 1463. godine, jeste prelazak na islam velikog dela stanovnitva krajem XV i poetkom XVI veka. Poto je primilo novu veru, ovo stanovnitvo postaje glavni oslonac i udarna
snaga Turskog carstva prema hrianskoj Evropi to tada voenim
ratovima daje preteno peat verskih ratova.
Oseanja bosanskih muslimana da su postali neto posebno u muslimansko-islamskoj zajednici u Turskom carstvu, nije bilo posledica
neke srednjovekovne bosanske drave koju su oni eventualno mogli
sauvati. Ova tradicija izumire kod bosanskih muslimana kad prelaze
na islam. Oseanje posebnog izrastalo je iz uverenja da su po svom
poreklu, po svom jeziku i broju i nainu ivota vezani za Bosnu, razliiti su ne samo od pravih Osmanlija ve i od drugih islamskih naroda u Turskom carstvu. Samo, ovo oseanje nikada nije tako daleko
ilo, u smislu posebnog, da bi vodilo kidanju sa Carstvom, niti tako
nisko palo da bi se istinski integrisalo sa drugim narodima u zasebnu
dravotvornu tvorevinu. Naprotiv, borba feudalne muslimanske
klase u Bosni posle poetka feudalnih reformi u Carstvu od kraja
XVIII veka, ne pokazuju tenju za izdvajanjem od drave. Ne trai se
ak ni ira autonomija nego je re o borbi protiv preterane centralizacije i protiv reformi koje udaraju na povlastice feudalne klase u Bosni,
a za ouvanje moi mnogobrojne sitne i krupne muslimanske vlastele
u Bosni XVIII i XIX veka.
to se tie granica Bosanskog paaluka iz XVI i XVII veka one poinju da se menjaju od Bekog rata 16831699. godine. Tada se Turci
polako povlae iz Slavonije, Posavine, Like, Korduna i jednog dela
Dalmatinske Zagore. Poarevakim mirom 1718. konano se utvruju
granice Bosne prema Dalmaciji i idu uglavnom grebenom planine Dinare. Granice prema Hrvatskoj, Slavoniji i Posavini konano e obeleiti Svitovski mir 1791. godine. Time su utvrene granice izmeu
Bosne i Hercegovine i dananje Hrvatske. Granice prema Srbiji i Crnoj
78
Gori poee da se povlae kad ove dve drave povedu borbu za nezavisnost. Berlinski ugovor 1878. godine povukao je konano granice
izmeu Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore od ua reke Drine u
Savu do Jadranskog mora. Ovim povlaenjem granica Bosna i Hercegovina obuhvata, konano, onaj prostor koji je manje-vie definisan
odlukama ZAVNOBiH-a i AVNOJ-a, a kasnije i meunarodno priznat 1992. godine.
Meutim, zanimljivo je uoiti da su prilikom utvrivanja njihovog
teritorija, odnosno granica Bosne i Hercegovine, glavni faktori bili
spoljnopolitiki, manje su ulogu igrali etniki odnosi a vie odnos
snaga meu dravama oko Bosne i Hercegovine, iako se i ona ratovima i irila i suavala.
Nakon daljeg osvajanja u srednjoj Evropi i osnivanja novih osmanskih provincija osniva se Bosanski paaluk. To se desilo 1580. godine.
Re je o osmanskoj provinciji koja je bila sastavljena od zemalja koje
su iskljuivo naseljavali junoslovenski narodi. Godine 1699. Bosanski
paaluk se sastojao od pet Sandaka: Bosna, Hercegovina, Zvornik,
Biha i Klis sa 38 kadiluka. Naime, o osmanlijskom je zakonu na lokalnom nivou brinuo kadija ili sudac. On je bio najvaniji lokalni administrator, a podruje za koje je odgovarao zvalo se kadiluk.57
Upravna struktura Bosanskog paaluka bila je identina organizaciji osmanskih provincija (koje su se formirale preteno kao vojnoadministrativne jedinice), na elu paaluka se nalazio beglerbeg, koji
se kasnije od XVI veka naziva valija ili vezir. Sedite bosanskog beglerbegluka (paaluka, ajaleta, a kasnije vilajeta) u poetku je bilo u
Banja Luci, 1638. godine je premeteno u Sarajevo, da bi neko vreme
sedite vezira bilo u Travniku od 1703. godine.
Sarajevo je ponovo postalo vilajetsko sedite 1850. godine. Bosanski paaluk je bio podeljen na sandake, koji su bili vojno-teritorijalne
jedinice i kadiluke koji su predstavljali sudske okruge. Najue teritorijalne jedinice bile su nahije koje su se uglavnom poklapale sa bosanskim srednjovekovnim upama. Kadiluci su bili jezgro lokalne
upravne vlasti u Osmanskom carstvu, pa je kadija iako sudija smatran
57
Malkom Noel, Bosnia A short History, London, 1994, p. 67.
79
BRANO MILJU
uvarom zakona i izvriocem naredaba centralne vlasti. Uz to on je

bio ovlaen da obavetava vezira i sultana o svakoj uoenoj nepravilnosti, posebno o radu dravnih slubenika na njegovom podruju.
Uz njih u organizaciji lokalne uprave pojavljuju se kasnije i vilajetski
ajani (ugledni ljudi) koji su u XVII veku postali organi lokalne uprave.
Ovde treba posebno naglasiti da, kako muslimani tako ni pravoslavni ni katolici, Srbi i Hrvati, nisu uvali tradiciju srednjovekovne
bosanske drave. Istina i jedan i drugi narod uvao je uspomene na
svoju srpsku i hrvatsku srednjovekovnu dravu. Posebno je kod Srba,
narodnom pesmom i crkvenom organizacijom, bila ukorenjena nemanjika dravna tradicija. Turska je podsticala versku podelu naroda
i u kulturnom i politikom smislu. Kao to je prihvatila sve narode
koji bi primili islam tako je sa nemuslimanskim narodima postupala
kao sa graanima drugog reda, kako bi se savremenim renikom
danas reklo, odnosno kao sa rajom, kako su ih oni tada nazivali.
Hrianski su narodi, prihvatajui ovu podelu, traili oslonac u
borbi protiv Carigrada, preko granica i nalazili ga kod jednovernika
u hrianskoj Evropi, katoliki svet se vezao za Veneciju i jo vie za
Austriju, a pravoslavni svet od poetka XVIII veka vezuje se sve vie
za Rusiju. Ovakva podela jasno se diferencirala kod Srba i Hrvata u
Bosni i Hercegovini poslednjih vekova turske vlasti, ali e kasnije ona
imati veliki uticaj na meuverske i meunacionalne odnose sve do
poslednjeg rata u Bosni i Hercegovini nakon raspada Druge Jugoslavije ali i u savremenim uslovima postdejtonskih procesa nakon nametanja mira DejtonskoPariskim ugovorom 1995. godine.
Kada kod Srba i Hrvata poinje u XIX veku nacionalno buenje,
i jedan i drugi narod stvaraju svoja kulturna i politika sredita izvan
Bosne, Srbi u Srbiji a Hrvati u Hrvatskoj. Isto tako i srpski i hrvatski
narod teio je ujedinjenju i to je bio sasvim legitiman proces i pri tome
raunali su na svoje sunarodnike u Bosni i Hercegovini. Posebno je
ta tenja razvijena kod Srba u XIX veku, da se Bosna ujedini sa Srbijom a Hercegovina sa Crnom Gorom. Svi ustanci u XIX veku pokazuju ovu tenju srpskog naroda i za sve se manje-vie moe dokazati
da su imali vezu, oni iz Bosne sa Srbijom a oni iz Hercegovine sa
Crnom Gorom.
80
Tako se i veliki ustanak u Bosni i Hercegovini pretvorio 1875. godine u Istonu krizu i doveo do prvog rata Srbije i Crne Gore sa Turskom. U poetku je pobunjeni narod u Bosni i Hercegovini traio
ujedinjenje sa Srbijom i Crnom Gorom. Ukoliko se to nije moglo postii, kao to i nije, zadovoljavao se i autonomijom ovih pokrajina. Za
autonomiju je bila i ruska vlada jo od 1875. godine tako da kada je u
ratu sa Turskom u leto 1876. godine Srbija bila poraena, ponovo se
postavlja pitanje autonomije Bosne i Hercegovine. Carigradska konferencija velikih sila, koja je odrana krajem 1876. godine i poetkom
1877. godine s ciljem da se ree sporna pitanja posle srpsko-turskog
rata, predlagala je autonomiju Bosne i Hercegovine. Meutim, konferencija nije uspela, a Rusija je u prolee 1877. godine povela rat protiv Turske, a pre toga morala je potpisati tajnu konvenciju sa
Austrougarskom, u kojoj je izmeu ostalog priznala drugom ugovarau da moe anektirati Bosnu i Hercegovinu posle pobede nad Turskom. Ruska vlada mirom u San Stefanu februara 1878. godine
osigurala je Bosni i Hercegovini autonomiju Bosne i Hercegovine.
Meutim, Prilikom revizije ovog ugovora na kongresu u Berlinu
u leto 1878. godine lanom 25. ugovora u Berlinu, Austrougarska je
dobila pravo na okupaciju.
Poloaj Bosne i Hercegovine je u okviru Austrougarske bio dvojno
neodreen i nesiguran do aneksije 1908. godine. S jedne strane Austrougarska dobija pravo da privremeno zaposedne zemlje, a s druge
strane turski sultan stvarno i dalje zadrava nad njima svoja suverena
prava. Kako je Austrougarska i sama, nagodbom od 1867. godine podeljena na dve ravnopravne polovine, Austriju i Ugarsku, ni na ovom
po nju veoma znaajnom pitanju nije bilo zajednikog stava o poloaju
koji treba dati okupiranim pokrajinama, niti kakav njihov povratni
odnos treba da bude prema vladama Ugarske i Austrije. Na kraju je
reeno, posle dugih pregovora, da ove dve zemlje ostanu izvan i jedne
i druge polovine dvojne monarhije, da njima upravlja vojni zapovednik, a graansku upravu da vodi zemaljska vlada pod rukovodstvom
zajednikog ministarstva finansija i sa jednim civilnim adlatusom na
elu. Tako se Bosna i Hercegovina ukljuuju u carinsku zajednicu Austrougarske, a privredna preduzea stiu prava poslovanja u okupiranim pokrajinama. Celo zakonodavstvo i upravne mere morale su
81
BRANO MILJU
imati prethodno odobrenje ne samo zajednike vlade u Beu nego i

posebno Austrije a posebno Ugarske.58
Ovakvim ureenjem narod u okupiranim pokrajinama ne dobija
nikakvo pravo uea u upravljanju svojom zemljom, jer nije predviena ni pokrajinska skuptina, ni optinska samouprava, dakle nije
bilo govora ni o kakvoj autonomiji. Ako uz to imamo u vidu da je ta
vlast bila duboko nenarodna, nametnuta spolja a da nije reila osnovno privredno-drutveno agrarno pitanje, da je proteirala kolonijalni
nain vladanja, privuen iskljuivo prirodnim resursima zemlje a uz
to je vladala okrutnim politiko-inovnikim aparatom, onda je bilo
jasno zato je bila omrznuta i izazivala otpor stanovnitva od prvih
godina njenog stupanja na snagu.
Kada je 4. jula 1882. godine Benjamin Kalaj, imenovan za zajednikog ministra finansija, ovaj politiki daroviti Maar, diplomata od
karijere, koji je bio na poloaju austrougarskog generalnog konzula u
Beogradu (1869-1875) dobio je zadatak da poloi temelje austrougarske vlasti u Bosni i Hercegovini. Kalaj je doao na poloaj ministra za
Bosnu sa ve pripremljenim planom kako da kao dobar poznavalac
politike istorije balkanskih naroda implementira austrougarsku vlast
u ovim krajevima. Glavna uporina taka ovoga plana je bila spreavati zajedniku akciju pravoslavnih i muslimana, koja moe da osujeti
napore austrougarske vlasti u prisajedinjenju okupacionih podruja
carinskim granicama monarhije. Plan se kasnije i menjao u funkciji
faznog prilagoavanja potrebi austrijske razvijene industrije koja je
traila nova potroaka podruja i jeftine sirovine, posebno drvo i
gvozdenu rudu, za potrebe industrije. Posebno su karakteristini momenti Kalajevog plana u odnosu na katolike, pravoslavne i muslimane u Bosni. Koliko god podupirala katolike kao vernike, toliko je
iz politikih razloga Austrija suzbijala hrvatstvo.
Kalaj je znao odakle preti opasnost za njegovu politiku u Bosni i
zato je nastojao na sve naine da se pogledi i interesi bosanskih Srba
odvoje od brae sa druge strane Drine. Zato je veto kao i Incko danas,
radio na tome da nacionalnu politiku Srbije uputi drugim pravcima,
58
Seton Watson, The Role of Bosnia in International Politics, London, 1933, p. 19.
82
koji se ne bi sukobljavali sa interesima Austrougarske na Balkanu.

Tako je Kalaj gradio bosanski patriotizam i bosanski nadnacionalizam
kao protivteu srpskoj i hrvatskoj nacionalnoj misli i samosvesti u
Bosni. Cilj je bio da se odvoje Srbi i Hrvati od duhovnog i politikog
uticaja iz Srbije i Hrvatske, a da se ujedno dobiju Muslimani za reim.
Prvi vei otpor ovakvim ciljevima i austrijskim vlastima izbio je
18811882. godine u Hercegovini ali se krajem XIX veka proirio na
pravoslavne i muslimane pod motivom zahteva za versko-prosvetnom autonomijom.
Poetkom XX veka ova borba je prerasla u zahtevima od donjeg
praga za autonomiju upravljanja crkvenim ivotom i kolstvom, do
zahteva da se Bosni i Hercegovini d poloaj politike autonomne pokrajine pod suverenitetom sultana u Carigradu. Kako se pokret za autonomiju irio, postajao je sve vie meunarodno pitanje. Muslimani
su ovakvo reenje smatrali za njih najprihvatljivije jo od okupacije
1878. godine, a Srbi ideju autonomije uvek prihvataju kao prelazni
stepen njihovog ujedinjenja sa Srbijom i Crnom Gorom.
U svakom sluaju ovaj pokret za autonomiju u Beu je ispravno
protumaen kao pokuaj odvajanja Bosne i Hercegovine od Habzburke monarhije. Zato je proglaenje aneksije Bosne i Hercegovine 1908.
godine doao kao formalni in otklanjanja neodreenog poloaja
Bosne i Hercegovine a stvarni razlog je najbri mogui pokuaj da se
ugui pokret za otcepljenje. Nain na koji je izvedena aneksija izazvao
je suprotno, s jedne strane meunarodni sukob irih razmera spolja,
a unutra jo vei otpor naroda nametnutoj vlasti u tim zemljama. U
sutini poloaj Bosne i Hercegovine nije se promenio prema dvema
polovinama Monarhije. Ona i dalje ostaje kao zajedniki posed i Austrije i Ugarske pod istim inovnikim aparatom kao i pre 1908. godine samo je novina to je proglaen Ustav 1909. godine koji je
napravio ustupke i zaveo pokrajinsku skuptinu. Ova bosanska skuptina je sastavljena kombinacijom socijalnih, nacionalnih, konfesionalnih i politikih prilika u Bosni i Hercegovini. Nadlenost bosanske
skuptine u odnosu prema zemaljskoj vladi u Sarajevu i njenim pokroviteljima u Beu i Peti bile su tako minorno male, da nikako nije
moglo biti rei o nekoj autonomiji.
83
BRANO MILJU
Smatra se i u istoriografijama susednih zemalja danas da je ovaj bosansko-hercegovaki Ustav zaostajao, posebno kad je u pitanju zakonodavna vlast, i za ustavnim poveljama u novim krunskim zemljama
Monarhije, Moravskoj iz 1906. godine i Bukovini iz 1910. godine.59
Austrougarska je napadom na Srbiju otpoela Prvi svetski rat 1914.
godine izmeu ostalog zbog nereenog bosanskohercegovakog pitanja. Neposredan povod za rat je bio sarajevski atentat 28. juna 1914.
godine, kao izgovor vladajuim krugovima u Austrougarskoj da se
otpone reavanje bosanskohercegovakog pitanja kao deo jugoslovenskog problema na jugu Monarhije.
Najnovija istraivanja pokazuju da prestolonaslednik Franjo Ferdinand nije ozbiljno planirao da po dolasku na vlast preuredi Monarhiju na federativnoj osnovi, tako da bi po njegovom konceptu
junoslovenske zemlje teko ikada mogle raunati da e sainjavati
posebnu federativnu jedinicu. O ovako federativno preureenoj Monarhiji poinje se razmiljati tek 1917. godine posle smrti Franje Josifa
i posle dolaska na presto cara Karla. On je to radio ili u toku svojih
tajnih pregovora sa zapadnim silama kako bi doao do mira ili pak
da bi samo smirio svoje nemirne narode. Ovo miljenje, uvano kao
tajna, vrlo je sporo sazrevalo u toku rata u vodeim krugovima u Beu
i Peti sve do kraja oktobra i poetka novembra 1918. godine kada se
Monarhija raspala. Da li bi se ona uopte raspala da je krenula odlunije ka miru uz radikalnije ustupke, ostaje kao hipotetiko pitanje bez
odgovora iako ne i bez znaaja za najnoviju analizu istorijskih zbivanja i njihovih moguih savremenih reperkusija na ovim prostorima.
Nastavljene su rasprave i politike borbe oko ureenja drave. Vodei
politiki pokreti i dalje su globalno imali razliito gledanje na njeno
ukupno ureenje, a te razlike su se stalno prelamale i sve vie bile prisutne u Bosni i Hercegovini.
No, kako se rat primicao kraju, tako je sve vie pobeivala jugoslovenska zamisao reavanja poloaja jugoslovenskih naroda i njihovih zemalja u Habzburkoj monarhiji. Carska vlada je dozvolila
organizovanje narodnih vea u jugoslovenskim zemljama. Ova vea
59
Imamovi Muhamed, Historija Bonjaka, Sarajevo, 1998, str. 433455.
84
su se ujedinila 6. oktobra 1918. godine u Narodno vee Srba, Hrvata

i Slovenaca, to je bio jo samo jedan korak do njihovog ujedinjenja sa
Srbijom i Crnom Gorom.
Treba imati u vidu, iz vie razloga da i bosanski politiari dobrano
uestvuju u politikim kretanjima na slovenskom jugu. Ova ira jugoslovenska zamisao pri ujedinjavanju jugoslovenskih zemalja Habzburke monarhije, bila im je blia i prijemivija od usko hrvatske
zamisli. Jo manje im je bilo pristupano ugarsko reenje i slubeni
plan vlade Ugarske od 5. decembra 1915. godine o prikljuenju BiH
Ugarskoj. Kada je nastupilo rasulo dravne vlasti i u Bosni i Hercegovini, Narodno vee preuzelo je tu vlast od zemaljskog poglavara i
ve 2. novembra 1918. godine postavilo Pokrajinsku vladu sa Atanasijem olom na elu. Tako je posle 450. godina Bosna i Hercegovina
dobila svoju domau vladu i domau vlast bez uticaja i pritisaka stranih sila, sticajem itavog niza meunarodnih okolnosti.
U ovakvom konglomeratu koji je obuhvatao prevashodno spoljni
faktor, puno reavanje jugoslovenskog pitanja i budui poloaj Bosne
i Hercegovine u novoj jugoslovenskoj dravi zavisio je i od nacionalnih i drutvenih stremljenja naroda, koji su se u sklopu drutvene
strukture i drutvenih odnosa menjali i ujedinjavali pa tako bitno uticali na odnos politikih snaga i njihovih naina reavanja budueg dravnog ureenja nove drave.
Kada se 1918. godine napokon raspala Austrougarska monarhija
na enevskoj konferenciji, Nikola Pai je popustio pritisku saveznika,
ljudi iz jugoslovenskog odbora i Narodnog vijea u Zagrebu, kao i
ljudi iz srpske opozicije i pristao da uestvuje u radu enevske konferencije o jugoslovenskom ujedinjenju sa Narodnim veem Srba, Hrvata i Slovenaca u ijim pokrajinama su se ve od poetka novembra
1918. godine organizovale pokrajinske vlade. Takvu vladu je imala i
Bosna i Hercegovina. Tako neka vrsta pokrajinske uprave ostaje u
zemljama preko Save i Drine kao mogueg prostora za ekspanziju i
posle proglaenja ujedinjenja 1. decembra 1918. godine. Kada 29. oktobra 1918. godine Hrvatski sabor objavljuje pristupanje Dravi SHS,
raskidaju se dravno-pravne veze sa Kraljevinom Ugarskom i Austrijskom carevinom. Koliko god uporedo u Beogradu posle ujedinjenja jaale centralistike tenje, toliko su se nadlenosti pokrajinskih
85
BRANO MILJU
vlada smanjivale, svuda u Jugoslaviji, pa tako i u Bosni i Hercegovini.

Tako je i Bosna i Hercegovina ula u sastav jedinstvene jugoslovenske
drave ali samim tim inom ujedinjenja nije reeno bosanskohercegovako pitanje. Nastavljene su rasprave i politike borbe oko ureenja
drave koje su otpoele od samog ina ujedinjenja 1. decembra 1918.
godine. Vodei politiki pokreti i dalje su globalno imali razliito gledanje na njeno ukupno ureenje a te razlike su se stalno prelamale i
sve vie bile prisutne u Bosni i Hercegovini.
to se tie srpskih politiara iz Bosne i Hercegovine, u raspravama
oko novog ustava ugledali su se na graanske stranke koje su proteirale centralistiko ureenje drave, pristupajui tako preteno radikalnoj ili demokratskoj stranci. Ljudi drugaijeg shvatanja, kao to su
Nikola Stojanovi i Duan Vasiljevi, potisnuti su u politiku pozadinu. Za centralistiko ureenje izjasnio se i vei broj socijaldemokrata
1918. i 1920. godine.
Kod Hrvata centralizmu su se priklonili ljudi iz srpsko-hrvatske
koalicije. Veina ljudi iz biveg Jugoslovenskog odbora i Starevieve
stranke prava bili su za decentralizaciju i podelu drave po istorijskim
pokrajinama.
Opte ekonomske, socijalne i politike prilike u kojima su se muslimani nali nakon 1918. godine nametali su potrebu njihovog politikog organizovanja u cilju zatite ivota i imovine muslimanskog
stanovnitva u celoj BiH, Sandaku i Crnoj Gori. Uglavnom iz tih razloga su se ujedinile lokalne muslimanske organizacije u JMO (Jugoslovensko-muslimansku organizaciju). Ona se na Skuptini od 1417.
februara 1919. godine zalagala za nedeljivost i autonomiju Bosne i
Hercegovine. Ni komunistika partija, osnovana 1919. godine, nije
usvojila centralistiko ureenje, iako se dugo kolebala u stavovima o
pitanjima meunacionalnih odnosa i ureenja drave, na kraju su u
Skuptini kritikovali centralizam i predlagali centralizaciju vlasti podelom drave na autonomne istorijske pokrajine. U ovakvu pokrajinu
po njihovom miljenju spadala je i Bosna i Hercegovina.
Ipak je u Vidovdanskom ustavu izglasanom 28. juna 1921. godine
pobedilo centralistiko ureenje drave. Svuda su ukinute pokrajinske vlade, pa i u Bosni i Hercegovini, koja je podeljena na upanije a
86
ove su se pokrivale starim bosanskim okruzima. Tano je est bosanskih oblasti odgovaralo est okruga (Kreise) u Austrougarskoj, koji
su opet bazirani na sandacima iz poslednjeg razdoblja osmanlijske
vladavine.60
Od momenta nastanka, ovakvo dravno ureenje je imalo protivnike kod veine naroda u Prvoj Jugoslaviji, tako da se borba protiv
njega poela voditi od momenta provoenja u ivot ovakvog ureenja. Hrvatska seljaka stranka, na elu sa Stjepanom Radiem, okupila
je oko sebe najvei deo hrvatskog naroda i postala glavni nosilac politike opcije protiv centralizma.
Pod uticajem oktobarske socijalistike revolucije 1917. godine te
sloma Habsburke monarhije, Prvu Jugoslaviju razdiru klasne i nacionalne suprotnosti. Stranke se i dalje bore oko ureenja drave, polazei od starih, preivljenih shvatanja i naroito, sluei se starim
metodama organizacije vlasti. Tako su konzervativni graanski krugovi kod Srba uporno branili centralizam mada nisu pokazali sposobnost da na toj osnovi organizuju dravu. Kad su osetili da je
centralistiki pokuaj propao onda su se vratili trijalistikoj ideji u pokuaju da se njeno federativno ureenje izvri na osnovu etnike podele naroda Srbija, Hrvatska, Slovenija.
Zanimljivo je da se priblino isto gledanje kod Hrvata izgrauje u
Hrvatskoj seljakoj stranci, koja posle 1918. godine svoje delovanje artikulie sa interesima hrvatskog naroda. Po miljenju Stjepana Radia,
voe Hrvatske republikanske seljake stranke BiH je predstavljala
poluplemensku i poluhistorijsku domovinu, a ,,Muslimani su smatrani Hrvatima islamske vjeroispovjesti.61 Hrvatsku seljaku stranku,
u vreme diktature, predvodio je dr Vlatko Maek, koji je u toku pregovora i priprema sporazuma sa predsednikom jugoslovenske vlade
Dragiom Cvetkoviem, imao u vidu politiki znaaj bosanskih Muslimana. On ih nije smatrao formiranom nacijom, ali je tvrdio da se
muslimanska inteligencija priznaje hrvatskom to e ih dovesti na
60
61
Malkom Noel, Bosnia, A short History, London, 1994, p. 223.

Tomislav Iek, Djelatnost Hrvatske seljake stranke u BiH do zavoenja diktature, Sarajevo, 1981, str. 133.
87
BRANO MILJU
poziciju hrvatske nacionalne politike da Muslimani u BiH budu dio

hrvatskog naroda.62
Maek je prihvatao mogunost autonomije BiH u okviru Hrvatske. Kao i pravai i on je strategiju hrvatskog velikodravlja smatrao
Muslimane najiim Hrvatima. Na osnovu sporazuma Cvetkovi-Maek, u Banovinu Hrvatsku ukljueno je 13 srezova iz BiH.
Ovaj sporazum od 1939. godine reavao je tzv. Hrvatsko pitanje,
putem stvaranja samoupravne jedinice pod imenom Hrvatska banovina ili Banovina Hrvatska. Savremena i bonjaka istoriografija,
i ne samo ona, oznaava ovaj sporazum inom podele teritorija
Bosne i Hercegovine, makar se radilo o geografskoj oblasti i istorijskoj bosanskoj zemlji koju je prethodno kralj Petar I Karaorevi,
preko svoga sina i regenta Srbije, ve ukljuio u Unitarnu dravu,
Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, prilikom proglaenja ujedinjenja svih zemalja Junih Slovena.
Ovaj sporazum, reim je nastojao predstaviti kao reenje nacionalnog pitanja, dakle i srpskog i bosanskohercegovakog pitanja u Kraljevini Jugoslaviji. Stvaranje autonomne Banovine Hrvatske izmenilo
je dravno ureenje inaugurisano oktroisanim ustavom iz 1931. godine. Ova izmena je bila izvrena protivustavnim putem. Jednostavnim aktom kraljevskog namesnika izmenjen je oktroisani ustav, a
bez sudelovanja narodnog predstavnitva u bilo kom vidu. Meutim
sporazum Cvetkovi-Maek i stvaranje Banovine Hrvatske nisu doveli do sreivanja odnosa u zemlji. Ovaj sporazum je stvarno predstavljao nagodbu vladajueg reima sa Maekom kao efom HSS o
podeli vlasti u zemlji izmeu srpske i hrvatske buroazije. Ovaj sporazum je posebno pogodio Bosnu i Hercegovinu i ostavio dalekosene
reperkusije, jer je u sastav Bosne i Hercegovine ulo trinaest srezova
iz Bosne i Hercegovine.
Moderna istoriografija je potvrdila istorijsku injenicu da je u toku
Narodnooslobodilakog rata u II svetskom ratu, obnovljena bosanska
dravna tvorevina, otelovljena u ZAVNOBIH-u (Zemaljsko antifaistiko vee narodnog osloboenja Bosne i Hercegovine) proizila iz
62
Ljubo Boban, Maek i politika Hrvatske seljake stranke 1928-1941, Zagreb, 1974, str. 93.
88
narodnooslobodilakog pokreta (NOP) u antifaistikoj borbi, koju je

organizovala i vodila Komunistika partija Jugoslavije (KPJ), mada
najnovija istraivanja nedvojbeno potvruju da je posredi bilo vie ratova naslaganih jedan na drugi. Prvi je, naravno, bio poetni rat to
su ga povele Nemaka i Italija protiv same Jugoslavije.
Potom su sile osovine neprestano vodile rat protiv saveznika. Poseban su rat vodili hrvatski ekstremisti protiv srpskog puanstva u
Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, s jedne strane agresivan a s druge
strane nesmiljenih odmazdi. I najposle, bio je tu i rat izmeu dve glavne organizovane snage otpora kojima su se Srbi iz svih krajeva bili
pridruili, etnika i partizana predvoenih komunistima.63
Drugim reima, nije bilo reenja bosanskohercegovakog pitanja
bez obnove Jugoslavije, jer je Hitler na prostoru bive drave uspostavio jednu novu dravu NDH (Nezavisna Drava Hrvatska) u koju
je strpao celu Bosnu, druge delove Jugoslavije je stavio pod direktnu
upravu Italije, Maarske, Bugarske, a deo zemlje je prisajedinio direktno Nemakoj (Koruka) dok je deo zemlje nastavio da vegetira
pod faistikom kontrolom kao posebne oblasti Srbija i Crna Gora.
Borbom za obnovu Jugoslavije najvie je dobila Bosna i Hercegovina,
kao to e i raspadom Druge Jugoslavije najvie izgubiti ova sredinja
drava. Zato su predstavnici Srba, Hrvata i Muslimana, im su videli
da je ustanak uspeo, zajedno sa ostalim narodima koji su iveli u Bosni
i Hercegovini na I zasedanju ZAVNOBIH-a u Mrkonji Gradu doneli
odluku da obnove bosansku dravnu tvorevinu i da ona kao takva
pristupi novoformiranoj federaciji koja e u Jajcu biti nazvana Federativna Demokratska Jugoslavija.
U prvom posleratnom periodu, koji traje za vreme primene Ustava
(19461963) Jugoslavija je uglavnom savezna drava, jedinstvena zajednica ujedinjenih republika koje su manje-vie ravnopravne, makar
u normativnom pogledu. To je u stvari zajednica u kojoj prevlauje
mehanizam dravnopravnih odnosa i podeljenog suvereniteta izmeu federacije i republika, preteno u korist federacije. Ustav iz
63
Hopken W, Die jugoslawischen Komunisten und die bosnischen Muslime, Koln, 1989,
pp. 198-200.
89
BRANO MILJU
1963. godine izrazio je socijalistiki karakter ve u novom zvaninom

imenu jugoslovenske zajednice, koja se od tada naziva Socijalistika
Federativna Republika Jugoslavija. Ovaj Ustav je obogatio koncepciju
jugoslovenskog federalizma teorijskim nastojanjem da se federalizam
doktrinarno povee sa samoupravljanjem, ime Jugoslavija ulazi u
fazu razvoja socijalizma koji do tada nije bio poznat u svetu. Komparativno analizirajui Osnovna naela iz Ustava Socijalistike Republike Bosne i Hercegovine od 1963. godine, radi preciznijeg definisanja
poloaja ove federalne jedinice u ustavnom konceptu federalizma u
Ustavu SFRJ od 1963. godine, nalazimo da su ova osnovna naela
preuzela u potpunosti pravnu osnovu iz federalnog Ustava, kao i ranije ali su se u jednoj dimenziji, vlastitog definisanja ravnopravnosti
naroda, ovog puta vratili izvornom tekstu iz Deklaracije o pravu graana, tako da je makar samo u osnovnim naelima naznaena ravnopravnost etnikih Srba, Hrvata i Muslimana, to je u
bosanskohercegovakim uslovima u kojima Muslimani nisu bili jo
priznati kao narod i delili su se kao Srbi ili Hrvati muslimanske veroispovesti, mogao biti znaajan iskorak buduih procesa i u ovoj
oblasti. Kako je kraj ezdesetih godina proticao u Evropi, Jugoslaviji,
pa tako i u Bosni i Hercegovini u znaku socijalnog bunta i optedemokratskih promena, bosanskohercegovako rukovodstvo, u strahu
da se studentski zahtevi ne proire na nacionalnu ravnopravnost,
samo je preuzelo inicijativu da iznae reenje pitanja nacionalnog
identiteta Muslimana, njihovog imena i ravnopravnosti u skladu sa
Osnovnim naelima iz Ustava BiH od 1963. godine. Zato je CKSKBiH
na plenarnoj sednici 1968. godine promovisao muslimansku naciju
pod imenom Muslimani.64
Meutim zapoete reforme, razvoj velikih ekonomskih sistema,
osnaena umska, rudarska i uopte energetska industrija, posebno
rudarstvo u oblasti uglja, elezne rude i boksita, elektrifikacija, razvoj
putne i eleznike mree, pratila je i izgradnja kola, univerzitetskih
institucija kao i kulturnih institucija od opteg znaaja. Opte i besplatno kolovanje i zdravstvo znatno je podiglo standard ali se nisu ade64
Tako se u popisu stanovnitva 1971. godine prvi put pojavljuje i oznaka, Musliman u nacionalnom smislu.
90
kvatno digli i standardi ljudskih prava, verskih i nacionalnih prava i

politikih sloboda. Otuda su za Bosnu i Hercegovinu, pored optih
reformi, znaajne bile posebno ustavne reforme zapoete sedamdesetih godina, a definisane jednim konceptom konfederalizma u
Ustavu SFRJ od 1974. godine.
Otuda se nastavlja i tendencija izrazito nepovoljna sa stanovita
vladavine prava osamdesetih godina, koja je bila posledica traganja
pravnih koncepata u ureenju drave i stoga estih i nepredvidivih
promena zakona i drugih pravnih akata u uslovima jednopartijskog
sistema vlasti. Ovim tendencijama posebno je ila na ruku poslednja
ustavna reforma u Bosni i Hercegovini, kojom su doneti amandmani
LIX-LXXX od 1990. godine, posebno Amandman IX koji je glasio: ,,Socijalistika Republika Bosna i Hercegovina je demokratska suverena
drava ravnopravnih graana, Muslimana, Srba i Hrvata i pripadnika
drugih naroda i narodnosti, koji u njoj ive.65
Ovako definisana suverena i demokratska drava ravnopravnih
graana u praksi to nee dugo ostati, jer e narodi BiH ve iste godine
u prvim viestranakim izborima gotovo identinim principom popisa nacionalnog stanovnitva opredeliti se svako za svoju primarnu
naciju, odnosno nacionalnu stranku i tako predominacijom etnikog
modela i naruavanjem ravnopravnosti graana snano otvoriti i pitanje ustavnog koncepta konfederalizma u Jugoslaviji, odnosno derogirati i ono malo preostalog od ustavnog koncepta federalizma iz
ustava 1974. godine.
2. Tranzicija kao proces u BiH
ili degradacija integrativnih procesa
Pobedom trilateralne koalicije tzv. tri narodne stranke (SDA,SDS,
HDZ) u stvari nacionalnih stranaka, Stranke demokratske akcije, Srpske demokratske stranke i Hrvatske demokratske zajednice, koje su
pre izbora formirale neku vrstu tehnike koalicije, protiv sukcesora
65
Amandmani LIX-LXXX na Ustav SRBiH, Slubeni list SRBiH, 31. jul 1990, XIVI
br. 21.
91
BRANO MILJU
biveg Saveza komunista BiH, odnosno SK-Socijaldemokratske partije

BiH i Saveza reformskih snaga Jugoslavije za BiH, ostvareno je obaranje politikog sistema komunista, u prvim viestranakim izborima
u Bosni i Hercegovini i time je obznanjeno da je iscrpljen ustavotvorni
model u BiH zasnovan na Ustavu BiH iz 1974. godine i Ustavu SFRJ
iz 1974. godine. Bilo je to 19. novembra 1990. godine od kada je i nastupio period tranzicije u Bosni i Hercegovini. Nakon ubedljive pobede na izborima, koalicije tri tzv. narodne stranke, koje su podrkom
svojih verskih institucija, glasale solidarno, podrale se meusobno i
tako dobile 72% svih glasova, izgledalo je na prvi pogled da su sva
bitna pitanja politikog i dravnog ivota bila reena na demokratski
nain za dui period.
Paradoksalno je da su nastala dva paralelna procesa koja su jednako vodila daljoj politikoj konfrotaciji i konfliktima koji su rezultirali
ratom svih strana u lananim sukobima. Jedan proces je proizilazio
iz tenje za dogradnjom dravnopravnosti i suverenosti BiH, koji je
rezultirao pribliavanjem stavova SDA i HDZ da se normira suverenost (Amandmani iz 1990) odnosno da se pojaa jednim dodatkom u
tekstu Ustava BiH, a drugi proces je pribliavao stavove SDS i HDZ
u pokuajima na lokalnom nivou da se, s obzirom na nacionalni sastav
stanovnitva, podela vlasti pretvori u podelu teritorija nad kojima e
stranke ostvarivati potpunu kontrolu. Paralelno sa ovim politikim
konfliktima, narastala je napetost u neposrednom okruenju, iji je
BiH u formalnopravnom smislu, kao federalna jedinica bila sastavni
deo. Naime, suprotstavljeni stavovi jugoslovenskih republika o budunosti zemlje i preureenju odnosa meu njima, nisu se nimalo pribliili nekom kompromisnom reenju, na sastancima lidera, odnosno
predsednika est republika do kojih je dolo 1991. godine. Kako su
akteri independistike opcije i opcije ouvanja kontinuiteta Jugoslavije
po svaku cenu, ma kolika ona bila, ostali pri svojim stavovima, pregovori su doiveli potpun neuspeh. Ipak je za prevladavanje independistikih tendencija u Bosni i Hercegovini presudno znaajnu
ulogu odigrao spoljni faktor i to kroz dva hronoloki gotovo identina,
pravno najznaajnija dogaaja, rad Badenterove komisije i Vensove
misije. Rad Badenterove komisije e dovesti do preuranjenog priznanja nezavisnosti BiH iako jo uslova nije bilo, a rad Vensove misije
92
kojim oznaavamo niz sporazuma koji je zapoeo zakljuenjem u enevi 23. novembra 1991. godine, a naoko uspeno okonan Sporazumom o primeni bezuslovnog prekida vatre izmeu JNA i Republike
Hrvatske, u Sarajevu 2. januara 1992. godine. Tim povodom Vens je
u funkciji izaslanika generalnog sekretara UN u Sarajevu dao izjavu
da veruje da do proirenja sukoba na Bosnu i Hercegovinu nee doi.
Poruka sa vie dalekosenih znaenja, u uslovima kada dolazak plavih lemova nije bio ni u fazi razmiljanja, jo vie je ohrabrio egzekutore ve davno pripremljenog sukoba suprotstavljenih strana, i do
necivilizacijskog rata je dolo u takvom obimu da se on nije mogao
zaustaviti bez meunarodne mirovne konferencije.
3. Perspektive razvoja Bosne i Hercegovine
DejtonskoPariski sporazum je napokon doneo mir, omoguio
odravanje mira i perspektive razvoja Bosne i Hercegovine. Opti
okvirni sporazum i njegove anekse parafirali su 20. novembra i potpisali definitivno 14. decembra 1995. godine, predsednik Izetbegovi
za Republiku Bosnu i Hercegovinu, predsednik Tuman za Republiku Hrvatsku, predsednik Miloevi za Saveznu Republiku Jugoslaviju i Republiku Srpsku i predsednik Zubak za Federaciju Bosne i
Hercegovine, inei svojim potpisima ova dokumenta definitivnim,
kao i implementaciju opteg okvirnog sporazuma neodlonim.
Meutim, sa stanovita meunarodnopravne prirode, ovim inom
potpisivanja, stvorena je ambivalentna ustavna slika Bosne i Hercegovine koja je vrlo neobina i ne moe se podvesti pod kriterijume
onoga to se u pravnoj dravi prosveenih naroda naziva ustav i
ustavnost. Naime, strogo pravno-egzaktikom analizom nije teko
utvrditi da je Ustav Bosne i Hercegovine donesen od tri organa efa
drave predsednika Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske, a nijedan
od njih nije bio ustavotvorni organ ni u svojoj zemlji. Donesen je saglasnom izjavom volja i potpisima triju organa, tj. predstavlja ugovor
(odnosno sporazum) a nije vrena ratifikacija tog ugovora u parlamentima odnosnih drava.
93
BRANO MILJU
Dva obeleja ovog Ustava (Aneks 4) zasluuju posebnu panju,

njegovo meunarodno poreklo i njegova otvorenost meunarodnim
zahtevima.
to se tie prvog obeleja, nesporno je da je ustavni proces bio bez
greke neuobiajen. O Ustavu se pregovaralo na meunarodnom
nivou preko posrednika izmeu Republike Bosne i Hercegovine i dve
pobunjene grupe sa jedne strane, i grupe stranih drava sa druge
strane a garanti su bile dve susedne drave. Zato i nije sluajno to je
Ustav koncipiran na engleskom jeziku a ne na jezicima naroda na koji
se Ustav odnosi. Ukratko Ustav nije sastavni deo unutranjeg ustavnog procesa. Niti je on izraz potpuno spoljnjeg procesa, kao to je to
sluaj sa zemljama koje su izgubile suverena prava, kao i mnoge kolonijalne zemlje na putu nezavisnosti. Za razliku od ovih poslednjih
novi Ustav proistie ipak i iz ustavnog procesa u kome su uestvovale
vlasti Republike Bosne i Hercegovine.
Takoe, nemogue je poraz van ustavnog spora izjednaiti sa zakljukom meunarodnog ugovora van Ustava savezne drave. Zapravo u prolosti se deavalo kao i sada da su neka ustavna
dokumenta proistekla iz sporazuma izmeu izvesnog broja suverenih
drava. Nasuprot tome, u sluaju Republike Bosne i Hercegovine, nailazimo na sporazum, zakljuen izmeu postojee i meunarodno
priznate drave i pobunjenih grupa koje su u meuvremenu izgradile
unutranjim (RS) i spoljanjim procesom (FBiH) svoj ustavni poloaj,
i koje su imale i nadalje imaju kontinuiranu kontrolu, odnosno suverenu vlast nad odnosnim delom te drave.
Ovakvim pozicioniranjem Republike Srpske, putem neopozivog
meunarodnog priznanja, konstitutivnog dravotvornog statusa srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, omoguena je relativna regionalna stabilnost. Sledstveno tome Republika Srpska potvrena je kao
nova i trajna regionalna injenica, arhitektonike regiona Zapadnog
Balkana. Trajna zato to se pokazalo u dugom istorijskom kontekstu
koga smo napred navodili, da se region ne moe stabilizovati na pretpostavci ostvarivanja prava jednih na raun drugih, kao i da jednakost
naroda u pravima, kao uslov dugorone stabilnosti, zahteva i institucionalno obezbeenje u savremeno doba.
94
Sa gledita perspektive razvoja potrebna je i sa stanovita obima i

domaaja jedna bitnija revizija, odnosno reforma ustava u Bosni i Hercegovini kroz institucionalizovanje politike volje i vlasti sledstveno
administrativnoj podeli nakon arbitrae po kojoj je Bosna i Hercegovina podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku i
Distrikt Brko.
Perspektiva razvoja sva tri dela i celine Bosne i Hercegovine lei
u njihovom realnom odgovoru da ispune zahteve svetske privrede u
modernizaciji i evropeizaciji i ispuni uslove bez kojih je jednostavno
nemogue ostvariti samoodrivu privredu.
Drugo pitanje, tie se takoe jedne vrlo praktine paralele. Kojim
novim instrumentima da istupi Srbija nakon savetodavnog miljenja
Meunarodnog suda pravde da bi zatitila i unapredila svoje interese.
Ovo sve s obzirom na proklamovane prioritete spoljne politike i stubove, pomou kojih te prioritete treba ojaati i pribliiti ih i u Briselu,
Vaingtonu, Moskvi, Pekingu i Ankari ako hoete, ali i susedima. U
moderno doba, bezbednost nije vie definisana iskljuivo vojnim interesima. Naprotiv i pretnje i strepnje postaju globalne i treba ih akceptirati u oblicima i energije, i hrane, i ivotne pregrejanosti,
elementarnih nepogoda, ljudske bezbednosti i blagostanja koja dolaze
ekonominim uvanjem i prirodnih resursa, ali i zapoljavanjem, i
novim investicijama, i svim onim to zapravo treba danas i Srbiji i RS.
Naravno iz svih ovih razloga Srbija treba da trai bre lanstvo u Evropskoj uniji, ali i da se bre menja uz ouvanje RS, to je jedan veoma
sloen i teak zadatak. Pogotovo zarad poveanja standarda, boljeg
ivota svojih graana, vee zaposlenosti. Ne na raun, naravno, odlaganja boljih odnosa u mnogim napred iznesenim pravcima. Kljuno
pitanje, koje Srbija mora postaviti danas sa stanovita moderne geopolitike, jeste zapravo pitanje koje se samo po sebi otvara. Da li se sa
NATO-om moe sloiti bar oko injenice koju ne treba dokazivati, da
su mone siledije zapravo putem NATO-a marginovalizovali Ujedinjene nacije. I svi aranmani su doneseni na osnovu Rezolucije 1244.
Naoko je izgledalo za Savet bezbednosti, da je preuzeo kontrolu
nakon intervencije NATO-a, i potinio ga civilnim vlastima koja svoja
ovlaenja zapravo crpi iz Saveta bezbednosti, ija je vodea linost
specijalni predstavnik generalnog sekretara. Meutim, realno je i
95
BRANO MILJU
tano, da je u Aneksu 2 uz Rezoluciju predvieno meunarodno bezbednosno prisustvo uz sutinsko uee NATO snaga. Srbija i dalje,
posle samoproglaenja nezavisnosti Kosova, ima pravnu prirodu Rezolucije 1244 koja definie suverenitet i teritorijalni integritet, dok je
NATO izgleda na Rezoluciju gledao kao na preutnu saglasnost za
podrku samoproglaenoj nezavisnosti Kosova. U irem pravnom tumaenju zapravo se otvara pitanje, da li NATO i na Dejtonski ugovor
gleda kao na preutnu saglasnost da se samo sutinski zagospodari
jugoistokom Evrope? Otuda se otvaraju pitanja referenduma, otuda
zapravo pitanje referenduma o ulasku u NATO ima smisla, jer smo
do tog momenta, do referenduma, vojno neutralni i u Srbiji, ali i u RS.
Ovo je jedno pitanje, koje po mom dubokom uverenju treba jo otvarati, treba o njemu promiljati i usaglaavati ga kao i sva ova pitanja,
sa prosveenim narodima Evrope, kroz harmonizaciju zakonodavstva
Republike Srbije sa pravom Evropske unije. Jer naprosto, razgovor na
tu temu pribliava argumente, a nama su istinski argumenti, za nauno zakljuivanje i svrsishodno predvianje, vaniji od svega.
4. Unutranji i spoljanji izvori nestabilnosti BiH
Biva Jugoslavija je takoe imala regionalni koncept i gradila regionalni pristup, sastavljena od est republika i te regije su bile prilino
komplementarne. BiH je bila centralna regija, kao Jugoslavija u malom
i imala je od te strateke pozicije velike koristi. Istina, u kreiranju svog
drutvenog proizvoda, BiH je bila zavisna od okruenja, ak 60% BDPa je iao na razmenu sa ostalim republikama, a 20% izvan Jugoslavije.
Najtee stradanje i totalno privredno unitenje je zadesilo ovu centralnu republiku koja se nakon rata i pored ogromne pomoi meunarodne zajednice nije snala u divljem kapitalizmu, loim
privatizacijama, korupciji i beznau. Meunarodna zajednica je ponovo pomogla da se uspostavi i definie pet regija u BiH, koje su usklaene u pogledu geografije i ekonomije i one su kao takve egzistirale i
posle rata, ali ove regije su komplementarne sa prekograninim regijama koje su u bivoj Jugoslaviji bile privredne celine, a danas su to susedne drave i to je prvi i najvei ekonomski razlog za dobrosusedstvo.
96
Drugi krupan problem je to je BiH deindustrijalizovana zemlja,

sa precenjenom konvertibilnom markom, koja se ak tampa u Francuskoj, a poto je konvertibilna marka precenjena, BiH na izvoznom
tritu nema onu prednost koju imaju zemlje ije su valute realne
vrednosti. Nema monetarne politike, nema prostora za stimulativno
investiranje u dobre projekte, ak ni najbolje da ih uopte ima, to je
posledica delovanja valutnog odbora, koji je u stvari meunarodni
protektorat nad BiH. Posledica je prema jednom meunarodnom
istraivanju, da 97% poslovnih kompanija u BiH, ima do 250 zaposlenih, a samo tri firme imaju vie zaposlenih od ovog broja. To praktino
znai da BiH ima samo mala i srednja preduzea, koja su u ovim uslovima veoma ranjiva, teko dolaze do povoljnih kredita, ne mogu da
dou do najnovijih tehnologija i nemaju snagu koju su imala velika
preduzea. A pre rata su postojali moni giganti, IPAD sa 40.000 zaposlenih, UNIS sa 20.000, Energoinvest sa preko 20.000. Meunarodna zajednica je imala ekonomsku taktiku da velike firme
decentralizuje, da se najkvalitetniji delovi privatizuju a da ostalo propadne. Kada je dola entitetska granica nakon Dejtonsko Pariskog
ugovora, onda su od jedne firme nastale dve, a neretko je uprava u
jednom, a sve fabrike u drugom entitetu, to je samo ubrzalo ekonomsko uruavanje i propadanje. Strategija ekonomskog razvoja na dravnom nivou ne postoji, a i da ju je meunarodna zajednica napisala
teko bi se implementirala zbog entitetskih tenzija, a u FBiH i meukantonalnih politikih tenzija.
U svemu tome su brojni unutranji izvori nestabilnosti BiH. Podaci
Svetske banke pokazuju da je broj siromanih povean ove godine
20% u odnosu na prethodnu godinu. Prema domaim entitetskim
procenama bosanskohercegovaka stvarnost je jo sumornija: ona govori da oko 80% graana BiH ivi na granici siromatva. Vie od
300.000 porodica ivi bez ikakvih primanja jer su to porodice u kojima niko ne radi.66 Nezaposleno je pola miliona ljudi i to predstavlja
rekord u regionu. Od 400.000 zaposlenih 100.000 radi u javnoj upravi,
to dodatno uslonjava problem, s obzirom da su to neto vee zarade
66
Podaci Agencije za statistiku BiH, godinji izvetaj za 2010. godinu.
97
BRANO MILJU
koje popravljaju inae lo prosek mesenih primanja od oko 800 km,

to je i inae manje u odnosu na decembar 2009. godine.
U ovu kategoriju siromanih slobodno se moe pripisati i veina
penzionera kojih u RS i Federaciji BiH ima oko 600.000, njihova prosena penzija iznosi 320 km, od kojih je minimalna penzija u Republici
Srpskoj 160 km, a u Federaciji BiH 290 km.
Uteno je to BiH ipak nije prezaduena zemlja, mereno kriterijumima Evrostata o udelu duga u bruto domaem proizvodu. Naime
na ovoj listi nema BiH jer formalno i nije kandidat za lanstvo u Evropskoj uniji, ali da je uopte rangirana nalazila bi se na samom dnu
evropske tabele, gde se inae nalaze zemlje sa najmanjim dugom.
U ovakvim uslovima dominantnih faktora unutranje nestabilnosti, duboke krize i jo dubljih politikih podela odrani su parlamentarni izbosri u BiH 3. oktobra 2010. godine. Uprkos bunim pozivima
na promene, predratnim vokabularom nacionalno ostraenih stranaka, potvrena je dominacije veine vladajuih partija. Jedina znaajnija promena dogodila se u Federaciji BiH, na bonjakoj strani gde
su stranke za BiH, Harisa Silajdia i SDP Zlatka Lagundije zamenile
uloge na politikom nebu BiH.
Sledea karakteristika, letiminim pogledom konanih rezultata
izbora u BiH,67 potvruje politiki legitimitet stranaka Aprilske koalicije koji su ve zapazili strani analitiari, isti oni koji su ovakav ishod
prieljkivali, a neki od najuticajnijih diplomata meunarodne zajednice i zagovarali, jer su direktno, a neretko i preko nevladinih organizacija i uticajnih medija presudno oblikovali ovakav ishod
parlamentanih izbora u BiH. Ovi nabrojani elementi bi mogli istovremeno i da se uvrste u spoljanje izvore nestabilnosti u BiH.
Pojavni oblici ovakvih spoljnih izvora nestabilnosti su povremeni
istupi stranih javnih slubenika, poput Vilijema Montgomerija, biveg
ambasadora SAD, koji u vie autorskih radova na prostorima regiona
ponavlja da je BiH propala drava u kojoj nita ne funkcionie i da
je jedno od reenja mirna disolucija zemlje. Slinu konstrukciju je sredinom septembra ove godine dao i Henri Kisinder, bivi ameriki dr67
Zvanini podaci CIK (Prilog 5).
98
avni sekretar. U izjavi za Veernji list Kisinder je naveo da je BiH

vetaki stvorena u bivoj Jugoslaviji, kao i da su je zapadne sile glupo
priznale kao dravu. Slinu emociju za ostraene stavove Bernara
Anrija Levija svojevremeno je pokazao i na istaknuti ismanolog Darko
Tanaskovi: ,,Jedino tako je mogue objasniti raanje civilizacijski perverznih stavova, kao to je, na primer, zalaganje francuskog filozofa
Bernara Anrija Levija da ,,Bosancima (tj. bosanskohercegovakim
Muslimanima) treba dati oruje, a oni e tad znati kako da odbace srpski faizam i da na Drini brane vrednosti zapadne civilizacije. Da bi
se takav ishod pokuao preduprediti, za poetak bi na sve jezike balkanskih naroda trebalo prevesti i iroko rasparati podsticajni i zabrinjavajui ogled Samjuela Hantigtona Sudar civilizacija. Ako je
moda po neijem miljenju i zavereniki, bar je civilizovan.68
Uz duno potovanje pomenutim ekspertima valja u ovoj skromnoj
analizi podsetiti da je najvei istorijski argument za opstanak Bosne i
Hercegovine u strukturi dugog trajanja. Potpuno su proizvoljni i neutemeljeni u realnim istorijskim argumentima navodi Montgomerija
da Srbi i Hrvati, BiH ne oseaju kao svoju dravu i ne ele da ive u
njoj. Jo manje se argumenti za takvu proizvoljnu hipotezu mogu traiti u onome to Samjuel Hantington naziva sukobom civilizacija.
Puna istina o prirodi reenja bosanskohercegovakog pitanja i
njena realistika slika krajnje je kompleksna i nadilazi ovakve pojednostavljene, povrne i usputne uvide i jednostrane metodoloke pristupe. I mnogo vei nauni autoriteti od pomenute dvojice su Bosnu
i Hercegovinu analizirali kao najmanje dve zemlje, kroz njenu burnu
istoriju, ali istovremeno kao celovitu dravu, koja nikad nije imala
jedinstvenu etniku osnovu, niti ujednaenu kulturnu tradiciju kao
naprimer Srbija i Hrvatska, nisu imale jedinstvenu tenju za nacionalnom i kulturnom samosvojnou svoga veinskog naroda kao Slovenija naprimer ili Makedonija.
Zapravo do pune istine o prirodi njenog bivstvovanja i tajne njenog opstajanja naroito u budunosti ne moemo doprineti uvaavanjem iskljuivo jednog i ignorisanjem drugog obeleja takoe
68
Darko Tanaskovi, Islam i mi, Partenon, Beograd, 2002, str. 102.
99
BRANO MILJU
validnog za naunu analizu, ve sposobnou da zahvatimo njen duboko protivrean karakter i gotovo nespojive faktore i njeno dvojstvo.
Tek tako je mogue analizirati i spoznati realistike faktore koji su doprinosili da BiH bude lako potinjavana i prepotinjavana od osmansko-turske vladavine do austrougarske aneksije i procesa stvaranja
Jugoslavije, ali i te iste faktore kako deluju na otvaranju Istonog pitanja, uruavajue na slomu Austrougarske monarhije i dezintegraciono na komadanju bive Jugoslavije, kao i da secesionistiki deluju
na secesiju kao protivpravni in, a u najnovije vreme i potpuno sponatano i umirujue na povratak Turske na Balkan. BiH nije urasla i
evoluirala u moderan savremeni svet kao to su naprimer Nemaka
ili Francuska. Postepenim osvajanjem Bosne, osmansko-turska vlast
je potpuno unitila feudalnu bosansku dravu i u zauzetim oblastima
BiH uspostavila svoj drutvenopolitiki sistem. Granice se jesu menjale i to brojnim mirovnim sporazumima, a granice na istoku prema
Srbiji i jugu prema Crnoj Gori su se pak formirale u skladu sa faktikim stanjem koje je stvarano oslobodilakim pokretima Srba i Crnogoraca u 18. veku iako su se i ove zemlje formalno-pravno nalazile u
sastavu Osmansko-Turskog carstva sve do Berlinskog kongresa 1878.
godine, kada su dobile meunarodno priznanje i postale nezavisne
drave, ije su granice odreene odredbama tog ugovora. To posredno moe da znai da su i granice BiH kao vojna oblast u sastavu
Osmansko-Turskog carstva takoe, delom, dobile meunarodno priznanje jer su zatiene odredbama tog ugovora, a njihov znaaj se u
istorijskom smislu odravao sve do savremenih reenja bosanskohercegovakog pitanja i u vreme stvaranja drave SHS, a naroito u
vreme obnavljanja elemenata dravotvornosti, formiranjem ZAVNOBIH-a ali i tamo jednostavno nije bilo suverene vlasti koja je karakterisala bivu dravu, kakva je bila srednjovekovna Bosna, tako da o
kontinuitetu njenog dravnopravnog postojanja nema ni govora. Pre
bi se moglo rei da je postojao kontinuitet verskih delovanja koji su
odluujue doprinosili da se u kolektivnim pamenjima hriana i
muslimana zadri u dugom periodu istorije BiH, negativna reminiscencija prema osmansko-turskoj vlasti, jednih a pozitivna kod drugih, toliko intezivna da se evidentno oslikala i u poslednjim
etniko-verskim ratovima. Ovo pozitivno oseanje bosanskih musli100
mana bilo je uzrokovano njihovim ueem u vojnim poduhvatima

Osmanlija i zauzvrat oslobaanjem tog stanovnitva od tekih dravnih nameta pa se tako i tada i kasnije uvrivala svest o njihovom
posebnom mestu u Carstvu. I mada se stanje u pogledu verske i etnike strukture bosanskog stanovnitava menjalo, u kolektivnom pamenju naroda ostao je pozitivan odnos i nostalgino seanje na period
brojane dominacije jednih naspram drugih bez obzira i utoliko pre
to se taj odnos u statistikom pogledu menjao, a on je i u najsavremenijim reenjima bosansko-hercegovakog pitanja igrao ne malu
ulogu sa stanovita straha od hegemonije, savremenim renikom reeno. A ovaj strah od hegemonije i danas predstavlja jedan od najveih
faktora nestabilnosti savremene BiH. U njenom okrilju se iznedrila i
vekovna borba etnikih zajednica za veinsku dominaciju.
Za razliku od statistikih pokazatelja o strukturi bosanskohercegovakog stanovnitva, gde su kriteriji i pokazatelji manje-vie ujednaeni, mnogi procesi u BiH od strane srpske, bonjake ili hrvatske
istoriografije kroz vekove su pogreno tumaeni, sve do kompleksa
savremenih reenja bosanskohercegovakog pitanja i u tom pogledu
savremeni naunici nisu ni najmanji izuzetak. Primera radi, navedimo
karakter bogumilstva u Bosni i znaaj Bosanske crkve, pojam dravnosti i poloaj medijavalne Bosne, zatim institucije devirme (danak
u krvi) kao takoe znaajanog faktora islamizacije, ali sa sudom i angaovanim zakljucima o njoj koji je u razliitim istoriografijama preteno subjektivan i esto je zavisio od religijske i nacionalne
pripadnosti autora koji su ga izvodili, do uzroka i povoda Prvog svetskog rata odnosno casus belli kako su Centralne sile smatrale ubistvo
Franca Ferdinanda 28. juna 1914. godine u Sarajevu od strane Gavrila
Principa. Pojave ZAVNOBIH-a u Drugom svetskom ratu, uzroka i
povoda poslednjeg etnikog i verskog rata u BiH, genocida na delu
teritorije BiH nad delom stanovnitva, ratnog zloina s tim u vezi na
sve tri zaraene strane, ubijanju Sarajeva na Markalama i tome slino.
Svako ishitreno i jednostrano analiziranje navedenih dogaaja posebno u edukativnom smislu moe postati faktor spoljnih ili unutranjih
nestabilnosti BiH.
Ipak i pored velikih razlika u analizi mnogobrojnih istorijskih dogaaja i procesa postoji i temeljna analogija izmeu savremenih ree101
BRANO MILJU
nja moderne BiH, zastupljene pojavom ZAVNOBIH-a i kasnije federalne jedinice kao Republike BiH, koja e se nakon etnikog i verskog
rata prestruktuirati u evropeiziranu BiH, DejtonskoPariskim ugovorom konstituisanom od dva entiteta, kasnije arbitraom i jednog distrikta i srednjovekovne banovine i kraljevine Bosne koja je dola na
svet plemenskih teritorija, irila se na njihov raun i ukljuivala ih u
sebe. Ta temeljna analogija pretpostavlja razumevanje velikog dvojstva na primeru BiH koje je nedostajalo u analizi napred pomenuta
dva autora, a bez kog nema realistikog poimanja modernog drutva
uopte, pogotovo ne svetskog drutva niti savremenog procesa globalizacije. A on sam, kao proces, nosi u sebi najvee dvojstvo sutine
i forme, nemerljivo uveavajui i stvaralaku destruktivnu stranu
ovog velikog dvojstva.
Prirodu savremenih reenja bosanskohercegovakog drutva valja
uskladiti sa otklanjanjem unutranjih i spoljanih faktora nestabilnosti,
a to je mogue jedino visoko uzdiui civilizacijske kriterijume na mogunosti rasprostiranja ekonomske dobrobiti nasuprot enormnog irenja regionalnog siromatva, obogaivanja nasuprot ponitavanju
kultura multinacionalnosti, multikulturalnosti i multikonfesionalnosti
nasuprot sukobu civilizacija i uskonacionalne samodovoljnosti i zaaurenosti, globalnoj demokratiji sa neelom jednakosti za sve drave
nasuprot autoritativnoj svetskoj dravi sa naelom jednakosti rezervisanoj samo za uski krug najmonijih drava, pouzdanom miru nasuprot mogunostima obnove ratova. Podele iz raznih razloga, neretko
iz nacionalistikih ili religijskih, neke politike snage guraju u poistoveivanje samo sa srednjovekovnom bosanskom dravom, druge sa
BiH pod osmanskom okupacijom, neke opet sa BiH pod austrougarskom okupacijom, neke sa BiH za vreme NDH, druge sa BiH za vreme
Broza a neke iskljuivo sa dejtonskom BiH. A cela istorija BiH je njena
realnost. Nakon ovogodinjih izbora analizirajui konane rezultate
izbora koje je objavila CIK, sporazum izmeu dva HDZ-a je sasvim
oekivan. Kako je takav sporazum pre ovoga ve potpisan izmeu SDS
i SNSD na srpskoj strani sasvim je oekivan i sporazum izmeu SDA
i SDP na bonjakoj strani. Ali problem na nivou BiH tek onda nastaje
jer na nivou BiH vladajue nacionalne elite nisu sposobne za demokratizaciju odnosa i realizaciju prirode savremenih reenja sa otklanja102
njem napred nabrojanih unutranjih i spoljanih faktora nestabilnosti

BiH, odnosno nisu sposobne demokratizacijom izbornog procesa, implementirati ih i konstituisati legitimnu i legalnu vlast na nivou BiH
kao drave koja e preuzeti punu odgovornost za integracije u Evropsku uniju. Glavni uzroci ove populistike nespremnosti politikih, nacionalnih elita lee uistinu u podelama u strukturi drutva i
stereotipima koje jedni o drugima imaju Srbi, Hrvati i Bonjaci. Ovo je
na veoma zoran nain pokazalo upravo objavljeno istraivanje docenta
zagrebakog Fakulteta politikih nauka dr Boe Skoka pod naslovom
ta Hrvati, Bonjaci i Srbi misle jedni o drugima, a ta o BiH.69 Na
pitanje kako ocenjuju jedni druge zanimljivo je uoiti da nijedna od
meusobnih ocena nije ni trojka, a posebno pada u oi da je ak 50
odsto bonjakih ispitanika navelo da ne voli Srbe zbog toga to su
agresivni i nasilni. S druge strane samo 14 odsto hrvatskih ispitanika
smatra da su Srbi agresivni i nasilni. BiH je za 30 odsto ispitanika podeljena drava bez budunosti a za veinu anketiranih izmeu 30 i
40 godina starosti, BiH je drava koja ivi na aparatima meunarodne
zajednice. Za umnu i odgovornu politiku indikativno je da Bonjaci i
Srbi kao dve najvee nacionalne grupe u BiH najloije misle jedni o
drugima i to se njihovo meusobno poverenje ne smanjuje ni 15 godina nakon potpisivanja DejtonskoPariskog mirovnog sporazuma.
To samo potvruje koliko je Srbija s pravom inila napore u potpisivanju Istambulske deklaracije jer se spoljnim faktorima, odnosno voenjem spoljne politike moraju initi i takvi napori kada oni i nisu
nastavak unutranjeg kursa (Sporazum o specijalnim vezama). Posebno je znaajno da nema saglasnosti nacionalnih zajednica o uzrocima
i krivcima za rat. Naime, Bonjaci i u neto manjoj meri Hrvati, optuuju Srbe za poetak rata u BiH, a Srbi za krvoprolie optuuju Bonjake i neto manje Hrvate. Ono to je najtraginije jeste spoznaja da
e se ovi stereotipi prenositi na sledee generacije bez kritikog sagledavanja pune istine o uzrocima rata i raspada zajednike zemlje, jer je
nedopustivo visok procenat od ak trideset odsto ispitanika iz sve tri
nacije koji smatra da je BiH neodriva i neperspektivna drava. Uporedna analiza nastavnih sadraja u srednjokolskim udbenicima, di69
Boo Skoko, Istraivanje Instituta FPN, Zagreb, 2010. godine.
103
BRANO MILJU
plomskim radovima i magistarskim i doktorskim tezama na visokokolskim ustanovama nedvosmisleno dodatno potvruje da je taj raskorak potencijalno u budunosti jo mogue i vei, jer se na tom planu
meuentitetskog usaglaavanja nastavnih planova i programa apsolutno nita ne radi. Ovde je bitno zapaziti da BiH nema jedinstvenog
programa u ovoj oblasti, usklaenog sa dvoentitetskom strukturom,
jasnom ulogom u aktuelnoj i buduoj poziciji u EU koja proizilazi iz
Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju.
Otuda stalno treba imati na umu da je BiH zapravo edo ovako
shvaene izbalansirane dvojne globalizacije iji je ustavotvorac veoma
neobine ustavne slike, iz ugla meunarodnog prava, formalno bila
pregovaraka strana za zaustavljanje etnikog rata zaraenih strana
u BiH. Time ne samo to potvrujemo opte prihvaeno miljenje da
je sama priroda savremenog reenja bosanskohercegovakog pitanja
spolja nametnuta, nametanjem mira, dakle kapitulantskim ugovorom,
kapitulirala su sva tri nacionalna programa, nego je i sama sadrina
Aneksa 4 DejtonskoPariskog ugovora postala najvii pravni akt, snagom ustavnog diskontinuiteta. Zato u ovde nimalo sluajno i nimalo
bez razloga citirati poznatog naunika Emila Dirkema da su sva primirja nametnuta silom uvek privremena i ne smiruje duhove, nego
umnoavaju unutranje i spoljanje faktore nestabilnosti, a BiH je izgleda najeklatantniji primer u regionu.
Uostalom, nametanje reenja, strogo egzaktiko-pravnom metodom analizirano, uvek je kroz istoriju bilo sastavni deo onih bremenitih hegemonizmom nametnutih reenja, koja su trajno opteretila
perspektivu demokratskog razvoja BiH. Tako, nakon pada srednjovekovne bosanske drave, ona je od 1463. godine bila praktino vojnoadministrativna oblast osmansko-turske vlasti, da bi je upornom
diplomatskom akcijom, uz podrku Nemake i Velike Britanije, odlukom Berlinskog kongresa, Austrougarska monarhija, dobila kao
pravo da okupira, kako bi nakon aneksije 1908. godine ona i formalnopravno postala habzburka pokrajina, potom je nakon raspada Austrougarske monarhije 1918. godine ula u sastav Drave SHS, da bi
kao sastvani deo Drave SHS ula i u Kraljevstvo SHS, gde je obrazovana i Zemaljska vlada za BiH, na politiko-teritorijalnoj celini BiH,
koja je razbijena na upravna podruja tek estojanuarskom diktatu104
rom 1929. godine, ali je i tada i itavo vreme izmeu dva svetska rata,
hegemoniju u BiH imala politika srpskog velikodravlja, a u periodu
faistike okupacije u BiH je nametnuto u osnovi jedno faisoidno-hegemonistiko reenje, velikohrvatskog totalitarizma, NDH tipa.
Iako sa stanovita savremenih reenja bosanskohercegovakog pitanja i osnivaa zasedanje ZAVNOBIH-a od 1943. godine nakon ranijeg uticaja bosanskohercegovake mislee omladine, posebno na
razotkrivanju stvarne potrebe i prirode savremenog reenja bosanskohercegovakog pitanja, koja je imala Prvo, Drugo i Tree otvoreno
pismo bosanskohercegovake studentske omladine, objavljena 1937,
1938. i 1939. godine, po svojoj pravnoj, istorijskoj i politikoj argumentaciji predstavljaju neprocenjiv i neprevazien dokument do najsavremenijih reenja bosanskohercegovakog pitanja, koji e tek
osnivanjem ZAVNOBIH-a, ne samo dati pravi doprinos afirmaciji federalnog statusa BiH, nego je Bosni vraena njena istorijsko-politika
individualnost i elementi za dravotvornu tvorevinu, kao istorijski
identitet, nakon 480 godina. Ipak e se sve nade, a posebno one donesene u Deklaraciji o pravima graana BiH, na drugom zasedanju ZAVNOBIH-a 30. juna u Sanskom Mostu, kojim se graanima garantuju
sva politika i graanska prava, biti izneverena. Stvarni razlog izneverenih nada, demokratskih i graanskih sadraja u razdoblju 1945
1990, u jednopartijskom sistemu je bila jedina partija SKJ kao politiki
hegemon, koji se istina razlikovao od ostalih komunistikih partija
istonoevropskog lagera po ustavnim reformama od kojih je najznaajnija za istraivanje ona iz 1974. godine i uvoenja defakto konfederalizma u Jugoslaviji.
Od 19901992. godine u periodu tranzicije i partnerstva i kasnije
politikih sukoba i rata zaraenih strana, bonjaka SDA, srpski SDS
i hrvatski HDZ su uporno teili za hegomonijom u BiH i u svim fazama teritorijalizacije vlasti, nametali su hegemonistika reenja, prelaskom od komunistikog ka nacionalnom kolektivizmu. A poslednji
rat zaraenih strana je pokazao upravo to, da hegemonija ugroava i
razara BiH u samom njenom biu konstitutivnosti (o kojoj su u otvorenom pismu bosanskohercegovake studentske omladine, mislei
ljudi daleko od vojne baze u Ohaju bezmalo pola stolea ranije, pisali
upravo suprotno od onog to je tamo nametano tj. da BiH nije ni sr105
BRANO MILJU
pska ni hrvatska ni muslimanska, nego i srpska i hrvatska i muslimanska), a potom da su njeni nosioci i osnovni politiki krivci i pokretai rata i nosioci dezintegracije BiH, jednako kao i nosioci
selektivne pravde u nametanju neprirodnih reenja, nosioci i necivilizacijske destrukcije.
Zato dublje izuavanje primera jedne male zemlje na Balkanu, pogotovo u kontekstu pouka iz etnikog i graanskog rata, otvara temeljno pitanje tipova hegemonije i mogunosti primerene
konceptualizacije smisla konsenzualne ili liberalne hegemonije koja
izraava ne samo partikularne interese supersila ve i ire interese
svetske zajednice, koja bi eventualno mogla da uvaava znaajnu
meru multipolarnosti sveta.
Snano svedoanstvo sazrevanja ovog procesa prua analiza proputenih prilika za mirno reenje bosanskohercegovake krize. Nema
nijednog novog pitanja koje nije usaglaavano u svim tim mnogobrojnim planovima koji polaze od Mirovne konferencije o bivoj Jugoslaviji do Konferencije za implementaciju mira u BiH, osim to se zorno
uoava period kada SAD preuzimaju inicijativu, stavljajui u stranu
ak i plan svog biveg dravnog sekretara za spoljnu politiku, zajedno
sa lordom Ovenom, kada odluuju da uvebaju svoje politiko liderstvo u ozbiljnoj evropskoj krizi, agresivnom metodom nametnutih
sporazuma, prvo Vaingtonskog, kojim je uvedena realistika slika
secesije i skraenje BiH, upereno protiv preostale RS do njenog konanog reenja, globalnom militantno-policijskom kontrolom, intervencionistikim bombardovanjem, kontrolisanim ratom i prisilom svih
vrsta reenja DejtonskoPariskim ugovorom.
Ali ono to je promaklo veini analitiara bosanskohercegovakih
prilika, a smatram takoe znaajnim rezultatom ove anlize, jeste nepobitna injenica da se upravo tim treniranjem, agresivne, globalne,
militantne strogoe, stvarao regionalni i pripremao unipolarni globalni model, za permanentne preventivne ratove ne samo za jugoistok
Evrope nego je polako bez mnogo emocija za bosanskohercegovaku
etniku dramu u kojoj se ova mala zemlja nala, stvarana centralna
predominacija u velikoj transformaciji sveta. Tako militantno krilo
globalne elite moi doputa sebi mogunost oklevanja, pa ak i miniranja iznalaenja pravovremenih reenja ali i munjevito voenje ra106
tova do kraja, kada je to u njihovom interesu, pod izgovorom zaustavljanja lokalnih ratova ili preventivnog zaustavljanja ratova, uz
dozvoljenu upotrebu nuklearnih bojevih glava i osiromaenim uranijumom, ije se katastrofalne posledice ne ispituju ni po ekoloku
krizu, niti po bioloke resurse niti na ljudsku vrstu. Ceo taj proces sazrevanja unipolarnog sveta uz kasniju preventivnu opasnost od terorizma, kao vrh ledenog brega, bio je kamufliran jednom brigom
za gubljenje kontrole pred opasnou rata bez kraja, zaraenih strana
na bosanskohercegovakom prostoru jugoistoka Evrope. Izvor spoljane nestabilnosti BiH postaje u ovako sagledavanom sukusu blie
istorije i saznanje da je vie nego jasno da onaj ko ima politiki kapacitet i mo da donese i nametne Opti mirovni sporazum, da donosi
Ustav jednoj maloj zemlji na Balkanu, on ima i mo da menja taj ustav
ako je uistinu nefunkcionalan i koi do kraja implementaciju svih jedanaest aneksa DejtonskoPariskog sporazuma. Umesto toga Meunarodna zajednica (kroz prudski proces, butmirski proces i aprilski
paket), oliena prevashodno u Evropskoj uniji, insistira da se nacionalne politike elite ugraene u DejtonskoPariski ugovor dogovore
o ustavnim promenama u nedostatku vlastite strategije koja samim
tim postaje znaajan spoljani faktor nestabilnosti BiH. Treniranje globalne, agresivne militantne strogoe se sada seli u druge regionalne
krajeve, a prostor zapadnog Balkana preputa nacionalnim strategijama politikih elita koje nisu u stanju usled podeljenih nacionalnih
interesa ni oko ega da se dogovore. Nacionalne elite sa filigranskom
preciznou prepoznaju taj prazan prostor i dodatno se radikalizuju
oivljavajui nerealne nacionalne programe koji su devedesetih godina prologa veka potpuno poraeni. Sada oni ponovo tako osnaeni
ak dojueranjim leviarima, svoja praktina delovanja, ne menjajui
programe svojih stranaka postaju udruenim snagama unutranji faktori nestabilnosti BiH a da toga nisu do kraja svesni jer svi zastupaju
nacionalne interese na nedovrenoj teritorijalizaciji vlasti. Stoga se otvara kljuno pitanje kako je mogue petnaest godina nakon DejtonskoPariskog sporazuma, pod teretom najkomplikovanijih
institucionalnih struktura i garancijama za njihovo ouvanje, sa zamrznutim procesom reformi Ustava, nakon ovogodinjih izbora, oivljavanjem ideje o treem entitetu od strane bosanskih Hrvata i
107
BRANO MILJU
nedovoljno promiljenom, pomalo avanturistikom podrkom od

strane bosanskih Srba, pokrenuti procese u BiH sa mrtve take sa ciljem eliminacije i unutranjih i spoljanjih faktora nestabilnosti BiH.
Odgovor je moda u samoj prirodi DejtonskoPariskog sporazuma
koji je uspostavio novi model dravnog ureenja supradravni, a
njegovi potpisnici i garanti su i Srbija i Hrvatska. Kako je i Evropska
unija jedinstven sistem koji svoje nadlenosti sprovodi putem dva
osnovna nivoa upravljanja tj. supranacionalne i internacionalne (meuvladine) institucionalne strukture, to ove dve zemlje koje su znaajno odmakle izgradnjom dobrosusedskih odnosa na putu u
Evropsku uniju, imaju i obavezu da potvrde i ojaaju svoju pozitivnu
ulogu u BiH. Institucionalni okvir za poetak moe da bude Regionalni savet za saradnju koji je proiziao iz Pakta za stabilnost u jugoistonoj Evropi. Ali vrlo brzo bi s obzirom na dosadanja iskustva
(RSS) bilo mogue formiranje prekograninog ministarskog saveta sainjenog od eksperata predstavnika sa izvrnom odgovornou iz
svake od ove tri drave, to bi, u sluaju BiH, proizilazilo iz dravnih
ili entitetskih odgovornosti, u zavisnosti od najaktuelnijih i vitalnih
interesa sviju u regionu, a to bi na najkonkretniji nain unapredilo regionalnu saradnju. Srbija i Hrvatska ve odravaju specijalne veze sa
svojim matinim narodima, sporazumi koji su na razliite naine realizovani doneli su niz pozitivnih rezultata, posebno u oblastima obrazovanja, energetike i ekonomije, ali je sada doao trenutak kada bi ti
najpozitivniji procesi mogli biti od koristi za jaanje plana meunarodne zajednice za izmenom svog daljeg prisustva u BiH, koji nije bio
naroito uspean u liku OHR-a. Jedino tako bi se mogla unaprediti
regionalna saradnja u dejtonsko-pariskom trouglu koji bi relaksirao
unutranje napetosti nemogunou izbora Saveta ministara BiH, a
unapredio bi se ekonomski razvoj, regionalna trgovina, domae i
strane investicije, unapredila bi se borba protiv organizovanog kriminala, saradnja u oblasti bezbednosti i diplomatije, jae ukljuivanje u
evropske tokove u oblasti obrazovanja i nauno-tehnolokog istraivanja a parlamentarna saradnja bi bila bitno unapreena kao krovni
prioritet.
108
V DEO
ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Geopolitiki cilj Republike Srbije je pristupanje Evropskoj uniji.
Poto je re o maloj zemlji ovaj strateki cilj je realno ostvariv tek sa
boljim unapreenjem meususedske saradnje, veim razumevanjem
i unapreenjem poverenja da bi tako razvijenim dobrosusedstvom
mogla u punom kapacitetu zajedno sa susedima, ozbiljnije da uestvuje u politikom i ekonomskom oblikovanju kontinenta kome svi
zajedno pripadamo. Da je ovaj zakljuak u monografiji, koja ima ambiciju tek da sistematizuje jedan broj pitanja iz oblasti dobrosusedstva,
da ukae na realne probleme i protivrenosti ali i predvidi doglednu
budunost, blizu naune istine, koja bi mogla biti i realna strategija,
pokazuju daleko vee zemlje od Srbije, koje da ne bi gubile na znaaju
ulaze u regionalne blokove i kao takvi subnacionalni, nadnacionalni
tzv. podravljeni kontinenti opstaju kao bitni akteri u meunarodnim
odnosima. Drave manje i srednje veliine, poput Srbije, upravo u regionalnim blokovima i forumima vide jedinu mogunost da umnoe
svoj uticaj prema vani i povratno osnae unutranju strukturu iz koje
izlazi snaga moderne spoljne politike.
Za meunarodne odnose, pa tako i dobrosusedske odnose kao deo
meunarodnih odnosa treba imati na umu da ih u znaajnoj meri naroito u savremenim uslovima globalizma, integracionalizma tehnikotehnolokog, trgovinskog i uopte privrednog, karakterie jedan
od ranije dobro poznat fenomen koji u moderno doba poprima fantastine razmere. To je fenomen koji za posledicu ima oiglednu i nezaustavljivu injenicu da jedan dogaaj od meunarodnog znaaja, u
jednom delu sveta izaziva sline posledice u drugom delu sveta. Ovaj
fenomen je poznat pod imenom interdependencija. Njegova sutina
jeste da sve to se dogaa u jednom delu sveta u meunarodnim od109
BRANO MILJU
nosima moe da bude sistemom spojenih sudova preneseno na svakog

pojedinca u svetu. Dakle ni pojedinac, ni drava u kojoj on ivi, doktrinarno gledano ne mogu biti samodovoljno zatieni od nevolja koje
svoj izvor mogu imati negde daleko, ak i na drugom kontinentu.
U tom kontekstu afriki virus koji je zahvatio Tunis, Egipat, Jemen,
Libiju objektivno moe biti prenesen na susedne zemlje Zapadnog
Balkana. U tom pogledu realno se nameu dva scenarija. Ili e zemlje
Zapadnog Balkana krenuti ubrzanim koracima dobrosusedskih odnosa i ubrzane integracije u Evropsku uniju, ili zaista mogu biti zahvaeni virusom socijalnih nemira i organizovanog bunta usled
ekonomske krize i niskog standarda i poveane nezaposlenosti nezapamene u ovom delu sveta. Pritom se mora imati u vidu da ni dobra
vlada, zadovoljavajui ekonomsko socijalni sistem, dobro pripodobljena politika, etika meunacionalna praksa ne mora da garantuje
miran i siguran razvoj u budunosti. Otuda moemo zakljuiti da su
i odreene integracije koje su zahvatile susedne zemlje na Zapadnom
Balkanu posledica interdependencije kao sudbinske posledice svih
ljudi, nakon ratova koje smo napred analizirali naroito na primeru
BiH, jer je to nejeklatantniji primer uticaja meunarodne zajednice,
dometa tog uticaja i realnosti savremenog sveta.
Dobrosusedstvo kao savremeni koncept je nemogue uspeno razvijati bez pomoi drugih disciplina i naunih saznanja, prevashodno
ekonomije, politike, prava, geografije, geopolitike. Nadalje ono kao
disciplina mora da maksimalno razvija regionalni princip a misli globalno, da uvek pred oima ima ceo svet. Svest o tome da regionalna
praksa jeste prostorno ograniena, ini takvu praksu realnom bez obzira na razliitosti, nacionalne, kulturoloke, verske i ne dozvoljava
da drava prenebregavajui vlastite nedostatke, pada u samozaljubljeno i nedopustivo uoptavanje svojih rezultata. Najbolji primer za
to su evropske integracije i odnos EU prema naem regionu koji je
dvosmeran kada je u pitanju npr. politiki znaaj zone slobodne trgovine u Jugoistonoj Evropi. Ona jeste politiki i ekonomski projekat
EU ali je i istinski interes ovih zemalja bez koga osnovni cilj pacifikacija regiona ne bi bio mogu.
Balkanske zemlje, ukljuujui i Moldaviju, 19. decembra 2001. potpisale su Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA),
110
koji je zamenio mreu bilateralnih ugovora o slobodnoj trgovini.

Nakon ulaska u EU, 1 januara 2007. iz CEFTA su izale Rumunija i
Bugarska. Zemlje koje su ostale u sporazumu: Srbija, Albanija, BiH,
Makedonija, Hrvatska, Crna Gora, UNMIKKosovo i Moldavija, trenutno ine zajedniko trite od oko 27 miliona potroaa.
Zemlje Zapadnog Balkana u svom interesu stvaraju uslove za harmonizovanu robnu razmenu unutar regiona i posredno donose velike
pogodnosti a tiu se odnosa na mogunosti ulaska na susedna trita
koja su bila tee dostupna (za Srbiju hrvatsko trite i trite FBiH) i
poveanje uea na ostalim tritima. Prednost CEFTA, kao trita
ne tako male veliine u evropskim okvirima, je i to to svaku od zemalja regiona ini atraktivnijim mestom za strani kapital, (SDI) bez
kojih nema brzog razvoja zemalja u tranziciji, to u osnovi jo vie podie zainteresovanost ulagaa. Postoje naravno i problemi meu kojima npr. vie od sto vrsta necarinskih barijera, npr. komplikovane
procedure na graninim prelazima, obimno administriranje, nedovoljan broj meunarodno priznatih akreditacionuh i sertifikacionih tela.
Meutim, i pored tih problema, bolje rei savladavajui te prepreke ubrzava se sposobnost svake od zemalja za ubrzano prikljuenje EU, gde bi sve zemlje Zapadnog Balkana na neki nain trebalo da
se pripreme za obaveze koje podrazumeva lanstvo u EU. Zajedniko
trite ekonomski slinih zemalja moe da poslui kao poligon za testiranje spremnosti da se ue na otvoreno trite koje nije idelano ali
preteno vlada na tritu EU. ak i da nije formalni uslov za uspenu
integraciju sa Evropskom unijom, razvoj i unapreenje regionalne saradnje je jaanje veza izmeu prirodno upuenih partnera; neka regionalna pitanja ili problemi nikada nee biti prioriteti za Evropsku
uniju, ili e doi na red posle dosta vremena. Njih najbolje mogu reiti
konkretno zainteresovane strane. Regionalna saradnja je integralni
deo same evropske ideje, pa se uvek moe raunati na snanu podrku Evropske unije.70
70
Antevski, M., (2008), Srbija i Evropska unija: na raskru ili ne?, u: ukanovi,
D., prir., Savremeni meunarodni izazovi: globalna i regionalna perspektiva, Beograd:
Institut za meunarodnu politiku i privredu, s. 340.
111
BRANO MILJU
Nadalje, jo jedna karakteristika meunarodnih odnosa i dobrosusedstva kao njenog sastavnog dela jeste takmiarski dinamiki razvoj politike i ekonomske realnosti. Promene u strukturi
meunarodne zajednice i dinamiki najvei broj subjekata nakon ratova na jugoistoku Evrope donele su dalekosene posledice i novu
realnost. Ta savremena realnost se ogleda u tome da je ekonomski
lider regina Zapadnog Balkana postala Hrvatska. Meutim, Hrvatska
uskoro ulazi u EU (2013. ili 2014. to je realna godina), tako da e Srbija
kao centralna zemlja CEFTA (iako je to geografski posmatrano BiH)
postati novi ekonomski i politiki lider regiona. Naime, Hrvatska ima
razvijenu preraivaku industriju (odakle ide najvei deo izvoza) ali
se zaostajanje Srbije lagano smanjuje (to se moe videti i kroz pad deficita razmene sa Hrvatskom, koji bi kroz nekoliko godina trebalo da
pree u suficit, posebno kada se Hrvatska nae u evropskoj carinskoj
uniji i kada prema Srbiji bude imala asimetrian tarifni odnos u korist
nae zemlje). Generalno, nema sumnje da su zemlje sa najveim ekonomskim potencijalima i politikim znaenjem Srbija i Hrvatska. A to
i jeste realni interes Srbije, da se Hrvatska to pre pridrui EU i da takmiarski karakter proizvede dinamiki interes Hrvatske da to pridruivanje bude u paketu sa Srbijom, makar se vremenski (kao u sluaju
Rumunije i Bugarske) ne odigrao istovremeno (prethodno je to bila
razlika od tri godine).
Na osnovu teorijskih i empirijskih istraivanja, kao i podataka o
relativnom znaaju zemalja Zapadnog Balkana, najvee koristi od implementacije CEFTA sporazuma trebalo bi da ima Hrvatska i Srbija.
Njihov relativan znaaj je dominantan i shodno tome kompanije iz
Hrvatske e najlake ostvariti korist od slobodnog poslovanja na jedinstvenom tritu. Sa druge strane, Srbija je imala porast udela u
svim ekonomskim pokazateljima Zapadnog Balkana, u periodu
nakon 2000.
Najvei izvoznik roba u regionu Zapadnog Balkana je Hrvatska,
mada se njen relativan znaaj smanjuje u korist zemalja koje su znaajno poveale svoj izvoz u datom periodu, pre svega Srbija, posmatrano u apsolutnim brojevima (robni izvoz se skoro duplirao). Ako se
u obzir uzme razmena, odnosno izvoz usluga, prednost Hrvatske je
daleko vea, budui da projekcije ukazuju da je ta zemlja 2010. ostva112
rila izvoz usluga od ak 8,4 milijarde evra (uvoz je iznosio 2,7 milijardi
evra) dok se relativni znaaj znatno poboljava i kod Crne Gore (izvoz
usluga 0,7 milijardi evra, uvoz 0,3 milijarde evra 2010). BiH ima uvoz
usluga oko 1,9 milijardi, a uvoz neto manje od 0,9 milijardi evra 2010.
Srbija, kao i preostale zemlje Zapadnog Balkana, ima relativno
skromnu razmenu usluga, izvoz oko 2,6 i uvoz oko 2,6 milijardi evra
u 2010. godini.71 Jasno je da postoji veliki potencijal za rast bilateralne
trgovine kod veine zemalja Zapadnog Balkana. Budui da je region
Zapadnog Balkana teko pogoen svetskom ekonomskom krizom
oporavak e zavisiti od ekonomskih kretanja u EU. Postoje tri izlazne
strategije koje bi zemlje Zapadnog Balkana mogle da primene za to
bri privredni oporavak: 1) dobrosusedstvo i njen logian epilog, poboljanje bilatelarne trgovinske razmene, 2) zajedniki napori za privlaenje stranih direktnih investicija (SDI), 3) zajedniki nastup,
formiranjem zajednikih firmi na treim tritima kod svih moguih,
ili u poetku ponaosob kod prijateljskih zemalja.
Da bi se ostvarila prva u nizu strategija trebalo bi ukinuti vie od
stotinu razliitih vrsta necarinskih barijera (komplikovane procedure
na graninim prelazima; obimno administriranje i neusklaenost rada
carine i inspekcijskih slubi, nedovoljan broj meunarodno priznatih
akreditacionih i sertifikacionih tela, kao i ovlaenih laboratorija i institucija; nepriznavanje sertifikata o kvalitetu; komplikovan vizni
reim; korupcija i krijumarenje. Potrebno je da se infrastruktura kvaliteta unapreuje do nivoa kada e se srpski, kao i sertifikati za proizvode ostalih zemalja Zapadnog Balkana, priznavati u svim zemljama
EU i CEFTA.
Druga u nizu strategija delimino je uspeno otpoela sa izmenom
u strukturi robne razmene zemalja Zapadnog Balkana, dominantno
je zasnovana na proizvodima nie faze prerade (sirovine, polufabrikanti) i u manjoj meri na gotovim proizvodima sa niskom dodatnom
vrednou. Razmenu uglavnom ine prehrambeni proizvodi (povre,
voe, konditori, itarice), poljoprivredne sirovine, struja, gas, naftni
derivati, hartija, karton i proizvodi od celuloze, osnovni metali (elini
71
www.trademap.org
113
BRANO MILJU
limovi, aluminijumski profili, bakarne katode), hemijski kao i tekstilni

proizvodi. Nije realno da se u skorijem roku kvalitet meusobne trgovine bitnije unapredi, i poslednja decenija, kada praktino beleimo
stagnaciju strukture razmene u okviru CEFTA, ukazuje na to da su
naprosto neophodna vea direktna strana ulaganja jer su ona i preduslovi za veu bilateralnu razmenu.
Za treu fazu izlazne strategije potrebno je da se rezultira konkurentskim formiranjem firmi koje mogu da naine ozbiljniji prodor u
zemljama treih trita danas u svetu. Tako zapravo Srbija i Hrvatska
postaju u regionu objektivno ozbiljan politiki i ekonomski faktor i
primer dobrosusedstva, podrazumevajui ovde pod faktorom u meunarodnim odnosima (dravnu grupu) realnu snagu pojedinca koji
ima svojstvo da na odreeni nain stvara svoju viziju i politiku volju
za promene u pozitivnom smislu u meunarodnim odnosima. Nije
suvino navesti i metodu gledanja kroz razne pojave (trgovaka
ekspanzija ili samo direktne strane investicije), a kako bi bila uverljiva
navedimo ovde pored napred navednih podataka privrednih komora
dve zemlje: sa iznosom oko 0,5 milijardi evra Hrvatska je meu lanicama CEFTA najvei investitor u Srbiji (hrvatske SDI u Srbiji ine
preko 19% hrvatskih SDI, ime je Srbija zauzela drugo mesto u inoulaganjima Hrvatske, a Hrvatska je na estom mestu kao inoulaga u
Srbiji). Nasuprot tome, srpske investicije u Srbiji iznose samo 45 miliona evra.
Ipak treba imati u vidu da Hrvatska nije donela odluku o povlaenju tube protiv Srbije za agresiju i genocid (naprotiv stigao je
Reply of the Republic of Croatia, 20.december 2010, na Case concerning applicatio of convntio on the preventio and punishment of
the crime of genocide, december 2009.) iz koje se vidi da su potraivanja u tubenom zahtevu oko milijardu evra, bez vidljive ideje kako
bi to uopte moglo da se naplati, a da sa protivtubom Srbije koja je
takoe predata, predstavljaju i primat, u metodolokom smislu, u procesu stvaranja odluka (decisions making process) sa paralelnim procesom dobrosusedstva koji je ve mogao da obesmisli ovakvu vrstu
odnosa dva suseda koji jednako nameravaju da to pre pristupe EU.
U takvim sloenim situacijama kada treba donositi krupne odluke
znaajna je uloga i fizike linosti, pojedinca, kada on samostalno ili
114
zajedno sa njemu ravnim preuzima odgovornost u donoenju odluke

i tako samostalno ili u dvojcu promoviu volju i snagu koja moe
bitno uticati na promovisanje meunarodnih odnosa dobrosusedstva.
Takva uloga se danas oekuje od predsednika Tadia i Josipovia koji
su nesporno dve najuglednije linosti sa kojima se identifikuje dobrosusedstvo na jugoistoku Evrope.
Treba svakako konstatovati da takva politika nee i ne moe
odmah zaustaviti dosadanje trendove racionalnih ekonomija na Zapadnom Balkanu, naprosto zbog toga to su se te racionalne ekonomije razvile kao ratne ekonomije tokom ratova na jugoistoku Evrope,
i ovi trendovi se ne mogu tako brzo prekinuti. Naime, treba konstatovati da se na Zapadnom Balkanu intenziviranje ekonomskih veza
vri i u funkciji voenja nacionalne politike. S toga ne treba da udi
znaajna prisutnost srpskih proizvoda u Crnoj Gori i BiH, pre svega
Republici Srpskoj, kao i hrvatskih proizvoda u kantonima FBiH i cele
BiH, Crne gore, Makedonije, itd, istovremeno sa veoma izraenim
spoljnotrgovinskim suficitom sa ovim zemljama. Srbija u BiH, odnosno RS, ostvaruje i znaajnu prisutnost kada su u pitanju strane direktne investicije, mada se, istina, radi o samo nekoliko veih
investicija. CEFTA je primer kako se interesi Srbije, zemalja regiona i
meunarodne zajednice mogu usaglasiti na optimalan nain. Naime,
jasno je i iz ovih podataka da je CEFTA i politiki projekat EU, da ona
postepeno namee logiku trita, a ne nacionalne ekonomije, sa ciljem
pacifikacije regiona i njegove pripreme za lanstvo u EU. Veoma
vaan efekat CEFTA, koji se ree istrauje i istie, bio je u ublaavanju
ili ponitavanju razvojnog obrasca centar-periferija, koji je realno oekivati, i koji se esto sree u integracijama izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja. Bre stope rasta meusobne trgovine u okviru zone,
u odnosu na rast trgovine izmeu njenih lanica i Evropske unije, bile
su glavni instrument tog mehanizma.72
72
ukanovi, D., i Antevski, M. (2008), Razlike i slinosti izmeu starog i novog

Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA, u: Stoji
Karanovi, E., prir., Centralnoevropska zona slobodne trgovine i interesi Srbije, Institut
za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, s. 58.
115
BRANO MILJU
Ekonomska saradnja zemalja Zapadnog Balkana svakako je strateki interes Srbije, te je potpuno oekivano snano zalaganje politikih lidera nae zemlje, ali i akademskih krugova (posebno
ekonomista), kao i privrednika za nju. Ekonomsku saradnju prati i
obnavljanje kulturnih veza, koje prate ekonomske odnose i to zahvaljujui faktiki zajednikom jeziku i slinoj politikoj kulturi, koja je
proizvod jednog kulturolokog miljea, nastalog mnogo godina ranije.
Pa ipak, najvaniji ekonomski partner Srbije je UE, pa onda
CEFTA, na koje zajedno otpada preko devet desetina srpskog izvoza
i oko tri etvrtine domaeg uvoza (imajui u vidu da e zemlje CEFTA,
u narednih 10 godina verovatno ui u EU, verovatno u paketu, ali u
razliitim vremenskim periodima kako koja zemlja bude ispunjavala
uslove za pridruivanje EU). Otuda nije na odmet izneti jo jedan
vaan zakljuak koji e verovatno vaiti i za budue ponaanje drava
kada je re o dobrosusedskim odnosima, a to je da i same razlike u
stepenu razvitka mogu biti faktor u meunarodnim odnosima, saobraenoj samoj prirodi drave i prirodi meunarodnih odnosa, time
to se odnose na ivotna zbivanja, na jednu odreenu praktinu aktivnost (spoljnu politiku ili ekonomsku politiku) pa ona ne mogu
prouzrokovati stroga utovljena, ukoena pravila. Zato je opta karakteristika za meuljudske odnose pa prema tome i meudravne
odnose, da bi se oni uspeno odvijali i trajali potrebno je da ih karkaterie praksa kompromisa i uzajamnog pomaganja (sve primer je postupak Srbije u odnosu na BiH, kada je u Sarajevu nestalo plina prole
zime, a Srbija je iako je i sama bila u problemu sa gasom, nesebino
ustupila rezerve plina koje su joj u tom trenutku bile preko potrebne).
Svaki konkretan sluaj je drugaiji od drugog, a svaka se drava razlikuje od svake druge drave pa je nemogue na bazi ovakvog postupka sainiti neka pravila ponaanja koja bi karakterisala
dobrosusedstvo. Na primer sa trgovinom je merljiv element i kao faktore ga je lake notirati i sistematizovati.
Za Srbiju region Zapadnog Balkan je vie nego etiri puta znaajniji kao izvozno trite nego kao uvozno. Srbija ima trgovinski deficit
sa Hrvatskom (pokrivenost uvoza izvozom je sa neto vie od dve petine 2007. porasla na dve treine 2010), dok ima velike suficite sa ostalim posmatranim zemljama. I dok u trgovini sa zemljama Zapadnog
116
Balkana, odnosno CEFTA ostvaruje suficit, u trgovini sa ostatkom

sveta Srbija ostvaruje viestruko vii trgovinski deficit. S obzirom na
to da ima najvei broj stanovnika i centralnu poziciju, mogue je da
e Srbija, ukoliko privue SDI u industrijski sektor, ostvariti velike koristi od integracije. Zemlje CEFTA su dakle vrlo vano trite za nau
zemlju, i to posebno BiH, Crna Gora i Makedonija, s kojom se obavlja
najvei deo razmene i koje su zaslune za ostvareni suficit (sa Albanijom i Moldavijom se ostvaruje minorna razmena, dok se sa teritorijom KosovaUNMIK ostvaruje konstantni suficit).
Struktura robne razmene Srbije sa Zapadnim Balkanom nije se promenila poslednjih godina. Trgovina Srbije sa zemljama u okruenju
podsea na trgovinu izmeu zemalja u razvoju i daleko je od obrasca
razmene izmeu naprednijih zemalja u tranziciji. Izvoz Srbije u zemlje
Zapadnog Balkana, pre svega ine gotovi prehrambeni proizvodi, ali
i poljoprivredne sirovine, elektrina energija, obojeni metali, hemijski,
kao i tekstilni proizvodi. U uvozu najvee uee imaju nafta i derivati,
prirodni gas, hartija, karton i proizvodi od celuloze, povre i voe, gvoe, elik. Za razliku od drugih trita gde nastupa sa relativno malim
brojem proizvoda kao to su gvoe, elik, maline, kukuruz, gume,
ovde imamo irok dijapazon proizvoda, i upravo tamo gde nismo kvalifikovani da uemo na trite EU zbog visokih standarda ovde naa
preduzea zadovoljavaju trita zemalja u okruenju.
Za Srbiju, kao i ostale zemlje Zapadnog Balkana, potencijal ekonomske saradanje sa susednim zemljama je znaajan, ali postoje i velika ogranienja. To se pre svega odnosi na nepovoljnu strukturu
srpskog izvoza i mali broj velikih izvoznika. Dok je drugi problem
mogue otkloniti dobrom strategijom izvoza, podsticajnim merama i
privlaenjem investicija velikih izvoznih kompanija, prvi problem je
teko reiv na kratak rok.
Prednost Srbije je to to je od poetka krize septembra 2008. do
kraja 2010. imala depresijaciju dinara od ak 27% (realno oko 10%),
dok su ostale zemlje Zapadnog Balkana faktiki imale nepromenjene
kurseve (BiH ima fiksni reim usled protektorskog valutnog odbora,
KosovoUNMIK i Crna Gora koriste evro, albanska, makedonska i
hrvatska moneta praktino su bile nepromenjene tokom poslednjih
godina). To je Srbiji dalo podstrek u kontekstu rasta cenovne konku117
BRANO MILJU
rentnosti u odnosu na susede (i EU), te je poboljanje spoljnotrgovinskog bilansa bilo izraeno u poslednje dve godine.
Uzimajui u obzir relativno niski nivo spoljne trgovine Srbije sa
nekim od zemalja u okruenju, kao i oekivani nastavak rasta ukupne
domae spoljnotrgovinske razmene (koji je 2010. bio imponzantan;
22% u evrima) realno je da e u 2011. i narednih godina biti nastavljen
trend porasta trgovine sa zemljama regiona. Imajui u vidu napred
iznesene procene sa investicijama iz Turske, Kine, Rusije i poveanjem
DSI predvianja su da bi stopa rasta ukupnog izvoza u evrima mogla
u 2011. da bude od 1116%. U trgovini sa zemljama CEFTA Srbija
ostvaruje suficit (zahvaljujui dobroj trinoj poziciji blizine u BiH,
Crnoj Gori, Makedoniji i UNMIKKosovo), dok se stepen pokrivenosti uvoza izvozom smanjuje sa geografskom distancom od Srbije.
Do 2020. ne treba oekivati bitnije promene u pogledu izvoznih
destinacija. Pad udela zemalja CEFTA, pri oekivanom visokom rastu
vrednosti izvoza, bie posledica relativne zasienosti tria postojeim
nivoom razmene. Apsolutni rast vrednosti izvoza bie posledica intenziviranja razmene izmeu zemalja gde je ona ispod potencijalnog
nivoa (SrbijaHrvatska, FBiHSrbija, Republika SrpskaHrvatska),
kao i obnavljanja proizvodne saradnje.
Tokom druge decenije 21. veka, usled zajednike izloenosti spoljnim rizicima, Srbija bi sa zemljama Zapadnog Balkana trebalo da razvija to bliskiju ekonomsku saradnju, obnavljajui stare i formirajui
nove proizvodno procesne veze. Dolazak npr. nemakih, slovenakih
ili italijanskih proizvoaa u Srbiju, kako bi kroz cenovnu konkurentnost zadrali trine pozicije u EU i osvojili trea trita, primer je pozitivnih dogaaja u pravcu normalizacije ekonomskih odnosa i
stvaranja novih potencijala za spoljnu trgovinu. Razvoj ekonomske
saradnje sa UNMIKKosovom je potreban kako bi preduzea iz Srbije
zadala trine pozicije koje na ovoj teritoriji ve imaju. Loi politiki
odnosi su uticali da Makedonija i Nemaka postanu vei izvoznici od
Srbije i da se udeo Srbije u ukupnom uvozu UNMIKKosova smanji
sa 22% u 2020. na upola manje 2010.
Procene iznesene u studiji Postkrizni model privrednog rasta i
razvoja Srbije 20112020 ukazuju na mogue stope rasta izvoza u
118
zemlje koje danas ine CEFTA sporazum u narednoj deceniji. Naime,

pri godinjoj stopi rasta robnog izvoza od 10,6% u periodu 20082020,
robni izvoz u CEFTA rastao bi neto sporije 8,6% (u EU neto bre
11,1%), pa bi se udeo CEFTA smanjio sa treine, koliko je bio u 2008,
na 27% 2020 godine. To praktino znai i da je regionalna ekonomska
integracija dobra solucija za zemlje manje i srednje veliine (kakva je
Srbija), koje su veoma zavisne od meunarodne trgovine. Na dui
rok, ukupne koristi od ekonomske integracije, kojoj smo zbog toga u
zakljunim razmatranjima dali iri prostor, sigurno su vee od trokova. Osim toga, ukupni efekti integracije su jo znaajniji od merljivih ekonomskih veliina i oni se mogu shvatiti kao proirenje
mogunosti i razvojnih potencijala. Ali kada je u pitanju EU budunost snage integracionih zamaha e jo vie zavisiti od podizanja efikasnosti i meunarodne konkurentnosti evropske privrede,
dobrosusedstva, odnosno politikog jedinstva meu zemljama, tj. vetine usklaivanja suprotstavljenih interesa.73
Ve smo nagasili da je BiH najznaajniji sused Srbije i zbog toga
smo posebno mnogo panje posvetili ne samo istorijskom aspektu
nego i unutranjim faktorima nestabilnosti. Potencijalno, najnoviji faktori nestabilnosti su mogui i zbog postupaka meuentitetske linije
razgranienja izmeu RS i FBiH koja po DejtonskoPariskom sporazumu treba da bude precizno nacrtana na kartama i katastarskim planovima. Meutim, ukoliko to reenje bude preputeno iskljuivo
domaim politiarima, u ovako uzavreloj klimi meuentitetskog nepoverenja, moglo bi se dogoditi da OHR jo dugo ne ode iz BiH, tim
pre to nije obavio zadatak ni unitavanja vika naoruanja i municije,
kao ni razminiranja pojasa kuda upravo treba da ide meuentitetska
linija razdvajanja. To je posebno nuno za ljude koji ive u blizini meuentitetske linije razgranienja, jadnako kao i za zvanine institucije.
Ta linija je duga vie od 1700 kilometara, prolazi kroz podruja koja
su minirana, tako da bi fiziko oznaavanje veoma mnogo kotalo. Sa
druge strane linija treba da se precizno nacrta na kartama i katastarskim planovima, jer ljudi treba da znaju gde e plaati porez, a institucije moraju da znaju odakle da prikupljaju poreze.
73
Antevski Miroslav, Regionalna ekonomska integracija u Evropi, IMPP, Beograd, str. 490.
119
BRANO MILJU
Hitan je zadatak, naravno, i da se poboljaju uslovi ivota za te ali

i sve ostale ljude u oba entiteta i Distriktu Brko. A da bi se to desilo,
potrebno je uspostaviti vlast na svim nivoima, nakon prologodinjih
oktobarskih izbora u BiH. Bez toga BiH ne moe ozbiljnije da nastavi
kretanje u evropske integracije. Osim toga u BiH jo postoji od 300.000
do 400.000 komada nelegalnog naoruanja. Kako u voj zemlji postoji
jo trinaest ili etrnaest razliitih zakona koji reguliu posedovanje
naoruanja od fizikih lica, meu kojima svaki kanton ima svoj zakon,
entiteti i Brko-distrikt takoe, onda je oigledno to i unutrabezbedonosni faktor potencijalne nestabilnosti. Kako NATO tab sarauje u
Sarajevu sa OS BiH na stratekim zadacima u okviru odbrambenog
sistema u BiH, a EUFOR sa OS BiH sarauje na taktikom nivou u
okviru nove misije EU, opta je ocena da je reforma odbrane u BiH
jedna od najuspenijih reformi sprovedenih u okviru Opteg okvirnog
mirovnog DejtonskoPariskog sporazuma.
Na kraju se otvara i pitanje o moguim pravcima daljih spoljnopolitikih i meunarodnih aktivnosti nakon Miljenja MSP u sluaju
Kosova i Metohije.
Savetodavno miljenje u formalnom smislu ne obavezuje. No ukoliko bismo se zadrali samo na ovoj konstataciji koja nije netana, savetodavno miljenje bi u tom sluaju bila prosta pismena konstatacija
rasuivanja jednog sudskog organa bez ikakve teine ili uticaja na problem na koji se ista odnosi. U stvarnosti meutim, autoritet savetodavnog miljenja daleko prevazilazi njegovu formalnu pravnu snagu. Ovo
pre svega proizilazi iz injenice autoriteta koji Sud ima a koji mu je dat
kako u hijerarhiji organa Ujedinjenih nacija tako i autoritetom koji imaju
lica koja obavljaju funkcije sudija Meunarodnog suda pravde. Ovo s
obzirom da Sud sainjavaju skup nezavisnih sudija izabranih bez obzira na njihovo dravljanstvo, koji ispunjavaju uslove koji se za obavljanje najviih sudskih funkcija trae u njihovim odnosnim zemljama, ili
su poznati pravni strunjaci u meunarodnom pravu.74 Ova injenica,
kao i to da se zahteva da u Sudu kao celini budu zastupljeni najvaniji
oblici civilizacije i glavnih pravnih sistema sveta,75 govore u prilog ne74
75
lan 2. Statuta MSP.

lan 9. Statuta MSP.
120
spornog autoriteta. Pokrenuti jednu takvu intelektualnu silu koja pritom ne robuje nikome do samom meunarodnom pravu i koja je nezavisna od politikih momenata,76 barem bi to trebala biti, trebala bi znaiti
i spremnost da se ono to Sud u miljenju jeste rekao ozbiljno ima u vidu
u pravnim krugovima i u Generalnoj skuptini koja je zatraila SMMSP
. Sva miljenja koja su do sada podneta Sudu nisu bila hipotetikog i apstraktnog karaktera, ve su se odnosila na stvarne probleme koji zahtevaju jedno praktino reenje, ali su s tim u vezi zahtevala i validnu
pravnu kulturu odnosnih drava. Te pravne kulture nema na Kosovu i
to predstavlja sasvim izvestan problem. Zato i jeste najbolje to se Srbiji
moglo desiti, Rezolucija, podneta zajedno sa EU, koja nakon to je izglasana u GSUN, ima snagu obaveze da se nastavi dijalog sa Pritinom. A
svako pitanje iz ivota ljudi je u krajnjoj liniji, krucijalno, pravno i statusno pitanje. Nije li to Srbija elela, pre savetodavnog miljenja? Svakako
da jeste i to od momenta kad je izgubila bitku sa Ahtisarijevim planom.
To to miljenje u konkretnom sluaju ne obavezuje, umesto da
bude njegov nedostatak ispoljava se kao njegova prednost. Ovo zato
jer Sud davanjem savetodavnog miljenja ne presuuje. On ne daje
pravo jednoj niti namee zabranu drugoj strani. On nikog nije oglasio
krivim. Dajui savetodavno miljenje, Meunarodni sud pravde se
poneo kao prijatelj koji savetuje ali ne primorava, koji ukazuje ali ne
prejudicira, koji se oglaava ali ne proglaava.
I da smo dobili Miljenje MSP da Deklaracija o proglaenju nezavisnosti Kosova nije u skladu sa meunarodnim pravom, Srbija bi poduzela politiku ofanzivu u pravnom komitetu, zaobilazei Savet
bezbednosti, kako bi se pripremala rezolucija koja e osim formalne
zahvalnosti MSP, za Miljenje sadravati i pravnopolitiki krucijalan
stav da se sva preostala pitanja imaju reavati direktnim i otvorenim
pregovorima, bez uslovljavanja i bez posrednika. Pri tome moramo
imati u vidu da smo dobili vie od polovine eljenog sa Rezolucijom,
76
Mada postoji bojazan od mogueg politikog uticaja, barem kada su u pitanju ovlaenja Saveta bezbednosti predviena u lanu 94(2) Povelje Ujedinjenih nacija.
O tome: Attila Tanzi, Problems of Enforcement of Decisions of the International
Court of Justice and the Law of United Nations, European Journal of International
Law, No. 6, 1995, str. 542.
121
BRANO MILJU
koju je zajedno sa nama podnela EU pa samim tim ima veu politiku

teinu i konotaciju u praktinim spoljnopolitikim aktivnostima.
Srbija moe mnogo da dobije Rezolucijom kojom bi se potvrdilo
na kraju pregovora sa Pritinom, da Srbija nema problem sa KiM u
procesu integracije u EU. Ali isto toliko bi dobio i UNMIKKosovo,
a naroito zemlje u susedstvu koje svakako nisu nevaan faktor i nezainteresovan posmatra. A najvie bi dobili graani UNMIKKosova i Srbije.
Nadalje, u samim pregovorima, po mom dubokom uverenju, treba
ii sa maksimalnom ponudom drugoj strani, a to je ameriki model najvee mogue autonomije, koja je svojevremeno ponuena Srbima u Hrvatskoj kroz Plan Z4. Dobra je alternativa kojom je Srbija ve prihvatila
Gimnih formulu za otpoinjanje razgovora u regionu na ministarskom skupu EUZapadni Balkan.77 U istoriji diplomatije su ve poznati
sluajevi takve saradnje iako se drave ne priznaju (Kina ne priznaje Tajvan ali sarauje i pregovara, Zapadna i Istona Nemaka se nisu priznavale ali su do ujedinjenja pregovarale, Zapadna Nemaka je ak
donosila odluke o kreditima u dobroj veri da e do ujedinjenja ipak doi).
Na kraju, time bi se otvorila vrata i za nove korake ka Kosovu. Specijalni status i specijalne veze sa severom Kosova, severno od Ibra je
ujedno najmanje to bi Srbija u ovakvoj konstelaciji odnosa mogla da
dobije kao astan izlaz iz krajnje neprijatne situacije koja se moe iskomplikovati nakon kompletirane ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom unijom i dobijanja statusa kandidata.
Statusu i poloaju naih ljudi na KiM moramo posvetiti posebnu
panju i napokon poeti reavati konkretna pitanja. Ova pitanja treba
kandidovati i kod naih suseda i staviti na probu sve nae dobrosusedske odnose jer od njihovog razumevanja ovih pitanja i njihove participacije u njima uistinu zavisi stabilnost na Balkanu. Ohrabrujue je
to najmanje pola BiH ima razumevanja i podrava ovakve stavove
veinske Srbije o Kosovu i Metohiji.
77
Ova Gimnih formula nazvana je po nemakom selu Gimny u blizini Bona, koji
je ranije bio hotel-restoran i letnja bata sa pivnicom nemake vlade dok je ona
bila u Bonu. U biblioteci tog dvorca, 1974. godine prvi put su se sastali ministri
spoljnih poslova EU.
122
PRILOG 1.
ZAKON
O POTVRIVANJU SPORAZUMA
O USPOSTAVLJANJU SPECIJALNIH PARALELNIH ODNOSA
IZMEU REPUBLIKE SRBIJE I REPUBLIKE SRPSKE
(Sl. glasnik RS Meunarodni ugovori, br. 70/2007)
LAN 1.
Ovim zakonom potvruje se Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa izmeu Republike Srbije i Republike Srpske (u daljem tekstu: Sporazum), potpisan 26. septembra 2006. godine u Banja Luci, u
originalu na slubenim jezicima Republike Srbije i Republike Srpske.
Sporazum je sastavni deo zakona.
LAN 2.
Sporazum u originalnom tekstu glasi:
SPORAZUM
O USPOSTAVLJANJU SPECIJALNIH PARALELNIH
ODNOSA IZMEU REPUBLIKE SRBIJE I REPUBLIKE SRPSKE
Republika Srbija i Republika Srpska (u daljem tekstu: uesnice u Sporazumu) uspostavljaju specijalne paralelne odnose na osnovama:
uverenja da je dosledno, celovito i ubrzano sprovoenje Opteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini i njegovih aneksa (u daljem
tekstu: Mirovni sporazum) osnov za stvaranje uslova za trajan suivot
naroda i graana u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini u celini,
da je cilj uspostavljanja specijalnih paralelnih odnosa potpuno u skladu
s Mirovnim sporazumom,
uverenja da je uspostavljanje trajnog mira i stabilnosti u regionu od obostranog interesa,
potovanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i politike nezavisnosti
Bosne i Hercegovine,
123
BRANO MILJU
priznavanja podele nadlenosti izmeu Bosne i Hercegovine, kao drave, i njenih entiteta, kao to je to definisano Ustavom Bosne i Hercegovine,
potovanja ovlaenja i odgovornosti drava potpisnica Mirovnog sporazuma,
uverenja da e doprineti drutvenom, demokratskom i privrednom razvoju Republike Srbije i Republike Srpske, kao i Bosne i Hercegovine u
celini, i regiona.
I CILJEVI SPORAZUMA
lan 1.
Uspostavljanjem specijalnih paralelnih odnosa uesnice u Sporazumu
ele da, u skladu s Mirovnim sporazumom, ostvaruju:
razvoj institucionalnih i svih drugih oblika saradnje u okviru optih politikih i privrednih uslova, uz uvaavanje posebnih interesa,
razvoj transparentne saradnje njihovih izvrnih, zakonodavnih i drugih
institucija.
lan 2.
Uesnice u sporazumu e, u skladu s Mirovnim sporazumom i ustavima
Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, posebno unapreivati saradnju u
sledeim oblastima:
privreda i korienje privrednih resursa,
planiranje,
zakonodavstvo,
privatizacija i denacionalizacija,
nauka i tehnologija,
obrazovanje, kultura i sport,
zdravstvo i socijalna politika,
turizam i zatita okoline,
informisanje,
zatita sloboda i prava graana u skladu s najviim meunarodnim priznatim standardima,
suzbijanje kriminala.
124
II SPROVOENJE SPORAZUMA
lan 3.
Da bi se sprovodio Sporazum, uesnice u Sporazumu osnivaju Vee za
saradnju Republike Srbije i Republike Srpske (u daljem tekstu: Vee).
Vee ine predsednik Republike Srbije, predsednik Vlade Republike Srbije, predsednik Republike Srpske i predsednik Vlade Republike Srpske.
lan 4.
Rad Vea ureuje se Poslovnikom Vea.
Sednice Vea se odravaju, po pravilu, jednom u 3 (tri) meseca, naizmenino u Republici Srbiji i Republici Srpskoj.
lan 5.
Vee donosi predloge i preporuke za nadlene organe i institucije uesnica u Sporazumu.
Predlozi i preporuke donose se konsenzusom.
lan 6.
Vee imenuje dva sekretara Vea, jednog iz Republike Srbije i jednog iz
Republike Srpske.
Delokrug rada sekretara Vea ukljuuje sledee:
usklaivanje priprema za sednice Vea,
praenje izvravanja preporuka i predloga Vea,
pripremu dokumenata iz delokruga Vea,
druge sline poslove.
lan 7.
Da bi se ostvarivala saradnja u oblasti zakonodavstva, odravae se redovni kontakti izmeu Narodne skuptine Republike Srbije i Narodne skuptine Republike Srpske, na nivou predsednika skuptina i skuptinskih
radnih tela.
125
BRANO MILJU
lan 8.
Aneksi koje uesnice u Sporazumu budu donele radi sprovoenja Sporazuma smatrae se njegovim sastavnim delom.
III ZAVRNE ODREDBE
lan 9.
Danom stupanja na snagu ovog sporazuma prestaje da vai Sporazum
o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa izmeu Savezne Republike
Jugoslavije i Republike Srpske koji je potpisan 5. marta 2001. godine u Banja
Luci.
lan 10.
Sporazum i aneksi iz lana 8. ovog sporazuma stupaju na snagu datumom druge note kojom se uesnice u Sporazumu meusobno obavetavaju
o tome da su ispunjeni uslovi predvieni unutranjim zakonodavstvima za
njihovo stupanje na snagu.
Sporazum je sainjen 26. septembra 2006. godine u Banja Luci, u 2 (dva)
originalna primerka na slubenim jezicima Republike Srbije i Republike Srpske.
Za Republiku Srbiju,
Za Republiku Srpsku,
Predsednik Republike
Boris Tadi
Predsednik Republike
Dragan avi
Predsednik Vlade
Vojislav Kotunica
Predsednik Vlade
Milorad Dodik
LAN 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije Meunarodni ugovori.
126
PRILOG 5.
Predstavniki dom Parlamenta BiH
Federacija BiH
Republika Srpska
Izborna jedinica 1 tri zastupnika

(Velika Kladua, Cazin, Biha, Bosanski
Petrovac, Sanski Most, Drvar, Klju,
Bosansko Grahovo, Glamo, Livno,
Kupres, Tomislavgrad)
SDP 29.114 ili 23,99%
SDA 24.701 ili 20,36%
DNZ BiH 12.800 ili 10,55%
A-SDA 9.771 ili 8,05%
HDZ BiH 9.762 ili 8,05%
SBB BiH 7.625 ili 6,28%
SBiH 6.922 ili 5,70%
NSRB 6.622 ili 5, 46%
HDZ 1990-HSP BiH 6.159 ili 5,08%
SNSD 4.067 ili 3,35%

(Bosanski Novi/Novi Grad, Bosanska
Dubica/Kozarska Dubica, Prijedor,
Bosanska Gradika/Gradika, Laktai,
Srbac, Prnjavor, Bosanski
Petrovac/Petrovac, Sanski Most/Otra
Luka, Banja Luka, elinac,
Drvar/Istoni Drvar, Ribnik, Mrkonji
Grad, Jajce/Jezero, SkenderVakuf/Kneevo, Kotro Varo, ipovo,
Kupres, Kostajnica)
SNSD 120.790 ili 50,44%
SDS 36.833 ili 15,38%
PDP 19.046 ili 7,95%
DNS 15.051 ili 6,28%
DP 7.731 ili 3,23%
Izborna jedinica 2 tri zastunika

(Prozor- Prozor-Rama, Jablanica, Grad
Mostar izborna jedinica gradskog
podruja 4, Grad Mostar izborna
jedinica gradskog podruja 3, Grad
podruja 5, Grad Mostar izborna
jedinica gradskog podruja 1, Grad
podruja 2, Grad Mostar izborna jedinica gradskog podruja 6, Grad
podruja 7, Ljubuki, itluk, apljina,
Neum, Stolac, Ravno)
HDZ BiH 45.014 ili 38,05%
HDZ 1990 HSP BiH 22.559 ili 19,07%
SDA 14.721 ili 12,45%
SDP 12.792 ili 10,81%
NSRB 7.895 ili 6,67%
SBB BiH 7.489 ili 6,33%
SBiH 4.202 ili 3,55%

(Derventa, Bosanski Brod/Brod,
Odak/Vukosavlje, Bosanski
amac/amac, Oraje/Donji abar,
Modria, Gradaac/Pelagievo, Brko
Distrikt BiH (opcija RS) Bijeljina, Doboj,
Graanica/Petrovo, Lopare, Ugljevik,
Tesli)
SNSD 62.994 ili 42,89%
SDS 48.835 ili 29,59%
PDP 8.038 ili 4,87%
SDP 7.282 ili 4,41%
SP 6.151 ili 3,73%
127
BRANO MILJU
Izborna jedinica 3 etiri zastupnika

(Ilija, Hadii, Ilida, Novi Grad Sarajevo, Vogoa, Centar Sarajevo, Stari
Grad Sarajevo, Novo Sarajevo, Trnovo,
Pale (FBiH), Foa (FBiH), Gorade)
SDP 53.754 ili 28,33%
SBB BiH 34.051 ili 17,94%
SDA 29.979 ili 15,80%
SBiH 21.745 ili 11,46%
BPS 10.147 ili 5,35%

(Kalesija/Osmaci, Zvornik, ekovii,
Vlasenica, Bratunac, Srebrenica, Sokolac,
Han-Pijesak, Ilida/Istona Ilida, Stari
Grad Sarajevo/Istoni Stari Grad, Novo
Sarajevo/Istono Novo Sarajevo, Trnovo
(RS), Pale(RS), Rogatica, Mostar/Istoni
Mostar, Nevesinje, Kalinovik, Gacko,
Foa(RS), Gorade, ajnie, Rudo, Stolac/
Berkovii, Ljubinje, Bilea, Trebinje, Milii)
SNSD 56.403 ili 42,89%
SDS 34.14 ili 26,47%
PDP 8.18 ili 6,71%
SRS 4.24 ili 3,59%
DNS 4.26 ili 3,52%
Izborna jedinica 4 est zastupnika

(Doboj Jug, Teanj, Maglaj, Jajce,
Dobretii, epe, Zavidovii, Donji
Vakuf, Travnik, Zenica, Kakanj, Vare,
Olovo, Bugojno, Gornji Vakuf/Uskoplje,
Novi Travnik, Vitez, Busovaa, Fojnica,
Kiseljak, Visoko, Breza, Kreevo, Usora)
SDP 57.607 ili 24,28%
SDA 53.129 ili 22,40%
SBB BiH 33.458 ili 14,10%
HDZ BiH 27.320 ili 11,52%
SBiH 16.847 ili 7,10%
NSRB 15.011 ili 6,33%
HDZ 1990-HSP BiH 8.775 ili 3,70%
Izborna jedinica 5 pet zastupnika
(Odak, Domaljevac/amac, Oraje,
Gradaac, Lukavac, Srebrenik, Tuzla,
eli, Teoak, Banovii, ivinice,
Kalesija, Sapna, Kladanj)
SDP 76.868 ili 35,81%
SDA 47.799 ili 22,27%
SBB BiH 24.035 ili 11,20%
HDZ BiH 14.043 ili 6,54%
SBiH 12.277 ili 5,72%
BOSS 8.500 ili 3,96%
128
Rezultati izbora za skuptine kantona

Unsko-sanski kanton- 30 zastupnika
SDA 21.085 ili 23,45%
SDP 20.780 ili 23,11%
DNZ BiH 11.840 ili 13,17%
A-SDA 10.993 ili 12,23%
SBiH 7.253 ili 8,07%
SBB BiH 6.360 ili 7,07%
NSRB, KSPP, E5 i LDS Zajedno za
USK4.794 ili 5,33
Posavski kanton 21 zastupnik
HDZ BiH 6.413 ili 41,91%
HDZ 1990 3.425 ili 22,00%
SDA 1.602 ili 10,29%
SDP 816 ili 5,24%
POSAVSKA STRANKA
HSS-NHI 606 ili 3,89%
SBB BiH 512 ili 3,29%
Tuzlanski kanton 35 zastupnika
SDP 55.844 ili 30,90%
SDA 44.624 ili 24,69%
SBB BiH 18.983 ili 10,50%
SBiH 14.740 ili 8,16%
NSRB 8.884 ili 4,29%
BPS 6.702 ili 3,71%
HDZ BiH 5.617 ili 3,11%
Zeniko dobojski kanton
35 zastupnika
SDP 35.618 ili 25,40%
SDA 34.987 ili 24,95%
SBB BiH 18.071 ili 12,89%
SBiH 12.034 ili 8,58%
NS RB 9.057 ili 6,46%
HDZ BiH 7.326 ili 5,23%

BPS 4.825 ili 3,44%
Bosanskopodrinjski kanton
25 zastupnika
SDP 2.682 ili 24,48%
SDA 2.509 ili 22,90%
SBiH 1.628 ili 14,86%
SBB BiH 1.383 ili 12,62%
NS RB 1.085 ili 9,90%
BPS 705 ili 6,44%
Srednjebosanski kanton
30 zastupnika
HDZ BiH 20.260 ili 21,79%
SDP 16.546 ili 17,80%
SDA 16.002 ili 17,21%
SBB BiH 12.082 ili 13,00%
HDZ 1990-HSP BiH 6.584 ili 7,08%
SBiH 6.576 ili 7,07%
NS RB 5.671 ili 6,10%
HSS-NHI 2.896 ili 3,11%
Hercegovakoneretvanski kanton
30 zastupnika
HDZ BiH 22.367 ili 33,65%
SDA 9.914 ili 14,92%
SDP 9.002 ili 13,54%
HDZ 1990-HSP BiH 8.250 ili 12,41%
SBB BiH 4.947 ili 7,44%
HSP BiH 3.212 ili 4,83%
SBiH 2.634 ili 3,96%
NSRB 2.259 ili 3,40%
Zapadnohercegovaki kanton
23 zastupnika
HDZ BiH 17.526 ili 51,65%
129
BRANO MILJU
HDZ 1990-HSP BiH 5.211 ili 15,36%

HSP BiH 4.358 ili 4,83%
NSRB 3.883 ili 11,44%
Kanton Sarajevo 35 zastupnika
SDP 42.692 ili 24,19%
SDA 31.459 ili 17,82%
SBB BiH 30.619 ili 17,35%
SBiH 18.213 ili 10,32%
BPS 8.509 ili 4,82%
Naa stranka 8.385 ili 4,75%
BOSS 6.247 ili 3,54%
SDU BiH 6.019 ili 3,41%
NSRB 5.549 ili 3,14%
Livanjski kanton 25 zastupnika

HDZ BiH 6.247 ili 26,09%
SNSD 3.089 ili 12,90%
HDZ 1990-HSP BiH 3.080 ili 12,86%
HSP BiH 2.284 ili 9,54%
NSRB 2.264 ili 9,46%
HSS-NHI 1.217 ili 5,08%
DNS 1.205 ili 5,03%
SDA 1.130 ili 4.72%
SDP 990 ili 4,13%
Predsjednitvo BiH
Bonjaki lan:
Bakir Izetbegovi (SDA) 151.950 ili
34,80%
Fahrudin Radoni (SBB BiH)
133.882 ili 30,75%
Haris Silajdi (SBiH) 108.399 ili
24,90%
Srpski lan:
Neboja Radmanovi (SNSD-SP)
281.701 ili 49,76%
Mladen Ivani (Koalicija zajedno za
Srpsku) 265.957 ili 46,98%
Rajko Papovi ( Savez za demokratsku
Srpsku) 18.425 ili 3,25%
Hrvatski lan:
eljko Komi (SDP) 317.105 ili
60,96%
Borjana Krito (HDZ BiH)
101.586 ili 19,53%
Martin Ragu (HDZ 1990-HSP BiH)
55.644 ili 10,70%
Jerko Ivankovi-Lijanovi (NSRB)
42.627 ili 8,19%
130
Predstavniki dom Parlamenta Federacije BiH

Izborna jedinica 1 devet zastupnika
(Velika Kladua, Cazin, Biha,
Bosanska Krupa, Buim, Bosanski
Petrovac, Sanski Most, Klju)
SDA 25,60%
SDP 24,21%
DNZ 14,41%
A-SDA 10,38%
SBB BiH 7,39%
SBiH 7,60%
NSRB 3,72%
Izborna jedinica 2 pet zastupnika
(Odak, Domaljevac amac, Oraje,
Gradaac, Brko Distikt BiH (opcija
FBiH), Doboj Istok, Graanica)
SDP 29,34%
SDA 20,34%
HDZ BiH 14,80%
SBB BiH 9,47%
HDZ 1990-HSP BiH 7,81%
BPS 3,63%
SBiH 3,32%
Izborna jedinica 3
sedam zastupnika
(Lukavac, Srebrenik, Tuzla, eli)
SDP 36,88%
SDA 20,75%
SBB BiH 13,74%
SBiH 5,96%
NSRB 4,25%
HDZ 3,62%
BPS 3,35%
BOSS 3,05%

(Teoak, Banovii, ivinice, Kalesija,
Sapna, Kladanj)
SDA 33,52%
SDP 26,68%
SBiH 10,83%
SBB BiH 7,28%
A-SDA 5,29%
BPS 3,68%
Izborna jedinica 5 osam zastupnika
(Doboj Jug, Teanj, Maglaj, epe,
Zavidovii, Zenica, Usora)
SDP 28,81%
SDA 22,82%
SBB BiH 12,88%
SBiH 8,44%
HDZ BiH 8,8%
NSRB 4,96%
BPS 3,06%
(Kakanj, Vare, Olovo, Visoko, Breza)
SDA 26,73%
SDP 23,91%
SBB BiH 14,77%
SBiH 10,97%
NSRB 8,47%
HDZ 3,42%
BPS 3,30%
Izborna jedinica 7 est zastupnika
(Hadii, Ilida, Novi Grad Sarajevo,
Trnovo, Pale, (FBiH), Foa (FBiH),
Gorade)
SDP 25,19%
131
BRANO MILJU
SDA 17,81%
SBB BiH 17,79%
SBiH 13,61%
BPS 5,08%
NSRB 3,91%
BOSS 3,84%
SDP 14,79%
SBB BiH 7,55%
SBiH 4,24%
NSRB 4,21%

(Posuje, Grude, iroki Brijeg,
Izborna jedinica 8 devet zastupnika Ljubuki)
(Jajce, Dobretii, Donji Vakuf, Travnik, HDZ 54,88%
Bugojno, Gornji Vakuf/Uskoplje, Novi HDZ 1990-HSP BiH 27,19%
Travnik, Vitez, Busovaa, Fojnica,
NSRB 12,16%
Kiseljak, Kreevo)
Izborna jedinica 11 sedam zastupnika
HDZ 21,22%
(Ilija, Vogoa, Centar Sarajevo, Stari
SDP 19,14%
Grad Sarajevo, Novo Sarajevo)
SDA 17,62%
SDP 29,52%
SBB BiH 13,47%
SBB BiH 18,51%
HDZ 1990-HSP BiH 7,26%
SDA 16,69%
SBiH 6,21%
SBiH 9%
NSRB 5,94%
NS-NSP 3,88%
Izborna jedinica 9 osam zastupnika BPS 3,56%
(Prozor/Prozor Rama, Jablanica,
SDU BiH 3,06%
Konjic, Grad Mostar izborna jedinica
gradskog podruja 4, Grad Mostar
izborna jedinica gradskog podruja 3, (Drvar, Bosansko Grahovo/Grahovo,
Grad Mostar izborna jedinica grad- Glamo, Livno, Kupres (FBiH),
skog podruja 5, Grad Mostar
Tomislavgrad)
izborna jedinica gradskog podruja 1,
Grad Mostar izborna jedinica grad- HDZ 32,46%
HDZ 1990-HSP BiH 25,33%
skog podruja 2, Grad Mostar
izborna jedinica gradskog podruja 6, SNSD 13,28%
Grad Mostar izborna jedinica grad- NSRB 8,95%
skog podruja 7, itluk, apljina,
SDP 4,09%
Neum, Stolac, Ravno)
SDA 4,08%
HDZ 32,19%
DNS 3,75%
SDA 16,39%
HSS-NHI 3,54%
HDZ 1990-HSP BiH 15,10%
132
Rezultati izbora za Narodnu skuptinu Republike Srpske

Izborna jedinica 1 13 zastupnika
(Bosanski Novi, Bosanska Dubica,
Prijedor, Bosanska Gradika, Laktai,
Srbac, Prnjavor, Sanski Most/Otra
Luka, Kostajnica)
SNSD 41,17%
SDS 16,46%
DNS 9,60%
PDP 7,52%
SDP 3,11%
DP 3,11%
SRSRS 3%
NDS 4,45%
DP 3,71%
(Bosanski amac, Oraje/Donji abar,
Gradaac/Pelagievo, Brko Distrikt
BiH (opcija RS), Bijeljina, Lopare,
Ugljevik)
SNSD 34,01%
SDS 27,48%
PDP 6,98%
SPi PUP 5,29%
SDP 3,91%
DNS 3,81%
DP 3,69%

(Bosanski Petrovac, Banja Luka,
elinac, Drvar/Istoni Drvar,
Ribnik, Mrkonji Grad, Jajce/Jezero,
Skender-Vakuf/Kneevo, Kotor Varo, (Kalesija/Osmaci, Zvornik,
ipovo)
ekovii, Vlasenica, Bratunac,
SNSD 44,28%
Srebrenica, Sokolac, Han-Pijesak,
Ilida/Istona Ilida, Stari Grad
PDP 10,35%
Sarajevo/Istoni Stari Grad, Novo
SDS 9,91%
Sarejevo/Istono Novo Sarajevo,
DNS 7,03%
Trnovo (RS), Pale (RS), Rogatica,
SPI PUP 5,73%
Milii)
DP 5,01%
SNSD 37,44%
NDS 4,16%
SDS 22,89%
PDP 7,94%
DNS 5,47%
(Derventa, Bosansko Brod/Brod,
SPi PUP 3,97%
Odak/Vukoslavlje, Modria,
Doboj, Graanica/Petrovo, Tesli)
SDA 3,86%
SNSD 34,74%
SRS Vojislav eelj 3,50%
SDS 22,80%
SPi PUP 5,93%
(Mostar/Istoni Mostar,
DNS 5,38%
Nevesinje, Kalinovik, Gacko,
SDP 4,64%
Foa (RS), Gorade/novo Gorade,
ajnie, Rudo, Stolac/Berkovii,
PDP 4,46%
133
BRANO MILJU
Ljubinje, Bilea, Trebinje)

SNSD 42,20%
SDS 20,42%
PDP 7,72%
SRSRS 7,44%
DP 4,09%
DNS 3,95%
Naa stranka 3,87%
SRS Vojislav eelj 3,64%
SPi PUP 3,5
134
BIBLIOGRAFIJA
1. Abi-Saab, Georges, Conlusion in Marcelo G. Kohen (ed.), Secession, International Law Perspectives, Cambrige University Press, 2006.
2. Antevski, Miroslav, Regionalna ekonomska integracija u Evropi, IMPP,
Beograd, 1999.
3. Avramov, Smilja; Krea, Milenko, Meunarodno javno pravo, Nauna
knjiga, Beograd 1990.
4. Babi, Blagoje, Jugoslavija i Evropska unija, IMPP, 1996.
5. Boban, Ljubo, Maek i politika Hrvatske seljake stranke 19281941, Zagreb, 1974.
6. Bonnefous, E., L Idee europeenne et sa realisation, Paris, 1950.
7. Borgen J, Christofer, Kosovo Deklaration of Indepenence: Self-Determination,
Secession and Recognition, ASIl Insight, Vol. 12, Issue 2. Internet, http://
www.asil.org/insights/2008/02/insights080229.html. 22.05.2010.
8. Christakis, Theodore, Le droit a lautodetermination en dehors des situations de decolonisation, Paris, La documentation francase, 1999.
9. Cinamus (Kinam), Epitome rerum ab loanne et Alexio Commenis gestarum,
Meinecke, Bonn, 1836.
10. Comission Report to the Council and EP, com (96) 476, Brussels, 2. october
1996. i zakljuak Saveta EU od 26.02.1996.
11. Comission of the EC: Report on the feasibility of negotiationg a Stabilisation and Association with the Republic of Croatia, Brussels, 24.05.2000.
(COM) 311.
12. Crawford, James, The Creation of States in International Law, Oxford,
Clarendon Press, second edition, 2006.
13. irkovi, Sima, Die Bosnische Kirche, Rim, 1964.
14. urak, Nerzuk, Geopolitika kao sudbina, Sarajevo, 2002.
15. Davutoglu, Ahmet, Strateka dubina, Sarajevo, 2010.
135
BRANO MILJU
16. Delevi, Milica, Regional cooperatio in the Western Balkan, Chaillot

Paper, Pariz, jul 2007.
17. De Visscher, Charles, Droit International Public, Paris, 1953.
18. Dinan, Dezmon, Menjanje Evrope, istorija Evropske unije, Slubeni glasnik, Beograd, 2010.
19. ukanovi, D., i Antevski, M. (2008), Razlike i slinosti izmeu starog
i novog Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini - CEFTA,
u: Stoji Karanovi, E., prir., Centralnoevropska zona slobodne trgovine i interesi Srbije, Beograd: Institut za meunarodnu politiku i privredu.
20. Europe, Agenceinternationale d information pour la press, Luxemburg, 1998.
21. Friis L., Marphy A., Negotiating in a time of crisis: the Eu responce to the
military conflict in Kosovo, Europa university Institute, RSC, No 2000/20.
22. Gri, Mirko, Politika geografija, Beograd, 2000.
23. Hard, Majkl; Negri, Antonio, Imperija, Beograd, 1995.
24. Heywood, Andru, Key Concepts in Politics, Palgrave, 2000, p. 23; Hana
Arent, Poloaj oveka, New York, 2000.
25. Hopken, W., Die jugoslawischen Komunisten und die bosnischen Muslime,
Koln, 1989.
26. Huber, E., Die soziologischen Grundlagen und eine Entwicklungen des Volkerrechs, Berlin, 1928.
27. Imamovi, Muhamed, Historija Bonjaka, Sarajevo, 1998.
28. Iek, Tomislav, Djelatnost Hrvatske seljake stranke u BiH do zavoenja
diktature, Sarajevo, 1981.
29. Jovanovi, Slobodan, Drava,Geca Kon, A.D. Beograd, 1936.
30. Kova, Oskar, Regionalni pristup Evropske unije saradnji drava
prethodne Jugoslavije, Meunarodna politika, br.1051/1996.
31. Krea, Milenko, The Bandinter Arbitration Comission, Beograd, 1993.
32. Lopandi, Duko; Kronja, Jasminka, Regionalne inicijative i multilateralna
saradnja na Balkanu, Beograd, 2010.
33. Luki, Radomir, Istorija politikih i pravnih teorija, Beograd, 1995.
34. Malcolm, Noel, Bosnia A Short History, Macmillan, London, 1994.
35. Mates Leo, Neki problemi nauke o meunarodnim odnosima,
Meunarodni problemi, br. 1, 1963.
36. Mini, Jelica, EU Enlargement, Yugoslavia and the Balkans, EPUS, Beograd.
136
37. Parker, Geoffrey, Geopolitics: Past, Present and Future, Pinter, London,
1998.
38. Petrovi Pero, The importance of tourism for Regional development and cros
border cooperation, Turistiko poslovanje, Visoka turistika kola,
Beograd, 2010., br.6/2010,
39. Porphyrogenitus, Constantine, De administrando imperio, Washington,
DC, 1967.
40. Report from the Commission to the Coucill, SEC(96)252 final, Brisel
14.02.1996.
41. Samardi, Slobodan, Evropska unija kao model nadnacionalne zajednice,
Fondacija Fridrich Ebert, Beograd, 1998.
42. Skoko, Boo, Istraivanje Instituta FPN, Zagreb, 2010.
43. Spengler, Osvald, Propast Zapada, Zagreb, 1998.
44. SSPEU sa Srbijom na sajtu za proirenje:http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/serbia/key.document/saa.en.pdf
45. Spykman i., Nicholas, The Geography of the Peace, New York, 1944.
46. Stabilisation and Association Agrement between the Republic of Serbia and
the EU and their Member States.
47. Stojanovi, Radoslav, Spoljna politika Evropske unije, Beograd,1998.
48. ahovi, Milan, Meunarodno pravo i jugoslovenska kriza, IMMP,
Beograd, 1996.
49. ii, Ferdo, ur. i prev, Letopis popa Dukljanina, Beograd, 1928.
50. Tanaskovi, Darko, Islam i mi, Beograd, Partenon, 2002.
51. Ustav SRBiH, Slubeni list SRBiH, 31.juli 1990, XIVI-br. 21.
52. Ustavna povelja Srbije i Crne Gore.
53. Watson, Seton, The Role of Bosnia in International Politics, London, 1933.
54. Wright, Quincy, The Study of International Relations, New York, 1955.
55. Wilkes, Johan, The Illirians, Oxford, 1922.
56. Zakon o potvrivanju Sporazuma o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa izmeu Republike Srbije i Republike Srpske, Sl. Glasnik
RS Meunarodni ugovori, br. 70/2007.
57. http:/www.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP/TEXT+TA+
P7-TA-2011,0014+0+DOC+XML+VO/EN&language=EN od o1.o2.2011.
58. www.europa. eu.org i www.stabilitypact.org.
59. http://www.bhas.ba/Arhiva/2010/sao/ETS_2010M10_001_01-bh.pdf
137
PRILOZI
PROCES SARADNJE U JUGOISTONOJ EVROPI
POVELJA O DOBROSUSEDSTVU, STABILNOSTI,
BEZBEDNOSTI I SARADNJI U JUGOISTONOJ EVROPI
(Bukuret, 12. februar 2000)
Preambula
Mi, efovi drava i vlada zemalja uesnica u Procesu saradnje u
jugoistonoj Evropi (PSJIE);
predstavljajui slobodno izabrane vlade naih naroda,
sveano potvrujui nau bezrezervnu privrenost naelima i normama
ukljuenim u Povelju UN, kao i u Finalni akt iz Helsinkija i naknadne dokumente OEBS-a, kao i odgovarajue instrumente Saveta Evrope, koji imaju
za cilj unapreenje dobrosusedskih odnosa,
odluni da dalje radimo u cilju stvaranja uslova za prosperitet naih
nacija u uslovima mira, bezbednosti, dobrosusedstva i stabilnosti u naem
regionu,
vrsto opredeljeni da prevaziemo podele i sukobe u naem regionu
sveobuhvatnim i koherentnim pristupom regionalnoj saradnji, i ostvarimo
bliske veze sa drugim evroatlanskim zemljama i strukturama,
imajui u vidu razlike u ekonomskom razvoju i raznovrsnost specifinih
problema svake pojedine zemlje u naem regionu,
naglaavajui da je od sutinske vanosti da se jugoistona Evropa oslobodi nasilja i nesigurnosti i da se usmeri ka razvoju bezbednosti, prosperiteta, i demokratskog graanskog drutva, kako bi se nae zemlje
integrisale u evroatlansku porodicu slobodnih i demokratskih nacija,
izraavajui nau politiku volju da nastavimo Proces saradnje u
jugoistonoj Evropi na osnovama uzajamne koristi i jednakosti, u duhu solidarnosti i punog potovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta svih
drava u regionu,
139
Brano Milju
naglaavajui vanost unapreenja optih demokratskih vrednosti, potovanja i zatite ljudskih prava i osnovnih sloboda, ukljuujui prava lica
koja pripadaju nacionalnim manjinama, kao i potovanje vladavine prava
u naem regionu,
svesni postojee istorijske mogunosti za razvoj dobrosusedstva, saradnje i stabilnosti u naem regionu, stvorene eliminisanjem politikih i ideolokih podela u Evropi,
naglaavajui evropsku orijentaciju naih zemalja, kao sastavnog dela
njihovog politikog, ekonomskog i drutvenog razvoja,
izraavajui nau vrstu veru da je evropska i evroatlanska integracija
kljuna za podsticanje zajednikih ciljeva naih drava i da ne moe biti potpuna bez uea svih naih zemalja,
odluni da dalje razvijamo Proces saradnje u jugoistonoj Evropi, koji
su formirale zemlje u regionu kao izraz solidarnosti i kao okvir njihovih
usklaenih napora orijentisanih ka jaanju meusobnih veza i saradnje, kao
i veza sa drugim evroatlanskim dravama i strukturama,
imajui u vidu prethodne deklaracije usvojene od strane efova drava
i vlada,
kao i od strane ministara inostranih poslova, kao kljune etape u razvoju
ovoga okvira, ije poreklo proistie iz samog regiona,
vodei rauna o obavezama naih zemalja u okviru multilateralnih ili
bilateralnih ugovora i sporazuma, u skladu sa meunarodnim pravom,
Sporazumeli smo se o sledeem:
I OBIM I NAELA REGIONALNE SARADNJE
1. Osnovni cilj Procesa saradnje u jugoistonoj Evropi (PSJIE) je jaanje dobrosusedskih odnosa izmeu svih drava u regionu, radi pretvaranja regiona u oblast mira, bezbednosti, stabilnosti i saradnje. Obavezujemo se
da emo vrsto delovati kako bismo ostvarili ovaj cilj u duhu solidarnosti
i saradnje, u korist naih zemalja i naroda, kao i cele Evrope.
2. Namera nam je da stvorimo jugoistonu Evropu ija budunost e biti
mir, demokratija, ekonomski napredak i potpuna integracija u evropske
i evroatlanske strukture. Zbog toga se obavezujemo na nastavak
demokratskih i ekonomskih reformi u naim zemljama.
140
3. Potvrujemo odgovornost naih zemalja da blisko radimo sa

meunarodnom zajednicom, radi razvoja i implementacije zajednike
strategije za razvoj naeg regiona.
4. Pozdravljamo usvajanje Pakta za stabilnost u jugoistonoj Evropi i
oekujemo da sve meunarodne organizacije i institucije blisko sarauju
sa zemljama regiona u cilju uspene i brze implementacije njegovih ciljeva.
5. Mi smatramo da odgovori na nove izazove bezbednosti koje treba iz korena eliminisati, podrazumevaju angaovanje u irokom krugu oblasti,
kao i jaanje meunarodne solidarnosti, to obuhvata i nae ukljuivanje
u akcije spreavanja kriza i upravljanja krizama, operacije podrke miru,
preduzete od strane meunarodne zajednice, posebno u okviru UN,
NATO, OEBS, ZEU i drugih evroatlanskih institucija.
6. Mi pozdravljamo odlunost NATO da aktivno doprinese izgradnji
odnosa zasnovanih na veoj bezbednosti i saradnji sa zemljama regiona
i izmeu njih.
7. Okvir ovog procesa obuhvata politiku saradnju, koja se odnosi na pitanja bezbednosti i stabilnosti, razvoj ekonomske saradnje i saradnje u
oblasti ivotne sredine, podsticanje saradnje u oblastima humanitarnih
i socijanih pitanja i kulture, saradnju u oblastima pravosua i unutranjih
poslova, borbu protiv organizovanog kriminala, eliminisanje terorizma,
krijumarenja droga, oruja i trgovine ljudima.
8. Saradnja izmeu naih zemalja se zasniva na Povelji UN, na principima
punog potovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta svih zemalja u
regionu, na naelima OEBS-a i odgovarajuim dokumentima Saveta
Evrope, posebno Konvenciji o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
9. Potvrujemo da su nae vlade odgovorne svojim graanima, kao i da
imaju meusobne obaveze u vezi sa primenom pravila preuzetih
lanstvom u OEBS-u i koja su predmet direktnog i legitimnog interesa
svih drava regiona. Saglasni smo da potovanje tih obaveza predstavlja
jednu od osnova meunarodnih odnosa kojim elimo da pruimo
sutinski doprinos.
II CILJEVI I MEHANIZMI SARADNJE
II.1. Jaanje politike i bezbednosne saradnje
10. Verujemo da je bezbednost jugoistone Evrope sutinska za postizanje
dugorone stabilnosti u celom evroatlanskom podruju i da sve drave
141
Brano Milju
i narodi jugoistone Evrope treba da ive u miru i stabilnosti, kao i da

uspostave meusobne normalne odnose. U tom cilju, naa politika i
bezbednosna saradnja e biti usmerena na:
i. Stvaranje mirnih, dobrosusedskih odnosa u regionu pomirenjem,
potvrdom nedodirljivosti meunarodno priznatih granica, kao i
mirnim reavanjem sporova, na osnovu meunarodnog prava;
saraivaemo u okvirima UN, NATO, OEBS-a i drugih
meunarodnih foruma u cilju razvoja kontrole naoruanja i regionalnih mera za stvaranje poverenja i mehanizama saradnje u oblasti
bezbednosti.
ii. Spreavanje i okonavanje napetosti i kriza, kao preduslova za trajnu
stabilnost.
11. Osnovni oblici saradnje u oblastima politike i bezbednosne saradnje e
uglavnom biti sledei:
a. Podsticanje intenzivnog politikog dijaloga putem redovnih sastanaka
efova drava i vlada, ministara inostranih poslova i politikih direktora zemalja uesnica, kao i sektorskim meuvladinim sastancima o
pitanjima od uzajamnog interesa, shodno naknadnoj odluci;
b. Podsticanje meuparlamentarnog dijaloga, direktnih kontakata
izmeu predstavnika civilnog drutva, nevladinih organizacija i
linosti iz sveta kulture i obrazovanja.
c. Jaanje regionalne saradnje u oblasti bezbednosti, ukljuujui okvir
saradnje Ministara odbrane jugoistone Evrope, kao i Multinacionalne
mirovne snage jugoistona Evropa, koji predstavljaju instrumente
za razvoj poverenja i bezbednosti u regionu.
d. Zakljuenje multilateralnih i bilateralnih sporazuma o saradnji
izmeu zemalja uesnica, kao i podsticanje mera kojima se prevazilaze postojee situacije koje bi mogle izazvati konflikt u samim zemljama uesnicama.
e. Razmena miljenja u okviru konsultacija i, eventualno, radi preduzimanja zajednikih inicijativa o pitanjima koja se odnose na stabilnost,
bezbednost i dobrosusedske odnose u regionu, ukljuujui i primenu
deset principa Finalnog akta iz Helsinkija.
f. Unapreenje mera za uspostavljanje poverenja u regionu i posebno
normalizaciju odnosa izmeu svih strana uesnica.
142
g. Uz odravanje i razvoj svih postojeih aranmana, razmatranje u

okviru mehanizama PSJIE i u okviru drugih foruma predloga i ideja
o dodatnim merama koje bi imale za cilj da se odgovori na specifine
regionalne potrebe, u cilju spreavanja konflikata i smanjenje
napetosti, ukljuujui posmatrake misije, mirovne operacije ili aktivnosti upravljanja krizama.
h. Aktivno uee u naporima koje ulae meunarodna zajednica sa ciljem konsolidacije stabilnosti i bezbednosti u jugoistonoj Evropi, kako
u fazi planiranja, tako i u fazi implementacije.
II.2. Jaanje ekonomske saradnje
12. Ubeeni smo da jaanje ekonomske saradnje bilateralne, multilateralne, regionalne i saradnje izmeu regiona i ostatka Evrope predstavlja
sutinsku dimenziju dobrosusedskih odnosa, bezbednosti i stabilnosti
u naem regionu. U tom cilju, naa zajednika aktivnost e biti usmerena
na sledee:
i. Stvaranje odrive i dinamine trine privrede zasnovane na zdravim
makropolitikama, znatno poveanoj spoljnoj trgovini i privatnim investicijama, efikasnim i transparentnim carinama i trgovinskim i regulatornim reimima, na razvoju jakih trita kapitala i
diversifikovanom vlasnitvu, ukljuujui privatizaciju, to e voditi
ka irenju kruga prosperiteta za sve graane.
ii. Stvaranje uslova za individualnu punu integraciju naih zemalja u
evroatlanske politike, ekonomske i bezbednosne strukture.
13. Glavni instrumenti, mehanizmi i programi zajednike saradnje u
privrednoj oblasti su sledei:
a. Trgovina i unapreenje investicija, ukljuujui eliminisanje postojeih
prepreka radi podsticaja slobodnog kretanja roba, kapitala i trgovine,
olakavanje poslovnih kontakata, harmonizacija zakonodavstva sa
standardima EU, dalja liberalizacija i harmonizacija trgovinskih i
transportnih politika, zakljuenje sporazuma o trgovinskoj liberalizaciji i podrka uspostavljanju i efikasnom fukcionisanju instrumenata slobodne trgovine.
b. Poboljanje prekogranine saradnje u cilju podsticanja poslovne
saradnje, razvoja preduzea, finansijske saradnje i saradnje izmeu
tela koja predstavljaju poslovni sektor, transfera tehnologije i trita
143
Brano Milju
za mala i srednja preduzea; saradnja u oblastima turizma, zdravstva,

posebno u cilju zajednikog korienja resursa i objekata na
prekograninoj osnovi; poboljanje i olakavanje tokova informacija i
komunikacija izmeu graninih regiona, ukljuujui medije.
c. Unapreenje sveobuhvatnog Programa za razvoj integrisanog sistema
transportnih infrastruktura, ukljuujui projekte za drumski,
elezniki, vazduni, pomorski, reni i jezerski transport, kao i za
mostove i prekogranine infrastrukturne konstrukcije i razvoj, povezivanje transportnog sistema jugoistone Evrope sa centralnom i
istonom Evropom gradnjom odgovarajuih panevropskih koridora;
rehabilitacija i razvoj Dunava kao vodenog puta evropskog znaaja;
razvoj regionalne mree naftovoda i gasovoda, delova evropske
mree; povezivanje visokonaponskih elektrovoda u regionu i sa zapadnoevropskim sistemom; dalja modernizacija telekomunikacioih
sistema; saradnja u svim aspektima turistike industrije; razvoj novih
finansijskih instrumenata, zajedno sa meunarodnom zajednicom,
posebno sa meunarodnim finansijskim institucijama iji je zadatak
da realizuju te ciljeve.
d. Odravanje ministarskih i drugih sastanaka na visokom nivou o
razvoju infrastrukture u regionu, kao i redovni meuvladini sastanci,
najmanje jednom godinje, uz uee predstavnika zvaninih agencija,
eksperata i poslovne zajednice, u cilju podsticanja, praenja i
sprovoenja tekuih aktivnosti i razvoja novih oblika ekonomske
saradnje.
e. Uspostavljanje, usmeravanje i aktiviranje raznih zajednikih regionalnih programa, projekata, centara i institucija na osnovu analize koristi i trokova, uzajamnih interesa i potene distribucije izmeu
zemalja regiona.
f. Stalno i sistematsko podsticanje zvaninih agencija, udruenja i
poslovne zajednice u cilju stvaranja i implementacije okvira saradnje
u svim oblastima od zajednikog interesa.
II.3. irenje saradnje u oblastima ljudske dimenzije, demokratije,
pravosua i borbe protiv nelegalnih aktivnosti
14. Potvrujemo najvii znaaj intenziviranja kontakata i saradnje u ljudskoj
dimenziji, socijalnoj i kulturnoj oblasti, razvoju demokratskih institucija
i civilnog drutva, olakavajui slobodno kretanje informacija i ideja, kao
144
i graana. Podvlaimo da nae zemlje pridaju najvii prioritet zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao sutinske osnove dobre uprave, prijateljskih odnosa i uzajamnog razumevanja. U tom smislu, na zajedniki
napor e se usmeravati na:
i. Razvoj zrelih demokratskih procesa, zasnovanih na pluralizmu, slobodnim i potenim izborima, ija su osnova vladavina prava i puno
potovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, ukljuujui prava lica
koja pripadaju nacionalnim manjinama, sa zakonodavnim organima
koji su odgovorni pred svojim biraima, nezavisnim sudstvom i produbljavanjem i jaanjem civilnog drutva.
ii. Podsticanje drutvene harmonije u naim zemljama i u regionu i priznavanje vanosti koju nacionalne manjine mogu da igraju kao
drutveni i kulturni mostovi izmeu naih naroda.
15. Mehanizmi i programi zajednikih akcija u ovim irokim oblastima e
obuhvatiti:
a. Dalji razvoj saradnje u oblastima ljudske dimenzije, demokratizacije,
pravosua i vladavine prava, meuetnike tolerancije, slobodnog kretanja ljudi i ideja, obrazovanje mladih, programi eliminisanja
pogrenih predstava i predrasuda sve ovo bi trebalo da igra
znaajnu ulogu u jaanju stabilnosti i bezbednosti u naem regionu.
b. Podrka pojaanoj saradnji u oblastima obrazovanja, nauke i
tehnologije, kulture i umetnosti, poveana razmena i kontakti izmeu
novinara, kao i izmeu mladih, organizovanih nezavisno ili putem nacionalnih udruenja i obrazovnih institucija, sportska takmienja, festivali i druga zbivanja organizovana u cilju pribliavanja naih nacija.
c. Potovanje kulturnog naslea i regionalnih kultura, zatita i obnova
spomenika, ako je potrebno putem uzajamne pomoi, predstavljaju
drugu dimenziju naeg regiona, gde su razliite kulture koegzistirale
i cvetale. Osim saradnje u odgovarajuim institucijama, poput UNESCO-a, Saveta Evrope ili bilateralno, zemlje uesnice e stremiti
naprednijim oblicima saradnje u ovim oblastima, putem
odgovarajuih nadlenih tela, kao i podsticanjem rada nevladinih organizacija u tom pravcu.
d. Svesni opasnosti koju za nae narode predstavljaju terorizam, organizovani kriminal, nelegalno krijumarenje droga i oruja, kao i za
naa drutva u najirem smislu, izraavamo odlunost da ojaamo
saradnju izmeu zemalja uesnica u ovim oblastima putem novih i
145
Brano Milju
efikasnih mera i zajednikih akcija, kao i zajednikim radom u okviru

postojeih regionalnih i meunarodnih tela nadlenih za ova pitanja.
e. Jaanje pograninih kontrola u cilju borbe protiv opisanih aktivnosti,
kao i protiv nelegalnih migracija, usmeravanje nacionalnih vlasti u
pravcu razvoja saradnje, kao i koordinacija i brza razmena informacija
u ovoj oblasti, ako je potrebno i putem sporazuma i drugih instrumenata saradnje; aktivnosti u ovoj oblasti bi trebalo da potuju
meunarodne standarde za zatitu individualnih prava, kao i slobode
kretanja graana, bez uznemiravanja i diskriminacije.
f. Saradnja i zajednike akcije na zatiti ivotne sredine, posebno putem
sistematske razmene podataka, bilateralnim i multilateralnim sporazumima i konkretnim zajednikim projektima, posebno u pograninim
oblastima.
III ZAVRNE ODREDBE
16. Proces saradnje u jugoistonoj Evropi je sveobuhvatan okvir za regionalnu saradnju. Ponavljamo reenost da uestvujemo i blisko saraujemo
sa svim ostalim meunarodnim organizacijama i regionalnim inicijativama iji je cilj unapreenje bezbednosti, stabilnosti, ekonomski i socijalni razvoj u regionu, posebno sa UN, NATO, EU, OEBS, Savetom
Evrope, CMES, CEI, SECI, Roajomonskim procesom, kao i da koordiniramo nae aktivnosti kako bismo izbegli nepotrebna dupliranja.
17. Imajui u vidu specifinosti oblasti od interesa za druge regionalne inicijative, kao i injenicu da ne mogu sve zemlje uesnice u PSJIE da se
ukljue u te inicijative, naglaavamo vanost zakljuenja fleksibilnih
aranmana kojim bi se otvorili projekti i eme saradnje za uee ili za
korist svih zemalja regiona, to ne bi trebalo da utie na povelje ili pravila
pomenutih inicijativa.
18. Proces saradnje u jugoistonoj Evropi je otvoren, na osnovu sporazuma
izmeu drava uesnica, za uee na odgovarajui nain, za sve drave
koje geografski pripadaju ovom prostoru i koje se izjasne da u potpunosti prihvataju ovu Povelju.
19. Mogu se uspostaviti i aranmani o saradnji izmeu ogranienog broja
partnera u regionu koji su u skladu sa ciljevima ove Povelje, kao i povezivanje sa drugim regionalnim inicijativama, u formi zajednikih, kom146
plementarnih napora u cilju razvoja saradnje izmeu naih zemalja, u

statusu bilo punopravnih uesnika, bilo posmatraa, shodno situaciji.
20. Ova Povelja moe biti revidirana u cilju njenog osavremenjavanja, na
osnovu predloga od strane bilo koje drave uesnice, i uz saglasnost svih
ostalih zemalja uesnica.
21. Proceduralni aspekti mehanizma sprovoenja Proces saradnje u
jugoistonoj Evropi su ukljueni u dodatak ove Povelje.
Potpisano u Bukuretu, 12. februara 2000. godine
Emil Constantinescu
Bulent Ecevit
Ljubo Georgievski
Ivan Kostov
Ilir Meta
Costas Simitis
147
Brano Milju
Deseti sastanak efova drava i vlada Procesa saradnje u jugoistonoj Evropi

PROTOKOL
UZ POVELJU O DOBROSUSEDSTVU, STABILNOSTI, BEZBEDNOSTI
I SARADNJI U JUGOISTONOJ EVROPI
DRAVE UESNICE u Procesu saradnje u jugoistonoj Evropi (PSJIE)
koje su potpisale Povelju o dobrosusedstvu, stabilnosti, bezbednosti i saradnji u jugoistonoj Evropi u Bukuretu 12. februara 2000. godine (u daljem
tekstu: drave uesnice i Povelja);
IMAJUI U VIDU politiku odluku da razvijaju novi okvir odnosa u
kojem e region u veoj meri uticati na tok saradnje, kao i da ojaaju ulogu
PSJIE u arhitekturi regionalne saradnje u jugoistonoj Evropi;
POTVRUJUI osnivanje Saveta za regionalnu saradnju, bazirano na
njegovom usvojenom Statutu;
DOGOVORILE SU SE O SLEDEEM:
1. Aneks Povelje pod nazivom Proceduralni aspekti mehanizma
sprovoenja Procesa saradnje u jugoistonoj Evropi (PSJIE) amandira
se u cilju odraavanja nove uloge PSJIE u u arhitekturi regionalne saradnje u jugoistonoj Evropi;
2. Novi tekst aneksa Povelje, amandiran ovim Protokolom, dat je u prilogu.
3. Ovaj Protokol i amandiran Aneks predstavljaju integralni deo Povelje.
4. Original ovog Protokola bie deponovan u Bukuretu zajedno sa
Poveljom.
Potpisano u Zagrebu, 11. maja, 2007. godine.
148
Aneks
PROCEDURALNI ASPEKTI MEHANIZMA SPROVOENJA PROCESA
SARADNJE U JUGOISTONOJ EVROPI (PSJIE)
1. Predsedavajui PSJIE e se smenjivati godinje. efovi drava i/ili vlada
odredie redosled rotiranja.
2. efovi drava ili vlada drava koje uestvuju u PSJIE e odravati
godinje sastanke u cilju razmatranja celokupnog procesa saradnje i davanja smernica i preporuka za dalje aktivnosti. Samitom PSJIE predsedava ef drave ili vlade zemlje koja je domain skupa.
3. Sastanci ministara inostranih poslova su osnovni forum za konsultacije,
upravljanje regionalnom saradnjom i realizovanje ciljeva Procesa. Ministri e se sastajati najmanje jedanput godinje na formalnom sastanku
i jedanput godinje na neformalnom sastanku, u cilju politikih konsultacija i unapreenja saradnje o pitanjima regionalne stabilnosti,
bezbednosti i politike i ekonomske saradnje.
4. Ovim sastancima predsedava ministar inostranih poslova zemlje
domaina. Predsedavajui/a moe da predloi odravanje dodatnih
sastanaka ili drugih konsultativnih aranmana kada to zahtevaju okolnosti ili kada to zatrae njegove/njene kolege. Ovi sastanci se mogu
odrati u formama restriktivnog uea, kao kratkotrajni skupovi, ili na
margini meunarodnih skupova, kao radni sastanci.
5. Komitet politikih direktora sastavljen je od politikih direktora ministarstava inostranih poslova drava uesnica, ili od predstavnika koji
su za tu priliku odreeni. Komitetom politikih direktora predsedava
predstavnik zemlje domaina i Komitet se sastaje svaka tri meseca, u
cilju konsultacija, priprema i sprovoenja odluka samita i ministarskih
sastanaka, kao i realizacije drugih aktivnosti radi koordinacije i konsultacija o pitanjima od zajednikog interesa. On podnosi izvetaje ministrima. Komitet moe da se sazove i u formi sastanka uz iskljuivo
prisustvo predstavnika drava uesnica.
6. Predsedavajui priprema i distribuira pre sastanka Komiteta politikih
direktora nacrt izvetaja o aktivnostima i o takama dnevnog reda.
Predsedavajui i lanovi mogu takoe prezentirati Komitetu
neobavezujue, informativne radne dokumente.
149
Brano Milju
7. U sklopu svog zadatka da olaka koordinaciju i usaglaavanje, Komitet

prati napredak i situaciju u oblastima koja su navedena u ovoj Povelji,
kao i sprovoenje odluka usvojenih na samitu ili sastanku ministara.
Njegova vana uloga je da omogui ministrima da ispune svoj zadatak
usmeravanja i unapreenja saradnje kao obavljanja konsultacija o
drugim pitanjima koja su pokrenuta od strane lanica.
8. Komitet politikih direktora moe da osnuje ekspertske grupe i radne
grupe (task force) za pojedina pitanja saradnje na osnovu odluka ministara u konsultacijama sa generalnim sekretarom Saveta za regionalnu
saradnju (SRS).
9. Savet za regionalnu saradnju, u skladu sa svojim Statutom koji su
potvrdile sve drave uesnice, prua PSJIE operativnu podrku i predstavlja forum za kontinuirano angaovanje lanova meunarodne donatorske zajednice aktivnih u regionu.
10. Sektorski sastanci ili sastanci visokih predstavnika mogu biti organizovani na osnovu odluka ili preporuka samita ili sastanaka ministara inostranih poslova. Sektorski sastanci mogu biti organizovani od strane
bilo koje od drava uesnica, koja pokrene takvu inicijativu.
11. U cilju obezbeivanja kontinuiteta delovanja, formirae se Trojka PSJIE
na nivou ministara, politikih direktora i drugih visokih funkcionera.
Trojka, koju formiraju prethodni, sadanji i budui predsedavajui,
obavlja misije utvrivanja injenica i posmatrake misije, kao i bilo koji
drugi zadatak koji joj odredi ministarski sastanak. Predsedavajui moe
pozvati generalnog sekretara SRS da uzme uea u radu Trojke.
12. Predsedavajui odreuje koordinatora, a drave uesnice imenuju predstavnike kao osobe za kontakte, u cilju olakavanja korespondencije,
prikupljanja nacionalnih priloga i odgovarajuih informacija.
Predsedavajui ili njegov/njen predstavnik predstavlja PSJIE na sastancima drugih meunarodnih organizacija i regionalnih inicijativa po
pozivu.
13. Zadatke sekretarijata obavljaju predsedavajua zemlja i SRS.
14. Sve odluke PSJIE usvajaju se konsenzusom, to podrazumeva odsustvo
suprotstavljenog stava.
15. Drave uesnice PSJIE su lanice SRS i njegovog Upravnog odbora. One
obezbeuju u okviru SRS formata da Savet za regionalnu saradnju
sprovodi i usmerava aktivnosti u skladu sa osnovnim naelima ove
150
Povelje i odlukama sastanaka PSJIE. Drave uesnice PSJIE u SRS predstavljaju nacionalni koordinatori ili drugi odreeni visoki funkcioneri.
16. Godinji sastanci SRS odravaju se u vezi sa samitima PSJIE. Godinjim
sastancima SRS kopredsedavaju generalni sekretar SRS i ministar inostranih poslova drave koja predsedava PSJIE, sastanci se odravaju u
dravi koja predsedava PSJIE, a priprema ih generalni sekretar SRS u
koordinaciji sa predsedavajuim PSJIE.
17. Sastanke Upravnog odbora SRS saziva i priprema generalni sekretar SRS
u koordinaciji sa predsedavajuim PSJIE.
18. Generalnog sekretara SRS imenuju ministri inostranih poslova PSJIE, a
imenovanje potvruju efovi drava i vlada PSJIE u skladu sa odredbama Statuta SRS koji regulie i proceduru opoziva.
19. Generalni sekretar SRS predstavlja strateke aspekte svog godinjeg
izvetaja na samitu PSJIE i, po pravilu, uestvuje na sastancima PSJIE na
svim nivoima.
20. Mandat, sastav i druga pitanja u vezi sa funkcionisanjem Saveta za regionalnu saradnju i aktivnostima njegovog generalnog sekretara
sadrana su u odgovarajuim statutarnim dokumentima SRS.
21. PSJIE je otvoren za zemlje jugoistone Evrope. Te zemlje mogu uzeti
uee na sastancima PSJIE kao punopravni uesnici ili posmatrai,
shodno njihovoj elji i nakon odluke efova drava i vlada.
22. Plenarnim sesijama ministarskih sastanaka PSJIE mogu prisustvovati
specijalni gosti koji predstavljaju zemlje, meunarodne i regionalne organizacije i inicijative. Pozive upuuje predsedavajui na osnovu dogovora izmeu drava uesnica.
23. Posmatrai i specijalni gosti mogu uzimati re na plenarnim sastancima
PSJIE, na osnovu prethodne konsultacije sa dravama uesnicama.
24. PSJIE, preko predsedavajueg, odrava radne veze sa drugim
meunarodnim i regionalnim organizacijama ili inicijativama.
25. Predsedavajui moe da obavesti zainteresovane zemlje, kao i
meunarodne i regionalne organizacije ili inicijative o zajednikim
stavovima PSJIE i o usvojenim dokumentima.
151
Brano Milju
SAVET ZA REGIONALNU SARADNJU

ZAJEDNIKA DEKLARACIJA
O OSNIVANJU SAVETA ZA REGIONALNU
SARADNJU (SRS)
Predstavnici drava uesnica u Procesu saradnje u jugoistonoj Evropi
(PSJIE), Privremene administrativne misije Ujedinjenih nacija na Kosovu
(UNMIK) u ime Kosova u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, Evropske unije (EU), koju predstavlja Trojka sastavljena
od predstavnika drave predsedavajue EU, Evropske komisije i Sekretarijata Saveta, kao i onih donatorskih zemalja, meunarodnih organizacija i
meunarodnih finansijskih institucija koje znaajno i aktivno podravaju
regionalnu saradnju u jugoistonoj Evropi i prisustvuju sastanku u Sofiji 27.
februara 2008. godine (videti Aneks I)
potvruju iznova da je regionalna saradnja znaajan instrument za
unapreenje stabilnosti, sigurnosti i socijalnog i ekonomskog napretka u
jugoistonoj Evropi, kao i da procesi regionalne saradnje treba da se nastave
i razvijaju za dobrobit itavog regiona;
potvruju znaaj regionalne saradnje u reavanju zajednikih problema
zemalja jugoistone Evrope i stimulisanju procesa evropske i evroatlantske
integracije;
cene dosadanji doprinos meunarodne zajednice jaanju regionalne
saradnje u jugoistonoj Evropi i njenu kontinuiranu spremnost da prui
politiku, tehniku i finansijsku podrku;
odaju priznanje pozitivnim kretanjima u jugoistonoj Evropi u poslednjoj
deceniji i znaajnoj ulozi i doprinosu Pakta za stabilnost u jugoistonoj
Evropi u unapreenju stabilnosti, razvoja i saradnje u regionu;
naglaavaju potrebu da se ouvaju znaajni rezultati Pakta za stabilnost
u jugoistonoj Evropi, ukljuujui podsticanje i razvoj razliitih procesa
saradnje u oblasti demokratije, ekonomskog napretka, pravosua i unutranjih poslova i bezbednosti;
konstatuju uspenu saradnju zemalja regiona u okviru PSJIE i reenost
da jaaju njegovu ulogu u procesima regionalne saradnje;
naglaavaju vanost nove strukture za regionalnu saradnju u jugoistonoj
Evropi, iji je cilj da obezbedi strateku koordinaciju i razvoj regionalnih
152
procesa u saradnji sa PSJIE i koordinaciji sa EU, NATO, meunarodnim donatorima i finansijskim institucijama;
podseaju na odluke zasedanja Regionalnog stola PzSJIE u Beogradu
(maj, 2006) i Bukuretu (novembar 2006), samita PSJIE i Regionalnog stola
u Zagrebu (maj, 2007) u vezi sa transformacijom Pakta za stabilnost u
jugoistonoj Evropi u okvir u kojem e region imati aktivniju ulogu;
pozdravljaju potpisivanje sporazuna sa zemljom domainom 14. septembra 2007. godine u Plovdivu, koji je obezbedio pravni osnov za
funkcionisanje Sekretarijata Saveta za regionalnu saradnju:
izraavaju snanu podrku novoosnovanom Savetu za regionalnu saradnju u njegovim aktivnostima i svoje zajedniko razumevanje o sledeem:
1. cilj Saveta za regionalnu saradnju (SRS) je da nastavi fokusiranu regionalnu saradnju u jugoistonoj Evropi kroz okvir u kojem e region imati
aktivniju ulogu i koji e podravati evropsku i evroatlantsku integraciju;
2. Statut SRS (videti Aneks II) predstavlja osnovu za njegovo funkcionisanje;
3. u skladu sa Statutom SRS, uloga Upravnog odbora SRS je da operativno
usmerava i kontrolie rad SRS, a sastoji se od onih lanova SRS koji doprinose budetu Sekretarijata SRS, kao i EU koju predstavlja Trojka,
odnosno predsedavajui EU, predstavnici Evropske komisije i Sekretarijata Saveta;
4. SRS e delovati kao sredite regionalne saradnje u jugoistonoj Evropi,
politiki e usmeravati odgovarajue tematske regionalne radne grupe
i inicijative i primati njihove predloge i priloge;
5. SRS e, uz podrku generalnog sekretara i svog Sekretarijata lociranog
u Sarajevu, kao i svoje kancelarije u Briselu, pruati PSJIE operativnu
podrku i predstavljati forum za kontinuirano angaovanje lanova
meunarodne donatorske zajednice aktivnih u regionu; i
6. SRS e fokusirati svoje aktivnosti na prioritetne oblasti definisane Statutom: ekonomski i socijalni razvoj; infrastruktura; pravosue i unutranji
poslovi; bezbednost; razvoj ljudskog kapitala, kao i parlamentarna
saradnja kao sveobuhvatna tema, i odravae tesne radne veze sa svim
vanim akterima u ovim oblastima, odnosno sa vladama,
meunarodnim organizacijama, meunarodnim finansijskim organizacijama, civilnim drutvom i privatnim sektorom.
Usvojeno u Sofiji, 27. februara, 2008. godine.
153
Brano Milju
Aneks I
Uesnici u Savetu za regionalnu saradnju
Albanija
Austrija
Biva Jugoslovenska Republika
Makedonija
Bosna i Hercegovina
Bugarska
Crna Gora
eka Republika
Danska
Ekonomska komisija
Ujedinjenih nacija za Evropu
Evropska banka za obnovu
i razvoj
Evropska investiciona banka
Evropska unija (EU), koju
predstavlja Trojka sastavljena
od predstavnika predsedavajueg
EU, Evropske komisije,
Sekretarijata Saveta, kao
i predstavnik Evropskog
parlamenta
Finska
Hrvatska
Irska
Inicijativa za saradnju
u jugoistonoj Evropi (SECI)
Italija
Kanada
Litvanija
Maarska
Moldavija
154
NATO
Norveka
Organizacija za ekonomsku
saradnju i razvoj (OECD)
Organizacija za evropsku
bezbednost i saradnju (OEBS)
Poljska
Privremena administrativna misija
Ujedinjenih nacija na Kosovu
(UNMIK) u ime Kosova u skladu
sa rezolucijom Saveta bezbednosti
Ujedinjenih nacija 1244
Program za razvoj
Ujedinjenih nacija
Razvojna banka Savet Evrope
Rumunija
Savet Evrope
Savezna Republika Nemaka
Sjedinjene Amerike Drave
Slovaka
Slovenija
Srbija
Svetska banka
panija
vajcarska
vedska
Turska
Ujedinjeno Kraljevstvo
Ujedinjene nacije
Aneks II
STATUT SAVETA ZA REGIONALNU SARADNJU
UVOD
1. Pozitivna kretanja u jugoistonoj Evropi u poslednjoj deceniji i potreba
da se ouvaju znaajni rezultati Pakta za stabilnost u jugoistonoj Evropi
nametnuli su definisanje novog okvira za regionalnu saradnju u kojem
zemlje regiona imaju aktivniju ulogu uz nastavak podrke meunarodne
zajednice.
2. U skladu sa odlukama zasedanja Regionalnog stola Pakta za stabilnost u
Beogradu (maj, 2006) i Bukuretu (novembar, 2006), samita PSJIE i Regionalnog stola u Zagrebu (maj, 2007), zajedniki je odlueno da se Pakt
za stabilnost u jugoistonoj Evropi transformie u Savet za regionalnu
saradnju (SRS). Finalni sastanak Regionalnog stola Pakta za stabilnost
odrae se neposredno pre prvog sastanka SRS, najkasnije u februaru
2008. godine.
ZADACI SRS
3. Zadaci SRS su sledei: da odri fokusiranu regionalnu saradnju u
jugoistonoj Evropi u kojoj zemlje regiona imaju aktivniju ulogu; da
politiki usmerava i prima predloge i priloge od odgovarajuih radnih
grupa i inicijativa koje su aktivne u odreenim tematskim oblastima regionalne saradnje; da unapreuje proces evropske i evroatlantske integracije; i da usmerava sekretarijat SRS i njegovog generalnog sekretara.
4. SRS treba da obezbedi operativni kapacitet PSJIE kroz svoj sekretarijat
i radne grupe, kao i da predstavlja forum za kontinuirano angaovanje
lanova meunarodne donatorske zajednice koji su aktivni u
jugoistonoj Evropi.
PRIORITETNE OBLASTI SARADNJE U OKVIRU SRS
5. Prioritetne oblasti saradnje u okviru SRS su sledee:
a. ekonomski i socijalni razvoj;
b. infrastruktura;
c. pravosue i unutranji poslovi;
155
Brano Milju
d. saradnja u oblasti bezbednosti;

e. razvoj ljudskog kapitala, kao i
f. parlamentarna saradnja kao sveobuhvatna tema.
6. U kontekstu ovih prioritetnih oblasti posebno e se voditi rauna o rodnoj jednakosti, socijalnoj koheziji i ueu civilnog drutva.
7. SRS moe odluiti da, na osnovu preporuke generalnog sekretara i u
skladu sa politikim smernicama samita PSJIE, koriguje ove priorite u
zavisnosti od razvoja situacije u regionu.
FORMAT SASTANAKA SRS
8. lanovi SRS su drave uesnice u PSJIE, Privremena administrativna
misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) u ime Kosova, u skladu
sa rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, Evropska
unija (EU), koju predstavlja Trojka sastavljena od predstavnika
predsedavajueg EU, Evropske komisije i Sekretarijata Saveta, kao i one
donatorske zemlje, meunarodne organizacije i meunarodne finansijske institucije koje znaajno i aktivno podravaju regionalnu saradnju u
jugoistonoj Evropi.1 Prijem u lanstvo SRS podrazumeva saglasnost
svih postojeih lanova.
9. Godinji sastanak SRS odrava se neposredno pre samita PSJIE. Godinjem sastanku SRS kopredsedavaju generalni sekretar i ministar inostranih
poslova predsedavajue zemlje PSJIE, odrava se u dravi koja predsedava PSJIE, a priprema ga generalni sekretar u koordinaciji sa
predsedavajuim PSJIE. Godinji sastanak SRS odrava se na nivou visokih slubenika ili viem nivou. Na njemu se obezbeuje strateka koordinacija i razvoj procesa regionalne saradnje, razmatra i odobrava
godinji izvetaj generalnog sekretara o regionalnoj saradnji u
jugoistonoj Evropi, kao i strateki radni program za narednu godinu.
Godinji sastanak SRS otvoren je za ostale zemlje, meunarodne organizacije i partnere, kao i goste na osnovu njihovog zahteva i/ili na pred1
Na osnovu ovih kriterijuma, partneri Pakta za stabilnost, koji znaajno i aktivno

podravaju regionalnu saradnju u jugoistonoj Evropi, treba da izraze svoj interes
za lanstvo u SRS specijalnom koordinatoru Pakta za stabilnost do 15. novembra
2007. godine. Specijalni koordinator e, na osnovu konsultacija sa generalnim
sekretarom, predloiti listu lanova budueg SRS za usvajanje na poslednjem sastanku Regionalnog stola u februaru 2008. godine.
156
log generalnog sekretara nakon pribavljene saglasnosti lanova Upravnog odbora SRS.
10. U periodu izmeu godinjih sastanaka SRS, Upravni odbor SRS operativno usmerava i nadgleda rad SRS. Upravni odbor prihvata godinji
izvetaj generalnog sekretara i strateki radni program za narednu godinu, podrava generalnog sekretara u realizaciji zadataka i prati
napredak tokom godine. lanovi Upravnog odbora su oni lanovi SRS
koji uplauju sredstva u budet Sekretarijata SRS, kao i Evropska unija
koju predstavlja Trojka sastavljena od predstavnika predsedavajueg
EU, Evropske komisije i Sekretarijata Saveta2 Upravni odbor SRS sastaje
se kvartalno, a predsedava generalni sekretar. Sastanke Upravnog odbora SRS saziva i priprema generalni sekretar u koordinaciji sa
predsedavajuim PSJIE. Upravni odbor SRS sastaje se na nivou nacionalnih koordinatora, koji su vii dravni slubenici zadueni za koordinaciju
uea u SRS na nivou nacionalnih dravnih uprava
11. Domain sastanka snosi sve trokove odravanja sastanka, ako to nije
drugaije regulisano ili ako se sastanak ne odrava u seditu Sekretarijata
SRS, dok ostali uesnici pokrivaju trokove puta i smetaja svojih delegacija.
12. Odluke SRS donose se konsenzusom, to podrazumeva odsustvo
prigovora.
STRUKTURE SRS
13. Generalni sekretar je istaknuta politika linost iz regiona, sposobna da
sarauje sa donatorskim dravama i meunarodnim organizacijama,
kao i da sarauje sa vladama u regionu na najviem odgovarajuem
nivou, a takoe ima iskustvo uspenog angaovanja u regionalnoj saradnji. Mandat generalnog sekretara je sledei:
a. promocija i podrka realizaciji ciljeva SRS, posebno unapreenje regionalne saradnje, praenje i koordinacija regionalnih aktivnosti i inicijativa u jugoistonoj Evropi, kao i podrka procesu evropske i
evroatlantske integracije;
2
Minimalna kontribucija u budet Sekretarijata SRS od 50.000 evra neophodna je

za lanstvo u Komitetu SRS. Kontribucije drava uesnica PSJIE i UNMIK/Kosovo
regulisane su posebnim dokumentom.
157
Brano Milju
b. predsedavanje kvartalnim sastancima Upravnog odbora SRS i kopredsedavanje godinjim sastancima SRS zajedno sa predsedavajuim
ministrom inostranih poslova PSJIE;
c. rukovoenje Sekretarijatom SRS sa izvrnim ovlaenjima u odnosu
na zaposlene, ukljuujui zapoljavanje osoblja i menadment;
d. odravanje intenzivnih veza sa svim lanovima i partnerima SRS,
posebno sa dravama uesnicama u PSJIE, kao i sa odgovarajuim regionalnim inicijativama i organizacijama;
e. pruanje podrke i predsedavajuem PSJIE kroz rad Sekretarijata,
ukljuujui pripremu sastanaka i konferencija;
f. uee na sastancima PSJIE na svim nivoima;
g. podnoenje godinjeg izvetaja o regionalnoj saradnji u jugoistonoj
Evropi i godinjeg stratekog radnog plana SRS na razmatranje i
odobrenje;
h. prezentiranje stratekih aspekata godinjeg izvetaja na samitu PSJIE
i doprinos izradi politikih smernica PSJIE;
i. tesna saradnja sa svim institucijama EU i dravama njenim lanicama
u cilju podrke procesu evropskih integracija u jugoistonoj Evropi i
zalaganje za punu komplementarnost regionalne saradnje sa procesom integracije u EU;
j. tesna saradnja sa ostalim meunarodnim institucijama i organizacijama, ukljuujui meunarodne finansijske institucije, i saradnja sa privatnim sektorom u promovisanju regionalne saradnje u jugoistonoj
Evropi, kao i podrka ueu aktera civilnog drutva u procesima regionalne saradnje;
k. fokusiranje rada SRS na prioritetne oblasti regionalne saradnje;
l. pomo u obezbeivanju finansiranja regionalnih aktivnosti pod okriljem SRS.
14. Proces imenovanja generalnog sekretara je sledei:
a. drave uesnice PSJIE mogu predloiti svaka po jednog
odgovarajueg kandidata predsedavajuem PSJIE, u skladu sa
uslovima koje odreuje mandat generalnog sekretara, najkasnije u
roku od 6 nedelja pre poetka samita PSJIE. Predsedavajui PSJIE o
predlogu odmah obavlja konsultacije sa lanovima Upravnog odbora
SRS i dravama uesnicama u PSJIE;
158
b. konsultacije se zakljuuju 3 nedelje pre samita PSJIE;

c. Komitet politikih direktora PSJIE utvruje predlog za imenovanje,
uzimajui u obzir rezultate konsultacija, najkasnije 2 nedelje pre
poetka samita PSJIE;
d. predlog za imenovanje upuuje se Upravnom odboru SRS na razmatranje i potvrivanje na godinjem sastanku SRS dan pre samita PSJIE,
e. nakon potvrivanja na godinjem sastanku SRS, generalnog sekretara
imenuju ministri inostranih poslova PSJIE dan pre samita PSJIE;
f. samit PSJIE odobrava imenovanje.
15. Generalni sekretar se imenuje na tri godine sa mogunou produenja
mandata na jo dve godine.
16. Mandat generalnog sekretara moe biti prekinut odlukom Upravnog
odbora SRS u skladu sa njegovim/njenim ugovorom. Procedura
razreenja generalnog sekretara moe biti pokrenuta na zahtev najmanje
dva lana Upravnog odbora SRS i potrebno je da odluka bude usvojena
konsenzusom minus jedan lan Upravnog odbora SRS, a postaje punovana
nakon sprovoenja pismene procedure izmeu drava uesnica PSJIE.
17. U sluaju nesposobnosti ili razreenja generalnog sekretara, Upravni
odbor SRS donosi odluke kojima obezbeuje funkcionisanje Sekretarijata
SRS, ukljuujui imenovanje vrioca dunosti generalnog sekretara do
formalne odluke o preuzimanju funkcije u skladu sa takom 14.
18. Generalni sekretar odgovara Upravnomg odboru SRS za namensko
korienje sredstava iz budeta Sekretarijata SRS. Procedure administrativnog i finansijskog upravljanja budetom Sekretarijata SRS definisane su posebnim dokumentom na osnovu saglasnosti Upravnog
odbora SRS.
19. Sekretarijat SRS, kojim rukovodi generalni sekretar, podrava SRS, kao
i PSJIE, u obavljanju njihovih zadataka u smislu pripreme i realizacije
odluka godinjeg sastanka SRS i Upravnog odbora, kao i odluka samita
i/ili ministarskih sastanaka PSJIE. Sekretarijat prua tehniku, organizacionu i analitiku pomo generalnom sekretaru, godinjem sastanku
SRS i Upravnog odbora, kao i operativnu podrku, ukoliko je zatraena,
u pripremi ministarskih sastanaka i samita PSJIE. Predstavlja koordinacioni okvir za aktivnosti regionalne saradnje u jugoistonoj Evropi, kao
i informacioni centar za te aktivnosti.
159
Brano Milju
20. Osoblje Sekretarijata, izuzev generalnog sekretara, bira se na osnovu

konkursa u skladu sa propisanim kvalifikacijama, uzimajui u obzir
rodnu i geografsku izbalansiranost. Generalni sekretar, takoe, moe
prihvatiti upuivanje kadrova za obavljanje odreenih zadataka.
21. Generalni sekretar odreuje, u konsultacijama sa lanovima Upravnog
odbora SRS, svog zamenika iz reda viih slubenika Sekretarijata, koji
ga zamenjuje kada je to neophodno.
22. Sekretarijat je lociran u Sarajevu i zemlja domain se obavezala da
obezbedi potreban pravni osnov.
23. Sekretarijat SRS ima Kancelariju za vezu sa evropskim i evroatlantskim
institucijama u Briselu koja prua podrku PSJIE u skladu sa takom 4.
24. Radni jezik na sastancima SRS, kao i u Sekretarijatu, jeste engleski jezik.
RELACIJA IZMEU SRS I POJEDINANIH RADNIH GRUPA
I INICIJATIVA
25. Radi realizacije svojih ciljeva u prioritetnim oblastima, SRS prati i, ukoliko
je to potrebno, olakava rad odgovarajuih radnih grupa i inicijativa u
regionalnoj saradnju u jugoistonoj Evropi. Posebno, SRS pomae radnim
grupama/ inicijativama u obezbeivanju regionalne i meunarodne
politike, tehnike i finansijske podrke neophodne za realizaciju njihovih
ciljeva. Odgovarajui odnos uspostavie se izmeu SRS i aktivnih i
buduih pojedinanih radnih grupa/inicijativa, u cilju jaanja zajednikih
aktivnosti i izbegavanja njihovog nepotrebnog dupliranja.
160
CEFTA 2006
CEFTA SAMIT
(Bukuret, 19. decembar 2006. godine)
ZAJEDNIKA DEKLARACIJA
PREDSEDNICI VLADA,
PREDSTAVLJAJUI Republiku Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Republiku Bugarsku, Republiku Crnu Goru, Republiku Hrvatsku, Republiku Makedoniju, Republiku Moldaviju, Rumuniju, Republiku Srbiju i specijalni
predstavnik generalnog sekretara, Privremena administrativna misija Ujedinjenih nacija u ime Kosova, u skladu sa Rezolucijom 1244 (1999) SBUN, na sastanku u Bukuretu 19. decembra 2000. godine na poziv premijera Rumunije;
POZDRAVLJAJUI iniciranje i uspeno zakljuivanje zvaninih pregovora o Sporazumu pod okriljem Pakta za stabilnost u jugoistonoj Evropi,
sledei Deklaraciju predsednika vlada sa sastanka CEFTA u Zagrebu 29. novembra 2005. godine, kao i zakljuke sastanka predsednika vlada u Bukuretu
6. aprila 2006. godine, ime je omogueno istovremeno pristupanje CEFTA
svih strana potpisnica ove Zajednike deklaracije i izmene i dopune CEFTA.
Naziv konsolidovanog teksta ovog Sporazuma je CEFTA 2006;
POZDRAVLJAJUI moderan i sveobuhvatan karakter zakljuenog sporazuma CEFTA 2006, efikasne proceduralne aranmane i otvorenost za sve
strane u regionu pod uzajamno usaglaenim uslovima;
PODSEAJUI da je regionalna saradnja integralni deo odnosa
Evropske unije sa regionom, kako je ocenjeno u zakljucima Saveta za opte
i spoljne poslove Evropske unije 20. marta 2006. godine, kao i da je
budunost zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, sa lanstvom kao
krajnjim ciljem, u skladu sa Solunskom deklaracijom iz juna 2003. godine;
PODSEAJUI da je u prolosti CEFTA doprinela pripremi lanova za
pristupanje Evropskoj uniji;
POTVRUJUI prednosti koje e doneti sprovoenje CEFTA 2006;
KONSTATUJUI da CEFTA 2006 istovremeno predstavlja uspean zavretak pregovarakog procesa i poetak nove ere koju e karakterisati vea
politika stabilnost, ekonomski razvoj i dobrosusedski odnosi svih strana
Sporazuma;
161
Brano Milju
UVERENI da e CEFTA 2006, takoe, predstavljati odgovarajui okvir

za pomo svim stranama u ostvarivanju ekonomskih reformi neophodnih
za jae veze sa Evropskom unijom i dalju integraciju u multilateralni trgovinski sistem;
POZDRAVLJAJUI pomo koju je u prolosti pruila meunarodna zajednica i oekujui da se kontinuirana pomo stranama potpisnicama nastavi i ubudue u pravcu jaanja regionalnog vlasnitva;
Mi, predsednici vlada,
POTVRUJEMO svoju spremnost i sposobnost da preuzmemo odgovornost za razvoj i ostvarivanje trgovinske politike u regionu kao deo procesa
sukcesivnog prenoenja regionalnog vlasnitva nad aktivnostima Pakta za
stabilnost u jugoistonoj Evropi;
IZRAAVAMO svoju punu podrku dananjem potpisivanju CEFTA
2006 koje oznaava istovremeno pristupanje CEFTA svih strana potpisnica
ove Zajednike deklaracije, kao i izmene i dopune CEFTA.
OBAVEZUJEMO SE da preduzmemo sve neophodne korake u skladu
sa naim ustavnim odredbama, u cilju promptne ratifikacije CEFTA 2006 sa
ciljem da, po mogunosti, stupi na snagu do maja 2007. godine;
IZRAAVAMO SPREMNOST da obezbedimo efikasno i efektivno
sprovoenje CEFTA 2006;
OBAVEZUJEMO SE da kontinuirano radimo na identifikovanju, izmeni
i uklanjanju necarinskih barijera u trgovini u okviru CEFTA 2006;
OBAVEZUJEMO SE da primenjujemo pravila zajednikog porekla, koja
omoguava CEFTA 2006, kao i da koristimo prednosti koje iz njih proistiu
i da radimo u pravcu ukljuivanja u Evromediteransku zonu dijagonalne
kumulacije, kako je to predvieno u Komunikaciji Evropske komisije od 27.
januara 2006. godine;
SAGLASNI smo da e potpisivanje CEFTA 2006 otvoriti novu eru u
naim meusobnim odnosima, kao i u odnosima sa Evropskom unijom i
meunarodnom zajednicom.
Usvojeno u Bukuretu, dana 19. decembra 2006. godine.
Republika Albanija
Sali Berisha,
predsednik Vlade
162
Bosna i Hercegovina
Adnan Terzi,
predsednik Vlade, predsednik Saveta ministara
Republika Bugarska
Roumen Ovcharov,
ministar ekonomije i energetike
Republika Hrvatska
Damir Polanec,
potpredsednik Vlade
Republika Makedonija
Zoran Stavrevski,
potpredsednik Vlade
Republika Moldavija
Vitalie Vrabie,
potpredsednik Vlade, ministar za lokalnu javnu upravu
Republika Crna Gora
eljko turanovi,
predsednik Vlade
Rumunija
Calin Popesku-Tariceanu,
predsednik Vlade
Republika Srbija
Vojislav Kotunica,
predsednik Vlade
Privremena administrativna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu
Joachim Rucker,
specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija
163
DRUGI DEO
I
ULOGA I MESTO REPUBLIKE SRBIJE
U JUGOISTONOJ EVROPI:
KONSTRUKTIVNI INILAC
REGIONALNE SARADNJE
Jugoistona Evropa se prostire od Crnog mora na istoku do Transkog zaliva Jadranskog mora na zapadu i obuhvata Grku, Tursku, Bugarsku i Rumuniju, Hrvatsku, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu,
Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju, a veoma esto, prema pojedinim
geopolitiarima, i Moldaviju i Sloveniju. Zapadnim Balkanom su, sa
druge strane, oznaene drave nastale na tlu bive Jugoslavije, izuzimajui Sloveniju (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora i
Makedonija) i Albanija.1 Uvoenje termina Zapadni Balkan gotovo
da u potpunosti koincidira sa postepenim razvojem regionalnog pristupa Evropske unije (nakon 1996. godine) i Procesa stabilizacije i pridruivanja (2000) prema, viegodinjim sukobima optereenoj, regiji.
Sa ciljem izbegavanja moguih nejasnoa u vezi sa definisanjem regionalnog pristupa Evropske unije prema jugoistoku kontinenta,
dolo je, naime, poetkom protekle decenije, najpre i do razgranienja
dva navedena pojma Jugoistona Evropa i Zapadni Balkan.2
1
Videti: Predrag Simi, Do the Balkans Exist?: Vision of the Future of Southeastern
Europe: Perspectives from the Region, in: Predrag Simi, Gordana Ili, Zlatko Isakovi, Ivan Krastev and Krassen Stanchev (eds), The European Union, NATO and
their Southeastern European Neighbors, Institute of International Politics and Economics, Konrad Adenauer Stiftung, Belgrade, 2002, pp. 1330.
2
Videti: Dragan ukanovi, Zapadni Balkan: od sukoba do evrointegracija, Godinjak Fakulteta politikih nauka 2009, Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu, uredio Ilija Vujai, godina III, broj 3, Beograd, 2009, str. 497508.
167
Dragan ukanovi
Disolucija bive Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije

(19912008) pratila je tenja novih postkomunistikih elita da se na
njenom tlu formiraju nove, monoetnike dravne tvorevine dravenacije.3 Navedeni proces umnogome je priveden kraju zahvaljujui
konstituisanju etiri monoetnike drave (Slovenije, Hrvatske, Srbije
i Makedonije), jedne troetnike (duboko podeljene Bosne i Hercegovine) i jedne deklarativno graanske (Crne Gore) na postjugoslovenskom tlu.4 Ovaj proces je pratila i radikalna izmena etnike strukture
postjugoslovenskih drava i entiteta i stvaranje zaokruenih etnikih
teritorija u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.5 Istovremeno,
naslee oruanih sukoba na postjugoslovenskom prostoru (1991
1999) ostavilo je duboke posledice na meudravne odnose izmeu
novonastalih drava u okviru regije, koju je Evropska unija poetkom
ove decenije oznaila kao Zapadni Balkan. (Prilog broj 1)
U okvirima predominantnih sfera politike, strune i kulturne javnosti drava regije Zapadnog Balkana jo uvek preovlauju dva
usmerenja u vezi sa buduim razvojem meudravnih odnosa na Balkanu. Sa jedne strane, postoji orijentacija po kojoj putem utvrivanja
istine, odgovornosti i pomirenja treba prevazii loe naslee balkanskih sukoba 90-ih godina XX veka, dok, sa druge strane, postoji vienje po kome su sukobi imanentni Balkanskom poluostrvu i jugoistoku
Evrope, te da se oni vremenski ciklino ponavljaju. Ovo vienje se zasniva i na stalnom dokazivanju civilizacijskih, verskih, etnikih i drugih razlika izmeu junoslovenskih naroda, kao i albanskog naroda
na Zapadnom Balkanu. U skladu sa tim da li su politike, kulturne ili
naune elite, koje zagovaraju prvo ili drugo vienje dominantne, kreiraju se bilateralni i multilateralni odnosi izmeu drava u regionu.
3
Videti: Robert M. Hejden, Skice za podeljenu kuu: ustavna logika jugoslovenskih sukoba,
Samizdat B92, Beograd, 2003, str. 65107.
4
Dragan ukanovi, Institucionalni modeli i demokratizacija postjugoslovenskih drava,
Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2007, str. 4973.
5
Goran Nikoli, Etniki aspekt polisa stanovnitva 2011. godine u tokavskim
zemljama, B92, 28. januar 2011, Internet, http://blog.b92.net/text/17127/Etnicki-aspekt-popisa-2011-u-%E2%80%99stokavskim-zemljama%E2%80%99/,
30/01/2011.
168
Prilog br. 1: Etnike strukture Hrvatske,

Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore
plava boja Srbi, uta boja - Hrvati, crvena - Crnogorci, zelena boja - Bonjaci, tamno
crvena - Albanci, zeleno-uta boja - Maari, siva boja - Slovaci, Bugari i Italijani
Izvor: Goran Nikoli, Etniki aspekt polisa stanovnitva 2011. godine u tokavskim
zemljama, B92, 28. januar 2011, Internet, http:// http://blog.b92.net/text/17127/
Etnicki-aspekt-popisa-2011-u-%E2%80%99stokavskim-zemljama%E2%80%99/,
30/01/2011.
Vodei faktori savremene meunarodne zajednice, a pre svega

Sjedinjene Amerike Drave i Evropska unija, od trenutka okonanja
oruanih sukoba na tlu nekadanje Jugoslavije u potpunosti su podravale normalizaciju i konsolidaciju bilateralnih i multilateralnih odnosa izmeu novonastalih drava i entiteta.6 Zato se tokom proteklih
petnaestak godina u potpunosti moe uoiti postepen prelazak Zapadnog Balkana iz zone oruanih sukoba, preko regiona u kome se
stabilizuju demokratske, ekonomske i bezbednosne prilike do regije
6
Leila Simona Talani, EU and the Balkans: policies of integration and disintegration,
Cambridge Scholars Press, 2008, pp. 78101.
169
Dragan ukanovi
u kojoj su sve drave nedvosmisleno orijentisane ka pristupanju Evropskoj uniji i Severnoatlantskom savezu.7
Svakako jedan od najznaajnijih spoljnopolitikih prioriteta Republike Srbije, prema brojnim istupanjima pre svega predsednika Republike, Borisa Tadia i ministra spoljnih poslova Vuka Jeremia,
predstavlja uspostavljanje dobrih bilateralnih odnosa sa dravama Jugoistone Evrope, kao i intenziviranje regionalne saradnje u okviru
brojnih regionalnih inicijativa.8 Treba naglasiti da su protekla, 2010.
godina, kao i tekua godina obeleene sutinskim poboljanjem odnosa Srbije sa susedima na Zapadnom Balkanu.9 Srbija je, sa druge
strane, moda u najnepovoljnijoj poziciji u odnosu na druge drave
nastale od Jugoslavije. Ona jo uvek nema jasno formulisane i definisane spoljnopolitike prioritete,10 ali ujedno mora da napravi prelaz
iz jedne faze svojevrsnog regionalnog hegemona (tokom 90-ih godina
XX veka) u konstruktivnog inioca regionalne saradnje. Ovaj prelaz
se, meutim, ini sve izvesnijim i Srbija postepeno transformie svoju
poziciju u regionalnim okvirima postavljajui se kao inilac stabilnosti
i saradnje.
Zvanina Srbija, ipak, imajui u vidu konkretne spoljnopolitike
aktivnosti razliito tretira svoje takozvane nove susede, odnosno drave koje su nastale tokom disolucije bive jugoslovenske federacije.11
7
Dragan ukanovi, Zapadni Balkan: od sukoba do evrointegracija, Godinjak

Fakulteta politikih nauka 2009, op. cit., str. 497508.
8
Videti: Dragan ukanovi i Ivona Laevac, Prioriteti spoljnopolitike strategije
Republike Srbije, Meunarodni problemi, godina LXI, broj 3, 2009, str. 343364.
9
Videti vie u: Dragan ukanovi, Spoljnopolitiki prioriteti Republike Srbije u
bilateralnim i multilateralnim odnosima sa susedima , u: Edita Stoji-Karanovi
i Slobodan Jankovi (urs), Elementi strategije spoljne politike Srbije, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2008, str. 85105.
10
Videti pregled spoljnopolitikih dokumenata Savezne Republike Jugoslavije, dravne zajednice Srbija i Crna Gora i Srbije nakon 2000. godine u: Nataa Dragojlovi,
Stanislav Sretenovi, Dragan ukanovi, Dragan ivojinovi (urs), Spoljna politika
Srbije: strategije i dokumenti, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2010, str. 278320.
11
Dragan ukanovi, Jugoistona Evropa resetovanje sa susedima, u: Borivoj
Erdeljan (ur.), Srbija i svet: zbornik radova, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2010,
str. 4550.
170
Sa jedne strane, zvanini Beograd nudi svojevrsno strateko partnerstvo Hrvatskoj, a pre svega u vezi sa ubrzavanjem pridruivanja
Evropskoj uniji, gde je ujedno uoljiva i svojevrsna utrka oko liderske
pozicije na Zapadnom Balkanu izmeu zvaninog Beograda i Zagreba. Odnos Srbije prema Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji je, sa druge strane, vezan za slanje dvostrukih, a neretko i
protivurenih signala gde se unapred podrazumeva prirodna jaa
uloga Beograda.
Veoma je vano napomenuti da je Srbija u toku proteklih nekoliko
godina ouvala kvalitetne bilateralne odnose sa svojim starim susedima, odnosno sa dravama sa kojima se graniila biva Socijalistika
Federativna Republika Jugoslavija Austrijom, Bugarskom, Italijom,
Grkom, Maarskom i Rumunijom, ali je ujedno i znaajno poboljala
odnose sa Albanijom. Istovremeno, veoma su dobri bilateralni odnosi
Srbije sa Turskom. Odnosi Srbije sa navedenim zemljama, od kojih je
veina priznala jednostrano proglaenu nezavisnost Kosova12 tokom
2008. godine, vano je istai, bili su samo privremeno optereeni ovim
aktima, ali nisu bili i sutinski ugroeni.
a) Srbija sa dravama nastalim od Jugoslavije:
ka uspenijoj saradnji i pridruivanju Evropskoj uniji
Posle zavretka oruanih sukoba na tlu nekadanje Jugoslavije u
drugoj polovini protekle decenije otpoelo je postepeno i izrazito teko
konsolidovanje odnosa izmeu drava koje su nastale na njenom tlu.13
Danas su veoma kvalitetni bilateralni odnosi izmeu Slovenije i Srbije.
Jedino sutinski otvoreno pitanje na bilateralnoj ravni odnosa moe
predstavljati nereen status etnikih Srba u ovoj zemlji. Naime, oni
kao najbrojnija etnika manjina, nemaju adekvatno reen ustavnopra12
Bosna i Hercegovina, Grka, Moldavija i Rumunija nisu do sada priznale nezavisnost Kosova, koja je proglaena 17. februara 2008. godine.
13
Videti: Vatroslav Vekari, Foreign Policy in Transition: Serbia and Montenegro, Southeastern Europe and the Changing Nature of International Relations, Institute of International Politics and Economics, Belgrade, 2005, pp. 313320.
171
Dragan ukanovi
vni status, kao i sve druge junoslovenske zajednice (Hrvati, Bonjaci,

Crnogorci i Makedonci).14
Srbija i Hrvatska su tokom protekle godine umnogome poboljale
bilateralne odnose, najpre zahvaljujui dobroj saradnji njihovih predsednika (Borisa Tadia i dr Iva Josipovia). Dinamiku dobrih odnosa
dvojice predsednika, ne prati u ovom trenutku i saradnja vlada dveju
drava. U ovom trenutku postoje etiri kljuna pitanja koja determiniu odnose Srbije i Hrvatske. Na prvom mestu je eventualno povlaenje meusobnih tubi pred Meunarodnim sudom pravde.15 S tim
u vezi, treba napomenuti, da za sada nema znaajnijeg napretka i
pored najava da e doi do obostranog povlaenja navedenih tubi.
Status Srba, koji su napustili Hrvatsku 1995. godine tokom vojno-policijskih akcija Bljesak i Oluja, takoe, s vremena na vreme utie
na kvalitet bilateralnih odnosa Beograda i Zagreba.16 Prema procenama pojedinih meunarodnih organizacija jo uvek se, a pre svega
na lokalnom nivou vlasti, opstruira povratak Srba u Hrvatsku. U tom
smislu predsednici Srbije i Hrvatske su pokrenuli inicijativu da se
ubrzo okonaju brojni problemi koji prate pripadnike prognanih Srba
iz Hrvatske. Takoe, proces meudravnog razgranienja u regionu
Podunavlja nee biti lako reeno pitanje i sasvim je mogue da e biti
predmet meunarodne arbitrae, po modelu koji je ve primenjen u
vezi sa razgranienjem Hrvatske i Slovenije. Znaajan problem u bilateralnim odnosima predstavljaju i este albe biznismena iz Srbije,
a u vezi sa loim statusom srpskih investitora u Hrvatskoj.17 Ovi pri14
Milenko Vakanjac, Poloaj srpske etnike zajednice u Republici Sloveniji, Internet, http://www.srpska-dijaspora.org/index.php?option=com_content&view
=article&id=291:poloaj-srpske-etnike-zajednice-u-republici-sloveniji&catid=45:
dopistnitva-iz-okruenja&Itemid=140, 15/01/201.
15
U fokusu: tube Srbije i Hrvatske, Blic, Beta, 28. dvanaesti 2010, Internet,
http://www.blic.rs/u-fokusu/1354/Tuzba-SrbijaHrvatska. 15/01/2011.
16
Tadi i Josipovi: izbeglice su prioritet, Vesti, Beograd, 24. novembar 2010, Internet, .http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/99081/Tadic-i-JosipovicIzbeglice-prioritet, 15/01/2011.
17
Josipovi i Tadi: vie nema politike opstrukcije gospodarske suradnje Hrvatske i
Srbije, Biznis, Fena, Sarajevo, 24. novembar 2010, Internet, http://www.biznis.ba/
index.php?option=com_content&task=view&id=128332&Itemid=2, 15/01/2011.
172
govori se odnose na neravnopravan poloaj preduzea iz Srbije u odnosu na druge strane investitore.
Bilateralne odnose izmeu Srbije i Bosne i Hercegovine u ovom trenutku determiniu problemi nedefinisane granice u Srednjem i Gornjem Podrinju (od planine Zvijezda do ua Drine u Savu), ali i poloaj
predratne imovine preduzea iz Srbije i Bosne i Hercegovine u dvema
zemljama.18 U predstojeem vremenskom razdoblju znaajan napredak
u bilateralnim odnosima moe biti ostvaren zahvaljujui sprovoenju
Istanbulske deklaracije nakon Samita odranog krajem aprila 2010. godine.19 Bilateralni odnosi izmeu Beograda i Sarajeva, takoe, mogu
biti poboljani i u predstojeem periodu, a posebno imajui u vidu izbor
novog lana bosanskohercegovakog Predsednitva iz reda bonjakog
naroda, Bakira Izetbegovia (Stranka demokratske akcije) i odlazak Harisa Silajdia (Stranka za Bosnu i Hercegovinu) sa ove funkcije. Ovo
svakako nee znaiti i zaobilaenje mehanizma specijalnih i paralelnih
odnosa Srbije sa Republikom Srpskom, koji su predvieni Dejtonskim
sporazumom, i koji u potpunosti doprinose saradnji ovog bosanskohercegovakog entiteta sa susednom dravom.20
Meunarodna zajednica, a pre svega Sjedinjene Amerike Drave
i Evropska unija, od Srbije u toku predstojeih ustavnih promena u
Bosni i Hercegovini oekuju konstruktivnu ulogu, kako bi dolo do
deblokade ovog procesa, otpoetog jo pre pet godina. To bi trebalo
rezultirati i nastavkom procesa evroatlantskih integracija Bosne i Hercegovine. Sutinski doprinos poboljanju bilateralnih odnosa zvaninog Beograda i Sarajeva predstavlja i donoenje Deklaracije o osudi
zloina u Srebrenici,21 koju je usvojio srpski parlament krajem marta
18
Dragan ukanovi, Bilateralni odnosi Republike Srbije s Crnom Gorom i Bosnom i

Hercegovinom, Izazovi evropskih integracija, vol. II, broj 10, Beograd, 2010, str. 6370.
19
Istanbul Declaration, Istanbul, 24 April 2010, Internet: http://www.vijesti.ba/
politika/10088-Tekst-Istanbulske-deklaracije.html, 15/10/2010.
20
Tadi: Dodik je moj prijatelj i saradnik, Tanjug, Glas javnosti, 16. novembar 2010,
Internet, http://www.glas-javnosti.rs/clanak/politika/glas-javnosti-16-11-2010
/tadic-dodik-je-moj-prijatelj-i-saradnik, 15/10/2010.
21
Deklaracija o osudi zloina u Srebrenici, Narodna skuptina Republike Srbije,
31. mart 2010, Internet, http://www.parlament.gov.rs/content/cir/akta/akta_
detalji.asp?Id=477&t=O, 15/10/2010.
173
Dragan ukanovi
2010. godine. S tim u vezi u navedenom dokumentu se navodi i stav

koji se odnosi na neophodnost potovanja teritorijalnog integriteta i
suvereniteta Bosne i Hercegovine.22
Mora se ipak imati na umu da je i pored ovih pozitivnih trendova
u vezi sa saradnjom zvaninog Beograda i Sarajeva jo uvek mogue
oekivati da doe i do povremenih blokada u bilateralnim odnosima,
koje bi bile uslovljene eventualnim novim neuspehom procesa ustavnih reformi ili jaanjem etnonacionalizma u Bosni i Hercegovini.
Eventualni novi zahtevi zvaninika Republike Srpske u vezi sa eventualnim raspisivanjem referenduma o statusu ovog bosanskohercegovakog entiteta takoe mogu uticati na bilateralne odnose Srbije i
Bosne i Hercegovine.23
Kada se sagledaju odnosi Srbije i Bosne i Hercegovine tokom proteklih petnaest godina, oni su bili vezani za brojne probleme koji su
proisticali iz ratnog naslea jugoslovenskih sukoba. Posle potpisivanja
Opteg okvirnog sporazuma za mir (Dejtonskog sporazuma),24 21.
novembra 1995. godine, dolo je do postepenog poboljanja u odnosima izmeu Bosne i Hercegovine i nekadanje Savezne Republike
Jugoslavije. Svojevrsna nova faza u odnosima dveju zemalja poinje
posle oktobarskih promena u Srbiji 2000. godine, kada su sutinski
poboljani odnosi izmeu Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, a
pre svega zahvaljujui osnivanju Meudravnog saveta za saradnju.25
Ovo telo je, ipak, tokom proteklih nekoliko godina izgubilo na znaaju, a posebno nakon 2004. godine. Njega su inili lanovi Predsednitva BiH i predsednik Savezne Republike Jugoslavije. Odsustvo
iskrene elje pojedinih lanova Predsednitva Bosne i Hercegovine da
se oivi ovaj vid institucionalizovane meudravne saradnje, i foku22
Ibidem, preambula, alineja 3.

Dodik najavljuje referendum, Bonjaci zatitu nacionalnih interesa, Radio Slobodna Evropa, Prag, 5. januar 2010, Internet, http://www.slobodnaevropa.org/
content/dodik_referendum_rs/1921688.html, 15/01/2011.
24
Videti: Dejtonski sporazum, Naa Borba, Fininvest, Beograd, 1996.
25
SRJ i BiH potpisale sporazum o Meudravnom savetu za saradnju, RTV B92,
Beograd, 21. maj 2001, Internet: http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_
id=25737, 15/08/2009.
23
174
siranost Srbije na reavanje kosovskog pitanja bili su dovoljni razlozi

da doe do postepenog atrofiranja rada ovog tela.
Evidentno zahlaenje bilateralnih odnosa Srbije i Bosne i Hercegovine posle 2004. godine, bilo je vezano i za nastojanja vlasti u Srbiji
da se sa bosanskohercegovakim entitetom sa srpskom veinom Republikom Srpskom, uspostave to blii odnosi, ne obazirui se pritom
na znaaj saradnje sa centralnim organima vlasti BiH. Ovo su pratile
i pojedine najave zvaninika iz Srbije, tokom 2007. godine, da bi mogli
podrati eventualni referendum o statusu Republike Srpske, ukoliko
Kosovo stekne nezavisnost.26 Ipak, na inicijativu zvanine Ankare
tokom 2009. i poetkom 2010. odran je niz trilateralnih sastanaka ministara inostranih poslova, kao i lanova Predsednitva Bosne i Hercegovine i predsednika Srbije i Turske na kojima je nagoveteno
otpoinjanje nove, dosta kvalitetnije, faze u odnosima izmeu Beograda i Sarajeva. Uruene bilateralne odnose izmeu dveju zemalja
potom je potvrivalo i odbijanje agremana dva predloena ambasadora Bosne i Hercegovine u Beogradu tokom 2007. i 2009. godine, ali
je, uz posredovanje Turske, ovo pitanje reeno polovinom januara
2010. godine prihvatanjem prvobitnog predloga koji je bio iznet od
strane zvaninog Sarajeva.27
Konstitutivnost Bonjaka, Srba i Hrvata, koja je postojala i u okviru
nekadanje federalne jedinice jugoslovenske federacije (19451990)
osigurana je i Ustavom Bosne i Hercegovine, koji je, kao Aneks 4. Dejtonskog mirovnog sporazuma, donet krajem novembra 1995. godine.
Polazei od ovog naela obezbeena je i proporcionalna zastupljenost
tri bosanskohercegovaka naroda na nivou drave.28 Srbi su najpre
svoju konstitutivnost ostvarivali putem vlastite teritorijalne autonomije Republike Srpske, a Bonjaci i Hrvati preko Federacije Bosne i
Hercegovine. Meutim, tokom aprila 2002. godine dolo je do izmena
26
Zvaninici BiH kritikuju Kotunicu, TANJUG, Beograd, 26. oktobar 2007.

Videti: I. ., Sastanak ministara spoljnih poslova Srbije, Bosne i Hercegovine i
Turske, Danas, Beograd, 15. januar 2010, Internet, http://www.danas.rs/
vesti/politika/sastanak_ministara_spoljnih_poslova_srbije_bosne_i_hercegovine_i_turske.56.html?news_id=181441, 15/03/2005.
28
Ustav Bosne i Hercegovine, preambula, alineja 10, lan 1, stav 2.
27
175
Dragan ukanovi
dva entitetska ustava i sprovoenja naela konstitutivnosti sva tri naroda na itavoj teritoriji drave Bosne i Hercegovine.29 To je podrazumevalo proporcionalnu zastupljenost Bonjaka, Hrvata i Srba u
entitetskim organima, pravo na korienje jezika i pisma, pravo zatite
vitalnih interesa u institucijama entiteta, itd.30 I pored navedenog,
Srbi su, posle ustavnopravnog izjednaavanja sa Bonjacima i Hrvatima u Federaciji BiH, izloeni brojnim vidovima diskriminacije (u
oblasti kolstva, prosvete i informisanja), a njihovo uee u javnoj
upravi, lokalnoj samoupravi i policiji je sasvim simbolino. Masovniji
povratak Srba u Federaciju Bosne i Hercegovine, sa izuzetkom optina
Drvar, Bosansko Grahovo i Bosanki Petrovac, neretko prate brojne
opstrukcije. Gotovo istovetna situacija je i sa stanjem ljudskih prava
Bonjaka i Hrvata u Republici Srpskoj. Znaajniji povratak Bonjaka
u Republiku Srpsku je evidentan jedino u optinama Srebrenica, Zvornik i Vukosavlje (nekadanji Jake).31
Centralne vlasti Bosne i Hercegovine, kao i nosioci vlasti na entitetskom nivou nalaze se pred brojnim izazovima i problemima vezanim za sprovoenje ustavnih reformi. Osnovni cilj navedenih reformi
bi, prema nastojanjima Sjedinjenih Amerikih Drava i Evropske unije,
trebalo da predstavlja stvaranje funkcionalnijih institucionalnih okvira
na nivou Bosne i Hercegovine, to podrazumeva i stvaranje pogodnih
okvira za okonanje procesa pridruivanja Evropskoj uniji i Severnoatlantskom savezu. Meutim, i pored brojnih pokuaja Sjedinjenih Amerikih Drava i Evropske unije, da se okona navedeni proces, sve
petogodinje inicijative nisu dale oekivane rezultate. Ovo potvruje i
blokada tzv. Prudskog procesa,32 u okviru koga su tokom 2008. i 2009.
29
Dragan ukanovi, Bosna i Hercegovina: izmene entitetskih ustava, Meunarodna politika, godina LIII, br. 1106, april-jun 2002, Beograd, str. 1618.
30
Videti vie u: Dragan ukanovi, Bosna i Hercegovina: izmene entitetskih ustava,
Meunarodna politika, god. LVI, br. 1106, Beograd, apriljun 2002, str. 1618.
31
Videti: Goran Nikoli, Etniki aspekt polisa stanovnitva 2011. godine u tokavskim zemljama, RTV B92, 28. januar 2011, Internet, http://blog.b92.net/text/
17127/Etnicki-aspekt-popisa-2011-u-%E2%80%99stokavskim-zemljama%
E2%80%99/, 30/01/2011.
32
Tihi: prudska trojka se raspala, SRNA, Banja Luka, 10. jul 2009.
176
godine uestvovali predsednici najuticajnijih politikih partija u Bosni

i Hercegovini Milorad Dodik, predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Republike Srpske, Sulejman Tihi, predsednik Stranke demokratske akcije i Dragan ovi, predsednik Hrvatske demokratske
zajednice. Premda se oekivalo da e nova inicijativa Sjedinjenih Amerikih Drava i Evopske unije, u okviru Butmirskog procesa33 od 18.
oktobra do kraja 2009. godine dovesti do izmena postojeeg Ustava
Bosne i Hercegovine, to se nije dogodilo. Gotovo jednoglasno je odbijena i Madridska deklaracija o ustavnim promenama,34 koja je sadrala temeljne principe navedenog procesa u vezi sa nadlenostima
centralnih vlasti u zatiti ljudskih i manjinskih prava.
Republika Srbija u skladu sa svojom spoljnopolitikom orijentacijom, u potpunosti e podrati svaki dogovor o ustavnim promenama
do koga dou predstavnici Bonjaka, Hrvata i Srba u Bosni i Hercegovini. Ovim povodom Srbija je od strane Evropske unije i Sjedinjenih
Amerikih Drava nekoliko puta bila pozvana na vei stepen saradnje
u procesu ustavnih promena u Bosni i Hercegovini, a pre svega polazei od nesumnjivog uticaja vlasti Srbije na doskoranjeg premijera
Vlade Republike Srpske, Milorada Dodika, a sada predsednika ovog
entiteta. Vuk Jeremi, ministar spoljnih poslova Republike Srbije, 22.
marta 2010. godine izjavio je da Srbija nee podrati eventualnu centralizaciju Bosne i Hercegovine,35 koja bi bila protivna volji njenih
konstitutivnih naroda i entiteta.
Bosna i Hercegovina, jedina od svih postjugoslovenskih drava,
nije priznala nezavisnost Kosova. To je, meutim, prevashodno vezano za sloenu etniku strukturu i postojee institucionalne okvire
BiH u kojima nije mogue preglasavanje jednog od konstitutivnih naroda. Saradnje u oblasti unutranjih poslova, pravosua, privrede,
nauke i kulture izmeu Republike Srbije i Bosne i Hercegovine odvija
33
Videti dokument Ustavni amandmani, Butmir, 21. novembar 2009.

Madridska deklaracija, Vijesti, 27. mart 2010, Internet, http://www.vijesti.ba/
vijest-dana/7705-Vijestiba-objavljuju-sadrzaj-Madridske-deklaracije.html,
27/12/2010.
35
Srbija protiv lanstva u NATO-u, drave Kosovo i centralizacije Bosne,
TANJUG, 22. mart 2010.
34
177
Dragan ukanovi
se uspeno. Ovo potvruje i visok stepen ekonomske razmene izmeu dveju drava i znaajan suficit na strani Republike Srbije. Kao
jedno od nereenih pitanja vezanih za oruane sukobe na podruju
nekadanje Jugoslavije, i bilateralne odnose Republike Srbije i Bosne
i Hercegovine umnogome optereuje i neadekvatno regulisan poloaj
izbeglih lica, to bi nakon ministarskog sastanka odranog u Beogradu marta 2010. godine trebalo da bude prevazieno.36
Na odnose Srbije i Crne Gore najvie utie problem Kosova, odnosno priznanje njegove nezavisnosti od strane vlasti u Podgorici tokom
oktobra 2008. godine. Istovremeno, gotovo etiri godine dugi pregovori o dvojnom dravljanstvu izmeu Srbije i Crne Gore nisu dali nikakav rezultat.37 Sledei bitan problem, koji determinie
srpsko-crnogorske odnose, predstavlja i poloaj Srba u Crnoj Gori.
Zvanini Beograd je tokom proteklih godina insistirao na zahtevima
da Srbi budu autohton narod u Crnoj Gori, kao i da im se osigura
korienje kolektivnih prava u oblasti informisanja, kolstva i javne
administracije.38 U Ustavu Crne Gore iz 2007. godine nije jasno naznaeno na koji nain dravljani ove nekadanje jugoslovenske republike mogu sticati i druga dravljanstva. Sa druge strane, Ustavni
zakon za sprovoenje Ustava je predvideo da dravljani Crne Gore,
koji su dravljanstvo neke druge drave stekli posle 3. juna 2006. godine, mogu da ga zadre tek poto se sklope sporazumi o dvojnom
dravljanstvu sa tom zemljom.39 Ovim stavom nisu bile zadovoljne
(pro)srpske politike partije, posebno u kontekstu donoenja Zakona
o izmenama i dopunama Zakona o dravljanstvu Republike Srbije40
36
Ministri iz regiona o izbeglicama, RTV B92, Beograd, 25. mart 2010, Internet,
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=03&dd=25&nav_i
d=420128, 15/01/2011.
37
Dragan ukanovi, Bilateralni odnosi Republike Srbije s Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, Izazovi evropskih integracija, op. cit., str. 6370.
38
Dragan ukanovi, Poloaj Srba u postjugoslovenskim dravama, Nova srpska
politika misao, vol. XV, Beograd, 2007, broj 34, str. 36778.
39
Ustavni zakon za sprovoenje Ustava Crne Gore, lan 12, Slubeni list Crne Gore,
br.1/2007, Podgorica, 25. oktobar 2007.
40
Zakon o izmenama Zakona o dravljanstvu Republike Srbije, Slubeni glasnik
Republike Srbije, br. 90/07.
178
u kojem je data mogunost da svi Srbi koji ive izvan ove drave
mogu imati i njeno dravljanstvo. Meutim, Albanci, Bonjaci i Hrvati, koji su pre sticanja nezavisnosti Crne Gore stekli prava na dravljanstvo matinih drava imaju pravo da ih zadre.
Istovremeno, vlasti u Podgorici insistiraju na poboljanju poloaja
crnogorske etnike zajednice u Srbiji, to podrazumeva dozvolu upotrebe crnogorskog jezika i registraciju Crnogorske pravoslavne crkve.
Udruenje Crnogoraca u Srbiji Krsta krajem 2007. godine pokualo
je da registruje eparhiju Crnogorske pravoslavne crkve u Srbiji, ali je
Ministarstvo vera to odbacilo.
Posle proglaenja nezavisnosti Crne Gore 3. juna 2006. godine, bilateralni odnosi izmeu Republike Srbije i ove zemlje su najee bili
u krizi. Ipak, tokom poslednjih nekoliko meseci oni se svakako poboljavaju, a posebno nakon imenovanja novog ambasadora Crne Gore u
Republici Srbiji, Igora Joviia, krajem oktobra 2009. godine. Time je
prevazieno izvesno zahlaenje u odnosima izmeu dveju drava, a
koje je nastalo posle proglaavanja Anke Vojvodi, ambasadorke Crne
Gore u Beogradu, za nepoeljnu osobu. Razlog za ovakav potez Ministarstva spoljnih poslova Srbije predstavljalo je priznanje nezavisnosti
Kosova od strane podgorikih vlasti. Vlada Crne Gore, na navedeni
akt vlasti u Beogradu, nije reciprono uzvratila.
Republika Srbija i Republika Crna Gora su 27. aprila 1992. godine
oformile Saveznu Republiku Jugoslaviju. No, nakon pet godina usledila je dugorona kriza u odnosima izmeu dve republike lanice poslednje Jugoslavije. Navedeni proces je najpre otpoeo dramatinim
sukobom dve frakcije u vladajuoj Demokratskoj partiji socijalista
Crne Gore poetkom 1997. godine, u kojima je struja predvoena
Milom ukanoviem odnela tesnu pobedu. Zatim su usledile i stalne
tenzije izmeu republikih rukovodstava, ali i saveznih organa i crnogorske vlasti. Kriza u odnosima izmeu Republike Crne Gore i Republike Srbije nije prestala ni posle promene vlasti u Beogradu 5.
oktobra 2000. godine. Zato je na inicijativu Evropske unije 2003. godine, a zahvaljujui konstituisanju dravne zajednice Srbija i Crna
Gora, donekle prevladano faktiko nefunkcionisanje Savezne Republike Jugoslavije.
179
Dragan ukanovi
Postojanje dravne zajednice Srbija i Crna Gora okonano je 21.

maja 2006. godine, kada je u skladu sa Ustavnom poveljom ove drave, bio sproveden referendum o dravnopravnom statusu Crne
Gore. Tom prilikom vie od 55% graana Crne Gore je glasalo za nezavisnost ove bive jugoslovenske republike, ime je jo jednom bila
potvrena duboka podeljenost crnogorskog drutva na indipendentiste i zagovornike zajednice sa Republikom Srbijom. Tadanji predstavnici vlasti u Beogradu nisu bili zadovoljni proglaenjem
crnogorske dravne nezavisnosti. Ovo su potvrivale i brojne izjave
dravnih inovnika Srbije o Crnoj Gori kao kvazidravi.41 Meutim,
poseta predsednika Republike Srbije, Borisa Tadia Crnoj Gori 25.
juna 2006. godine na trenutak je ublaila evidentno loe odnose izmeu dveju drava. Vlada Republike Srbije nije urila da uspostavi
pune diplomatske odnose sa Republikom Crnom Gorom, odnosno
da imenuje ambasadora u Podgorici. Ovo potvruje i injenica da je
ambasador Srbije u Crnoj Gori, dr Zoran Lutovac na dunost stupio
tek poetkom marta 2008. godine.
U dokumentu Spoljnopolitiki prioriteti Crne Gore,42 koji je usvojen mesec dana posle donoenja novog Ustava, 24. novembra 2007. godine, ukazano je na znaaj saradnje ove zemlje sa Republikom Srbijom.
U tom smislu je istaknuto da e Crna Gora sa Srbijom nastaviti da
razvija tijesne veze zbog niza istorijskih, kulturnih i ekonomskih faktora.43 To, ipak, naglaava se u dokumentu podrazumeva odnos ravnopravnog partnerstva i punog uvaavanja Crne Gore od strane
Republike Srbije.
Predstojee odreivanje meudravne granice izmeu Republike
Srbije i Crne Gore u regiji Sandak moe predstavljati dodatni problem u bilateralnim odnosima. Ipak, navedeno pitanje ne predstavlja
samo osobenost odnosa izmeu Srbije i Crne Gore, nego gotovo svih
novonastalih drava na tlu bive Jugoslavije. Takoe, potencijalni pro41
Videti: Dragan Todorovi, Dravno popovanje, Vreme, broj 871, Beograd, 13.
septembar 2007.
42
Spoljnopolitiki prioriteti Crne Gore, Vlada Republike Crne Gore, 23. novembar 2007.
43
Ibidem, op. cit., str. 4.
180
blem moe predstavljati i najava vlasti Crne Gore da sa vlastima u

Pritini postigne dogovor o utvrivanju granice prema Kosovu.
Iako, pregled brojnih problema u bilateralnim odnosima izmeu
Srbije i Crne Gore moe da doprinese sticanju pesimistikog utiska u
vezi sa njihovim eventualnim poboljanjem, moe se oekivati njihova
konsolidacija. Tome treba da doprinese i veoma uspena ekonomska
saradnja izmeu Srbije i Crne Gore, saradnja u oblasti unutranjih poslova i pravosua, kulture, nauke i drugim oblastima. Obe drave su
opredeljene da se intenziviraju i postojei vidovi multilateralne saradnje na jugoistoku Evrope i ubrzaju procesi njihovog pridruivanja
Evropskoj uniji.
Odnosi izmeu Srbije i Makedonije su, kao i srpsko-crnogorski, u
senci kosovskog pitanja. Priznanje nezavisnosti Kosova od strane Makedonije oktobra 2008. godine doprinelo je da se bilateralni odnosi
privremeno pogoraju, izmeu ostalog i zahvaljujui tome to je
Vlada Srbije proglasila makedonskog ambasadora u Beogradu nepoeljnom osobom. Zvanina Srbija istovremeno alje i brojne protivurene signale u vezi sa onim to Makedonija smatra trenutno svojim
najznaajnijim problemom, a to je reavanje spora oko imena drave
sa susednom Grkom.44 Iako se ne radi o dominantno svetovnom pitanju, problem odnosa izmeu Srpske pravoslavne crkve i Makedonske pravoslavne crkve zasigurno e determinisati odnose izmeu
Skoplja i Beograda i u narednim decenijama.
***
Bilateralni odnosi izmeu drava nastalih na podruju bive Jugoslavije su i itavu deceniju po okonanju oruanih sukoba na ovom tlu
optereeni upravo njihovim nasleem. Jedan od vodeih problema u
bilateralnim odnosima veine drava regije predstavlja nedovren proces utvrivanja meudravnih granica. Navedeno je tokom proteklih go44
O navedenom sporu videti: Branko Pavlica, Grko-makedonski spor u vezi sa

imenom Makedonije, Meunarodna politika, god. LX, broj 1136, Beograd, oktobardecembar 2009, str. 4063.
181
Dragan ukanovi
dina bilo uoljivo u sluaju razmirica u vezi sa razgranienjem izmeu

Republike Slovenije i Republike Hrvatske u Piranskom zalivu i u vezi
sa nekoliko manjih sela u pograninoj oblasti. Republika Hrvatska,
bitno je napomenuti, nema definisanu granicu i sa susednom Republikom Srbijom u oblasti Podunavlja, a nije zavren ni proces razgranienja sa Bosnom i Hercegovinom. Dodatni problem u odnosima
Bosne i Hercegovine i Hrvatske predstavlja najavljena izgradnja mosta
Komarne-Peljeac, ime bi bosanskohercegovaki izlaz na Jadransko
more kod Neuma bio sutinski uskraen za pristup na otvoreno more.
Sa druge strane, Hrvatska i Crna Gora su definisale meudravnu granicu u okolini poluostrva Prevlaka (Rt Otro) zbog koga su voeni intenzivni oruani sukobi poetkom 90-ih godina prolog veka.
U narednom periodu oekuje se i odreivanje granine linije izmeu Bosne i Hercegovine i Republike Srbije u oblasti Srednjeg i Gornjeg Podrinja, kao i razgranienje izmeu Srbije i Crne Gore u regionu
Sandaka. Definisanje granice izmeu Crne Gore i od nje priznatog
Kosova, takoe, moe uticati na bilateralne odnose izmeu Podgorice
i Beograda. Slino se odnosi i na utvrivanje granice izmeu Makedonije i Kosova, to je suprotno ranije ratifikovanom sporazumu o
razgranienju izmeu Savezne Republike Jugoslavije i vlasti u Skoplju
(od 21. januara 2001. godine).
Drugo veoma vano pitanje jeste vezano za regulisanje poloaja izbeglih i raseljenih lica iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova. Sa
druge strane, odnosi Crne Gore i Hrvatske su u stalnom usponu, kao
i bilateralni odnosi izmeu zvaninog Sarajeva i Zagreba. Takoe,
Bosna i Hercegovina i Crna Gora u bilateralnim odnosima nemaju nereenih pitanja.
Opredeljenost postjugoslovenskih drava za lanstvo u Evropskoj
uniji i jaanje regionalne saradnje moe da doprinese da doe do daljnje relaksacije bilateralnih odnosa izmeu drava regiona.45 Na bilateralnom planu Srbija u predstojeem razdoblju treba da ojaa mreu
45
Dragan ukanovi, Spoljnopolitike koncepcije drava Zapadnog Balkana: uporedna analiza, Godinjak Fakulteta politikih nauka Univerziteta u Beogradu, godina
IV, broj 4, Beograd, 2010, str. 295313.
182
bilateralnih sporazuma u svim oblastima sa dravama Jugoistone

Evrope, a sa ciljem pune stabilizacije prilika u regionu.
Eventualni novi talas svetske ekonomske krize, kao i potencijalna
erupcija novog etnonacionalizma na Balkanu mogu da vrate bilateralne odnose drava Zapadnog Balkana i Jugoistone Evrope unazad.
Brojne meuetnike napetosti u ovom trenutku postoje u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i u Makedoniji.
b) Bilateralni odnosi Srbije sa starim susedima i Turskom
Posle 2005. godine uoljivo je poboljanje odnosa Srbije sa Albanijom,46 iako su oni bili prilino uzdrmani sukobima na Kosovu tokom
1999. godine i priznavanjem njegove jednostrano proglaene nezavisnosti 2008. godine. U ovom trenutku tu ne postoje znaajniji problemi
na bilateralnoj ravni odnosa, iskljuujui neadekvatno regulisan status
srpske etnike manjine u Albaniji. Meutim, s obzirom da broj pripadnika srpske zajednice u Albaniji nije veliki (procene se kreu do deset
hiljada), to ne moe sutinski da determinie odnose Beograda i Tirane.
Diplomatski odnosi izmeu bive Savezne Republike Jugoslavije i Republike Albanije bili su prekinuti 17. aprila 1999. godine tokom vazdune kampanje Severnoatlantskog saveza i tokom eskalacije kosovske
krize. Meutim, nakon promene vlasti u Beogradu poetkom oktobra
2000. godine, dolo je do ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa 17. januara 2001. godine. Privredna, meuparlamentarna, kulturna i saradnja civilnog sektora se postepeno razvija i intenzivira.
Odnosi Srbije sa Maarskom su veoma dobri i posle promene vlasti
u Budimpeti i dolaska desniarske koalicije FIDES poetkom aprila
2010. godine. Tokom protekle dve godine odran je vei broj sastanaka
predsednika Srbije i Maarske.47 Postoji dosta potencijala i da se razviju
46
Igor Novakovi, Dragan ukanovi, arko Petrovi, Srpsko-albanski odnosi: sadanje stanje i perspektive, ISAC fond, Beograd, 2010, str. 27.
47
Dobra saradnja Srbije i Maarske, Radio televizija Srbije, 14. mart 2010, Internet,
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/564061/Dobra+saradnja+Sr
bije+i+Ma%C4%91arske.html, 15/10/2010.
183
Dragan ukanovi
novi vidovi saradnje izmeu dveju zemalja zahvaljujui Dunavskoj strategiji Evropske unije48 i predstojeem formiranju makroregije u slivu ove
reke. Neto manji problem u bilateralnim odnosima predstavlja i insistiranje maarskih vlasti u vezi sa utvrivanjem istorijskih injenica o
stradanju Maara u Banatu i Bakoj nakon 1945. godine, povodom ega
je formirana i meovita maarsko-srpska komisija istoriara sa ciljem da
se utvrde injenice o stradanjima u Vojvodini od 1941. do 1948. godine.49
Odnosi Srbije sa Rumunijom u ovom trenutku su veoma dobri i postoje brojne mogunosti da se oni unaprede imajui u vidu intenziviranje procesa pridruivanja Srbije Evropskoj uniji u narednom
periodu, ali i podrku ove zemlje u vezi sa reavanjem statusa Kosova.
Meutim, postoji i problem na kome potencira Rumunija u vezi sa regulisanjem poloaja Vlaha50 u Negotinskoj krajini, kao i pitanje regulisanja poloaja Rumunske pravoslavne crkve u Banatu i istonoj Srbiji.
Srbija sa Bugarskom nema znaajnijih otvorenih pitanja. U ovom trenutku su bilateralni odnosi dveju zemalja veoma dobri i umnogome se
unapreuju u brojnim sferama, a posebno na privrednom planu. Ojaana je i bilateralna saradnja u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala. Istovremeno, postoje znaajni potencijali za razvoj saradnje u
oblasti energetike, a povodom najavljene izgradnje gasovoda Juni tok.
Grka je jedna od zemalja koja najvie investira u privredu Srbije.
Odnosi izmeu Atine i Beograda su trenutno na zavidnom nivou u
svim sferama. Slino je i sa odnosima izmeu Srbije i Italije.51 U toku
48
Videti: EU Strategy for the Danube Region, Internet, http://ec.europa.eu/regional_policy/cooperation/danube/index_en.htm, 15/10/2010.

49
Odbor maarskih i srpskih istoriara zapoeo rad, Blic, Tanjug, Beograd, 17.
decembar 2010, Internet, http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/224381/Odbor-madjarskih-i-srpskih-istoricara-zapoceo-rad, 15/10/2011.
50
Vlasti Rumunije smatraju da su etniki Vlasi u Srbiji zapravo Rumuni, dok unutar
ove zajednice postoji podela u vezi sa navedenim stavom. Prema popisu stanovnitva Srbije iz 2002. godine u njoj ivi 40.054 Vlaha. Videti: Lj. T., Vlahe sada
zovu da budu Rumuni, Veernje novosti, Beograd, 9. mart 2009, str. 7., Marko Alburovi, Meunacionalne tenzije, Politika, 18. maj 2009, str. Sa.
51
Predsednik Tadi: Srbija i Italija su kljuni strateki partneri, 12. novembar 2009,
Internet, http://www.predsednik.rs/mwc/default.asp?c=304500&g=2009111211
5915&lng=cir&hs1=0, 16/11/2010.
184
proteklih nekoliko godina povean je i stepen finansijskih ulaganja

privrednih subjekata iz Italije u Srbiji, a evidentna je i tenja vlasti Italije da doprinese ubrzanom procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Turska je ponovo postala jedan od veoma bitnih politikih faktora
na jugoistoku Evrope. U okviru politike prema Zapadnom Balkanu,
Turska preduzima znaajne aktivnosti u okviru trilateralnog foruma
Bosna i Hercegovina-Srbija-Turska. Zahvaljujui ovom forumu
dolo je do sutinskog poboljanja bilateralnih odnosa izmeu Bosne
i Hercegovine i Srbije. Turska je najavila znaajna finansijska ulaganja
u Srbiju i izgradnju autoputa koji bi prolazio kroz region Sandaka.52
Vlasti u Ankari imaju izrazito jak uticaj na politike i verske lidere Bonjaka u srpskom delu Sandaka i na taj nain mogu da doprinesu da
se prevaziu postojee tenzije i problemi u ovoj regiji. Premda je u
domaoj javnosti dominantna ocena domaih analitiara da je novi
spoljnopolitiki kurs Turske na Zapadnom Balkanu zapravo samo
izraz neoosmanizma,53 odnosno redefinisane imperijalistike politike
Turske na Balkanu, treba imati u vidu da su konkretne aktivnosti, koje
je preduzela ova zemlja prema dravama regije uticale na smirivanje
izvesnih tenzija. Ovo se prevashodno odnosi na poboljanje odnosa
izmeu Beograda i Sarajeva.
***
Drave Jugoistone Evrope, bez obzira da li ve jesu ili treba tek
da postanu lanice Evropske unije mogu ojaati kako bilateralnu, tako
i multilateralnu saradnju u brojnim oblastima. Istovremeno, one
mogu ojaati i uticaj u okviru univerzalnih i regionalnih meunarodnih organizacija putem stvaranja bilo povremenih, ili stalnih partnerstava. Treba naglasiti i pozitivan primer kada je tokom 2008. godine
52
Turska gradi autoput kroz Sandak, RTV B92, 24. jul 2009, Internet,
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=07&dd=24&nav_i
d=372946, 15/05/2010.
53
Videti monografiju dugogodinjeg ambasadora SRJ/SCG/RS u Ankari, prof. dr
Darka Tanaskovia Neoosmanizam: povratak Turske na Balkan, JP Slubeni glasnik, Beograd, 2010.
185
Dragan ukanovi
Republika Hrvatska postala nestalna lanica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a istovremeno s tim u vezi Republika Srbija je odigrala
prilino konstruktivnu ulogu podravajui navedenu inicijativu.
Sve drave Jugoistone Evrope treba da okonaju prihvatanje
pune odgovornosti za regionalnu saradnju (implementacija naela regional ownership) i njeno dodatno jaanje. U tom kontekstu treba teiti
jaanju pre svega Procesa saradnje u Jugoistonoj Evropi, Saveta za
regionalnu saradnju i aranmana CEFTA 2006, kao vodeih vidova
multilateralne saradnje u regionu.
186
II
MULTILATERALNI VIDOVI SARADNJE
U JUGOISTONOJ EVROPI I ODNOS EVROPSKE
UNIJE PREMA ZAPADNOM BALKANU
Normalizacija prilika izmeu drava Zapadnog Balkana i Jugoistone Evrope posle okonanja ratnih sukoba na tlu bive Socijalistike
Federativne Republike Jugoslavije je pored konsolidacije bilateralne
ravni odnosa podrazumevala i intenziviranje brojnih vidova multilateralne saradnje. Ovo je znailo artikulaciju i kanalisanje brojnih zajednikih interesa i ciljeva kako bi se reili nagomilani regionalni problemi
u oblasti ekonomije, razvoja infrastrukture, bezbednosti, zatite ovekove okoline, itd. Iako je proces tzv. novog regionalizma54 zahvatio
druge delove sveta jo od kraja Drugog svetskog rata, region Zapadnog Balkana i Jugoistone Evrope je premreen brojnim regionalnim
inicijativama tek posle zavretka sukoba na postjugoslovenskom tlu.
Uistinu, vodei vidovi multilateralne saradnje na jugoistoku Balkana
su nastali pod dominantnim uticajem Sjedinjenih Amerikih Drava i
Evropske unije, koja je regionalnu saradnju odredila kao jedan od prioriteta u procesu pridruivanja drava regije ovoj organizaciji.55
a) Razvoj multilateralne saradnje u Jugoistonoj Evropi
Potpisivanje Opteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini
(poznatiji kao Dejtonski sporazum), u Dejtonu 21. novembra 1995. godine, predstavlja kljunu taku u razvoju multilateralne saradnje na
54
Videti: B. Hattne, The New Regionalism and the Balkans, in: Jelica Mini, EU
Enlargement and Balkans, European Movement in Serbia, Belgrade, 1997, pp. 2536.
55
Duko Lopandi i Jasminka Kronja, Regionalne inicijative i multilateralna saradnja
na Balkanu, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2010, str. 55212.
187
Dragan ukanovi
jugoistoku Evrope. Zahvaljujui ovom meunarodnom sporazumu

zaustavljen je viegodinji sukob u nekadanjoj centralnoj jugoslovenskoj republici Bosni i Hercegovini.56 Raniji, brojni pokuaji da se
tokom sukoba na podruju bive Jugoslavije uspostave novi vidovi
multilateralne saradnje izmeu novonastalih drava i entiteta nisu
doneli znaajnije rezultate. Ovo se prevashodno odnosilo na Centralnoevropsku inicijativu, koja je oformljena jo 1989. godine, Proces stabilnosti i dobrosusedstva u Jugoistonoj Evropi (poznatiji kao
Roajomonski proces),57 nastao 1995. godine i Inicijativu za saradnju u
Jugoistonoj Evropi, koja je pokrenuta 1996. godine.58
Prvobitni oblici regionalne saradnje nisu od strane drava nastalih
na podruju nekadanje Jugoslavije bili poimani kao izvorni oblici,
odnosno autohtone inicijative, ve iskljuivo kao okviri koji su inicirani od strane pre svega Evropske unije i Sjedinjenih Amerikih Drava. Meutim, u praskozorje demokratskih promena u Srbiji,
Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, u Sarajevu je 1999. godine bio osnovan Pakt stabilnosti u Jugoistonoj Evropi (Stability Pact for South Eastern Europe), koji je uspeno okupio sve drave regije, izuzimajui
tadanju Saveznu Republiku Jugoslaviju. Prevashodni ciljevi Pakta
stabilnosti u Jugoistonoj Evropi su se odnosili na unapreenje ljudskih i manjinskih prava, razvoj parlamentarne saradnje, jaanje trgovine, razvoj infrastrukture, potporu malim i srednjim preduzeima,
kao i razvoj obrazovanja i transporta.59 Uporedo sa navedenim, Pakt
stabilnosti u Jugoistonoj Evropi doprineo je da se otpone i regiona56
Videti: Dejtonski sporazum, IP Naa Borba, Fininvest, Beograd, Novi Sad, 1996.
Videti: Duko Lopandi, Regionalne inicijative u Jugoistonoj Evropi, Institut za
meunarodnu politiku i privredu, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2001, str.
119126.
58
Ibidem, str. 127138.
59
Jelica Mini i Jasminka Kronja, Regionalna saradnja za razvoj i evropsku integraciju,
Evropski pokret u Srbiji, Beograd, Albanski institut za meunarodne studije, Tirana, Centar za institucionalni razvoj, Skoplje, Evropski pokret u Crnoj Gori, Podgorica, Helsinki komitet za ljudska prava u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, Institut
za meunarodne odnose, Zagreb, Kosovski institut za politika istraivanja i razvoj, Pritina, 2007, str. 1819.
57
188
lna saradnja u oblasti pravosua, unutranjih poslova i borbe protiv

organizovanog kriminala u Jugoistonoj Evropi.
Nakon formiranja Pakta stabilnosti u Jugoistonoj Evropi pojavili
su se i drugi vidovi multilateralne saradnje u regiji Jadransko-jonska
inicijativa (Adriatic Ionian Initiative, osnovana 2000), Brigada Jugoistone
Evrope (South Eastern Europe Brigade SEEBRIG, osnovana 2000) i Inicijativa ministara odbrane Jugoistone Evrope (Southeastern Europe Defense Ministerial formirana 2001. godine).60 Naravno, ne treba
prenebregnuti i znaaj ostalih meudravnih foruma za saradnju na
Balkanu i u Jugoistonoj Evropi poput Crnomorske ekonomske saradnje, Centralnoevropske inicijative i Procesa saradnje na Dunavu, koji
su uspeli da doprinesu boljoj regionalnoj saradnji.61 Meutim, treba
imati na umu da stalno poveanje broja regionalnih inicijativa i izvesno
preklapanje u njihovim ovlaenjima ne doprinosi sutinskom napretku
u regionalnoj saradnji, ve da je, naprotiv dodatno optereuje. Zato je
neophodno da u predstojeem periodu doe do njihove racionalizacije
i koordinacije, kao i sinhronizacije njihovih aktivnosti. Upravo sa tim
ciljem, a poto su se prilike u regionu Zapadnog Balkana postepeno
stabilizovale usledila je i neophodnost da drave regije u veoj meri ili
u potpunosti preuzmu odgovornost za funkcionisanje multilateralnih
vidova saradnje, koji su tokom protekle decenije bili pokrenuti pod
okriljem meunarodne zajednice. Ovaj proces nedvosmisleno su podravale Evropska unija i Sjedinjene Amerike Drave. Upravo je to
dovelo i do promovisanja naela preuzimanja regionalnog vlasnitva
(regional ownership) nad brojnim vidovima multilateralne saradnje u Jugoistonoj Evropi.62 Najbolji primer preuzimanja odgovornosti za re60
Videti: Dalibor Keki, Jadransko-jonska inicijativa, Meunarodni problemi, vol.

55, br. 34, Beograd, 2004, str. 413433. i Dejan Gaji, Regionalna saradnja zemalja
Jugoistone Evrope na vojnom planu, Meunarodna politika, god. LVI-LVII, broj
11201121, Beograd, str. 4854.
61
Duko Lopandi i Jasminka Kronja, Regionalne inicijative i multilateralna saradnja
na Balkanu, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2010.
62
Duko Lopandi i Irina arin, Transformacija okvira regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu, u: Dragan ukanovi (prir.), Savremeni meunarodni izazovi:
globalna i regionalna perspektiva, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2008, str. 265-278.
189
Dragan ukanovi
gionalnu saradnju od strane drava regiona predstavlja i transformacija

Pakta stabilnosti u Jugoistonoj Evropi u Savet za regionalnu saradnju
(Regional Co-operation Council RCC) i njegovo organizaciono povezivanje sa vodeim forumom za politiku saradnju u regionu Procesom
saradnje u Jugoistonoj Evropi (South East European Co-operation Process
SEECP).63 Savet za regionalnu saradnju uspeo je da tokom protekle
dve godine od svog nastanka doprinese podsticanju ekonomskog razvoja, razvoja infrastrukture, osnaivanja rada pravosua i organa unutranjih poslova, saradnje u oblasti bezbednosti i jaanja ljudskih
resursa. Naravno, pred njim je i mnotvo ambiciozno zamiljenih projekata koji e unaprediti interparlamentarnu saradnju na jugoistoku Evrope. Zato se opravdano namee zakljuak da Evropska unija upravo
u Savetu za regionalnu saradnju vidi osnovu svoje budue jugoistone
dimenzije, poput potpore drava baltikog i nordijskog kruga.
Transformacija Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope u Savet za
regionalnu saradnju oznaava, dakle, sutinski prelaz iz faze stabilizacije Zapadnog Balkana i Jugoistone Evrope u fazu evrointegracija.64 Naime, zahvaljujui vertikalnom uvezivanju drava regije i
njihovom sektorskom umreavanju u okviru mnotva oblasti zasigurno e se nastaviti uspean put drava regije ka punopravnom lanstvu u Evropskoj uniji. Slino je i sa kreiranjem aranmana CEFTA
2006. kojim je osnovana nova zona slobodne trgovine sainjena od drava Zapadnog Balkana i Republike Moldavije, a koji se sada nalazi
pod krovom Saveta za regionalnu saradnju.65
Svojevrsni egoizam novonastalih drava-nacija na postjugoslovenskom tlu svakako e biti zaobien u predstojeem periodu, a
63
Dragan ukanovi, Transformacija pakta za stabilnost u Jugoistonoj Evropi:

novi podsticaji regionalnoj saradnji, u: Dragan ukanovi (prir.), Meudravni
forumi za saradnju u Evropi: uporedni modeli, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2007, str. 173-190.
64
Goran Svilanovi, Od stabilizacije do integracija, Evropski forum, god. IV, broj
5, Beograd, maj 2006, str. 1112.
65
Videti: Dragan ukanovi, Proirenje Centralnoevropske zone slobodne trgovine (CEFTA) dravama Zapadnog Balkana, u: Dragan ukanovi (prir.), Savremeni meunarodni izazovi: globalna i regionalna perspektiva, Institut za
meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2008, str. 231-248.
190
upravo zahvaljujui injenici da se multilateralni vidovi i oblici saradnje umnogome razvijaju i osnauju. No, to ne sme da u drugi plan
stavi probleme u vezi sa reavanjem brojnih bilateralnih problema,
koji postoje izmeu drava nastalih na tlu nekadanje Jugoslavije.
b) Evropska unija i Zapadni Balkan:
od regionalnog pristupa do punopravnog lanstva
Promene vlasti u Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini krajem
1999. i tokom 2000. godine inicirale su i proces postepene normalizacije u bilateralnim odnosima drava regije i rastereenje od brojnih
balasta koji su predstavljali naslee prolodecenijskih sukoba. Istovremeno, nove politike elite u dravama regije su na vrh agende
svog politikog delovanja istakle evropske integracije. Evropska unija
je, sa druge strane, najpre kroz Kriterijume iz Kopenhagena (1993),
potom putem razvoja regionalnog pristupa (1996/7), zatim Procesa
stabilizacije i pridruivanja (posle 1999/2000) do Unapreenog procesa stabilizacije i pridruivanja (od 2003) uspela da sutinski doprinese stabilizaciji politikih i bezbednosnih prilika u regionu Zapadnog
Balkana, kao i postupnom ekonomskom oporavku drava regije.66
tavie, unapreenje bilateralnih i multilateralnih odnosa izmeu drava Zapadnog Balkana predstavlja jedan od najvanijih preduslova
za pridruivanje Uniji. Iako se put drava Zapadnog Balkana ka
EU moe trasirati u dve faze proces pridruivanja i proces pristupanja, sve drave Zapadnog Balkana su nakon 2003. godine uspele
da osiguraju status kandidata (Hrvatska, Makedonija i Crna Gora) ili
status potencijalnih kandidata za lanstvo u Uniji Albanija, Srbija i
Bosna i Hercegovina (videti prilog broj 2).67
66
Sandro Knezovi, Postkonfliktni okviri regionalne sigurnosti i suradnje u jugoistonoj Europi: inicijative Europske Unije, Politika misao, god. 43, broj 2, Zagreb,
2006, str. 79-120.
67
Videti: Karen Henderson, The European Union and Central and Eastern Europe,
in: Peter J. Anderson, Georg Wiessala and Christopher Williams (eds), New Europe in
Transition, Continuum International Publishing Group, 2000, London, pp. 230247.
191
Dragan ukanovi
Odnos Evropske unije prema krizi u bivoj Jugoslaviji (1991-99)68

doprineo je na odreeni nain produavanju oruanih sukoba, izmeu ostalog i slanjem razliitih, a esto i sasvim protivurenih signala raznim akterima krize, to je dovelo do toga da se sukobi
vremenski produe. Ipak, posle uspostavljanja Zajednike spoljne i
bezbednosne politike Evropske unije (Common Foreign and Security Policy CFSP), u skladu sa Ugovorom iz Mastrihta (1992) dolo je do
postepenih promena. Evropska unija je, u meuvremenu, uspela da
na odreeni nain definie politiku prema dravama Zapadnog Balkana. Zato je u drugoj polovini 90-ih dolo do podrke Unije postkonfliktnoj konsolidaciji odnosa na tlu bive Jugoslavije. Ona je,
naime, po okonanju rata u Bosni i Hercegovini zapoela sa podrkom
punom sprovoenju Dejtonskog mirovnog sporazuma (1995). Dakle,
najvaniji cilj Evropske unije u navedenom vremenskom razdoblju
bio je da sutinski doprinese politikoj, ekonomskoj i bezbednosnoj
stabilizaciji prilika u ratom opustoenom regionu.69 Istovremeno, Evropska unija je podsticala i uspostavljanje to boljih bilateralnih odnosa i razvoj regionalnih inicijativa za saradnju u Jugoistonoj Evropi
i na Zapadnom Balkanu. Takoe, u zavisnosti od intenziteta reavanja
bilateralnih problema izmeu drava Zapadnog Balkana, zavisio je i
tempo pridruivanja svake od zemalja regiona Evropskoj uniji.
Regionalni pristup Evropske unije prema Zapadnom Balkanu, uspostavljen 1996. godine, ne predstavlja specificum odnosa ove organizacije
prema dravama ovog dela Evrope. Naime, Evropski savet je u Kopenhagenu jo 1993. godine utvrdio listu optih kriterijuma koje je neophodno ispuniti za lanstvo u EU.70 Ovi uslovi su bili vezani za formiranje
68
Videti: Sandro Knezovi, Europska unija u vrijeme disolucije jugoslavenske federacije, Politika misao, Vol. XLIII, br. 3, Zagreb, 2006, str. 109132. i Cristopher
Hill and Karen E. Smith, European Foreign Policy: Key Documents, Secretariat of the
European Parliament, Brussels, 2008, pp. 362378.
69
Duko Lopandi, Regionalne inicijative u Jugoistonoj Evropi: institucionalni oblici i
programi multilateralne saradnje na Balkanu, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2001, str. 167183.
70
European Council in Copenhagen: Presidency Conclusions, Copenhagen European Council, 21-22 June 1993, Internet, http://ec.europa.eu/bulgaria/documents/abc/72921_en.pdf, 15/09/2010.
192
stabilnih demokratskih institucija, jaanje mehanizama trine privrede,

ali i uspostavljanje intenzivnih bilateralnih i multilateralnih odnosa izmeu drava Centralne i Istone Evrope. Pouena tim iskustvom EU je
posle zavretka sukoba na tlu bive Jugoslavije poetkom 1996. godine
formulisala regionalni pristup Evropske unije prema Zapadnom Balkanu.71 To je podrazumevalo zakljuenje sporazuma o saradnji i trgovini,
kao i osiguravanje finansijske pomoi EU u okviru programa PHARE i
OBNOVA. Istovremeno navedeni pristup se zasnivao na neophodnosti
jaanja meudravne saradnje u regionu, kako bi u potpunosti otpoeo
i proces uspostavljanja boljih odnosa sa Evropskom unijom. U tom smislu Unija je najpre zahtevala da doe do meusobnog meunarodnog
priznanja drava Zapadnog Balkana, kao i da bude uspostavljena puna
saradnja sa Meunarodnim krivinim tribunalom za ratne zloine poinjene na tlu bive Jugoslavije. Navedeni regionalni pristup Evropske
unije prema dravama Zapadnog Balkana podrazumevao je i ispunjavanje Kriterijuma iz Kopenhagena, a koji su bili definisani 1993. godine.72
Novu fazu u odnosima Evropske unije prema Zapadnom Balkanu
predstavljalo je otpoinjanje Procesa stabilizacije i pridruivanja od 1999.
godine.73 I navedeni proces je pratila stalna politika uslovljavanja, a
pre svega u vezi sa politikim i ekonomskim reformama. Navedeni
pristup je podstakao zakljuivanje sporazum o stabilizaciji i pridruivanju, kao novih oblika pojedinanih ugovora izmeu Evropske
unije i drava Zapadnog Balkana. On je dao i znaajnu podrku jaanju privrednih odnosa izmeu drava regiona i Evropske unije, ali i
znaajnu finansijsku pomo Zapadnom Balkanu. U isto vreme usledila je i znaajna potpora Unije dravama Zapadnog Balkana u procesu demokratizacije, implementacije vladavine prava i razvoja
71
Videti: Report from the Commission to the Council, COM (96) 252, Brussels, 14
February 1996. i Report from the Commission to the Council and the European
Parliament, COM (96) 476, Brussels, 2 October 1996.
72
European Council in Copenhagen: Presidency Conclusions, Copenhagen European Council 2122 June 1993, op. cit.
73
Videti: Communication to the Council and the European Parliament on the Stabilization and Association Process for countries of South Eastern Europe, COM
(99) 235, Brussels, 26 May 1999.
193
Dragan ukanovi
graanskog drutva. Proces stabilizacije i pridruivanja je podrazumevao i nove mogunosti saradnje izmeu EU i Zapadnog Balkana,
ali i razvoj intezivnog politikog dijaloga. Ovaj dijalog je bio uspostavljen kako na nivou regije, tako i izmeu EU i svake drave Zapadnog Balkana pojedinano. Proces stabilizacije i pridruivanja,
ustanovljen 1999. godine, bio je vezan za pokuaje da se na odreeni
nain prevaziu brojni nedostaci ranijeg regionalnog pristupa.
Ovaj pristup dao je znaajne rezultate, a punu afirmaciju je doiveo
i na brojnim samitima Evropske unije. U vezi sa tim bitno je napomenuti rezultate Samita Evropska unija Zapadni Balkan, koji je 24. novembra 2000. godine bio odran u Zagrebu.74 U okviru ovog Samita
ponovo je istaknuta evropska perspektiva drava regije, a treba, s tim
u vezi, imati u vidu da u tom momentu nijedna drava regije Zapadnog Balkana nije imala parafiran sporazum o stabilizaciji i pridruivanju, to je danas, osam godina kasnije, ipak, sluaj sa svim dravama.
Samit drava Zapadnog Balkana i Evropske unije, koji je bio odran 21.juna 2003. godine u Solunu, ponovo je podstakao proces pridruivanja drava regiona ovoj organizaciji.75 Na njemu je formulisan
unapreeni proces stabilizacije i pridruivanja, koji je predviao i uspostavljanje stalnog politikog foruma EU Zapadni Balkan i intenziviranje individualnih evropskih partnerstava. Istovremeno, na
navedenom samitu bila je pokrenuta i procedura da se zemljama regije obezbede vanredni trgovinski preferencijali i finansijska pomo.
Ovom prilikom bio je ponovo istaknut i znaaj razvoja bilateralne i
multilateralne saradnje na Zapadnom Balkanu.
***
Svakako najvei napredak od svih junoslovenskih drava na
putu ka Evropskoj uniji ostvarila je Republika Hrvatska, koja e,
74
O rezultatima i dometima Samita EU Zapadni Balkan, koji je bio odran u Zagrebu

24. novembra 2000. godine videti na http://www.mvpei.hr/summit/index_
eng.html.
75
EU-Western Balkans Summit Declaration, 10229/03 (Presse 163), Thessaloniki, 21 June 2003.
194
prema brojnim procenama, postati lanica najverovatnije 2012. ili

2013. godine.76 Dinamika pridruivanja Republike Hrvatske Evropskoj uniji pokazuje da je ova zemlja uspela da za svega devet meseci
pree put od zapoinjanja konsultacija sa predstavnicima Evropske
komisije do potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju (videti prilog broj 2). Pregovori o lanstvu Hrvatske u Uniji privremeno
su bili zastali, ali se, prema brojnim najavama, moe oekivati da se
do polovine tekue godine oni okonaju.
Ukoliko detaljnije sagledamo tok dosadanjeg intenziteta pridruivanja drava Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, moemo zakljuiti
da je Bosna i Hercegovina na samom zaelju navedenog procesa. Ova
zemlja je zahvaljujui nedostatku unutranjeg drutvenog konsenzusa, a u vezi sa redefinisanjem postojeeg ustavnog ustrojstva sutinski blokirana u procesu evropskih integracija. BiH je jedina zemlja
u regiji, koja nije uspela da podnese kandidaturu za lanstvo u Uniji.
Postojanje Kancelarije Visokog predstavnika, takoe, utie na nemogunost uspostavljanja samoodrivog politikog sistema koji bi osigurao uspeno okonanje procesa pridruivanja Uniji.77 Istovremeno,
ni postojei institucionalni kapaciteti na nivou drave Bosne i Hercegovine, zahvaljujui aranmanima iz dejtonskog Ustava, nisu sasvim
povoljni za intenziviranje priprema za lanstvo u Uniji.
Republika Albanija, Crna Gora i Republika Srbija su tokom protekle dve godine podnele zahteve za lanstvo u Uniji. Savet Evropske
unije je 17. decembra 2010. godine Crnoj Gori dao status kandidata.
Srbija je, meutim, suoena sa neophodnou uspenog okonanja saradnje sa Meunarodnim krivinim tribunalom za zloine poinjene
na tlu bive Jugoslavije u Hagu, to podrazumeva hapenje i izruenje
preostala dva optuenika za ratne zloine. Dosta potekoa ovoj zemlji predstavlja i jednostrano proglaenje kosovske nezavisnosti 17. februara 2008. godine i njegovo priznanje od strane veine drava
76
Dragan ukanovi i Dejan Gaji, Evropska unija i proirenje na Zapadni Balkan, u: Dragan ukanovi i Sandro Knezovi (urs), Srbija i regionalna saradnja,
Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2010, str. 4962.
77
Bosna i Hercegovina je, zahvaljujui postojanju Kancelarije Visokog predstavnika,
sutinski (polu)protektorat pod okriljem meunarodne zajednice.
195
Dragan ukanovi
lanica Evropske unije. Do danas jedino Kipar, panija, Slovaka, Rumunija i Grka nisu priznali nezavisnost Kosova.
Kosovo je 2005. godine od strane Evropske komisije dobilo dokument pod nazivom Evropska budunost za Kosovo.78 Evropska
perspektiva ovog entiteta je istaknuta i na samitu Evropskog saveta
19. i 20. juna 2008. godine. Generalna skuptina Ujedinjenih nacija je
9. septembra 2010. godine jednoglasno podrala Rezoluciju, koju su
zajedno usaglasili zvanini Beograd i Evropska unija, u kojoj se napominje neophodnost dijaloga vlasti u Beogradu i Pritini. To bi, kako
se navodi u ovom dokumentu, trebalo da rezultira i njihovim napretkom na putu ka lanstvu u Evropskoj uniji.79
Dvodecenijski problem u vezi sa imenom Republike Makedonije
jo uvek nije reen izmeu vlasti u Skoplju i Atini. To predstavlja i
glavnu prepreku da se odredi i datum otpoinjanja procesa pregovora
o lanstvu Republike Makedonije u Evropskoj uniji. Premda je prolo
pet godina od kada je ova zemlja dobila status kandidata od strane
Saveta EU i od kada se primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju, pregovori jo uvek nisu zapoeli. Aktuelna makedonska
vlada, pod vostvom VMRO-DPMNE, nije spremna da uloi znaajnije napore da uspeno okona pregovore sa zvaninom Atinom i na
taj nain ubrza pristupanje zemlje najpre Severnoatlantskom savezu,
a potom i da intenzivira pridruivanje Uniji.
Znaajan podstrek dravama regije Zapadnog Balkana na putu ka
lanstvu u Uniji predstavlja dobijanje liberalizovanog viznog reima
sa dravama koje primenjuju Ugovor iz engena, za graane Republike Makedonije, Republike Srbije i Republike Crne Gore od 19. decembra 2009. godine. Istovremeno, od polovine decembra 2010.
godine isti reim vai i za graane Albanije i Bosne i Hercegovine.
Veoma bitan korak ubudue predstavlja sticanje statusa kandidata za
lanstvo u Evropskoj uniji svih drava Zapadnog Balkana, to bi umanjilo potencijalnu novu nestabilnost u regionu.
78
79
A European Future for Kosovo, IP 05/450, Brussels, 20th April 2005.

Rezolucija Generalne skuptine Ujedinjenih nacija, Njujork, 9. septembar 2010, f.
196
Prilog br. 2: Intenzitet pridruivanja zemalja

Zapadnog Balkana Evropskoj uniji (januar 2011)
FAZA
REPUBLIKA BOSNA I
REPUBLIKA
REPUBLIKA
REPUBLIKA
MAKEDO- HERCEGOCRNA GORA
HRVATSKA
SRBIJA
ALBANIJA
NIJA
VINA
Konsultativna radna
Dijalog
grupa
januar 1998.
sa predstavKonsulta(2001/2) i
Sporazum
nicima
tivna radna
februar 2000.
Unapreeni
o saradnji
Komisije
grupa 1998.
stalni
sa EU
EU/radne
dijalog
grupe
(2003/6)
Komisija
18. novemEU usvaja
24. maj 2000. 16. jun 1999.
bar 2003.
studiju o izvodljivosti
25. april
2005.
Konsultativna radna
grupa
(2001/2) i novembar
Unapreeni
2000.
stalni
dijalog
(2003/6)
25. april
2005.
6. jun 2001.
Komisija
EU
8. septembar 21. oktobar
28. novem12. jul 2005. 12. jul 2005.
preporuuje 19. jul 2000.
1999.
2005.
bar 2001.
poetak
pregovora
Savet
odobrava
poetak
pregovora
20. novembar 2000.
24. januar
2000.
21. novembar 2005.
3. oktobar
2005.
3. oktobar
2005.
21. oktobar
2002.
Komisija
24. novem25. novem- 10. oktobar 10. oktobar 21. novem5. mart 2000.
EU poinje
bar 2000.
bar 2005.
2005.
2005.
bar 2005.
pregovore
24. novem- 4.decembar 7. novembar
Parafiranje
14. maj 2001.
bar 2000.
2007.
2007.
SSP
Potpisivanje
29. oktobar 9. april 2001.
SSP i
(deset
16. jun 2008.
definisanje 2001. (est
godina)
godina)
roka
primene
Na snagu
stupa
1. mart 2002. 1. jun 2001.
privremeni
sporazum
1. jul 2008.
197
29. april
2008.
1. februar
2010.
15. mart
2007.
18. februar
2006.
15. oktobar
12. jun 2006.
2007.
1. januar
2008.
1. april 2009.
Dragan ukanovi
FAZA
REPUBLIKA BOSNA I
REPUBLIKA
REPUBLIKA
REPUBLIKA
MAKEDO- HERCEGOCRNA GORA
HRVATSKA
SRBIJA
ALBANIJA
NIJA
VINA
Podnoenje
zahteva za 21. februar
2003.
lanstvo u
EU
22. mart
2005.
Savet daje
17. decem18. jun 2004.
status
bar 2005.
kandidata
SSP stupa
na snagu
1. februar
1. april 2004.
2005.
Poetak
pregovora
o lanstvu
3. oktobar
2005.
22. decembar 2009.
15. decembar 2008.
28. april
2009.
17. decembar 2010.
14. jun 2010. 1. maj 2010. 1. april 2009.
Izvori: Internet, http://ec.europa.eu/enlargement/index_en.htm, 10/01/2011.

tabelu je dopunio autor priloga dr Dragan ukanovi.
198
III
POLITIKA SITUACIJA U BOSNI I HERCEGOVINI
KAO IZAZOV ZA STABILIZACIJU PRILIKA
NA ZAPADNOM BALKANU
I U JUGOISTONOJ EVROPI
Rat na tlu nekadanje Jugoslavije, svakako je ostavio najdrastinije
posledice na tlu Bosne i Hercegovine. On je rezultirao dubokom etnikom podeljenou bosanskohercegovakog drutva na tri monoetnike celine. Treba, meutim, napomenuti da bi potencijalna podela
Bosne i Hercegovine dovela do stvaranja Velike Srbije i Velike Hrvatske i formiranja bonjake dravice u njenom sreditu. Takav
ishod bi uticao na stabilnost u itavom regionu Jugoistone Evrope.
Zato je i osnovna intencija meunarodne zajednice ouvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta drave Bosne i Hercegovine. S tim u
vezi treba imati na umu da su zvaninici Sjedinjenih Amerikih Drava i visoki funkcioneri Evropske unije istakli da nee biti dozvoljena
daljnja fragmentacija BiH bilo putem formiranja treeg (hrvatskog)
entiteta ili odvajanjem jednog od dva postojea.80
Bosna i Hercegovina je imala najsloeniju etniku strukturu u
okviru nekadanje Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.
Prema rezultatima popisa iz 1991. godine, u ovoj, tadanjoj jugoslovenskoj republici, ivelo je 44% Muslimana (danas Bonjaka), 31%
Srba i 17% Hrvata, 6% Jugoslovena, a 2% graana pripadalo je ostalim
80
Eton odbacila trei entitet, 12. februar 2011, Internet, http://www.6yka.com/

eston-treci-entitet, 24/02/2011. SAD protiv promjene Dejtona, 7. januar 2011, Internet, http://www.banjalukalive.com/aktuelnosti/sad-protiv-promjene-dejtona.
html, 24/02/2011.
199
Dragan ukanovi
zajednicama (Slovenci, Crnogorci, Albanci, Turci, Romi i dr.).81 Tri

najbrojnija naroda bila su izmeana u gotovo svim delovima Bosne i
Hercegovine, sa izuzetkom Zapadne Hercegovine u kojoj je dominiralo hrvatsko stanovnitvo. (Videti prilog br. 3)
Prilog br. 3: Etnika slika Bosne i Hercegovine 1991. godine
Izvor: Internet, http://upload.wikimedia.org/wikipedia/bs/1/14/Etni%C4%8D

ka_struktura_op%C4%87inama_u_BiH_1991._godine%3B.PNG, 15/10/2010.
Posle oruanih sukoba u Bosni i Hercegovini (19921995) i brojnih

etnikih ienja u pojedinim njenim delovima, usledila je i drastina
izmena etnike strukture ove republike (videti prilog br. 4). U meuvremenu nije usledilo znaajnije vraanje stanovnitva Bonjaka i Hrvata u Republiku Srpsku i Srba u Federaciju BiH (sa izuzetkom
Bosanskog Grahova, Glamoa i Drvara).
81
Popis stanovnitva u Bosni i Hercegovini, Republiki zavod za statistiku Socijalistike

Republike Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1991.
200
Od poslednjeg popisa stanovnitva u Bosni i Hercegovni prolo

je dvadeset godina, a novi popis nije odran. Zato se pitanje odravanja popisa svodi na politike kalkulacije i stalne razmirice izmeu vlasti u Sarajevu i vodeih politikih faktora Republike
Srpske. Postojea etnika struktura se, meutim, odrava i petnaest
godina po okonanju sukoba, a po svemu sudei navedena etnika
homogenizacija tri monolitna prostora je u potpunosti dovrena.
To podrazumeva da u narednom periodu, naalost, nee doi do
znaajnijeg povratka predratnih stanovnika u dva bosanskohercegovaka entiteta.
Prilog br. 4: Etnika struktura Bosne i Hercegovine 2006.
Izvor: autor Vladimir Varjai, Internet, http://upload.wikimedia.org/wikipedia/

commons/d/d2/DemoBIH2006aa.PNG, 15/07/2010.
201
Dragan ukanovi
Klju reenja odnosa na Zapadnom Balkanu sutinski predstavlja

sreivanje buduih odnosa u Bosni i Hercegovini, gde se na izvestan
nain pokazuje zamor predstavnika meunarodne zajednice usled
nedostatka minimalnog konsenzusa etnikih elita o ustavnom ustrojstvu zemlje. Ova nekadanja centralna jugoslovenska republika je
nakon troipogodinjeg meuetnikog rata i deceniju i po demokratske
i ekonomske konsolidacije jo uvek izloena brojnim rizicima koji
utiu na njenu buduu opstojnost. Ovo potvruju i sasvim suprotstavljeni ciljevi etnonacionalnih elita i dominantnih politikih faktora
u ovoj zemlji. U vremenskom razdoblju nakon oktobarskih optih izbora 2010. godine u Bosni i Hercegovini se pokazalo da ne postoji
spremnost da se formira vlast na centralnom nivou.
Dodatnu nestabilnost u BiH donosi i, ve pomenuta, duboka etnika podeljenost zemlje na de facto tri etnonacionalne celine, ali i
svetska ekonomska kriza. Takoe, manjinske etnike zajednice (Jevreji, Romi, Crnogorci, Ukrajinci, Slovenci, i ostali) nemaju mogunosti da budu izjednaeni sa konstitutivnim narodima, a u vezi sa
kandidovanjem za funkciju lana Predsednitva BiH i poslanika u
Domu naroda Parlamentarne skuptine BiH. Sa druge strane, meunarodna zajednica pokuava tokom proteklih pet godina da blaim
izmenama ustavnog ustrojstva zemlje osigura njenu dodatnu konsolidaciju i da intenzivira pristupanje Evropskoj uniji i Severnoatlantskom savezu.
Predstavnici tri dominantne etnike zajednice u Bosni i Hercegovini sutinski smatraju da u okviru ovako ureene zemlje, a u
skladu sa Ustavom iz 1995. godine nije reilo i njihov nacionalni problem. Bonjaci smatraju da reenja iz Dejtonskog ustava ne nude
mogunost da se zemlja sutinski integrie, dok sa druge strane Hrvati smatraju da bez formiranja svoje teritorijalne autonomije zasnovane na predominantno etnikom principu imaju minimalne
mogunosti za opstanak u ovoj zemlji. Srpski politiki inioci opet
polaze od pretpostavke da je nuno ouvanje Republike Srpske u
njenim postojeim ustavnim kapacitetima, ukljuujui njene postojee izvorne nadlenosti i da je ona jedini garant opstanka srpskog
naroda u Bosni i Hercegovini.
202
a) Postdejtonska konsolidacija prilika

u Bosni i Hercegovini (1995-2011)
Oruani sukobi u Bosni i Hercegovini okonani su 21. novembra
1995. godine potpisivanjem Generalnog okvira mirovnog sporazuma za Bosnu i Hercegovinu (Dejtonski sporazum) u Dejtonu.82
Ovaj meunarodni ugovor su potpisali predstavnici centralne
vlade u Sarajevu, i predsednici susednih drava, Srbije i Hrvatske.
Potpisivanjem Dejtonskog sporazuma obezbeen je kontinuitet postojanja tokom rata dva stvorena entiteta Federacije Bosne i Hercegovine (sa bonjako-hrvatskom veinom osnovan 1994) i
Republike Srpske (1992). Ovim je navedeni sporazum priznao
postojee stanje na terenu.
Dejtonskim sporazumom je tako utvrena sledea formula: jedna
drava Bosna i Hercegovina, dva entiteta i tri konstitutivna naroda
(Bonjaci, Srbi i Hrvati). Ovaj sporazum se sastoji od jedanaest aneksa
koji preciziraju nain sprovoenja njegovih vojnih i civilnih aspekata.
U segment vojnih aspekata Dejtonskog sporazuma spadaju: Sporazum o vojnim aspektima mirovnog dogovora (Aneks 1-A) i Sporazum
o stabilizaciji regiona (Aneks 1-B). Vojni aspekti Dejtonskog sporazuma su sprovedeni u utvrenim rokovima, a tokom njihove implementacije nije bilo drastinijih problema.
Sa druge strane, civilne aspekte Dejtonskog sporazuma ine svi
aneksi o liniji razgranienja izmeu entiteta (Aneks 2), odravanju
slobodnih izbora (Aneks 3), ustavnim okvirima (Aneks 4), o arbitrai
i ljudskim pravima (aneksi 5 i 6), izbeglim i raseljenim licima (Aneks
7), ouvanju nacionalnih spomenika (Aneks 8), osnivanju javnih korporacija BiH (Aneks 9) i nainu sprovoenja civilnih aspekata kroz
instituciju Visokog predstavnika (Aneks 10). Tokom sprovoenja takozvanih civilnih aspekata Dejtonskog sporazuma, a pre svega Aneksa 4 Ustava Bosne i Hercegovine, pojavila su se razliita tumaenja
njegovog slova i duha. Zato su dominantne bonjake politike partije u Ustavu BiH videle mogunost ponovne integracije i daljnje centralizacije Bosne i Hercegovine po uzoru na predratno ustrojstvo ove
82
Videti: Dejtonski sporazum, Naa Borba, Beograd, Fininvest, Novi Sad, 1996.
203
Dragan ukanovi
nekadanje jugoslovenske republike.83 Hrvatske nacionalne stranke

su Ustav BiH videle samo kao prelazno reenje koje vodi ka definisanju konanog statusa hrvatskog naroda u ovoj zemlji, odnosno ka
stvaranju tzv. treeg (hrvatskog) entiteta. Ovaj entitet bi trebalo da nastane na teritoriji nekadanje takozvane Hrvatske Republike HercegBosna, koja je postojala od 1992. godine do formiranja Federacije BiH
u Vaingtonu poetkom marta 1994. godine. Srpske politike partije
u dejtonskom ustavnom ustrojstvu Bosne i Hercegovine vide
mogunost za dodatnim jaanjem entitetskog nivoa vlasti, koje bi trebalo da dovede do proglaenja nezavisnosti Republike Srpske i njenog
odvajanja od Bosne i Hercegovine.84
Ustavom Bosne i Hercegovine ova drava je definisana kao demokratska, pravna drava sa slobodnim, demokratskim izborima.85
Istovremeno u ovom konstitutivnom aktu utvreno je da se Bosna i
Hercegovina sastoji iz dva entiteta Federacije Bosne i Hercegovine
i Republike Srpske. Navedenim ustavom suverenitet Bosne i Hercegovine potvruje se ponajvie na spoljnom planu u oblasti spoljne
politike, spoljne trgovine, carinske politike i imigracija. Takoe, postoji
suverenitet zemlje i u oblasti monetarne i finansijske politike.86 Sa
druge strane, na unutranjem planu, veinu nadlenosti vre bosanskohercegovaki entiteti. U skladu sa ustavom je predvieno i postojanje dvodomne Parlamentarne skuptine (sainjene od Vea naroda
i Predstavnikog vea), trolanog Predsednitva (koje je sastavljeno
od po jednog predstavnika sva tri konstitutivna naroda), Saveta ministara, Ustavnog suda i Centralne banke.
Bitno je istai da vaei Ustav Bosne i Hercegovine predstavlja primer oktroisanog ustava, odnosno konstitutivnog akta u ijem donoenju nisu uestvovali graani ili njihovo izabrano predstavniko telo.
83
Dragan ukanovi, Izmene ustavnog ustrojstva Bosne i Hercegovine inicijative

i mogunosti, Meunarodni problemi, vol. 56, broj 23, Beograd, 2004, str. 305321.
84
Dragan ukanovi, Bosna i Hercegovina izmeu centralizacije i disolucije, Meunarodna politika, god. LIX, broj 11301131, Beograd, 2008, str. 3840.
85
Ustav Bosne i Hercegovine, lan I, Bosna i Hercegovina, stav 2.
86
Ljubivoje Aimovi, Opstanak ili nestanak, Naa Borba, Beograd, 13. decembar
1995, str. 12.
204
Navedeni ustav nastao je kao rezultat kompromisa etnikih elita, koje

su uestvovale u viegodinjim etnikim sukobima u ovoj zemlji.
Posle 2000. godine esto se i u bosanskohercegovakoj, kao i u javnosti susednih zemalja pojavljuju ideje o izmeni Dejtonskog sporazuma, odnosno njegovog Aneksa 4, koji sadri ustavna reenja. Zato
se esto pojavljuju inicijative politikih partija i lidera iz BiH i susednih
zemalja u vezi sa redefinisanjem postojeeg ustavnog ustrojstva i teritorijalne organizacije zemlje. Veoma esto se koristio i izraz nadogradnja, kojim se istie neophodnost postupne promene dejtonskih
ustavnih reenja a ne radikalni raskid sa njihovim tekovinama (dvoentitetska struktura, decentralizacija, elementi federalizma, i sl.).
Istovremeno, petnaest godina po potpisivanju Dejtonskog sporazuma situacija u BiH je veoma teka. To se prevashodno odnosi na
njenu nefunkcionalnost. Dok, sa jedne strane Republika Srpska deluje
kao funkcionalan entitet, Federacija Bosne i Hercegovine, entitet sa
bonjako-hrvatskom veinom, i dalje ima brojne probleme u funkcionisanju. Naime, politike partije Bonjaka i Hrvata nisu u stanju da
ovu tvorevinu, nastalu u Vaingtonu marta 1994. godine, sutinski
oive i uine funkcionalnom. Istovremeno, i dravne institucije Bosne
i Hercegovine su izrazito krhke i umnogome zavise od volje etnonacionalnih elita i njihovih neretko neprincipijelnih kompromisa. Visoki
predstavnik, kao institucija koju je utvrdio Dejtonski sporazum, i petnaest godina po njegovom potpisivanju ima kljunu ulogu u politikom ivotu zemlje.
Koliki je uticaj svetske ekonomske krize na prilike BiH pokazuje i
podatak da je poetkom protekle godine u ovoj zemlji bilo vie od
pola miliona nezaposlenih. Sa druge strane, zahvaljujui svom sloenom ustrojstvu Bosna i Hercegovina troi izmeu 60 i 70% sredstava
iz budeta na nefunkcionalan i nadasve preveliki birokratski aparat
(dravni, entitetski, kantonalni i optinski).
Tri monolitna etnika prostora, koja su nastala kao rezultat rata u
Bosni i Hercegovini ne stvaraju mogunosti za razvoj stvarnog suivota i izgradnju multietnikog i interetnikog drutva. Takoe, postojea mrea nevladinih organizacija u Bosni i Hercegovini je nedovoljno
jaka, a postoji i gotovo identina etnika/entitetska podeljenost nevla205
Dragan ukanovi
dinog sektora. Vladavina prava i efikasan pravosudni sistem nisu jo

uvek ostvareni u BiH, a brojni vidovi nacionalne i verske diskriminacije
jo uvek egzistiraju. U periodu nakon okonanja rata u BiH evidentan
je slab povratak izbeglih i raseljenih lica.87 Sa izuzetkom tek nekoliko
optina gotovo sve optine u Federaciji BiH i Republici Srpskoj su sa
dominacijom jedne od dominantnih etnikih zajednica. Tako u Federaciji BiH, Srbi ine relativnu veinu u Drvaru, Bosanskom Grahovu i
u Glamou. Sa druge strane, optine sa meovitim stanovnitvom u
Federaciji BiH su Busovaa, epe, Novi Travnik, Mostar i Vitez. U
Republici Srpskoj je slina situacija sa optinom Vukosavlje, u kojoj postoji relativna veina bonjakog stanovnitva. Bitno je istai i da su gotovo svi zahtevi za povratak predratne uzurpirane imovine vlasnicima
pozitivno reeni. I pored navedenog, procenat povrataka izbeglih i raseljenih lica u oba bosanskohercegovaka entiteta je izrazito slab, izmeu ostalog i zbog ekonomske neodrivosti povratka i etnike
distance prema dominantnim etnikim zajednicama.
Sutinski napredak u odnosu na period rata u BiH predstavlja osiguravanje pune slobode kretanja ljudi i roba, kao i uspostavljanje saobraajnih i telekomunikacionih veze izmeu entiteta. Dejtonski
sporazum je uticao na obustavljanje troipogodinjih meuetnikih
konflikata, ali, kako smatraju brojni analitiari, on nije povoljan okvir
za stvaranje funkcionalne i demokratske Bosne i Hercegovine, koja bi
kao takva postala lanica Evropske unije i Severnoatlantskog saveza.
Bitno je napomenuti da u trenutnom rasporedu ovlaenja u BiH
i dalje dominiraju Savet za implementaciju mira i institucija Visokog
predstavnika, kao vrhovni arbitar za civilna i vojna pitanja. Takoe,
EUFOR (European Union Forces EUFOR), kao izraz meunarodnog
vojnog prisustva i Policijska misija EU (European Union Police Misssion
EUPM) nakon 2004. godine predstavljaju znaajan inilac u meunarodnom monitoringu sprovoenja Dejtonskog sporazuma. Drugo
veoma bitno pitanje koje se postavlja vezano je za budue meuna87
Izvjetaj o stanju ljudskih prava u Bosni i Hercegovini (januardecembar 2008),

Helsinki komitet za ljudska prava, Sarajevo, 2009, str. 25. Internet, http://www.
bh-hchr.org/Izvjestaji/Izvjestaj%20o%20stanju%20ljudskih%20prava%20u%20
BiH%20za%202008.pdf, 15/02/2011.
206
rodno prisustvo u Bosni i Hercegovini. Srpske politike partije i lideri

u Bosni i Hercegovini smatraju da postepeno treba da usledi redukcija ovlaenja meunarodnih predstavnika, dok bonjake politike
partije i lideri oekuju da se ouva njihovo prisustvo i da se, tavie,
ojaa stepen ovlaenja. Meunarodna zajednica, a pre svega Evropska unija, i u narednom periodu mora sauvati kljunu ulogu u BiH,
kako bi se predupredile dodatne meuetnike napetosti i potencijalne nestabilnosti.
Nekadanji predsedavajui Predsednitva Bosne i Hercegovine
Alija Izetbegovi je 1998. godine, a na osnovu svojih ustavnih ovlaenja, pokrenuo proceduru ocene ustavnosti pojedinih odredbi konstitutivnih akata entiteta sa Ustavom Bosne i Hercegovine. Podrku
navedenoj inicijativi pruile su brojne graanske politike partije i nevladine organizacije u Bosni i Hercegovini, navodei da postojei ustavni sistemi entiteta nisu usklaeni sa Ustavom BiH.88
Ustavni sud Bosne i Hercegovine je donosei etiri delimine
odluke po ovom predmetu proglasio neustavnim znaajan broj lanova entitetskih ustava. U tom smislu svakako je najbitnija Trea delimina odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine (18. i 19. februar
2000),89 kojom se neustavnim proglaavaju prvi lanovi entitetskih
ustava, kojim se oni definiu kao jedno/dvonacionalni. U pogledu
Ustava Republike Srpske neustavnim je proglaen i deo preambule
Ustava u kom se navode prava srpskog naroda na samoopredeljenje i
samostalno odluivanje o svom politikom i dravnom statusu. U
skladu sa navedenom odlukom Ustavnog suda BiH neustavnim je
proglaen i lan 1. Ustava Republike Srpske, kojim se ovaj entitet definie kao drava srpskog naroda.90 U obrazloenju ove odluke je istaknuto da je navedeni lan Ustava diskriminatorski i da negira prava
drugih konstitutivnih naroda u BiH na jednakopravnost na teritoriji
cele drave. U dodatnom obrazloenju odluke posebno se istie da po88
Dragan ukanovi, Bosna i Hercegovina: izmene entitetskih ustava, Meunarodna politika , br. 1106, Beograd, apriljun 2002, str. 16 18.
89
Djelimina odluka Ustavnog suda BiH, Ustavni sud, Sarajevo, 19-20. februar
2001, Internet,http://www.ustavnisud.ba/odluke. Html, 15/07/2009.
90
Ustav Republike Srpske, 1992, lan 1.
207
Dragan ukanovi
stojei teritorijalni raspored i postojanje konstitutivnih entiteta u BiH

ne mogu biti shvaeni kao izgovor za stvaranje jednoetnikih drutava.
Naprotiv, Ustavni sud BiH, istie izriito pravo Bonjaka, Hrvata i Srba
da u skladu sa Ustavom BiH jednako uivaju sva prava, to znai i da
nijedan od naroda ne moe biti povlaen u odnosu na druge. Ovo
naelo podrazumeva da nijedan narod nije priznat kao veina, a ostali
kao manjina, na bilo kom delu teritorije Bosne i Hercegovine.
Ustavni sud BiH je u obrazloenju ove svoje odluke istakao i da su
Federacija BiH i Republika Srpska Dejtonskim mirovnim sporazumom
priznate kao konstitutivni entiteti, ali da to ne predstavlja otelotvorenje
etnike dominacije jednog ili dva naroda na njihovoj teritoriji. Na inicijativu Volfganga Petria, visokog predstavnika za BiH, u Sarajevu je 27.
marta 2002. godine odran sastanak lidera vodeih politikih stranaka
oba entiteta. Na ovom sastanku je postignut Sporazum o sprovoenju Odluke Ustavnog suda BiH o konstitutivnosti naroda.91 Navedenim sporazumom je bio regulisan i nain institucionalne zatite vitalnog interesa svih
konstitutivnih naroda u oba entiteta, nain raspodele kljunih politikih
funkcija izmeu predstavnika sva tri naroda, okviri minimalne zastupljenosti u organima vlasti u Republici Srpskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine. U skladu sa njim su Federacija BiH i Republika Srpska
definisani kao entiteti u okviru Bosne i Hercegovine.
Treba istai da je u BiH ipak bilo sprovedeno nekoliko veoma bitnih reformi u oblasti odbrane i unutranjih poslova. Tokom 2003. godine formirano je Ministarstvo odbrane Bosne i Hercegovine, a potom
su konstituisane i Oruane snage Bosne i Hercegovine (2005),92 i sutinski ukinute entitetske vojske, i delimino uspeno sproveden proces reforme policijskih snaga.93
91
Sporazum o provedbi Odluke Ustavnog suda BiH o konstitutivnosti naroda,

Sarajevo, 27. mart 2002, Internet, 29/03/02, http://www.zabih.ba/novosti.html,
15/09/2009.
92
Dragan ukanovi, Svetlana urevi-Luki, Formiranje i struktura Oruanih
snaga Bosne i Hercegovine, Vojno delo, Ministarstvo odbrane Republike Srbije,
godina LX, broj 2, Beograd, 2008, str. 200212.
93
Dalibor Keki, Dragan ukanovi, Reforma policije u Bosni i Hercegovini, Bezbednost, Ministarstvo unutranjih poslova, godina L, broj 4, Beograd, 2008, str.
1730.
208
Znaajan napredak je poetkom protekle decenije napravljen u

oblasti reformi javnog radio-televizijskog servisa kroz uvoenje jednog dravnog (Bosanskohercegovaka radio-televizija BHRT) i dva entitetska emitera (Federalna radio-televizija FRTV i Radio televizija
Republike Srpske RTRS). Takoe, tokom 1998. godine su u BiH uvedene jedinstvene registarske tablice za motorna vozila, naredne godine je doneta i konana arbitrana odluka za grad Brko na ijoj je
teritoriji formiran poseban distrikt (Brko distrikt. Bosna i Hercegovina).
Tokom 1999. godine formirana je Dravna granina sluba BiH (DGS).
Predstavnici meunarodne zajednice u BiH, a pre svega Visoki predstavnik, utvrdili su i izgled dravnih simbola BiH kao i izgled putnih
isprava za dravljane ove zemlje. Poetkom naredne decenije usledilo
je i uvoenje institucije Suda BiH i dravnog tuioca (2002). Bitno je
istai i da je poetkom 2004. godine usvojen Zakon o obavetajno-informativnoj agenciji i u skladu sa njim osnovana Obavjetajno sigurnosna /bezbijednosna agencija BiH (OSA). Takoe, dve godine ranije
osnovana je i Dravna agencija za istrage i zatitu (State Investigation
and Protection Agency SIPA).
Kao kruna ovog procesa postepene nadogradnje Dejtonskog
sporazuma, meunarodna zajednica je teila da se kroz izmene i dopune postojeeg Ustava Bosne i Hercegovine osigura nastavak postojanja navedenih institucija i javnih korporacija. To je bilo uoljivo i
kada je inicirano usvajanje takozvanog aprilskog paketa iz 2006. godine, kao i kroz Butmirski proces krajem 2009. godine. Meutim, oba
pokuaja da se navedeni proces ustavnih reformi okona nisu imala
pozitivan efekat.
b) Ustavne promene kao izvor unutranjih nestabilnosti
u Bosni i Hercegovini
U javnosti Bosne i Hercegovine, kao i u meunarodnoj javnosti,
esto se postavlja pitanje o adekvatnosti postojeih okvira Dejtonskog
sporazuma, a koji predstavlja sutinski rezultat kompromisa kojim je
okonan troipogodinji rat u ovoj zemlji. U tom smislu vodee bonjake politike partije (Stranka demokratske akcije i Stranka za Bosnu i
209
Dragan ukanovi
Hercegovinu), kao i partije graanske orijentacije (Socijaldemokratska

partija BiH i Socijaldemokratska unija BiH) napominju da je dananje
dvoentitetsko ustrojstvo BiH, predvieno dejtonskim Ustavom BiH,
sutinski proizvod oruanih sukoba i da kao takvo treba da bude izmenjeno. Dananje ustavno ustrojstvo Bosne i Hercegovine, kako navode predstavnici probonjakih i graanskih stranaka, opravdava
etniko ienje i onemoguava demokratski i ekonomski razvoj zemlje. Nevladine organizacije, meunarodni forumi, ali i predstavnici
brojnih meunarodnih organizacija u Bosni i Hercegovini takoe
smatraju da je duboka etnika podeljenost i dvoentitetska struktura
zemlje sutinski direktna posledica dejtonskog ustavnog ureenja.94
Zbog sloenih mehanizama primene civilnih i vojnih aspekata
Dejtonskog mirovnog sporazuma, ali i postkonfliktne konsolidacije
bezbednosnih, ekonomskih i socijalnih prilika u zemlji u periodu od
potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995. godine do 2000. godine,
nisu postojali predlozi za novo ustavno ustrojstvo Bosne i Hercegovine.95 Ovo se moe opravdati i injenicom da su sve do januara, odnosno do oktobra 2000. godine, u susednim dravama Republici
Hrvatskoj i Saveznoj Republici Jugoslaviji na vlasti bili predsednici
(dr Franjo Tuman i Slobodan Miloevi), koji su bili potpisnici Dejtonskog sporazuma, ali i tvorci politike podele Bosne i Hercegovine.
Poetkom marta 2001. godine iz Zagreba je krenula inicijativa da
se Bosna i Hercegovina teritorijalno prekomponuje u okviru od 12 do
14 kantona, odnosno federalnih jedinica. Ovi kantoni bili bi uspostavljeni prevashodno na osnovu etnikog naela (Videti prilog broj 3).96
Predlog su zajedniki podrali tadanji predsednik Republike Hrvat94
Videti brojne predloge za izmenu i dopunu Ustava Bosne i Hercegovine koje su

predlagali Vijee kongresa bonjakih intelektualaca, Srpsko graansko vijee BiH
Pokret za ravnopravnost, Savez gradova i opina Bosne i Hercegovine, Evropski
pokret Bosne i Hercegovine, Vanjskipolitika inicijativa i druge nevladine organizacije na http://www.ustavnareforma.ba/bs/online_biblioteka.html.
95
Dragan ukanovi, Izmene ustavnog ustrojstva Bosne i Hercegovine inicijative
i mogunosti, Meunarodni problemi, godina LVI, Beograd, broj 23, str. 305322.
96
Budia predlae kantonizaciju BiH, 8. mart 2001, Internet, http://www.pcnen.
cg.yu/Arhiva/2001/11-03-2001.htm, 15/03/2004.
210
ske Stjepan Mesi, kao i tada vladajua koalicija, okupljena oko Socijaldemokratske partije Hrvatske.
Prilog br. 5: Predlog kantonizovane Bosne i Hercegovine (2001)
Izvor: Ekstra magazin, broj 151, Bijeljina, mart 2001, str. 7.
Prvo pokretanje pitanja novog teritorijalnog i ustavnog ustrojstva

BiH pratio je i pokuaj lidera Hrvata u ovoj zemlji da se uspostavi tzv.
Hrvatska samouprava (mart 2001) na podrujima na kojima oni ine
veinu. No, protiv elnika ovih paralelnih struktura vlasti odluno je
delovala Kancelarija Visokog predstavnika zabranivi im uee u politikom ivotu zemlje.
Kao svojevrsni odgovor na ovakvo stanje Stranka za Bosnu i Hercegovinu dananjeg predsedavajueg Predsednitva Harisa Silajdia
godinu dana kasnije na parlamentarne izbore izlazi sa sloganom Za
BiH bez entiteta!, ime se reafirmie predratna tenja bonjakih politikih inilaca da se uspostavi centralizovana drava.97 Sa druge
97
Platforma Stranke za Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo, septembar/rujan 2002.
211
Dragan ukanovi
strane, Socijaldemokratska partija Bosne i Hercegovine je tokom aprila

2003. godine predstavila vlastitu platformu iznosei konkretne predloge da se uspostavi jedinstvena i decentralizovana drava sa etiri
multietnika regiona.98 Navedeni regioni ne bi bili formirani na
osnovu etnikih kriterijuma ve u skladu sa istorijskim, privrednim,
geografskim i drugim naelima. Slinu inicijativu je jo 2002. godine
predstavila i Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, koja
je i zvanino bila usvojena tokom septembra naredne godine. Ona je
predviala formiranje Federalne Republike Bosne i Hercegovine u
kojoj bi regioni predstavljali federalne jedinice.99 Predlog Alumni centra za interdisciplinarne poslediplomske studije (ACIPS) iz Sarajeva,
iznet polovinom 2005. godine, predviao je, takoe, uspostavljanje
Savezne Republike BiH kao sloene drave multietnikih pokrajina.100
Brojne diskusije o budunosti BiH su inicirane i od strane Kruga 99,
Vijea kongresa bonjakih intelektualaca, Srpskog graanskog vijea
i Centra za sigurnosne studije.
Pored navedenih inicijativa i manje politike partije, poput Hrvatske stranke Prava, Saveza za bolju budunost Bosne i Hercegovine,
Nae stranke, Hrvatske seljake stranke BiH Nove hrvatske inicijative, Srpske radikalne stranke dr Vojislav eelj i drugih, tokom proteklih desetak godina iznosile su razliite predloge za izmenu
postojeeg Ustava Bosne i Hercegovine.101
Biskupska konferencija Rimokatolike crkve Bosne i Hercegovine
je, takoe, na odreeni nain podrala inicijativu za regionalizaciju
zemlje, ali hrvatske politike partije s tim u vezi nisu postigle konsenzus. Regionalizacija BiH bi tako bila zasnovana na formiranju etiri
multietnike regije banjaluke, mostarske, sarajevske i tuzlanske, ali
98
Inicijativa SDP BiH za promjenu ustava Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 23. april
2003.
99
Deklaracija o nunosti izmjena Ustava Bosne i Hercegovine i o ustrojstvu Federalne Republike Bosne i Hercegovine, Akademija nauka i umjetnosti Bosne
i Hercegovine, Sarajevo, decembar 2002.
100
Proces ustavnih promjena, Centar za ljudska prava Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo, 2006, str. 58.
101
Videti vie na: http://www.ustavnareforma.ba/bs/online_biblioteka.html.
212
u njima nijedan od konstitutivnih naroda, koji bi inio veinu ne bi

mogao preglasavati malobrojnije. Ovo bi se postiglo time to bi veinski narodi u navedenim regijama imali najmanje 30, a najvie 40
posto vlasti. Navedeni predlog ponovo je od strane Biskupske konferencije bio potvren tokom aprila 2007. godine.102
Evropska inicijativa za stabilnost (European Stability Initiative ESI)
je poetkom 2004. godine iznela i predlog vezan za formiranje tzv.
troslojne federacije, sa dvanaest teritorijalnih jedinica deset kantona
(koji ve postoje u okviru Federacije BiH), Republikom Srpskom i
Brko Distriktom.103 Ipak, bonjake i srpske stranke odbile su navedeni predlog ve tokom februara 2004. godine, a nakon javne rasprave
odrane u Sarajevu. Izmenu aktuelnog Ustava Bosne i Hercegovine
predlagala je i Meunarodna krizna grupa (International Crisis Group)
smatrajui da je on zapravo osnovni remetilaki faktor za funkcionisanje jedinstvene drave i centralnih institucija.
Stranka demokratske akcije je tokom 2005. godine predstavila svoj
predlog za regionalizaciju Bosne i Hercegovine i uvoenje institucije
predsednika BiH, koja bi zamenila postojee trolano Predsednitvo. Takoe, u Brkom je 20. septembra 2008. godine na Glavnom odboru SDA
usvojena Deklaracija o potpunom provoenju Dejtonskog sporazuma104 u kojoj
je navedeno da e ova stranka insistirati na vraanju na snagu Ustava
Republike Bosne i Hercegovine iz 1974. godine,105 ukoliko se ubudue
ne bude vodilo rauna o potpunoj implementaciji Dejtonskog sporazuma i ukoliko usledi ukidanje Kancelarije Visokog predstavnika.106
102
Dragan ukanovi, Hrvatsko pitanje u (post)dejtonskoj Bosni i Hercegovini,

Nova srpska politika misao analize, godina III, broj 56, Beograd, 2007, str. 7784.
103
Federalizam koji funkcionira radikalni prijedlog za praktinu primjenu, Evropska inicijativa za stabilnost, Berlin, 8. januar 2004.
104
Deklaracija o potpunom provoenju Dejtonskog sporazuma, Glavni odbor
Stranke demokratske akcije, Brko, 20. septembar 2008, Internet, http://www.
sda.ba/files/file/DEKLARACIJA_SDA.pdf, 17/10/2008.
105
Ustav Republike Bosne i Hercegovine, u: Branislav Milinkovi (prir.), Novi
ustavi na tlu bive Jugoslavije, IP Meunarodna politika, Pravni fakultet, Fakultet
politikih nauka, Beograd, 1995, str. 159248.
106
Deklaracija o potpunom provoenju Dejtonskog sporazuma, Zakljuna razmatranja, 4.
213
Dragan ukanovi
Posle viemesenih konsultacija vodeih hrvatskih politikih partija u Bosni i Hercegovini Hrvatske demokratske zajednice BiH, Hrvatske demokratske zajednice 1990, Hrvatske stranke prava, Hrvatske
seljake stranke BiH, stranke Radom za boljitak i Hrvatske kranskodemokratske unije 21. septembra 2007. godine potpisana je Kreevska deklaracija.107 U ovom dokumentu navodi se neophodnost da
hrvatski narod u BiH obezbedi punu suverenost i jednakopravnost
na teritoriji cele drave. Predstavnici vodeih politikih partija bosanskohercegovakih Hrvata sloili su se da je neophodno napustiti i prevazii postojei dvoentitetski sistem organizacije vlasti u BiH, koji,
kako navode, pojedine konstitutivne narode stavlja u povlaeni poloaj, a sutinski diskriminie Hrvate. U Kreevskoj deklaraciji se navodi da treba uvesti tri nivoa vlasti dravni, srednji i lokalni.
Meutim, u navedenoj deklaraciji je izbegnuta jasna odrednica srednjeg nivoa vlasti naziv entitet, regija, kanton/upanija ili federalna jedinica. Sa druge strane, u jednom od stavova ove deklaracije
navodi se da bi se budue jedinice sloene BiH trebale formirati na
osnovu istorijskih, etnikih, geografskih, saobraajnih i drugih kriterijuma, uz mogunost teritorijalnog diskontinuiteta. Glavni grad
Bosne i Hercegovine Sarajevo, prema navedenom dokumentu imao
bi specijalni status, koji bi se regulisao posebnim zakonom donetim u
Parlamentarnoj skuptini Bosne i Hercegovine.
Prethodni osvrt na inicijative za izmene postojeeg ustavnog
ustrojstva Bosne i Hercegovine, koje su bile podstaknute od strane lokalnih i regionalnih aktera, pokazuju da su gledita vodeih politikih
inilaca i dalje vrlo udaljena. Zato je sasvim evidentno da je izrazito
teko da vodei bonjaki, hrvatski i srpski inioci pronau zajedniku
platformu za izmenu Ustava BiH. Bonjaki politiki lideri, ali i
najznaajnije graanske politike partije (Socijaldemokratska partija
BiH, Socijaldemokratska unija BiH i Naa stranka) zalau se za redukciju ovlaenja entiteta, smatrajui ih rezultatima oruanih sukoba i
etnikih ienja na tlu ove drave. Tako su, dakle, entiteti oznaeni
107
Kreevska deklaracija, 21. septembar/rujan 2007, Internet: http://hakave.org/

index.php?option=com_content&id=1401, 15/02/2009.
214
kao glavni problemi u funkcionisanju drave Bosne i Hercegovine i

njenom putu ka Evropskoj uniji.
Srpske politike partije insistiraju na, kako navode, doslednom
sprovoenju dejtonskog Ustava Bosne i Hercegovine i samim tim
ouvanju postojeeg nivoa autonomije Republike Srpske unutar ove
drave. Narodna skuptina Republike Srpske je 15. oktobra 2008. godine usvojila Rezoluciju o ciljevima i mjerama politike Republike Srpske.108
U navedenom dokumentu se ne pominje direktno pitanje odravanja
eventualnog referenduma o dravnopravnom statusu Republike
Srpske, ali je istaknuto da je to jedna od mogunosti ukoliko se
ubudue nastavi sa prenoenjem nadlenosti sa entiteta na centralni
nivo vlasti u Bosni i Hercegovini.
Hrvatske politike stranke insistiraju na formiranju posebne teritorijalne autonomije ovog naroda u BiH. Ipak, treba napomenuti da se
oni ne usuuju da se javno deklariu u vezi sa svojim opredeljenjima
za tzv. trei entitet. Politike partije Srba u BiH, a pre svega Stranka
nezavisnih socijaldemokrata Republike Srpske, u osnovi podravaju
hrvatsku inicijativu, ali insistiraju da nova hrvatska teritorijalna jedinica u BiH treba da bude formirana na tlu Federacije Bosne i Hercegovine, ali ne i u delovima Republike Srpske u kojima su Hrvati do
poetka rata 1992. godine inili veinu (Bosanska Posavina).109
Moe se zakljuiti da su stanovita politikih partija tri konstitutivna naroda u Bosni i Hercegovini i dalje gotovo sasvim vezana za
period neposredno uoi izbijanja oruanih sukoba u ovoj zemlji aprila
1992. godine.110 Bonjake politike partije su, jednoglasno protiv formiranja monoetnikih entiteta, svesni su pritom da bi to dovelo do
stvaranja dve male teritorijalne celine sa bonjakom veinom u centralnoj Bosni i Bihakoj regiji. Srpske politike partije u Bosni i Hercegovini se, sa druge strane, protive eventualnom ukidanju Republike
108
Rezolucija o ciljevima i mjerama politike Republike Srpske, Narodna skuptina

Republike Srpske, Banja Luka, 15. oktobar 2008.
109
Dragan ukanovi, Hrvatsko pitanje u (post)dejtonskoj Bosni i Hercegovini,
Nova srpska politika misao analize, op. cit., str. 80.
110
Dragan ukanovi, Bosna i Hercegovina izmeu centralizacije i disolucije, Meunarodna politika, op. cit., str. 3840.
215
Dragan ukanovi
Srpske ili daljnjem smanjenju njenih postojeih nadlenosti. Politike

stranke sa hrvatskim etnikim predznakom zapravo se zalau za uspostavljanje entiteta u kojem e veinu predstavljati bosanskohercegovaki Hrvati. To je u poslednjih nekoliko godina vie puta podvueno,
uz stalno naglaavanje da aktuelni status Hrvata u BiH nije zadovoljavajui i da su oni podvrgnuti pre svega bonjakoj majorizaciji.
Razliita vienja budunosti Bosne i Hercegovine kao drave, rezultirala su tokom aprila 2006. i krajem 2009. godine neuspehom dve
inicijative za promenu Ustava.111 Oba puta je pokazana nekooperativnost domaih politikih inilaca, a u vezi sa prihvatanjem odreenih ustavnih reenja, ali je u isto vreme pokazana i stvarna nemo
predstavnika meunarodne zajednice da motiviu lokalne lidere da
do kompromisa u vezi sa ustavnim reformama ipak doe.
Sa druge strane, tokom 2008. i 2009. godine postojala je autohtona
inicijativa bosanskohercegovakih lidera da se postigne minimalni
konsenzus u vezi sa ustavnim promenama. U zavrnom dokumentu
sa sastanka lidera Stranke nezavisnih socijaldemokrata, Stranke demokratske akcije BiH i Hrvatske demokratske zajednice u Prudama,
koji je bio odran 8. novembra 2008. godine, bilo je predvieno da se
otpone sa ustavnim promenama u cilju usaglaavanja Ustava BiH sa
Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Takoe, utvreno je i
da se ouva postojanje sredinje razine vlasti u Bosni i Hercegovini,
ali bez ikakvih preciziranja.112 U Banja Luci je 26. januara 2009. godine
bila usvojena jo jedna zajednika izjava lidera tri stranke u kojoj je
bilo navedeno da e BiH, nakon ustavnih promena, biti decentralizovana drava sa tri nivoa vlasti. Srednji nivo vlasti bi inile etiri jedinice, ali opet bez konkretnog navoenja o kojim jedinicama se radi.
Jednu od navedenih jedinica bi predstavljao i grad Sarajevo, sa posebnim administrativnim statusom. Tri potpisnika ove deklaracije su,
meutim, razliito tumaili navode iz ove zajednike izjave, a takoz111
Videti dokument: Amandmani na Ustav Bosne i Hercegovine, Predsjednitvo

BiH, Sarajevo, 25. mart 2006.
112
Zajednika izjava predsjednika HDZ BiH, SDA i SNSD dr Dragana ovia,
Sulejmana Tihia i Milorada Dodika, taka 1. Ustavna reforma, Prude, 8. novembar 2008.
216
vani Prudski proces je i formalno okonan polovinom 2009. godine

bez bilo kakvih rezultata.113 Naredni, trei po redu sastanak predsednika tri stranke bio je odran u Sarajevu 25. marta 2009. godine i na
njemu je bilo rei o znaaju nastavka takozvanog Prudskog procesa.
U zajednikoj izjavi sa ovog sastanka je napomenuto da poslaniki
klubovi ovih stranaka treba da to pre iniciraju izmene Ustava Bosne
i Hercegovine, a u skladu sa principima koji su definisani u Prudskom
procesu.114 Ipak, do toga nije dolo u Parlamentarnoj skuptini Bosne
i Hercegovine.
Bitno je napomenuti da pored konstitutivnih naroda Bonjaka,
Hrvata i Srba ni predstavnici manjinskih etnikih zajednica u Bosni i
Hercegovini nisu zadovoljni svojim poloajem. U Ustavu Bosne i Hercegovine iz 1995. godine navedena je kategorija ostali.115 Ona se odnosila na pripadnike nekonstitutivnih naroda u Bosni i Hercegovini
(Albanci, Crnogorci, esi, Italijani, Jevreji, Maari, Makedonci, Nemci,
Poljaci, Rumuni, Romi, Rusi, Rusini, Slovaci, Slovenci, Turci i Ukrajinci). Evropski sud za ljudska prava je po tubi Jakoba Fincija i Derva
Sejdia, pripadnika jevrejske i romske zajednice, koji su zajedno pokrenuli postupak protiv drave Bosne i Hercegovine pred ovim
sudom, a u vezi sa diskriminacijom etnikih zajednica koje ne pripadaju konstitutivnim narodima doneo posebnu presudu.116 Naime,
ovaj sud je 22. decembra 2009. godine doneo presudu u kojoj je istakao
da postoji diskriminacija manjinskih zajednica prilikom kandidovanja
za funkcije lana Predsednitva BiH i Doma naroda Parlamentarne
skuptine, a u skladu sa lanom IV i lanom V Ustava Bosne i Hercegovine. Ni due od godinu dana od donoenja navedene presude nisu
113
Videti: Zajednika izjava o Ustavu BiH, taka 3, Banja Luka, 26. januar 2009.
Videti: Zajednika izjava predsjednika HDZ BiH, SDA i SNSD, taka 2, Sarajevo, 25. mart 2009.
115
Ustav Bosne i Hercegovine, preambula, alineja 10.
116
Sejdic and Finci v. Bosnia and Herzegovina (application nos. 27996/06
and 34836/06), Prohibiting a Rom and a Jew from standing for election to the
House of Peoples of the Parliamentary Assembly and for the state Presidency
amounts to discrimination and breaches their electoral rights, European Court
on Human Rights, Strasbourg, 22 December 2009.
114
217
Dragan ukanovi
utvrena nova ustavna reenja koja e ukinuti diskriminaciju manjinskih zajednica u Bosni i Hercegovini. Ipak, treba napomenuti da je u
skladu sa Zakonom o zatiti prava pripadnika nacionalnih manjina u
Bosni i Hercegovini, koji je donet 1. aprila 2003. godine, a u ovom zakonu su navedena sva kolektivna prava pripadnika ovih zajednica u
skladu sa evropskim standardima.
***
Vaei Ustav Bosne i Hercegovine moe se svrstati u skupinu oktroisanih konstitutivnih akata. On, dakle, predstavlja izraz kompromisa izmeu faktikog stanja ratom podeljene Bosne i Hercegovine
(19921995) i tenji nacionalnih lidera s polovine protekle decenije u
vezi sa njenim buduim ustrojstvom. Zato brojne izjave politiara u
BiH i predstavnika meunarodne zajednice prema kojima su graani
Bosne i Hercegovine jedini koji mogu menjati Ustav Bosne i Hercegovine nisu realistine. Naprotiv, iskljuivo konsenzus sva tri konstitutivna naroda i njihovih vodeih politikih partija po pitanju
promene Ustava BiH moe biti primenjiv u praksi. Ovo se meutim
ne moe postii brzo, imajui u vidu sasvim suprotna vienja vodeih
politikih partija u vezi sa buduim ureenjem Bosne i Hercegovine.
Treba istovremeno istai da eventualno ouvanje postojeeg ustavnog
poretka, odnosno statusa quo nee dovesti do ubrzanog demokratskog
i ekonomskog prosperiteta BiH. Takoe, postojee stanje ne doprinosi
ubrzanom pridruivanju Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji i Severnoatlantskom savezu.
Bosna i Hercegovina je i dalje duboko etniki podeljena zemlja, a
ekonomska kriza ubudue moe dovesti do radikalizacije unutranjih
prilika. Imajui pak u vidu da nije mogue oekivati sazivanje nove
meunarodne konferencije o Bosni i Hercegovini, moe se oekivati
da se izvesne izmene/dopune Ustava postepeno izvedu u daljem
toku primene Dejtonskog sporazuma. U tom kontekstu posebnu
ulogu bi imala Kancelarija Visokog predstavnika meunarodne zajednice u BiH koja bi putem nametanja pojedinih reenja mogla inicirati odreene modifikacije ustavnog ustrojstva Bosne i Hercegovine.
218
c) Stavovi Srbije i Hrvatske u vezi sa ustavnim promenama

Politika stabilnost u Bosni i Hercegovini umnogome zavisi od odnosa njenih susednih drava. U tom kontekstu, nekadanja Savezna
Republika Jugoslavija i Republika Hrvatska su bile i potpisnice i garanti Dejtonskog mirovnog sporazuma. Sve do 2000. godine vlasti
dveju zemalja su podravale punu implementaciju postojeih ustavnih reenja u Bosni i Hercegovini, polazei od injenice da je ovakav
konstitutivni aranman umnogome sutinski i odraz tenji predsednika Slobodana Miloevia i predsednika Franje Tumana. Ipak,
nakon promene vlasti u Zagrebu i Beogradu krajem 1999. i tokom
2000. godine, nove politike elite su uvidele da je postojee ustavno
ustrojstvo Bosne i Hercegovine nefunkcionalno i da zahteva izvesne
modifikacije.
Nekadanja Savezna Republika Jugoslavija (kasnije dravna zajednica Srbija i Crna Gora) zvanino je ratifikovala Dejtonski sporazum u Saveznoj skuptini 17. decembra 2002. godine i u tom smislu
u potpunosti preuzela sve obaveze koje se na nju odnose. Zvanini
Beograd se tokom protekle decenije zalagao za doslednu primenu
ovog sporazuma, ali nije iskljuivao mogunost postizanja kompromisa predstavnika tri konstitutivna naroda u vezi sa buduom ustavnom organizacijom Bosne i Hercegovine. Bivi ministar spoljnih
poslova Srbije i Crne Gore, Goran Svilanovi je povodom pojave velikog broja inicijativa za promenu Ustava BiH isticao da ova zemlja
insistira na potovanju Dejtonskog sporazuma, kao i na neophodnosti
da dogovori o BiH treba da budu rezultat saglasnosti onih koji tamo
ive.117 Vlada Srbije koja je bila formirana 2004. godine teila je jaem
povezivanju sa entitetom sa srpskom veinom, Republikom Srpskom,
ali ne i sa centralnim vlastima drave BiH. Zato su neretko stizale i
poruke rukovodstvu bosanskohercegovakih Srba, da e zvanini
Beograd podrati eventualnu secesiju Republike Srpske od Bosne i
117
Vesti Radija Slobodna Evropa program na bosanskom, hrvatskom i srpskom

jeziku, Prag, 20. decembar 2003, Internet, http: www.danas.org/vijesti/2003/
12/20031225165721.asp, 15/07/2010.
219
Dragan ukanovi
Hercegovine, ukoliko juna srpska pokrajina Kosovo, proglasi nezavisnost uz podrku vodeih faktora meunarodne zajednice.118
Do izvesne izmene stava zvaninog Beograda prema implementaciji
i eventualnoj promeni Dejtonskog sporazuma dolo je nakon konstituisanja dveju novih vlada tokom 2007. i 2008. godine. U navedenom
vremenskom razdoblju podvlaena je i spremnost Srbije da doprinese
kompromisu predstavnika tri konstitutivna naroda u Bosni i Hercegovini Bonjaka, Hrvata i Srba. Meutim, oigledno je da zvanina Srbija
ne bi bila spremna da podri reviziju osnovnih tekovina Dejtonskog
sporazuma, ukljuujui konstitutivnost naroda i dvoentitetsku strukturu drave. S tim u vezi za Beograd bi eventualna centralizacija nadlenosti u BiH bila neprihvatljiva, ukoliko se sa tim ne sloe entitetske
vlasti u Banja Luci. Zato e u predstojeem razdoblju vlasti Srbije istrajavati na doslednoj primeni Dejtonskog sporazuma, suprotstavljajui
se njegovoj moguoj izmeni u kontekstu ugroavanja ostanka teritorijalne autonomije bosanskohercegovakih Srba Republike Srpske.
Stavovi vlasti Republike Hrvatske nisu sasvim odreni u pogledu
eventualnih izmena Ustava Bosne i Hercegovine. Vlada premijera
Ivice Raana (2000-2003) nekoliko puta poetkom protekle decenije
nedvosmisleno je podravala izmenu Dejtonskog sporazuma predlaui dokantonizaciju BiH. Navedenu inicijativu je podrao i Stjepan Mesi, bivi predsednik Republike Hrvatske. Naredne vlade,
biveg premijera Iva Sanadera (2003-2009) nekoliko su puta isticale
da se nee meati u unutranje stvari susedne Bosne i Hercegovine.
U ovom periodu je bilo vidno razmimoilaenje izmeu, sa jedne
strane, predsednika Vlade, dr Iva Sanadera koji se u vie navrata zalagao za formiranje takozvanog treeg entiteta, sa hrvatskom veinom
u Bosni i Hercegovni i predsednika Stjepana Mesia, sa druge strane,
koji se zalagao za ojaavanje centralnih organa vlasti u ovoj dravi i
stvaranje funkcionalne drave.119
118
Zvaninici BiH kritikuju Kotunicu, RTV B92, TANJUG Beograd, 26. oktobar
2007, http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=10&dd=
26&nav_category=167&nav_id=269539, 15/05/2009.
119
Stjepan Mesi, Beograd treba da porui bosanskim Srbima da je Sarajevo njihova
prestonica, Danas, razgovor vodila Sneana ongradin, Beograd, 4. novembar
220
Ipak, posle 2000. godine jasan je diskontinuitet hrvatske politike

u odnosu na politiku podele Bosne i Hercegovine tokom prethodne
decenije. Vlasti Hrvatske i danas istiu da podravaju celovitost i suverenitet BiH, kao i integraciju ove zemlje u EU i NATO. U kontekstu
sprovoenja ustavnih reformi dr Ivo Josipovi, predsednik Hrvatske
i premijerka Jadranka Kosor su prilikom sastanka sa predstavnicima
partija bosanskohercegovakih Hrvata ponovili da podravaju dogovore i reenja, koja e obezbediti volju konstitutivnih naroda i graana
susedne BiH.120 U tom smislu je podvueno i da e zvanini Zagreb
insistirati na institucionalnoj jednakopravnosti i hrvatskog naroda
kao jednog od tri konstitutivna naroda u BiH.121 Treba, meutim, napomenuti da vlasti Hrvatske za sada javno ne podravaju ideje vodeih partija bosanskohercegovakih Hrvata o formiranju nove,
hrvatske teritorijalne autonomije u BiH na teritorijama koje je tokom
rata od 1992. do 1995. godine kontrolisalo Hrvatsko vijee odbrane.
Kada se sagledaju bilateralni odnosi izmeu Bosne i Hercegovine
i Hrvatske treba naglasiti da se Meudravni savet za saradnju Hrvatske i Bosne i Hercegovine, telo koje je osnovano poetkom protekle
decenije, nije sastajao ve nekoliko godina. Takoe, pojedine izjave
nekadanjeg predsednika Hrvatske, Stjepana Mesia u vezi sa Republikom Srpskom su izazivale veoma loe reakcije u Banja Luci.122 Jo
uvek je, u hrvatsko-bosanskohercegovakim odnosima nereeno i pitanje sukcesije imovine nekadanje Jugoslavije, a istovremeno postoje
2009, Internet, http://www.danas.rs/vesti/politika/beograd_treba_da_poruci_bosanskim_srbima_da_je_sarajevo_njihova_prestonica_.56.html?news_id=
175918, 15/02/2010.
120
Videti: Enis Zebi, Mijea li se Zagreb ponovno u prilike u BiH, Radio Slobodna
Evropa, Program na bosanskom, crnogorskom, hrvatskom i srpskom jeziku, Prag,
13. januar/sjeanj 2011, Internet: http://www.slobodnaevropa.org/content/hrvatska_bih_politika_josipovic_kosor_hdz_sdp/2275498.html, 15/02/2011.
121
U. Vuki, Hrvatska za jednakopravnost naroda u BiH, Nezavisne novine, Banja
Luka, 12. januar 2011, Interent, http://www.nezavisne.com/novosti/bih/
Hrvatska-za-jednakopravnost-naroda-u-BiH-76056.html, 15/02/2011.
122
Mesi: Da Dodik raspie referendum poslao bih vojsku, Blic, Tanjug, 19. januar
2010, Internet, http://www.blic.rs/Vesti/Republika-Srpska/172990/Mesic-DaDodik-raspise-referendum-poslao-bih-vojsku, 15/01/2011.
221
Dragan ukanovi
i brojni granini problemi. Takoe, ubudue treba da bude reeno i

pitanje dvojnog dravljanstva za graana BiH i Hrvatske.
Predsednici Hrvatske i Srbije, dr Ivo Josipovi i Boris Tadi su 28.
maja 2010. godine na Briselskom forumu 2010. godine u zajednikom
saoptenju podvukli znaaj potovanja teritorijalnog integriteta i celovitosti drave Bosne i Hercegovine.123 U tom smislu je podvuen i
znaaj potpore zvaninog Beograda i Zagreba tenjama vlasti u BiH
da intenziviraju pristupanje Evropskoj uniji i NATO.
Treba imati na umu i da izvesna nezainteresovanost Vlade Republike Hrvatske, jo uvek predvoene desniarskom Hrvatskom demokratskom zajednicom, za prilike u Bosni i Hercegovini,
opredeljenost predsednika Hrvatske, dr Iva Josipovia da podri postizanje kompromisa u susednoj zemlji, kao i postepeno slabljenje nacionalistike retorike u krugovima beogradskih vlasti, ipak, ostavljaju
mogunost da se situacija u vezi sa ustavnim promenama u Bosni i
Hercegovini u predstojeem razdoblju pobolja. Ovo bi znailo da
moe da se postigne minimalna mera kompromisa izmeu bosanskohercegovakih etnonacionalnih elita povodom ustavnih reformi. Ujedno treba, ukazati i da je Crna Gora, kao drava ranijeg Dejtonskog
trougla, a danas etvorougla, a nakon sticanja njene nezavisnosti
2006. godine spremna da konstruktivnom ulogom potpomogne reavanje pitanja ustavnih promena u ovoj zemlji. Ona, bitno je napomenuti, sa BiH nema otvorenih bilateralnih pitanja.
d) Meunarodna zajednica i konsolidacija prilika
Vodei inioci meunarodne zajednice su tokom proteklih desetak
godina isticali da je Dejtonski sporazum, a samim tim i Ustav Bosne i
Hercegovine (Aneks IV navedenog sporazuma), bio samo prelazno
123
Croatian President vows not to block Serbias EU bid Serbias /Tadic commits
to territorial integrity of Bosnia-Herzegovina, Brussels Forum 2010, Brussels,
March 27, 2010, Internet, http://www.gmfus.org/brusselsforum/2010/docs/
BF_2010_Saturday_release__2.pdf, 21/01/2011.
222
reenje kako bi se okonali sukobi u ovoj zemlji, ali da on nije u saglasnosti sa evropskom perspektivom zemlje. Ovo podrazumeva da postojee institucije BiH nisu u mogunosti da uspeno okonaju budue
pregovore o lanstvu zemlje u Evropskoj uniji.
Tokom 2004. i 2005. godine od strane predstavnika meunarodne
zajednice bio je podstaknut proces izmena Ustava Bosne i Hercegovine. Na brojnim sastancima Saveta za implementaciju mira u BiH,
koji je zapravo najvaniji instrument prilikom implementacije Dejtonskog sporazuma, esto je ukazivano na neophodnost postizanja dogovora predstavnika konstitutivnih naroda oko izmena Ustava BiH.
Zato je krajem marta 2006. godine bio predstavljen i poseban dokument koji je sadrao amandmane na Ustav Bosne i Hercegovine. Predsednitvo BiH je 25. marta 2006. godine dalo saglasnost na ovaj
dokument. Meutim, usled bojkota glasanja od strane poslanika
Stranke za Bosnu i Hercegovinu, predloeni amandmani nisu usvojeni u Predstavnikom veu Parlamentarne skuptine Bosne i Hercegovine 27. aprila 2006. godine.
Aprilski paket amandmana na Ustav Bosne i Hercegovine
faktiki je ouvao osnovna naela koja je sadrao Dejtonski sporazum.
Ovo se prevashodno odnosi na postojanje jedinstvene drave BiH,
koja je sastavljena od dva entiteta. U okviru lana III Ustava predvieno je da se zahvaljujui usvajanju amandmana u iskljuive nadlenosti centralnih organa, pored dejtonskim ustavom definisanih
ovlaenja, uvrste i odbrana i bezbednost, kao i uspostavljanje i funkcionisanje Suda i Tuilatva BiH.124 U zajednike (podeljene)
nadlenosti institucija Bosne i Hercegovine i entiteta bili su nabrojani
poreski sistem, pravosue, izborni sistem, poljoprivreda, nauka i tehnologija, ekologija i lokalna samouprava.125 Pored navedenog, u
Amandmanima na Ustav BiH bilo je istaknuto da su dravne institucije odgovorne za donoenje zakona u skladu sa evropskim standardima. Organi BiH e tako zakonom uspostaviti potrebna tela, ali i
preduzeti neophodne mere u cilju ubrzanja pristupanja Evropskoj
124
Amandmani na Ustav Bosne i Hercegovine, Predsjednitvo BiH, Sarajevo, 25.

mart 2006, Amandman I.
125
Ibidem, Amandman I.
223
Dragan ukanovi
uniji. Navedeno podrazumeva i punu koordinaciju centralnih organa

sa niim nivoima vlasti.
Kada je u pitanju institucionalno redizajniranje organa Bosne i
Hercegovine,126 u skladu sa navedenim dokumentom, bilo je predvieno da se Predstavniki dom Parlamentarne skuptine sa 42 povea
na 87 lanova iz reda konstitutivnih naroda, te tri lana iz reda ostalih.
Istovremeno bilo je predvieno i da se Dom naroda uvea sa 15 na 21
lana (po sedam predstavnika Bonjaka, Hrvata i Srba). lanovi
Doma naroda bili bi birani od strane Predstavnikog doma Parlamentarne skuptine BiH, a ne kao ranije od strane najviih entitetskih zakonodavnih organa.
Konstitutivnim narodima bilo je, takoe, osigurano i korienje
prava veta radi zatite svojih nacionalnih interesa u Domu naroda Parlamentarne skuptine Bosne i Hercegovine. Navedeno vitalno pravo
konstitutivnih naroda moglo se odnositi na zastupljenost u zakonodavnim, izvrnim, i sudskim organima, ouvanje njihovog identiteta,
teritorijalnu organizaciju drave, organizaciju organa vlasti, obrazovanje, upotrebu jezika i pisma, korienje nacionalnih simbola, negovanje duhovnog naslea, ouvanje integriteta BiH, delovanje sistema
javnog informisanja, kao i na donoenje amandmana na Ustav. tavie, i svako drugo pitanje koje podri dve treine jednog nacionalnog
kluba u Domu naroda smatralo bi se pitanjem od vitalnog nacionalnog interesa.
Amandmanima na Ustav Bosne i Hercegovine u lanu V bile bi
uvedene i izmene u funkcionisanju Predsednitva.127 Ovo telo bi inio
jedan predsednik i dva potpredsednika koji bi pripadali razliitim
konstitutivnim narodima. Predsednik BiH, koga bi zajedno sa potpredsednicima birala oba doma Parlamentarne skuptine, imao bi
ovlaenja koja umnogome podseaju na ulogu predsednika u gotovo
svim postjugoslovenskim dravama.
Postojei Savet ministara Bosne i Hercegovine bi, u skladu sa navedenim izmenama Ustava, zahvaljujui uvoenju mesta premijera
126
127
Ibidem, Amandman II.

Ibidem, Amandman III.
224
dodatno ojaao i sutinski predstavljao najvieg nosioca izvrne

vlasti.128 Prema postojeem Ustavu BiH akcenat je s tim u vezi stavljen
na ulogu kolektivnog efa drave Predsednitva, dok je Savet ministara u potpunosti u njegovoj senci.
Najbitniji argument za odbijanje ovog paketa amandmana od
strane Stranke za Bosnu i Hercegovinu bio je vezan za procedure rada
u okviru Predstavnikog doma i Doma naroda Parlamentarne
skuptine Bosne i Hercegovine, odnosno za ouvanje tzv. entitetskog
glasanja. Entitetsko glasanje podrazumeva da se odreene odluke ne
mogu doneti ukoliko veina poslanika, koji dolaze iz jednog od entiteta, ne glasa za iste. Ova politika partija je, takoe, insistirala da se
nadlenosti centralnih organa vlasti BiH dodatno osnae i proire, a
da se entiteti ukinu.
Sjedinjene Amerike Drave, ali i Evropska unija se zalau za
funkcionalnu dravu BiH u kojoj e se reafirmisati potpuna ravnopravnost svih konstitutivnih naroda i graana. Novi krug pregovora
nakon propasti aprilskog paketa, pod okriljem Visokog predstavnika i amerike administracije, otpoeo je poetkom septembra 2008.
godine, ali do sada nije dao nikakve konkretne rezultate.
Od oktobra 2009. godine otpoela je nova inicijativa da se na temeljima tzv. aprilskog paketa iz 2006. godine zaponu pregovori vodeih politikih partija u Bosni i Hercegovini u vezi sa promenama
konstitutivnog akta ove zemlje. No, zahvaljujui odbijanju probonjake Stranke za Bosnu i Hercegovinu, koja se protivila ouvanju tzv.
entitetskog glasanja, kao i jednoglasnom neprihvatanju ponuenog
dokumenta od strane hrvatskih politikih partija usledila je najpre
kriza takozvanog Butmirskog procesa, a potom i njegovo okonanje.
Re je naime o nizu sastanaka vodeih politikih partija u Bosni i Hercegovini koji su bili odravani u vojnoj bazi NATO u sarajevskom naselju Butmir od 19. oktobra 2009. godine. Sastancima su prisustvovali
predstavnici Stranke nezavisnih socijaldemokrata Republike Srpske,
Stranke za BiH, Stranke demokratske akcije, Socijaldemokratske partije BiH, Hrvatske demokratske zajednice, Hrvatske demokratske zajednice 1990. i Partije demokratskog progresa Republike Srpske.
128
Ibidem, Amandman IV.
225
Dragan ukanovi
Dokumentom, koji je ponuen u okviru Butmirskog procesa 21.

novembra 2009. godine ovlaenja centralnih organa vlasti u BiH, bila
bi ojaana u oblastima odbrane i obavetajnog rada, kao i regulisanja
pitanja migracija i imigracija. Ona bi trebala biti proirena i koordinacijom meunarodnih komunikacija i transporta, ali i uspostavljanjem
jedinstvenog sistema indirektnog oporezivanja.129 Sa druge strane, u
podeljene nadlenosti izmeu drave BiH i njenih entiteta bi se ubrajali unutranja bezbednost, oporezivanje, izborni proces, pravosue,
poljoprivreda, nauka i tehnologija, zatita ivotne sredine i lokalna
samouprava.130
U tekstu Ustavnih amandmana je navedena i neophodnost pune
koordinacije organa drave, entiteta, kantona/upanija i Brko Distrikta BiH u vezi sa usaglaavanjem stavova vezanih za proces evropskih integracija.131 Zato se jedan deo predloga amandmana na Ustav
BiH tie odnosa ove zemlje prema meunarodnim organizacijama. S
tim u vezi je navedeno da je iskljuiva nadlenost Bosne i Hercegovine
podnoenje zahteva za lanstvo u meunarodnim organizacijama. U
tom kontekstu BiH moe preneti i odreene nadlenosti na te organizacije. U navedenom kontekstu posebno je istaknuto da BiH moe
da zakljuuje sporazume sa Evropskom unijom, ali i da preuzima pravne i politike obaveze koje iz toga proistiu. Takoe, u ovom delu se
napominje i da BiH i njeni entiteti preuzimaju odgovornost za sprovoenje sporazuma koji su zakljueni sa Evropskom unijom. BiH se
zato obavezuje i na donoenje zakonodavstva, uspostavljanje institucija i osiguranje naina implementacije navedenih sporazuma.
Na ovaj nain je zapravo pokuano da se jasno podvue znaaj dravnog nivoa vlasti u odnosu prema entitetima kako bi se ubudue
izbegao sukob nadlenosti u toku procesa evropskih integracija. Uzimajui u obzir da se prvi stav ovog lana odnosi na sve meunarodne
organizacije moe se zakljuiti da se slina procedura oekuje i u toku
pristupanja Bosne i Hercegovine Severnoatlantskom savezu.
129
Ustavni amandmani, lan III, stavovi a, j, k i l, Butmir, 21. novembar 2009.

Isto, lan III, 2bis.
131
Isto, lan III, stav 6.
130
226
Bikameralni sistem Parlamentarne skuptine Bosne i Hercegovine

bi, u skladu sa navedenim dokumentom, trebalo da bude ouvan uz
poveanje broja poslanika u Domu naroda i u Predstavnikom
domu.132 Novost je da se u Predstavnikom domu Parlamentarne
skuptine BiH predvia i najmanje jedno poslaniko mesto za manjinske etnike zajednice, odnosno one zajednice koje ne pripadaju konstitutivnim narodima. I institucija Predsednitva BiH bi prema
navedenim amandmanima na Ustav pretrpela izvesne promene kroz
uvoenje funkcije predsednika i dva potpredsednika, koji bi bili iz
reda razliitih konstitutivnih naroda.133 No, ovde, suprotno presudi
Evropskog suda za ljudska prava nije bilo predvieno da i manjinske
zajednice budu predstavljene. Novost je i izbor lanova Predsednitva
putem glasanja u Predstavnikom domu Parlamentarne skuptine, a
ne neposredno na izborima kako je to do sada bio sluaj. Uloga ovako
struktuiranog Predsednitva bi bila znaajno izmenjana na meunarodnom i unutranjem planu u odnosu na dosadanju praksu. Takoe, taksativno su pobrojane i nadlenosti u okviru kojih
Predsednitvo BiH mora donositi odluke konsenzusom.134
Savet ministara, kao najvii organ izvrne vlasti, prema navedenom predlogu takoe bi imao umnogome ojaanu ulogu.135 Predsednitvo BiH, nakon konsultacija sa partijama u Predstavnikom domu
Parlamentarne skuptine, imenuje mandatara za sastav Saveta ministara. Savet ministara bi trebalo da vodi spoljnu politiku, izvrava akte
Parlamentarne skuptine, predlae zakone i godinji budet, usmerava rad institucija BiH i ispunjava domae i meunarodne obaveze.
Meutim, vano je istai da je funkcija predsednika Saveta ministara
veoma ojaana.
U dosadanjem toku implementacije Dejtonskog sporazuma uvedene sudske institucije (Sud BiH, Tuilatvo BiH, Dravna agencija
za istrage i zatitu i Savet tuilaca), predviene su i u navedenim
amandmanima na Ustav Bosne i Hercegovine bez preciziranja njiho132
Isto, lan VI.

Isto, lan V.
134
Isto, lan V, stav d.
135
Isto, lan Vbis.
133
227
Dragan ukanovi
vog sastava, procedura rada i ovlaenja.136 Istovremeno je predvieno da ubudue Predstavniki dom Parlamentarne skuptine BiH
na predlog Saveta ministara, a ne Predsednitva BiH kako je ranije
bilo regulisano, usvaja godinji dravni budet.137
Ukoliko se detaljnije analiziraju navedeni Ustavni amandmani dolazi se do zakljuka da su temeljni principi utvreni dejtonskim Ustavom BiH (navedeni u lanu I) ostali nepromenjeni, a da su sutinske
izmene ustava vezane najpre, za utvrivanje nadlenosti drave BiH,
podeljene nadlenosti izmeu drave i entiteta i odnose drave sa
meunarodnim organizacijama. U tom smislu ojaana je uloga institucija Bosne i Hercegovine pre svega na meunarodnom planu. Reinenjering institucija Bosne i Hercegovine, sa druge strane, potvruje
da su tvorci izmena ustava ove zemlje polazili od tekovina savremenog parlamentarizma. Do sada uspostavljene institucije pravosua
na centralnom nivou u Bosni i Hercegovini samo su dodatno potvreni taksativnim navoenjem u lanu VIbis Ustavnih amandmana.
Navedeni predlog Ustavnih amandmana, oko koga je bila postignuta saglasnost Sjedinjenih Amerikih Drava i Evropske unije, nije
bio usaglaen i sa drugim dravama lanicama Saveta za implementaciju mira u BiH, koji je osnovan nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. To je uticalo i na nedostatak koordinacije SAD i
EU sa drugim partnerima, a pre svega sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom. Posle dodatnih konsultacija SAD i EU
sa lokalnim politikim akterima u Bosni i Hercegovini krajem 2009.
godine i izraavanja njihovog nezadovoljstva ponuenim predlozima
bilo je jasno da se ne moe osigurati neophodna veina koja bi u oba
doma Parlamentarne skuptine Bosne i Hercegovine mogla usvojiti
navedeni paket ustavnih amandmana. Takoe, i u bonjakom nacionalnom korpusu je dolo do vidnog razmimoilaenja izmeu Stranke
demokratske akcije BiH, koja je u naelu bila saglasna sa predlozima
Ustavnih amandmana, i Stranke za Bosnu i Hercegovinu, koja ih je
odmah po prezentiranju odbila.
136
137
Isto, lan VIbis.

Isto, lan VIII, stav 1.
228
Stranka nezavisnih socijaldemokrata Republike Srpske je, takoe,

odbila navedeni paket ustavnih amandmana. Hrvatske politike
stranke, takoe, nisu bile saglasne sa predlozima Ustavnih amandmana. One i dalje uporno insistiraju na, kako navode, punoj jednakopravnosti bosanskohercegovakih Hrvata sa druga dva konstitutivna
naroda (Bonjacima i Srbima), to podrazumeva i formiranje njihove
teritorijalne autonomije.
I Evropska unija je, zajedno sa Sjedinjenim Amerikim Dravama
i NATO, istovremeno, u brojnim aktima svojih institucija napominjala
da je neophodno uspeno okonati proces ustavnih reformi. Meutim, Unija je ipak 17. decembra 2010. godine suspendovala vizni reim
za graane Bosne i Hercegovine.
Posle odravanja parlamenarnih izbora u Bosni i Hercegovini, meunarodna zajednica je postavila tri kljuna uslova za pristupanje ove
zemlje Evropskoj uniji, odnosno za sticanje statusa kandidata. U ovom
trenutku navedeni uslovi se odnose na implementaciju presude Evropskog suda za ljudska prava o pravu kandidovanja pripadnika etnikih manjina za lana Predsednitva i Doma naroda Parlamentarne
skuptine BiH, potom sprovoenje popisa stanovnitva na teritoriji drave i usvajanje Zakon o dravnoj pomoi u dravnom parlamentu.138
***
Tokom proteklih nekoliko godina panja vodeih inilaca meunarodne zajednice na Zapadnom Balkanu bila je usmerena na odreivanje konanog statusa Kosova. Zato je spoljni pritisak na lokalne
bosanskohercegovake aktere u vezi sa izmenama ustavnog ustrojstva zemlje bio umanjen. Iako se inilo da postoji jasna korelacija izmeu definisanja statusa Kosova, sa jedne, i ustavnih reformi u BiH,
a prevashodno njene centralizacije, do toga ipak nije dolo. Brojni ana138
Dodik sa Lajakom o formiranju vlasti u Bosni i Hercegovini, Radio-televizija

Vojvodine, Novi Sad, 25. februar 2011, Internet, http://www.rtv.rs/sr_lat/region/dodik-sa-lajcakom-o-pitanjima-formiranja-vlasti-u-bih_240817.html,
25/02/2011.
229
Dragan ukanovi
litiari su, naime, procenjivali da e pre proglaenja nezavisnosti Kosova uslediti centralizacija vlasti u BiH, to bi trebalo da sprei eventualna separatistika nastojanja Republike Srpske ili delova
nastanjenih Hrvatima.139
Konaan ishod budueg procesa ustavnih reformi zasigurno
nee dovoditi u pitanje ni temeljna naela drave BiH - konstitutivnost naroda, njen dvoentitetski sastav, punu slobodu kretanja na teritoriji drave, i sl. (videti lan I Ustava Bosne i Hercegovine). Ipak,
novi raspored nadlenosti izmeu centralnih, entitetskih i lokalnih
organa vlasti moe biti oekivan. Ovo se najpre odnosi i na uspostavljanje efikasnijih i efektivnijih organa vlasti na nivou drave, koji
bi podsticali prevazilaenje meuetnikih napetosti, a ne bi bili njihov stalni generator.
Pored toga to su od 2000. godine do danas iznete brojne inicijative
za izmenu Ustava Bosne i Hercegovini, koji zapravo predstavlja
Aneks 4. Dejtonskog mirovnog sporazuma, u procesu izmene ovog
akta drave nije se daleko otilo.140 Sa druge strane, vodei inioci meunarodne zajednice pokuavaju da uspostave odreenu ekvidistancu prema trima stranama u BiH. To najbolje pokazuje stav
Sjedinjenih Amerikih Drava u vezi sa ustavnim promenama, a koji
polazi od eliminacije takozvanih ekstremnih reenja. Ovo podrazumeva ouvanje postojee dvoentitetske strukture BiH, odsustvo mogunosti ukidanja entiteta, ali isto tako i nemogunost formiranja
treeg, tj. hrvatskog entiteta.
Butmirski proces je na inicijativu Sjedinjenih Amerikih Drava i
Evropske unije otpoeo 19. oktobra 2009. godine, a u vezi sa stvaranjem mogunosti da se zahvaljujui reinenjeringu centralnih organa
vlasti u Bosni i Hercegovini stvori okvir putem kojeg bi ova zemlja
bila spremna da uspeno okona proces evroatlantskih integracija.
139
Kosovo Independence Sparks Fears of Domino Effect in Europe, 13 February

2008, 12:53 CET, Internet, www.eubusiness.com/news-eu/1202871721.71,
15/12/2010.
140
O ovoj temi videti vie u: Dragan ukanovi, Izmene ustavnog ustrojstva Bosne
i Hercegovine inicijative i mogunosti, Meunarodni problemi, godina LVI, broj
23, Beograd, str. 305322.
230
Meutim, i pored brojih sastanaka i pokuaja da se prevaziu oigledne razlike u vienju budunosti ustavne strukture BiH, nije dolo
do napretka, tako da se moe zakljuiti da je navedena inicijativa sutinski propala.
Paralelno sa navedenim, parlamentarni izbori u Bosni i Hercegovini, odrani 3. oktobra 2010. nisu doprineli da se politika situacija u
zemlji pobolja. Sa izuzetkom ojaane uloge Socijaldemokratske partije
BiH na teritoriji Federacije BiH, dolo je do konsolidacije etnikih politikih partija i osnaivanja njihovih pozicija. I pet meseci po okonanju
parlamentarnih izbora, vlast u Bosni i Hercegovini jo uvek nije formirana. Zato nije realno oekivati i da se situacija u vezi sa eventualnim
otpoinjanjem pregovora o ustavnim promenama ubudue izmeni.
e) Ekonomska kriza kao faktor nestabilnosti
Svetska ekonomska kriza prouzrokovala je i u Bosni i Hercegovini
porast nezaposlenosti i drastian pad standarda njenih graana. Tako
je broj nezaposlenih lica u ovoj zemlji porasto sa 499.906 u aprilu 2008.
na 515.966 u istom mesecu 2010. godine.141 Pojedini analitiari navode
da polovina ukupno radno sposobnog stanovnitva trenutno nije zaposlena u BiH, a kupovna mo je izrazito niska, to potvruje i injenica da se ova zemlja nalazi na 37. mestu od 42 evropske drave.142
Tokom 2010. godine dolo je i do znaajnog porasta cena u oblasti
telekomunikacija, hrane, transporta i komunalnih usluga. Istovremeno, bili su esti masovni protesti radnika, ratnih invalida, demobilisanih boraca i ehida i drugih socijalno ugroenih kategorija. Iako je
prosena plata u BiH tokom 2010. godine iznosila oko 400 evra, brojni
analitiari smatraju da parametri do kojih se dolazi do ove brojke nisu
sasvim merodavni. Politiki nestabilna situacija u ovoj zemlji ujedno
141
142
Videti: www.bhas.ba/Arhiva/2010/sao/NEZ_2010M04_001_01-bh.pdf.
BiH na evropskom dnu po kupovnoj moi, Radio Sarajevo, Sarajevo, 15. januar
2011, Internet: http://www.radiosarajevo.ba/novost/41700/bih-na-evropskomdnu-po-kupovnoj-moci, 15/02/2011.
231
Dragan ukanovi
utie i na snieni stepen stranih direktnih investicija. Istovremeno,

Bosna i Hercegovina belei znaajan deficit u robnoj razmeni sa dravama u susedstvu.
Kao i u veini drava regiona Zapadnog Balkana, i u Bosni i Hercegovini postoje znaajni potencijali za erupciju socijalno-ekonomskog nezadovoljstva graana. Ovakav razvoj dogaaja svakako bi
pratilo i ponovno jaanje bonjakog/hrvatskog/srpskog etnonacionalizma sa nesagledivim posledicama ne samo po prilike u ovoj zemlji, ve i ire u regiji Zapadnog Balkana i Jugoistone Evrope.
232
BIBLIOGRAFIJA
(spisak selektivne literature)
1. Aimovi, Lj., Opstanak ili nestanak, Naa Borba, Beograd, 13. decembar 1995, str. 12.
2. Amandmani na Ustav Bosne i Hercegovine, Predsjednitvo BiH, Sarajevo, 25. mart 2006.
3. BiH na evropskom dnu po kupovnoj moi, Radio Sarajevo, Sarajevo,
15. januar 2011, Internet: http://www.radiosarajevo.ba/novost/
41700/bih-na-evropskom-dnu-po-kupovnoj-moci, 15/02/2011.
4. Croatian President vows not to block Serbias EU bid Serbias /Tadic
commits to territorial integrity of Bosnia-Herzegovina, Brussels Forum
2010, Brussels, March 27, 2010, Internet, http://www.gmfus.org/brusselsforum/2010/docs/BF_2010_Saturday_release__2.pdf, 21/01/2011.
5. Dejtonski sporazum, Naa Borba, Fininvest, Beograd, 1996.
6. Deklaracija o osudi zloina u Srebrenici, Narodna skuptina Republike
Srbije, 31. mart 2010, Internet, http://www.parlament.gov.rs/content/
cir/akta/akta_detalji.asp?Id=477&t=O, 15/10/2010.
7. Dobra saradnja Srbije i Maarske, Radio televizija Srbije, 14. mart 2010,
Internet, http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/564061/
Dobra+saradnja+Srbije+i+Ma%C4%91arske.html, 15/10/2010.
8. Dodik najavljuje referendum, Bonjaci zatitu nacionalnih interesa, Radio
Slobodna Evropa, Prag, 5. januar 2010, Internet, http://www.slobodnaevropa.org/content/dodik_referendum_rs/1921688.html, 15/01/2011.
9. Dragojlovi, N., Sretenovi, S., ukanovi, D. i ivojinovi, D.(urs),
Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenti, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2010, str. 278320.
10. ukanovi, D. i urevi-Luki, S., Formiranje i struktura Oruanih
snaga Bosne i Hercegovine, Vojno delo, Ministarstvo odbrane Republike
Srbije, godina LX, broj 2, Beograd, 2008, str. 200-212.
233
Dragan ukanovi
11. ukanovi, D. i Gaji, D., Evropska unija i proirenje na Zapadni Balkan, u: Dragan ukanovi i Sandro Knezovi (urs), Srbija i regionalna
saradnja, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2010, str.
4962.
12. ukanovi, D. i Laevac, I., Prioriteti spoljnopolitike strategije Republike Srbije, Meunarodni problemi, godina LXI, broj 3, 2009, str. 343364.
13. ukanovi, D., Bilateralni odnosi Republike Srbije s Crnom Gorom i
Bosnom i Hercegovinom, Izazovi evropskih integracija, vol. II, broj 10, Beograd, 2010, str. 6370.
14. ukanovi, D., Bosna i Hercegovina izmeu centralizacije i disolucije,
Meunarodna politika, god. LIX, broj 11301131, Beograd, 2008, str. 3840.
15. ukanovi, D., Bosna i Hercegovina: izmene entitetskih ustava, Meunarodna politika, god. LVI, br. 1106, Beograd, apriljun 2002, str. 1618.
16. ukanovi, D., Hrvatsko pitanje u (post)dejtonskoj Bosni i Hercegovini, Nova srpska politika misao analize, god. III, broj 56, Beograd, 2007,
str. 7783.
17. ukanovi, D., Jugoistona Evropa resetovanje sa susedima, u: Borivoj Erdeljan (ur.), Srbija i svet: zbornik radova, Evropski pokret u Srbiji,
Beograd, 2010, str. 4550.
18. ukanovi, D., Poloaj Srba u postjugoslovenskim dravama, Nova srpska politika misao, vol. XV, Beograd, 2007, broj 34, str. 36778.
19. ukanovi, D., Proirenje Centralnoevropske zone slobodne trgovine
(CEFTA) dravama Zapadnog Balkana, u: Dragan ukanovi (prir.),
Savremeni meunarodni izazovi: globalna i regionalna perspektiva, Institut za
meunarodnu poolitiku i privredu, Beograd, 2008, str. 231-248.
20. ukanovi, D., Spoljnopolitike koncepcije drava Zapadnog Balkana:
uporedna analiza, Godinjak Fakulteta politikih nauka Univerziteta u Beogradu, godina IV, broj 4, Beograd, 2010, str. 295313.
21. ukanovi, D., Spoljnopolitiki prioriteti Republike Srbije u bilateralnim i multilateralnim odnosima sa susedima , u: Edita Stoji-Karanovi
i Slobodan Jankovi (urs), Elementi strategije spoljne politike Srbije, Institut
za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2008, str. 85105.
22. ukanovi, D., Transformacija pakta za stabilnost u Jugoistonoj Evropi: novi podsticaji regionalnoj saradnji, u: Dragan ukanovi (prir.),
Meudravni forumi za saradnju u Evropi: uporedni modeli, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2007, str. 173-190.
234
23. ukanovi, D., Zapadni Balkan: od sukoba do evrointegracija, Godinjak Fakulteta politikih nauka 2009, Fakultet politikih nauka Univerziteta
u Beogradu, uredio Ilija Vujai, godina III, broj 3, Beograd, 2009, str.
497508.
24. ukanovi, D., Institucionalni modeli i demokratizacija postjugoslovenskih drava, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2007.
25. Eton odbacila trei entitet, 12. februar 2011, Internet, http://www.
6yka.com/eston-treci-entitet, 24/02/2011. SAD protiv promjene
Dejtona, 7. januar 2011, Internet, http://www.banjalukalive. com/aktuelnosti/sad-protiv-promjene-dejtona.html, 24/02/2011.
26. EU Strategy for the Danube Region, Internet, http://ec.europa.eu/regional_policy/cooperation/danube/index_en.htm, 15/10/2010.
27. Hadikaduni, E., Od Dejtona do Brisela, ACIPS, Sarajevo, 2005, str. 15-48.
28. Hattne, B., The New Regionalism and the Balkans, in: Jelica Mini, EU
Enlargement and Balkans, European Movement in Serbia, Belgrade, 1997,
pp. 25-36.
29. Hejden, R. M., Skice za podeljenu kuu: ustavna logika jugoslovenskih sukoba,
Samizdat B92, Beograd, 2003.
30. Henderson, K., The European Union and Central and Eastern Europe,
in: Peter J. Anderson, Georg Wiessala and Christopher Williams (eds),
New Europe in Transition, Continuum International Publishing Group,
2000, London, pp. 230247,
31. Istanbul Declaration, Istanbul, 24 April 2010, Internet: http://www.vijesti.ba/politika/10088-Tekst-Istanbulske-deklaracije.html, 15/10/2010.
32. Izvjetaj o stanju ljudskih prava u Bosni i Hercegovini (januar-decembar
2008), Helsinki komitet za ljudska prava, Sarajevo, 2009, str. 2-5. Internet, http://www.bh-hchr.org/Izvjestaji/Izvjestaj%20o%20stanju%20
ljudskih%20prava%20u%20BiH%20za%202008.pdf, 15/02/2011.
33. Josipovi i Tadi: vie nema politike opstrukcije gospodarske suradnje
Hrvatske i Srbije, Biznis, Fena, Sarajevo, 24. novembar 2010, Internet,
http://www.biznis.ba/index.php?option=com_content&task=view&id
=128332&Itemid=, 15/01/2011.
34. Keki, D. i ukanovi, D., Reforma policije u Bosni i Hercegovini, Bezbednost, Ministarstvo unutranjih poslova, godina L, broj 4, Beograd,
2008, str. 1730.
235
Dragan ukanovi
35. Knezovi, S., Postkonfliktni okviri regionalne sigurnosti i suradnje u jugoistonoj Europi: inicijative Europske Unije, Politika misao, god. 43,
broj 2, Zagreb, 2006, str. 79-120.
36. Knezovi, S., Europska unija u vrijeme disolucije jugoslavenske federacije, Politika misao, Vol. XLIII, br. 3, Zagreb, 2006, str. 109132.
37. Kreevska deklaracija, 21. septembar/rujan 2007, Internet: http://hakave.org/index.php?option=com_content&id=1401, 15/02/2009.
38. Lopandi, D. i Kronja, J., Regionalne inicijative i multilateralna saradnja na
Balkanu, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2010.
39. Lopandi, D. i arin, I., Transformacija okvira regionalne saradnje na
Zapadnom Balkanu, u: Dragan ukanovi (prir.), Savremeni meunarodni izazovi: globalna i regionalna perspektiva, Institut za meunarodnu poolitiku i privredu, Beograd, 2008, str. 265-278.
40. Lopandi, D., Regionalne inicijative u Jugoistonoj Evropi, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2001.
41. Madridska deklaracija, Vijesti, 27. mart 2010, Internet, http://www.vijesti.ba/vijest-dana/7705-Vijestiba-objavljuju-sadrzaj-Madridske-deklaracije.html, 27/12/2010.
42. Mesi, S., Beograd treba da porui bosanskim Srbima da je Sarajevo njihova prestonica, Danas, razgovor vodila: Sneana ongradin, Beograd,
4. novembar 2009, Internet, http://www.danas.rs/vesti/politika/beograd_treba_da_poruci_bosanskim_srbima_da_je_sarajevo_njihova_prestonica_.56.html?news_id=175918, 15/02/2010.
43. Mesi: Da Dodik raspie referendum poslao bih vojsku, Blic, Tanjug,
19. januar 2010, Internet, http://www.blic.rs/Vesti/RepublikaSrpska/172990/Mesic-Da-Dodik-raspise-referendum-poslao-bih-vojsku,
15/01/2011.
44. Mini J. i Kronja, J., Regionalna saradnja za razvoj i evropsku integraciju,
Evropski pokret u Srbiji, Beograd, Albanski institut za meunarodne studije, Tirana, Centar za institucionalni razvoj, Skoplje, Evropski pokret u
Crnoj Gori, Podgorica, Helsinki komitet za ljudska prava u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, Institut za meunarodne odnose, Zagreb, Kosovski
institut za politika istraivanja i razvoj, Pritina, 2007.
45. Ministri iz regiona o izbeglicama, RTV B92, Beograd, 25. mart 2010,
Internet, http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=
03&dd=25&nav_id=420128, 15/01/2011.
236
46. Nikoli, G., Etniki aspekt polisa stanovnitva 2011. godine u tokavskim zemljama, B92, 28. januar 2011, Internet, http://blog.b92.net/
text/17127/Etnicki-aspekt-popisa-2011-u-%E2%80%99stokavskim-zemljama%E2%80%99/, 30/01/2011.
47. Novakovi, I., ukanovi, D. i Petrovi, ., Srpsko-albanski odnosi: sadanje
stanje i perspektive, ISAC fond, Beograd, 2010.
48. Odbor maarskih i srpskih istoriara zapoeo rad, Blic, Tanjug, Beograd, 17. decembar 2010, Internet, http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/
224381/Odbor-madjarskih-i-srpskih-istoricara-zapoceo-rad, 15/10/2011.
49. Pavlica, P., Grko-makedonski spor u vezi sa imenom Makedonije,
Meunarodna politika, god. LX, broj 1136, Beograd, oktobardecembar
2009, str. 4063.
50. Predsednik Tadi: Srbija i Italija su kljuni strateki partneri, 12. novembar 2009, Internet, http://www.predsednik.rs/mwc/default.asp?c=
304500&g=20091112115915&lng=cir&hs1=0, 16/11/2010.
51. Rezolucija o ciljevima i mjerama politike Republike Srpske, Narodna
skuptina Republike Srpske, Banja Luka, 15. oktobar 2008.
52. Sejdic and Finci v. Bosnia and Herzegovina (application nos. 27996/06
and 34836/06), Prohibiting a Rom and a Jew from standing for election
to the House of Peoples of the Parliamentary Assembly and for the state
Presidency amounts to discrimination and breaches their electoral
rights, European Court Human Rights, Strasbourg, 22 December 2009.
53. Simi, P., Do the Balkans Exist?: Vision of the Future of Southeastern Europe: Perspectives from the Region, in: Predrag Simi, Gordana Ili, Zlatko Isakovi, Ivan Krastev and Krassen Stanchev (eds), The European Union,
NATO and their Southeastern European Neighbors, Institute of International
Politics and Economics, Konrad Adenauer Stiftung, Belgrade, 2002.
54. Srbija protiv lanstva u NATO-u, drave Kosovo i centralizacije Bosne,
TANJUG, 22. mart 2010.
55. SRJ i BiH potpisale sporazum o Meudravnom savetu za saradnju,
RTV B92, Beograd, 21. maj 2001, Internet: http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=25737, 15/08/2009.
56. Svilanovi, G., Od stabilizacije do integracija, Evropski forum, god. IV,
broj 5, Beograd, maj 2006, str. 1112.
57. Tadi i Josipovi: izbeglice su prioritet, Vesti, Beograd, 24. novembar
2010, Internet, http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/99081/
Tadic-i-Josipovic-Izbeglice-prioritet, 15/01/2011.
237
Dragan ukanovi
58. Tadi: Dodik je moj prijatelj i saradnik, Tanjug, Glas javnosti, 16. novembar 2010, Internet, http://www.glas-javnosti.rs/clanak/politika/
glas-javnosti-16-11-2010/tadic-dodik-je-moj-prijatelj-i-saradnik,
15/10/2010.
59. Talani, L. S., EU and the Balkans: policies of integration and disintegration,
Cambridge Scholars Press, 2008.
60. Tanaskovi, D., Neoosmanizam: povratak Turske na Balkan, JP Slubeni
glasnik, Beograd, 2010.
61. Tihi: prudska trojka se raspala, SRNA, Banja Luka, 10. jul 2009.
62. Turska gradi autoput kroz Sandak, RTV B92, 24. jul 2009, Internet,
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=07&dd=
24&nav_id=372946, 15/05/2010.
63. U fokusu: tube Srbije i Hrvatske, Blic, Beta, 28. decembar 2010, Internet,
http://www.blic.rs/u-fokusu/1354/Tuzba-SrbijaHrvatska. 15/01/2011.
64. Ustav Republike Bosne i Hercegovine, u: Branislav Milinkovi (prir.),
Novi ustavi na tlu bive Jugoslavije, IP Meunarodna politika, Pravni fakultet, Fakultet politikih nauka, Beograd, 1995, str. 159248.
65. Ustavni amandmani, Butmir, 21. novembar 2009.
66. Vakanjac, M., Poloaj srpske etnike zajednice u Republici Sloveniji,
Internet, http://www.srpska-dijaspora.org/index.php?option=com_
content&view=article&id=291:poloaj-srpske-etnike-zajednice-u-republici-sloveniji&catid=45:dopistnitva-iz-okruenja&Itemid=140,
15/01/201.
67. Vekari, V., Foreign Policy in Transition: Serbia and Montenegro, Southeastern
Europe and the Changing Nature of International Relations, Institute of International Politics and Economics, Belgrade, 2005.
68. Vuki, U., Hrvatska za jednakopravnost naroda u BiH, Nezavisne novine, Banja Luka, 12. januar 2011, Internet, http://www.nezavisne.
com/novosti/bih/Hrvatska-za-jednakopravnost-naroda-u-BiH76056.html, 15/02/2011.
69. Zajednika izjava o Ustavu BiH, taka 3, Banja Luka, 26. januar 2009.
70. Zajednika izjava predsjednika HDZ BiH, SDA i SNSD dr Dragana
ovia, Sulejmana Tihia i Milorada Dodika, taka 1. Ustavna reforma,
Prude, 8. novembar 2008.
71. Zajednika izjava predsjednika HDZ BiH, SDA i SNSD, taka 2, Sarajevo, 25. mart 2009.
238
72. Zebi, E., Mijea li se Zagreb ponovno u prilike u BiH, Radio Slobodna
Evropa, Program na bosanskom, crnogorskom, hrvatskom i srpskom jeziku, Prag, 13. januar/sjeanj 2011, Internet: http://www.slobodnaevropa.org/content/hrvatska_bih_politika_josipovic_kosor_hdz_sdp/22
75498.html, 15/02/2011.
73. ., I., Sastanak ministara spoljnih poslova Srbije, Bosne i Hercegovine i
Turske, Danas, Beograd, 15. januar 2010, Internet, http://www.danas.
rs/vesti/politika/sastanak_ministara_spoljnih_poslova_srbije_bosne_i_
hercegovine_i_turske.56.html?news_id=181441, 15/03/2005.
239
PRILOZI
AMANDMANI NA USTAV BOSNE I HERCEGOVINE
(APRILSKI PAKET)
Sarajevo, 24. mart 2006. godine
Nacrt
AMANDMANI NA USTAV BOSNE I HERCEGOVINE1

Sarajevo, 24. mart 2006. godine
Na osnovu lana X. stav 1. Ustava Bosne i Hercegovine (Aneks 4. Opeg
okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini) Parlamentarna skuptina
Bosne i Hercegovine, na ________________ sjednici Predstavnikog doma,
odranoj ___________ 2006. godine i sjednici Doma naroda, odranoj
_________ 2006. godine, donijela je:
Amandman I
U Ustavu Bosne i Hercegovine u lanu III. taka 1. mijenja se i glasi:
1. Nadlenosti institucija Bosne i Hercegovine
Nadlenosti institucija Bosne i Hercegovine su:
a. odbrana i sigurnost
b. Vanjska politika
c. Vanjsko trgovinska politika
d. Carinska politika
e. Monetarna politika, kao to je predvieno lanom VII
f. Finansiranje institucija i meunarodnih obaveza BiH
g. Politika i regulativa za useljavanje, izbjeglice, imigraciju i azil
1
Neslubeni prevod. Original teksta (na engleskom jeziku) dostupan na:

www.venice.coe.int/docs/2006/CDL(2006)025-e.asp (01.11.2010.)
241
Dragan ukanovi
h. Provoenje meunarodnih i meuentitetskih krivinopravnih

propisa, ukljuujui i odnose sa INTERPOL-om.
i. Uspostavljanje i funkcioniranje Suda Bosne i Hercegovine i Tuilatva
Bosne i Hercegovine.
j. Uspostavljanje i funkcioniranje zajednikih i meunarodnih komunikacija
k. Reguliranje meunarodnog i meuentitetskog transporta
l. Kontrola zranog saobraaja
m. Ostale nadlenosti koje se ureuju zakonom.
Iza take 1. dodaje se nova taka 2. koja glasi:
2. Podijeljene nadlenosti sa institucijama Bosne i Hercegovine su:
a. Poreski sistem
b. Izborni proces
c. Pravosue
d. Poljoprivreda
e. Nauka i tehnologija
f. Ekologija
g. Lokalna samouprava
h. Ostale nadlenosti koje se ureuju zakonom.
Dosadanja taka 2. Nadlenosti entiteta postaje taka 3.
U sadanjoj taki 3.a) na kraju teksta, umjesto take stavlja se zarez i dodaju rijei: u skladu sa evropskim standardima.
Dosadanje take 3. i 4. postaju take 4. i 5.
Dosadanja taka 5. postaje taka 6.
Iza sadanje take 6.a) dodaju se nove take 6.b) i 6.c) koje glase:
b. Nadlenosti koje su prenesene na dravu mogu se vratiti nazad entitetima uz jednoglasan pristanak drave i oba entiteta.
c. Dravne institucije su odgovorne za pregovaranje, izradu, usvajanje,
te provedbu i funkcioniranje zakona potrebnih za ispunjavanje evropskih
standarda kao i politikih i ekonomskih uvjeta vezanih za evropske integracije. Drava osigurava potivanje naela, prioriteta i zahtjeva koje
postavlja Evropska unija u fazama prije i nakon pristupanja Evropskoj uniji
242
(u daljnjem tekstu: EU). Drava e zakonom uspostaviti potrebna tijela, te

poduzeti potrebne mjere i utvrditi potrebne procedure za ispunjavanje svih
kriterija za pristupanje i lanstvo u EU to ukljuuje i potrebne mehanizme
koordinacije i suradnje sa organima vlasti na niim nivoima.
Dosadanja taka 5.b) postaje taka 6.d).
Amandman II
U Ustavu Bosne i Hercegovine lan IV mijenja se i glasi: Parlamentarna skuptina
1. Opti principi
Parlamentarna skuptina je nositelj zakonodavne vlasti u Bosni i Hercegovini (u daljnjem tekstu: BiH).
2. Sastav i izbor Parlamentarne skuptine
a. Parlamentarnu skuptinu ine Predstavniki dom i Dom Naroda.
b. Predstavniki dom ima 87 lanova, od ega su 3 mjesta garantirana
onima koji ne pripadaju konstitutivnim narodima.
c. lanovi Predstavnikog doma biraju se na temelju opeg i jednakog
birakog prava, tajnim glasanjem, neposredno, u skladu sa Izbornim zakonom.
d. Dom naroda ima 21 lana, od kojih je 7 Bonjaka, 7 Hrvata i 7 Srba.
e. lanovi u Domu naroda biraju se posredno od strane Predstavnikog
doma, na temelju opeg birakog prava u skladu sa Izbornim zakonom.
3. Trajanje mandata i podobnost lanova
a. Mandat lanova Parlamentarne skuptine traje 4 godine.
b. lan Parlamentarne skuptine moe biti svaki punoljetni graanin
BiH koji ima birako pravo.
c. lan Parlamentarne skuptine ne smije obavljati nikakvu drugu
izbornu ili javnu dunost dok mu traje mandat u Parlamentarnoj skuptini
u skladu sa Zakonom o sukobu interesa.
4. Poslovnik o radu Parlamentarne skuptine
Svaki dom donosi poslovnik o radu.
243
Dragan ukanovi
5. Predsjednik i potpredsjednici Domova Parlamentarne skuptine

a. Domovi Parlamentarne skuptine imaju Predsjednika i dva zamjenika
predsjednika koji se biraju veinom glasova svojih lanova. Predsjednik i
zamjenici predsjednika ne mogu biti iz istog konstitutivnog naroda.
b. Predsjednik Predstavnikog doma Parlamentarne skuptine predstavlja
Parlamentarnu skuptinu i odgovoran je za njeno funkcionisanje.
c. Predsjednik doma je odgovoran za efikasno funkcioniranje doma,
predstavlja dom pred drugim organima vlasti i obavlja druge dunosti
utvrene zakonom i poslovnikom doma.
d. Zamjenik predsjednika doma pomae predsjedniku u vrenju njegovih dunosti utvrenih zakonom i Poslovnikom.
e. Predsjednik i zamjenici predsjednika biraju se na mandat od etiri godine, a razrjeavaju se na isti nain kako su i izabrani.
f. Predsjednik Predstavnikog doma, Predsjednik Doma naroda i Predsjednik Vijea Ministara ne mogu biti iz istog konstitutivnog naroda.
6. Sjednice domova Parlamentarne skuptine
i sjednice Parlamentarne skuptine
a. Sjednice doma saziva predsjednik doma u skladu s poslovnikom.
b. Svaki dom bie sazvan u Sarajevu, najkasnije 30 dana nakon izbora.
c. Na zahtjev Predsjednika Parlamentarne skuptine, Predsjednika Vijea
ministara,
Predsjednika BiH , ili jedne treine (1/3) lanova Parlamentarne skuptine koja ukljuuje 1/3 lanova svakog doma saziva se vanredna sjednica
Parlamentarne skuptine.
7. Nadlenosti Predstavnikog doma
a. Predstavniki dom ima nadlenosti nad svim zakonima.
b. Predstavniki dom:
i. Usvaja Ustavne amandmane;
ii. Usvaja zakone;
iii. Odluuje o izvorima i iznosima sredstava za funkcioniranje institucija
i izmirivanje meunarodnih obaveza BiH;
iv. Usvaja budet institucija BiH i meunarodnih obaveza BiH;
244
v. Ratifikuje meunarodne sporazume;

vi. Uestvuje u izboru Predsjednitva BiH u skladu sa ovim ustavom;
vii. Potvruje Predsjednika Vijea ministara BiH i liste ministara;
viii. Nadzire rad Vijea ministara i drugih institucija odgovornih domu
u skladu s Ustavom i zakonom;
ix. Kandidira i bira lica na dunosti propisane Ustavom i zakonom;
x. Ima sva druga ovlatenja i dunosti koje su mu dodijeljene Ustavom
i zakonom.
8. Nadlenosti Doma naroda
a. Razmatranje svih zakona koje usvoji Predstavniki dom, a koji se
odnose na vitalni nacionalni interes. Dom naroda ima pravo veta za zatitu
vitalnog nacionalnog interesa u skladu sa stavom 10. ovog lana;
b. Usvajanje Ustavnih amandmana;
c. Uestvuje u izboru Predsjednika BiH i Potpredsjednika BiH u skladu
sa ovim ustavom.
9. Zakonodavne procedure
a. Vijee ministara i lanovi oba doma Parlamentarne skuptine mogu
predlagati zakone. Prijedlozi zakona se podnose Predstavnikom domu.
b. Glasanja su javna i unose se u zapisnik, osim ako nije drugaije
utvreno Ustavom i Poslovnikom o radu .
c. Veina svih lanova izabranih u Predstavniki dom sainjava kvorum.
d. Sve odluke u u Predstavnikom domu donose se veinom glasova
onih koji su prisutni i glasaju.
e. U Predstavnikom domu lanovi e ulagati najvee napore kako bi
veina ukljuivala najmanje jednu treinu glasova lanova s teritorije svakog
entiteta. Ukoliko veina ne ukljuuje jednu treinu glasova lanova sa teritorije svakog entiteta predsjednik doma i njegovi zamjenici e, radei kao
komisija, nastojati da u roku od 3 dana od glasanja postignu saglasnost. Ukoliko ta nastojanja ne uspiju, odluke e se donijeti veinom onih koji su
prisutni i glasaju, pod uslovom da glasovi protiv ne ukljuuju dvije treine,
ili vie, lanova izabranih iz svakog entiteta.
f. Svaki klub Doma naroda odluke donosi prostom veinom.
245
Dragan ukanovi
g. Nakon usvajanja u Predstavnikom domu, zakoni se upuuju Domu

naroda. Svaki klub konstitutivnog naroda ima pravo da u roku 15 dana od
dana prijema zakona, ukoliko smatra da je tim zakonom povrijeen vitalni
nacionalni interes, pokrene proceduru za zatitu vitalnog nacionalnog interesa, tako to e se pozvati na pravo veta za zatitu vitalnog nacionalnog interesa. Ako u propisanom roku ne bude pokrenuta procedura zatite vitalnog
nacionalnog interesa, zakon izglasan u Predstavnikom domu je usvojen.
h. Osim ako se i dok se uloeni veto ne ospori odgovarajui klub Doma
naroda e raditi na amandmanima zakona za koje se utvrdi da su tetni po
vitalni nacionalni interes, tako da se isti vie ne smatraju tetnim.
i. Ako odgovarajui klub Doma naroda izmijeni neki zakon, taj zakon
se mora ponovo proslijediti Predstavnikom domu na potvrdjivanje u roku
od 30 dana od dana veta.
j. Parlamentarna skuptina objavljuje potpuni zapisnik svojih rasprava,
te e osim u iznimnim okolnostima i u skladu sa svojim poslovnikom, svoje
rasprave obavljati javno.
k. Zakonski akti stupaju na snagu nakon objavljivanja u Slubenom glasniku Bosne i Hercegovine.
10. Pravo veta za zatitu vitalnog nacionalnog interesa
a. Konstitutivni narodi BiH imaju neotuivo pravo zatite vitalnog nacionalnog interesa.
b. Vitalni nacionalni interes se titi putem prava veta za zatitu vitalnog
nacionalnog interesa.
c. Vitalni nacionalni interes se titi i na dravnom nivou.
d. Na pravo veta za zatitu vitalnog nacionalnog interesa moe se pozvati u Domu naroda u pogledu:
i. Prava sva tri konstitutivna naroda da budu zastupljeni u zakonodavnim, izvrnim, i sudskim organima, i da imaju jednaka prava uea u
procesima donoenja odluka;
i. Identiteta konstitutivnog naroda
ii. Teritorijalne organizacije
iii. Organiziranja javnih organa vlasti
iv. Obrazovanja
v. Upotrebe jezika i pisma
246
vi. Nacionalnih simbola i zastava

vii. Duhovnog naslijea, posebno njegovanja i potvrivanja vjerskog i
kulturnog identiteta i tradicija
viii. Ouvanja integriteta BiH
ix. Sistema javnog informisanja
x. Amandmana na Ustav BiH
xi. Svakog pitanja koje 2/3 jednog kluba u Domu naroda proglasi pitanjem od vitalnog nacionalnog interesa.
e. Razmatranje koritenja prava veta u cilju zatite vitalnog nacionalnog
interesa
i. Zahtjev za pozivanje na pravo veta za zatitu vitalnog nacionalnog interesa upuuje Domu naroda radi stavljanja na dnevni red veina delegata
iz jednog od klubova konstitutivnih naroda, za sluajeve iz stava 10.d. od i.
do xi. i 2/3 delegata iz reda jednog konstitutivnog naroda za sluajeve iz
stava 10.d. xii. Klub konstitutivnog naroda koji se poziva na pravo veta za
zatitu vitalnog nacionalnog interesa duan je u roku od tri (3) dana od dana
upuivanja zahtjeva iz prethodnog stava dostaviti u pismenoj formi obrazloenje razloga pozivanja na pravo veta.
ii. Ako veina delegata jednog od klubova ostalih konstitutivnih naroda
smatra da je neosnovano upuen poziv na veto za zatitu vitalnog nacionalnog interesa, mogu uputiti albu Ustavnom sudu u roku od 10 dana,
od dana dostavljanja pismenog obrazloenja.
iii. Ustavni sud moe odluiti, u skladu sa dravnim zakonom i Ustavom, da li je poziv na veto doputen (proceduralna ocjena) i da li je interes
imao kvalifikaciju vitalnog nacionalnog interesa i da li je njime povrijeen
vitalni nacionalni interes (ocjena merituma).
iv. Ustavni sud BiH je duan donijeti odluku i dostaviti je Parlamentarnoj skuptini u roku od 15 dana od dana prijema albe.
v. Ako Ustavni sud odlui da odredbe usvojenog zakona nisu tetne po
vitalni nacionalni interes, zakon je usvojen danom objavljivanja odluke Ustavnog suda i stupa na snagu po objavljivanju.
vi. Ako Ustavni sud utvrdi da je zakon tetan po vitalni nacionalni interes, Predstavniki dom je duan izmijeniti zakon, kako ne bi bio tetan po
vitalni nacionalni interes, a u skladu sa odlukom Ustavnog suda..
247
Dragan ukanovi
11. Rasputanje Parlamentarne skuptine

a. Parlamentarna skuptina moe samu sebe raspustiti u skladu
poslovnikom o radu
b. Parlamentarna skuptina se rasputa u sluaju kada Predstavniki
dom ne uspije izabrati Predsjednika Vijea ministara (Premijera) ni nakon
treeg kruga glasanja. Ovim odredbama se zamjenjuju odredbe lana IV
Ustava BiH, izuzev stava 1. take 2. Predstavniki dom u kojem se broj:
42 zamjenjuje brojem: 87, a ostali tekst stava 1. ostaje nepromijenjen.
Amandman III
U Ustavu BiH lan V stav 1. i take 1. 2. i 3. mijenjaju se i glase:
Predsjednitvo
BiH ima Predsjednitvo kojeg ine jedan predsjednik i dva potpredsjednika. Predsjednik Predsjednitva BiH je predsjednik BiH (u daljnjem tekstu:
predsjednik), a potpredsjednici u Predsjednitvu su potpredsjednici BiH (u
daljnjem tekstu: potpredsjednici). Predsjednik i potpredsjednici ne smiju biti
iz reda istog konstitutivnog naroda.
1. Predsjednik sarauje sa Parlamentarnom skuptinom i Vijeem ministara BiH, kao i ostalim institucijama BiH, kako bi se osiguralo redovno i
djelotvorno funkcioniranje drave.
2. Izbor i trajanje mandata
a. Kandidati za lanove Predsjednitva mogu biti nominirani od 20%
lanova Doma naroda ili 10% lanova Predstavnikog doma. Kandidati e
biti direktno izabrani lanovi Parlamentarne skuptine. lanovi mogu podrati nominaciju samo jednog kandidata.
b. Klubovi konstitutivnih naroda u Domu naroda, veinom glasova
svakog kluba na temelju nominiranih prijedloga vre izbor po jednog kandidata to ini listu od tri kandidata.
c. Lista od tri predloena kandidata za predsjednika i dva potpredsjednika BiH upuuje se Predstavnikom domu na potvrdu.
d. Lista mora sadravati najmanje po jednog lana Predsjednitva iz
svakog entiteta i najvie po jednog lana Predsjednitva iz svakog naroda.
e. Mandat lanova Predsjednitva traje etiri godine i mogu biti birani
jo jedan uzastopni mandat.
248
f. Izbor predsjednika rotacijom ili na drugi nain odredie Parlamentarna

Skuptina BiH.
g. Prije preuzimanja dunosti lanovi Predsjednitva moraju poloiti
slubenu zakletvu u skladu sa zakonom.
3. Procedure
Predsjednik i dva potpredsjednika donose poslovnik o radu.
4. Dunosti i ovlasti predsjednika
a. Predsjednik:
i. predstavlja dravu;
ii. potpisuje i proglaava zakone;
iii. imenuje i razrijeava ambasadore i izaslanike u skladu sa dravnim
zakonom;
iv. potpisuje meunarodne sporazume u skladu sa dravnim zakonom
nakon ratifikacije u Parlamentarnoj skuptini;
v. dodjeljuje odlikovanja i druga priznanja u skladu sa dravnim
zakonom;
vi. akreditira i prima ambasadore i izaslanike u skladu sa dravnim
zakonom;
vii. daje pojedinana pomilovanja, u skladu sa dravnim zakonom;
viii. moe zatraiti sazivanje sjednica Vijea ministara i Parlamentarne
skuptine, te predlagati dnevni red istih i sudjelovati na sjednicama;
ix. nominira kandidata za predsjednika Vijea ministara, a nakon konsultacija sa potpredsjednicima i parlamentarnim strankama;
x. podnosi izvjetaje po zahtjevu, ali najmanje jednom godinje Parlamentarnoj skuptini o trokovima Predsjednitva.
xi. obavlja ostale funkcije koje mogu biti potrebne za izvravanje njegovih
dunosti, ili koje mu povjeri Parlament, u skladu s ustavom i zakonom.
b. Predsjednitvo koje predstavlja jedinstvo drave iskljuivo konsenzusom:
i. regulira pitanja odbrane BiH u skladu sa dravnim zakonom;
ii. imenuje sudije Ustavnog suda u skladu sa Ustavom i dravnim
zakonom;
249
Dragan ukanovi
iii. imenuje lanove Upravnog odbora Centralne banke BiH.

c. Zahtjev predsjednika za ponovno razmatranje zakona
i. u roku od jedne sedmice od donoenja zakona, predsjednik moe od
Parlamentarne skuptine traiti da ponovno razmotri zakon ili dio zakona;
ii. predsjednik mora navesti razloge i argumente kako bi objasnio zato
je zatraio ponovno razmatranje na Parlamentarnoj skuptini;
iii. Parlamentarna skuptina mora razmotriti, te u pisanoj formi odgovoriti na argumente predsjednika;
iv. predsjednik moe zahtijevati ponovno razmatranje zakona samo jednom po svakom pojedinanom zakonu;
v. predsjednik je obavezan da potpisuje zakone kako ih je usvojila Parlamentarna skuptina.
5. Sprijeenost predsjednika / potpredsjednika da obavlja dunosti
a. U sluaju da predsjednik privremeno ne moe ispunjavati svoje
dunosti, imenovat e potpredsjednika da preuzme njegove dunosti.
b. Predsjednik / potpredsjednik e odstupiti sa dunosti ako je
naruenog zdravlja u toj mjeri da ne moe obavljati dunost i da se nee
oporaviti u razumnom roku.
c. Ako nije jasno da li je predsjednik / potpredsjednik sposoban obavljati
svoje dunosti, Ustavni sud utvruje njegovu sposobnost na zahtjev Vijea
ministara, 1/3 lanova Predstavnikog doma ili druga dva lana Predsjednitva zajedno.
6. Smjenjivanje predsjednika / potpredsjednika
a. Predstavniki dom ima ovlast da smijeni predsjednika / potpredsjednika.
b. Predsjednik/potpredsjednik moe biti smijenjen zbog nekompetentnosti i(ili) u sluaju krenja Ustava, zakona, ili obavezujue norme
meunarodnog prava.
c. Predstavniki dom Parlamentarne skuptine BiH moe pokrenuti prijedlog za smjenu predsjednika/potpredsjednika.
d. Ako 2/3 lanova Predstavnikog doma Parlamentarne skuptine, koja
ukljuuje minimalno 1/2 poslanika iz reda naroda kojem pripada predsjednik/potpredsjednik glasa za smjenu predsjednika / potpredsjednika, on naputa dunost.
250
7. Ostavka predsjednika / potpredsjednika

a. Predsjednik / potpredsjednik moe podnijeti ostavku.
8. Zamjena
Izbor novog predsjednika /potpredsjednika kojem je prestao mandat u
sluajevima navedenim u stavovima 5., 6., i 7. odrava se u roku od 15 dana
u skladu sa zakonom.
9. Krivina odgovornost predsjednika/potpredsjednika
a. Predsjednik/potpredsjednik se ne smatraju krivino odgovornim
pred domaim sudovima za djela izvrena prema i u skladu sa svojim
zvaninim dunostima u toku trajanja mandata.
b. Ustavni sud BiH ocjenjuje da li je djelo koje izvri predsjednik/potpredsjednik prema i u skladu sa njegovim zvaninim dunostima. Ovim
odredbama zamjenjuju se odredbe lana V taka 1. 2. i 3. Ustava BiH.
Amandman IV
U Ustavu BiH u lanu V taka 4. mijenja se i glasi:
Vijee ministara
Vijee ministara BiH je institucija izvrne vlasti drave BiH.
Vijee ministara ima obavezu i odgovornost prema graanima i narodima BiH putem Parlamentarne skuptine.
Predsjednik Vijea ministara i ministri zajedno ine Vijee ministara.
Predsjednik Vijea ministara, odnosno Premijer, predsjedava sjednicama
Vijea ministara.
1. Izbor i mandat
a. Predstavniki dom Parlamentarne skuptina bira Vijee ministara na
poetku svakog novog mandata Parlamenta.
b. Strukturu Vijea ministara e odrediti Parlamentarna skuptina.
c. Predsjednik Vijea ministara / Premijer ne moe preuzeti dunost dok
ne bude potvreno cjelokupno Vijee ministara.
d. Nakon to se uspostavi, Vijee ministara e meu svojim lanovima
izabrati dva zamjenika premijera.
e. Predsjednik Vijea ministara/Premijer i zamjenici predsjednika ne
mogu biti iz reda istog konstitutivnog naroda.
251
Dragan ukanovi
2. Izbor Predsjednika Vijea ministara (Premijera)

a. Predsjednik BiH nakon konsultacija sa politikim strankama zastupljenim u Predstavnikom domu Parlamentarne skuptine predlae
Predstavnikom domu kandidata za Predsjednika Vijea ministara/Premijer na potvrivanje.
b. Ako kandidat za Predsjednika Vijea ministara/Premijera ne bude
potvren, Predsjednik e ponovo predloiti tog kandidata ili drugog kandidata u roku od narednih deset dana.
c. Ukoliko kandidat kojeg je Predsjednik predloio ne bude potvren u
drugom krugu glasanja,lanovi Predstavnikog doma e imati ovlasti da
predloe kandidate za Predsjednika Vijea ministara / Premijera. Podrka
barem 1/6 lanova Predstavnikog doma bie potrebna za nominaciju kandidata za Predsjednika Vijea ministara / Premijera.
d. U treem krugu glasanja, glasa se o kandidatu Predsjednika koji u drugom krugu nije dobio podrku i kandidatima nominiranim od strane
Predstavnikog doma. Prvo se glasa o kandidatu Predsjednika, a zatim, redom
kako su predlagani, o kandidatima koje je nominirao Predstavniki dom.
e. Kandidat koji prvi dobije potrebnu veinu bie potvren kao Predsjednik Vijea ministara/Premijer.
3. Izbor ministara
a. Predsjednik Vijea ministara/Premijer e, nakon potvrivanja, podnijeti Predstavnikom domu Parlamentarne skuptine listu kandidata za
Vijee ministara.
b. Politike stranke koje tee formiranju koalicije ponudie listu kvalificiranih kandidata Predsjedniku Vijea ministara / Premijeru, sa koje e on
izabrati listu.
c. Ukoliko predloena lista ne bude potvrena od strane Predstavnikog
doma, Predsjednik Vijea ministara/Premijer e predloiti novu listu. Proces
se ponavlja dok lista ne dobije potrebnu veinu.
d. Ako Predstavniki dom ne uspije potvrditi listu kandidata u roku od
30 dana, Predsjednik Vijea ministara/Premijer gubi svoj mandat, a
Predstavniki dom bira novog Predsjednika Vijea ministara/Premijera u
skladu sa ovim Ustavom.
e. Svi ministri e stupiti na dunost nakon potvrivanja od strane
Predstavnikog doma.
252
4. Trajanje mandata
Mandat Vijea ministara poinje danom potvrivanja, a zavrava na dan
kada se potvrdi novo Vijee ministara.
5. Nadlenost
Vijee ministara e:
a. Braniti Ustav i titi ustavna prava i dobrobit svih graana i naroda;
b. Izvravati nadlenosti BiH;
c. Osigurati suverenitet i teritorijalni integritet, politiku nezavisnost i
meunarodni subjektivitet, te unutranju i vanjsku sigurnost drave BiH u
skladu sa Ustavom i zakonom;
d. Voditi vanjsku politiku BiH;
e. Izvravati i provoditi akte Parlamentarne skuptine;
f. Predlagati zakone Parlamentarnoj skuptini;
g. Predlagati proraun Parlamentarnoj skuptini;
h. Donositi uredbe i propise potrebne za provedbu zakona;
i. Usmjeravati rad institucija Vijea ministara;
j. Osigurati efikasno i djelotvorno funkcioniranje drave u skladu sa Ustavom i zakonom;
k. Osigurati da drava BiH ispunjava svoje domae i meunarodne
obaveze u skladu sa Ustavom i zakonom;
l. Obavljati sve druge dunosti povjerene Ustavom i zakonom.
6. Ovlatenja i dunosti Predsjednika Vijea ministara /
Premijera i ministara
6.1. Ovlatenja i dunosti Predsjednika Vijea ministara / Premijera
a. Predsjednik Vijea ministara / Premijer e biti ministar bez portfelja i
odgovoran je za upravljanje i djelotvorno funkcioniranje Vijea ministara.
b. Predsjednik Vijea ministara / Premijer je zajedno sa ministrima
odgovoran za rad Vijea ministara.
c. Predsjednik Vijea ministara / Premijer:
1. Utvruje prioritete, sadraj i opi pravac rada Vijea ministara;
2. Predsjedava sjednicama Vijea ministara;
253
Dragan ukanovi
3. Osigurava jedinstvo Vijea ministara;

4. Organizuje i usmjerava rad Vijea ministara;
5. Podnosi izvjetaje Parlamentarnoj skuptini o radu Vijea ministara;
d. Predsjednik Vijea ministara / Premijer[b] moe staviti van snage akte
i propise koje donesu ministri prema stavu 6.2.(b.4)) ukoliko oni ne obezbijede efikasno provoenje zakona. [b]6.
6.2. Ovlatenja i dunosti ministara
a. Ministri djeluju kolektivno kao Vijee ministara, a dunosti obavljaju
pojedinano kao elnici svojih ministarstava.
b. Svaki ministar vodi poslove svog ministarstva samostalno i na svoju
vlastitu odgovornost, i obavezan je da:
1. Izvrava politiku Vijea ministara, provodi zakone, propise i akte
Vijea ministara u okviru svog ministarstva i zadatake koje dobije od Predsjednika Vijea ministara / Premijera;
2. Predlae i daje preporuke u vezi zakona u okviru svog ministarstva;
3. Usmjerava, koordinira i nadgleda aktivnosti svog ministarstva;
4. Donosi propise kako bi se olakala provedba i primjena zakona koji
se odnose na njegovo ministarstvo kao i onih koji utiu na pitanja koja mu
povjeri Predsjednik Vijea ministara/Premijer u skladu s Ustavom i zakonima BiH;
5. Formulira, objanjava i analizira prijedloge prorauna koji se odnose
na njegovo ministarstvo;
6. Odgovara na upite Parlamentarne skuptine koji se odnose na pitanja
njegovog ministarstva;
7. Pomae Predsjedniku Vijea ministara / Premijeru u izvravanju i
provoenju politike Vijea ministara i zakona.
7. Dodatne odredbe
a. Sastav, nain donoenja odluka, ostavke, opoziv, izglasavanje nepovjerenja i druga pitanja od znaaja za rad Vijea ministara ureuju se Zakonom.
b. Ministarstva i njihove nadlenosti utvruju se Zakonom.
Ovim odredbama zamjenjuju se odredbe lana V taka 4. Ustava BiH,
izuzev take 4.b) ovog lana.
254
Nacrt Amandmana podnesen Predsjednitvu

Amandman
U Ustavu BiH mijenja se lan II, stavovi 1, 2, 3. i 4. tako da glase:
1. Ope odredbe
a. Svi graani i narodi BiH su jednaki pred zakonom.
b. BiH je socijalna drava koja garantuje graanska i politika prava,
ekonomska, socijalna i kulturna prava, etnika/nacionalna i kolektivna
prava, u skladu sa meunarodnim i evropskim standardima.
c. Osnovna prava i slobode zagarantovane ovim Ustavom i prava zagarantovana meunarodnim sporazumima i konvencijama, iji je potpisnik
BiH, osiguravaju se svima u BiH bez diskriminacije po bilo kojem osnovu
kao to su spol, rasa, boja, jezik, vjera, politiko i drugo miljenje, nacionalno
ili socijalno porijeklo, povezanost sa nacionalnom manjinom, imovina,
roenje ili drugi status.
2. Obavezujui sporazumi i konvencije o zatiti ljudskih prava
a. BiH e potovati ljudska prava u skladu sa meunarodnim sporazumima i konvencijama koje je potpisala.
b. Meunarodni sporazumi i konvencije koje je BiH ratifikovala
obavezujui su za dravu, imaju prioritet nad svim drugim zakonima i nad
ovim Ustavom, osim ukoliko neki zakon ili ovaj Ustav ne garantuju vee
standarde prava nego to su zagarantovani sporazumima i konvencijama
koje se primjenjuju.
c. Drava/BiH osigurava sva ljudska prava u skladu sa ili u veem stepenu od prava koja su zagarantovana u svim meunarodnim sporazumima
i konvencijama koje je BiH potpisala.
d. Prava i slobode predvieni u Evropskoj konvenciji za zatitu ljudskih
prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija) i njenim
protokolima primjenjuju se direktno u Bosni i Hercegovini i imaju prioritet
nad svim ostalim zakonima.
3. Katalog prava i sloboda
Prava i slobode zagarantovane Ustavom ukljuuju, ali bez ogranienja na:
3.1. Pojedinana prava i slobode
a. Osnovna prava i slobode
255
Dragan ukanovi
Svim osobama u BiH zagarantovana su sljedea osnovna prava i slobode, kao i prava i slobode navedene u meunarodnim sporazumima i konvencijama iji je BiH potpisnik:
1. Pravo na ivot;
2. Pravo osobe da ne bude podvrgnuta muenju ili neovjenom ili
poniavajuem postupanju ili kazni;
3. Pravo osobe da ne bude drana u ropstvu ili potinjenosti, ili na prisilnom ili obaveznom radu;
4. Pravo na linu slobodu i sigurnost;
5. Pravo na privatni i porodini ivot, dom i privatnost, te prepisku;
6. Pravo na stupanje u brak i osnivanje porodice;
7. Pravo na imovinu;
8. Pravo na obrazovanje;
9. Pravo na slobodu kretanja i prebivalita;
10. Pravo na uivanje potovanja i zatitu linog dostojanstva;
11. Pravo na ivotnu okolinu koja nije tetna po zdravlje i blagostanje;
12. Slobodu miljenja, savjesti i vjeroispovijesti;
13. Slobodu izraavanja;
14. Slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruivanja s drugima;
15. Slobodu od neopravdanog pretraivanja i zatoenja.
b. Graanska i politika prava i slobode
Svim osobama u BiH zagarantovana su sljedea graanska i politika
prava i slobode:
1. Pravo na djelotvoran pravni lijek ukoliko postoji krenje prava zagarantovanih ovim Ustavom;
2. Pravo na podnoenje albe, ukljuujui pravo na podnoenje prigovora, prijedloga ili albi dravnim organima vlasti;
3. Pravo na osnivanje i pripadanje politikim strankama;
4. Pravo na uestvovanje u javnim poslovima;
5. Pravo na jednak pristup javnim slubama;
6. Slobodno, ope i jednako glasako pravo sa navrenih 18 godina;
256
7. Pravo na informacije neophodne za realizaciju i zatitu prava koja su

zakonski dodijeljena dravi i drugim osobama;
8. Pravo na odbijanje svjedoenja ako takvo svjedoenje moe dovesti
do pokretanja krivinog postupka protiv osobe koja svjedoi;
9. Pravo na pravino suenje u graanskim i krivinim predmetima i
sva druga prava koja se odnose na krivini postupak;
10. Pravo da se osoba smatra nedunom za neko poinjeno krivino djelo
sve dok se konanom sudskom odlukom ne utvrdi krivica te osobe;
11. Niko nee biti krivino gonjen za neko djelo koje prema zakonu nije
smatrano krivinim djelom u vrijeme kada je to djelo poinjeno;
12. Pritvor moe trajati samo toliko koliko je propisano zakonom;
13. Osoba za koju se osnovano sumnja da je prekrila zakon moe biti
uhapena i pritvorena samo onda kada je to neophodno za provoenje
krivinog postupka, ili radi sigurnosti ljudi;
14. Sloboda kretanja se moe ograniiti zakonom samo ako je to
neophodno za provoenje krivinog postupka, ili radi zatite, sigurnosti ili
zdravlja ljudi;
15. Zagarantovana je sloboda tampe i drugih sredstava komunikacije;
16. Zagarantovana je sloboda tajnosti prepiske i svih drugih komunikacija;
17. Svako ima pravo na nunu odbranu kad god su prava ili legitimni
interesi neke osobe prekreni ili dovedeni u opasnost;
18. Smrtna kazna se ukida.
c. Ekonomska, socijalna i kulturna prava i slobode
Svim osobama u BiH zagarantovana su sljedea ekonomska, socijalna i
kulturna prava:
1. Sve osobe slobodno koriste jezik po svom izboru i uestvuju u kulturnom ivotu;
2. Sve osobe imaju pravo da se identifikuju sa kulturom ili etnikom
grupom po svom izboru, meutim, niko ne moe biti natjeran da se identifikuje sa bilo kojom kulturom ili etnikom grupom;
3. Sve osobe slobodno prakticiraju religiju po svom izboru;
4. Sve osobe imaju pravo na obrazovanje, socijalnu zatitu, zdravstvenu
zatitu i zdravstveno osiguranje, prehranu i dom.
257
Dragan ukanovi
5. Svaki pojedinac je slobodan da izabere svoju profesiju ili zanimanje, a

svi poloaji i poslovi e svima biti jednako dostupni i pod istim uslovima;
6. Zaposlenje moe biti prekinuto protivno elji uposlenika jedino na
nain i pod uslovima propisanim zakonom i kolektivnim ugovorima;
7. Svaki uposlenik ima pravo na kompenzaciju u skladu sa zakonom i
kolektivnim ugovorima;
8. Zagarantovano je pravo na osnivanje radnikih sindikata i organizacija
i pravo na aktivnosti koje provode radniki sindikati;
9. Zaposleni pojedinci imaju pravo na pravine i adekvatne radne
uslove;
10. Zaposlene osobe imaju pravo na trajk, u skladu sa uslovima i procedurama koje su propisane zakonom, jer imaju pravo da zatite svoje kolektivne, ekonomske i socijalne interese;
11. Pojedinci imaju pravo na poduzetnitvo i slobodnu konkurenciju u
privredi;
12. Zagarantovana je sloboda naunog istraivanja;
13. Zagarantovana je sloboda umjetnosti.
4. Prava nacionalnih manjina
a. Zabranjena je diskriminacija pripadnika nacionalnih manjina po osnovu njihovog statusa pripadnika nacionalne manjine.
b. Nacionalnim manjinama u BiH garantuje se pravo na njegovanje svog
kulturnog nasljea, komunikaciju na vlastitom jeziku, koritenje vlastitog
pisma, osnivanje udruenja, te osnivanje i podravanje obrazovnih i kulturnih institucija, u skladu sa zakonom.
c. Nacionalne manjine imaju pravo na uenje vlastitog jezika i koritenje
jezika nacionalne manjine u zvaninoj komunikaciji, u skladu sa zakonom.
d. Ostvarivanje navedenih prava nacionalnih manjina ne smije dovesti
do diskriminacije ostalih graana.
5. Tumaenje prava i sloboda
a. Sve odredbe koje se odnose na ljudska prava i slobode koje su
sadrane u ovom Ustavu tumae se ire na nain da unapreuju duh, svrhu
i ciljeve prava i sloboda koje su navedene u ovom Ustavu, tako da po258
dravaju one vrijednosti koje naglaavaju otvoreno i demokratsko drutvo

zasnovano na potivanju ljudskog dostojanstva, jednakosti i slobode.
b. Evropski i meunarodni zakoni se uzimaju u obzir ak i u sluajevima
kada su navedena prava i slobode objanjene.
c. Budua prava i slobode priznate ili potvrene graanskim pravom,
obiajnim pravom i zakonima moraju biti u skladu sa pravima i slobodama
navedenim u ovom Ustavu.
6. Ogranienja ljudskih prava i osnovnih sloboda
zagarantovanih Ustavom
a. Ljudska prava i slobode koje su zagarantovane ovim Ustavom mogu
se ograniiti samo zakonom u onoj mjeri u kojoj je takvo ogranienje
razumno i opravdano. Kod takvih ogranienja, u obzir se uzimaju svi
znaajni faktori, ukljuujui sljedee:
i. Priroda prava ili slobode o kojoj se radi.
ii. Znaaj samog cilja koji se eli postii takvim ogranienjem;
iii. Priroda i opseg takvog ogranienja;
iv. Odnos izmeu ogranienja i njegove svrhe;
v. Manje restriktivna sredstva za postizanje svrhe.
b. Nijedan zakon ne moe ograniiti osnovna ljudska prava i slobode
zagarantovane ovim Ustavom, osim na nain kako je to propisano pod
takom a. ili nekom drugom odredbom ovog Ustava.
7. Ombudsman
a. Ombudsman titi pojedinana i kolektivna prava.
b. Ombudsman postoji na nivou drave BiH i definisan je zakonom.
c. Predstavniki dom Parlamentarne skuptine bira ombudsmana i njegova/njena dva zamjenika u skladu sa zakonom.
8. Podnoenje albi Ustavnom sudu koje se odnose
na zatitu pojedinanih i kolektivnih prava
a. U sluaju krenja bilo kojih pojedinanih prava, ili u sluaju
neposredne opasnosti krenja bilo kojih prava nekog pojedinca, on/ona
imaju pravo da Ustavnom sudu podnesu zahtjev za pokretanje sudskog
postupka za zatitu prava koja su mu/joj zagarantovana ovim Ustavom.
259
Dragan ukanovi
b. Ustavni sud, povodom takvih zahtjeva, odluuje u roku od ezdeset

(60) dana.
c. Politike stranke, opinski odbori, gradski odbori, organizacije civilnog
drutva i drugi pravni subjekti takoe mogu podnijeti Ustavnom sudu zahtjev za pokretanje sudskog postupka s ciljem zatite prava pojedinaca ili
grupa, ili i jednih i drugih zajedno, kada su ta prava, koja im pripadaju po
osnovu ovog Ustava, prekrena ili kada postoji neposredna opasnost od
krenja tih prava.
d. Ombudsman moe podnijeti zahtjev u svojstvu amicus curiae (prijatelji
suda) u sluajevima koji su propisani u ovom odjeljku.
e. Propisi za podnoenje zahtjeva za pokretanje sudskog postupka
sadrani u ovom odjeljku definisani su zakonom.
Prethodni stavovi 5, 6, 7. i 8. postaju stavovi 9, 10, 11. i 12.
260
USTAVNI AMANDMANI
Butmir, Sarajevo, 3. novembar 2009. godine.
Ustavni amandmani
NAPOMENA: U ovom dokumentu prikazane su promjene postojeeg Ustava
Bosne i Hercegovine sa umetnutim dijelovima koji su podvueni, dok su dijelovi koji
se briu precrtani.
USTAV BOSNE I HERCEGOVINE
PREAMBULA
Oslanjajui se na potovanje ljudskog dostojanstva, slobode i jednakosti,
Posveeni miru, pravdi, toleranciji i pomirenju,
Ubijeeni da demokratski organi vlasti i pravine procedure najbolje stvaraju
miroljubive odnose unutar pluralistikog drutva,
U elji da podstaknu opte blagostanje i ekonomski razvoj kroz zatitu privatnog
vlasnitva i unapreenje trine privrede,
Voeni ciljevima i naelima Povelje Ujedinjenih naroda,
Opredijeljeni za suverenitet, teritorijalni integritet i politiku nezavisnost
Bosne i Hercegovine u skladu sa meunarodnim pravom,
Odluni da osiguraju puno potovanje meunarodnog humanitarnog prava,
Inspirisani Univerzalnom Deklaracijom o ljudskim pravima, Meunarodnim
paktovima o graanskim i politikim pravima, odnosno o ekonomskim, socijalnim i
kulturnim pravima, i Deklaracijom o pravima lica koja pripadaju nacionalnim ili
etnikim, vjerskim i jezikim manjinama, kao i drugim instrumentima ljudskih prava,
Podsjeajui se na Osnovna naela usaglaena u enevi 8. 9. 1995. godine i
u Njujorku 26. 9. 1995. godine, Bonjaci, Hrvati i Srbi, kao konstitutivni narodi
(u zajednici s ostalima), i graani Bosne i Hercegovine ovim utvruju Ustav
Bosne i Hercegovine:
261
Dragan ukanovi
lan I
Bosna i Hercegovina
1. Kontinuitet
Republika Bosna i Hercegovina, ije je zvanino ime od sada Bosna i
Hercegovina, nastavlja svoje pravno postojanje po meunarodnom pravu
kao drava, sa unutranjom strukturom modificiranom ovim Ustavom, i sa
postojeim meunarodno priznatim granicama. Ona ostaje drava lanica
Ujedinjenih naroda i moe kao Bosna i Hercegovina zadrati lanstvo ili zatraiti prijem u organizacijama unutar sistema Ujedinjenih naroda, kao i u
drugim meunarodnim organizacijama.
2. Demokratska naela
Bosna i Hercegovina je demokratska drava koja funkcionie u skladu
sa zakonom i na osnovu slobodnih i demokratskih izbora.
3. Sastav
Bosna i Hercegovina se sastoji od dva entiteta: Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske (u daljem tekstu entiteti).
4. Kretanje roba, usluga, kapitala i lica
Postoji sloboda kretanja irom Bosne i Hercegovine. Bosna i Hercegovina
i entiteti nee ometati punu slobodu kretanja, lica, roba, usluga i kapitala
irom Bosne i Hercegovine. Nijedan entitet nee provoditi bilo kakvu kontrolu na granici izmeu entiteta.
5. Glavni grad
Glavni grad Bosne i Hercegovine je Sarajevo.
6. Simboli
Bosna i Hercegovina e imati one simbole koje svojom odlukom odredi
Parlamentarna skuptina i potvrdi Predsjednitvo.
7. Dravljanstvo
Postoji dravljanstvo Bosne i Hercegovine, koje regulie Parlamentarna
skuptina, i dravljanstvo svakog entiteta koje reguliu sami entiteti, pod
uslovom da:
262
a) Svi dravljani bilo kojeg entiteta su, samim tim, dravljani Bosne i
Hercegovine.
b) Nijedno lice ne moe biti arbitrarno lieno dravljanstva Bosne i Hercegovine, ili dravljanstva entiteta, ili na drugi nain ostavljeno bez dravljanstva. Niko ne moe biti lien dravljanstva Bosne i Hercegovine, ili
entiteta, po bilo kojem osnovu kao to je pol, rasa, boja, jezik, vjera, politiko
ili drugo miljenje, nacionalno ili socijalno porijeklo, povezanost sa nacionalnom manjinom, imovina, roenje ili bilo koji drugi status.
c) Sva lica koja su bila dravljani Republike Bosne i Hercegovine,
neposredno prije stupanja na snagu ovog Ustava, su dravljani Bosne i Hercegovine. Dravljanstvo lica koja su naturalizovana poslije 6.4.1992. godine, a
prije stupanja na snagu ovog Ustava, regulisae Parlamentarna skuptina.
d) Dravljani Bosne i Hercegovine mogu imati dravljanstvo druge drave,
pod uslovom da postoji bilateralni ugovor izmeu Bosne i Hercegovine i te
drave kojim se to pitanje ureuje, a koji je odobrila Parlamentarna skuptina u
skladu sa lanom IV, stav 6., taka (a), alineja (iii) stav 4, taka (d). Lica sa dvojnim dravljanstvom mogu glasati u Bosni i Hercegovini i u entitetima samo
ako je Bosna i Hercegovina drava njihovog prebivalita.
e) Dravljanin Bosne i Hercegovine u inostranstvu uiva zatitu Bosne i
Hercegovine. Svaki entitet moe izdavati pasoe Bosne i Hercegovine svojim
dravljanima, na nain kako je to regulisala Parlamentarna skuptina. Bosna
i Hercegovina moe izdavati pasoe onim dravljanima kojima paso nije
izdat od strane entiteta. Uspostavie se centralni registar svih pasoa izdatih
od strane entiteta i od strane Bosne i Hercegovine.
lan II
Ljudska prava i osnovne slobode
1. Ljudska prava
Bosna i Hercegovina i oba entiteta e osigurati najvii nivo meunarodno
priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda. U tu svrhu postoji Komisija za
ljudska prava za Bosnu i Hercegovinu, kao to je predvieno u Aneksu 6
Opteg okvirnog sporazuma.
2. Meunarodni standardi
Prava i slobode predvieni u Evropskoj konvenciji za zatitu ljudskih
prava i osnovnih sloboda i u njenim protokolima se direktno primjenjuju u
Bosni i Hercegovini. Ovi akti imaju prioritet nad svim ostalim zakonima.
263
Dragan ukanovi
3. Katalog prava
Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uivaju ljudska prava i slobode
iz stava 2. ovog lana, to ukljuuje:
a) Pravo na ivot.
b) Pravo lica da ne bude podvrgnuto muenju niti neovjenom ili
poniavajuem tretmanu ili kazni.
c) Pravo lica da ne bude drano u ropstvu ili potinjenosti, ili na prisilnom ili obaveznom radu.
d) Pravo na linu slobodu i sigurnost.
e) Pravo na pravino sasluanje u graanskim i krivinim stvarima i
druga prava u vezi sa krivinim postupkom.
f) Pravo na privatni i porodini ivot, dom i prepisku.
g) Slobodu misli, savjesti i vjere.
h) Slobodu izraavanja.
i) Slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruivanja s drugima.
j) Pravo na brak i zasnivanje porodice.
k) Pravo na imovinu.
l) Pravo na obrazovanje.
m) Pravo na slobodu kretanja i prebivalita.
4. Nediskriminacija
Uivanje prava i sloboda, predvienih u ovom lanu ili u
meunarodnim sporazumima navedenim u Aneksu I ovog Ustava, osigurano je svim licima u Bosni i Hercegovini bez diskriminacije po bilo kojem
osnovu kao to je pol, rasa, boja, jezik, vjera, politiko i drugo miljenje, nacionalno ili socijalno porijeklo, povezanost sa nacionalnom manjinom, imovina, roenje ili drugi status.
5. Izbjeglice i raseljena lica
Sve izbjeglice i raseljena lica imaju pravo da se slobodno vrate u svoje
domove. Oni imaju pravo, u skladu s Aneksom 7 Opteg okvirnog sporazuma, da im se vrati imovina koje su bili lieni za vrijeme neprijateljstava
od 1991. i da dobiju kompenzaciju za svu takvu imovinu, koja im ne moe
biti vraena. Sve obaveze ili izjave u vezi sa takvom imovinom, koje su date
pod prisilom, nitave su.
264
6. Implementacija
Bosna i Hercegovina, i svi sudovi, ustanove, organi vlasti, te organi kojima posredno rukovode entiteti ili koji djeluju unutar entiteta podvrgnuti
su, odnosno primjenjuju ljudska prava i osnovne slobode na koje je ukazano
u stavu 2.
7. Meunarodni sporazumi
Bosna i Hercegovina e ostati ili postati strana ugovornica
meunarodnih sporazuma pobrojanih u Aneksu I ovog Ustava.
8. Saradnja
Svi nadleni organi vlasti u Bosni i Hercegovini e saraivati sa, i obezbijediti neogranien pristup: svim meunarodnim posmatrakim mehanizmima ljudskih prava koji se uspostave za Bosnu i Hercegovinu;
nadzornim tijelima koja se uspostave bilo kojim meunarodnim sporazumom navedenim u Aneksu I ovog Ustava; Meunarodnom tribunalu za
bivu Jugoslaviju (a naroito e se pridravati naredbi koje su izdate po
lanu 29. Statuta Tribunala); i bilo kojoj drugoj organizaciji ovlatenoj od
strane Vijea sigurnosti Ujedinjenih naroda sa mandatom koji se tie ljudskih
prava ili humanitarnog prava.
lan III
Nadlenosti i odnosi izmeu institucija Bosne i Hercegovine i entiteta
1. Nadlenosti institucija Bosne i Hercegovine
Sljedea pitanja su u nadlenosti institucija Bosne i Hercegovine:
a) Odbrana i obavjetajni poslovi.
b) Vanjska politika.
c) Vanjskotrgovinska politika.
d) Carinska politika.
e) Monetarna politika, kao to je predvieno lanom VII.
f) Finansiranje institucija i meunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine.
g) Politika i regulisanje pitanja migracije, izbjeglica, imigracije i azila.
h) Meunarodna i meuentitetska provedba krivinog prava,
ukljuujui i odnose sa Interpolom.
265
Dragan ukanovi
i) Uspostavljanje i funkcionisanje zajednikih i meunarodnih komunikacija komunikacijskih sredstava.

j) Uspostavljanje i funkcionisanje jedinstvenog sistema indirektnog
oporezivanja
j) Regulisanje meunarodnog i meuentitetskog transporta.
k) Kontrola vazdunog saobraaja.
2. Nadlenosti entiteta
a) Entiteti imaju pravo da uspostavljaju posebne paralelne odnose sa
susjednim dravama, u skladu sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom
b) Svaki entitet e pruiti svu potrebnu pomo vladi Bosne i Hercegovine
kako bi joj se omoguilo da ispotuje meunarodne obaveze Bosne i Hercegovine, s tim da e finansijske obaveze u koje je uao jedan entitet bez saglasnosti drugog, a prije izbora Parlamentarne skuptine i Predsjednitva
Bosne i Hercegovine, ostati obaveza tog entiteta osim ukoliko je ta obaveza
neophodna za nastavak lanstva Bosne i Hercegovine u nekoj
meunarodnoj organizaciji.
c) Entiteti e ispuniti sve uslove za pravnu sigurnost i zatitu lica pod
svojom jurisdikcijom, odravanjem civilnih ustanova za primjenu pravnih
propisa, koje e funkcionisati u skladu sa meunarodno priznatim standardima uz potovanje meunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda, iz lana II ovog Ustava, i poduzimanjem ostalih odgovarajuih mjera.
d) Svaki entitet moe takoer sklapati sporazume sa dravama i
meunarodnim organizacijama uz saglasnost Parlamentarne skuptine. Parlamentarna skuptina moe zakonom predvidjeti da za odreene vrste sporazuma takva saglasnost nije potrebna.
2 bis - Podijeljene nadlenosti
Bez utjecaja na bilo koje druge odredbe ovog Ustava, sljedea pitanja su
nadlenosti podijeljene izmeu institucija Bosne i Hercegovine i entiteta na
nain ureen zakonom Bosne i Hercegovine u skladu s Ustavom:
a. Unutranja sigurnost,
b. Oporezivanje,
c. Izborni proces,
d. Pravosue,
266
e. Poljoprivreda,
f. Nauka i tehnologija,
g. Okoli,
h. Lokalna samouprava.
3. Pravni poredak i nadlenosti institucija
a) Sve vladine funkcije i ovlatenja koja nisu ovim Ustavom izriito povjerena institucijama Bosne i Hercegovine pripadaju entitetima.
b) Entiteti i sve njihove administativne jedinice e se u potpunosti
pridravati ovog Ustava, kojim se stavljaju van snage zakonske odredbe
Bosne i Hercegovine i ustavne i zakonske odredbe entiteta koje mu nisu saglasne, kao i odluka institucija Bosne i Hercegovine. Opta naela
meunarodnog prava su sastavni dio pravnog poretka Bosne i Hercegovine
i entiteta.
4. Koordinacija
a) Predsjednitvo moe odluiti da podstakne meuentitetsku koordinaciju u stvarima koje se ne nalaze u okviru nadlenosti Bosne i Hercegovine
predvienim ovim Ustavom, izuzev ako se u konkretnom sluaju jedan entitet tome usprotivi.
b) Vijee ministara Bosne i Hercegovine i druge institucije Bosne i Hercegovine s jedne strane, i mjerodavne institucije entiteta s druge strane, kao i
Brko Distrikt i kantoni kada se radi neposredno o njihovim nadlenostima,
meusobno koordiniraju u izvravanju pitanja od zajednikog interesa,
ukljuujui pitanja u vezi s evropskim integracijama, u cilju postizanja
usklaenog stava.
5. Dodatne nadlenosti
a) Bosna i Hercegovina e preuzeti nadlenost u onim stvarima u kojima
se o tome postigne saglasnost entiteta; stvarima koje su predviene u Aneksima 5 - 8 Opteg okvirnog sporazuma; ili koje su potrebne za ouvanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta, politike nezavisnosti i meunarodnog
subjektiviteta Bosne i Hercegovine, u skladu sa podjelom nadlenosti meu
institucijama Bosne i Hercegovine. Dodatne institucije mogu biti uspostavljene prema potrebi za vrenje ovih nadlenosti.
b) U periodu od 6 mjeseci od stupanja na snagu ovoga Ustava, entiteti
e poeti pregovore s ciljem ukljuivanja i drugih pitanja u nadlenost insti267
Dragan ukanovi
tucija Bosne i Hercegovine, ukljuujui koritenje izvora energije, i

zajednike privredne projekte.
c) Nadlenosti koje je preuzela Bosna i Hercegovina po postignutoj saglasnosti entiteta, mogu biti vraene entitetima uz jednoglasan pristanak
Bosne i Hercegovine i oba entiteta.
6. Odnosi s meunarodnim organizacijama
a) Bosna i Hercegovina je nadlena za podnoenje zahtjeva za lanstvo
u meunarodnim organizacijama kao i za zakljuenje sporazuma o pristupanju u skladu s lanom IV, stav (6), taka (a), alineja (iii) i lanom V, stav
(3), taka (a), alineja (iii). U tom smislu Bosna i Hercegovina moe prenijeti
suverene ovlasti na te organizacije.
b) Bosna i Hercegovina je nadlena za zakljuivanje sporazuma s Evropskom unijom i za preuzimanje pravnih i politikih obaveza potrebnih za
proces pristupanja Evropskoj uniji, ukljuujui o pitanjima koja su u skladu
s drugim odredbama ovog Ustava u nadlenosti entiteta.
c) Bosna i Hercegovina i entiteti e osigurati potivanje sporazuma
zakljuenih s Evropskom unijom, obaveza preuzetih prema Evropskoj uniji
i obaveza koje proistiu iz lanstva u Evropskoj uniji, u skladu sa svojim
nadlenostima utvrenim u ovom Ustavu, uz potivanje lana III, stava(4),
take (b) i naela supsidijarnosti.
d) Na zahtjev Evropske unije u procesu pristupanja Evropskoj uniji, Bosna
i Hercegovina e biti nadlena za donoenje zakonodavstva, uspostavu institucija i osiguranje provedbe za bilo koje prethodno navedene obaveze.
lan IV
Parlamentarna skuptina
Parlamentarna skuptina ima dva doma: Dom naroda i Predstavniki
dom.
1. Dom naroda
Dom naroda se sastoji od 15 21 delegata, od kojih su dvije treine iz Federacije (ukljuujui pet Hrvata i pet Bonjaka) i jedna treina iz Republike
Srpske (pet Srba).
a) Nominovane hrvatske, odnosno bonjake delegate iz Federacije biraju hrvatski odnosno bonjaki delegati u Domu naroda Federacije. Delegate iz Republike Srpske bira Narodna skuptina Republike Srpske.
268
etrnaest delegata bira Dom naroda Federacije, a sedam delegata bira Narodna skuptina Republike Srpske.
b) Izbor u Dom naroda vri se u skladu s izbornim zakonom koji e
donijeti Parlamentarna skuptina, a koji e biti usaglaen sa sljedeeim
naelima:
- delegati se biraju tajnim glasanjem,
- za svaki konstitutivni narod, najmanje est delegata e pripadati tom
konstitutivnom narodu.
b) Devet Trinaest lanova Doma naroda sainjava kvorum, pod uslovom
da su prisutna najmanje tri etiri bonjaka, tri etiri hrvatska i tri etiri srpska delegata.
2. Predstavniki dom
Predstavniki dom sastoji se od 4287 lana, od kojih se dvije treine biraju sa teritorije Federacije, ukljuujui najmanje dva lana koja ne pripadaju
nijednom od konstitutivnih naroda, jedna treina sa teritorije Republike
Srpske, ukljuujui najmanje jednog lana koji ne pripada nijednom od konstitutivnih naroda.
a) lanovi Predstavnikog doma biraju se neposredno iz svog entiteta,
na osnovu optih i jednakih birakih prava neposrednim i tajnim glasanjem,
u skladu sa izbornim zakonom kojeg e donijeti Parlamentarna skuptina.
Meutim, prvi izbori e biti odrani u skladu sa Aneksom 3. Opteg
okvirnog sporazuma.
b) Veina svih lanova izabranih u Predstavniki dom sainjava kvorum.
3. Trajanje mandata i podobnost lanova.
a) Mandat delegata i lanova Parlamentarne skuptine traje etiri godine.
b) Delegat ili lan Parlamentarne skuptine moe biti svaki punoljetni
graanin Bosne i Hercegovine koji ima birako pravo.
c) Delegati i lanovi Parlamentarne skuptine ne smiju obavljati nikakvu
drugu posredno ili neposredno izabranu dunost ili vriti funkciju u organu
izvrne vlasti za vrijeme trajanja mandata u Parlamentarnoj skuptini. Drugi
sluajevi nespojivosti mogu se utvrditi zakonom.
d) Delegati i lanovi ne mogu biti pozivani na krivinu ili graansku
odgovornost u pogledu bilo kojeg ina izvrenog u okviru dunosti u Parlamentarnoj skuptini.
269
Dragan ukanovi
4. Predsjednik i potpredsjednici domova Parlamentarne skuptine.

a) Domovi Parlamentarne skuptine imaju predsjednika i dva zamjenika
predsjednika koje biraju iz reda svojih lanova, a koji e obavljati dunost u
mandatu od etiri godine osim ako ne budu razrijeeni. Predsjednici i zamjenici predsjednika ne mogu biti iz istog konstitutivnog naroda.
b) Predsjednik Predstavnikog doma predstavlja Parlamentarnu skuptinu i odgovoran je za njeno efikasno funkcioniranje.
c) Predsjednik Predstavnikog doma, predsjednik Doma naroda i predsjednik Vijea ministara ne mogu biti iz istog konstitutivnog naroda.
35. Poslovnik o radu Procedura
a) I jedan i drugi dom e biti sazvani u Sarajevu, najkasnije 30 dana
nakon njihovog izbora.
Vanredna sjednica doma saziva se na zahtjev predsjednika Parlamentarne skuptine, predsjednika Bosne i Hercegovine, predsjednika Vijea ministara ili jedne treinelanova datog doma.
b) Svaki dom e veinom glasova usvojiti svoj poslovnik o radu i izabrati
meu svojim lanovima jednog Srbina, jednog Bonjaka i jednog Hrvata za
predsjedavajueg i zamjenike predsjedavajueg, s tim da e mjesto
predsjedavajueg rotirati izmeu ova tri lica. Sva glasanja su javna i unose
se u zapisnik, osim ako nije drugaije utvreno ovim Ustavom i
poslovnikom o radu datog doma.
c) Sve zakonodavne odluke moraju biti odobrene od strane oba doma.
Vijee ministara i lanovi Predstavnikog doma mogu predlagati zakone.
d) Sve odluke u oba doma donose se veinom glasova onih koji su
prisutni i glasaju. Delegati i lanovi e ulagati najvee napore kako bi veina
ukljuivala najmanje jednu treinu glasova delegata ili lanova sa teritorije
svakog entiteta. Ukoliko veina ne ukljuuje jednu treinu glasova delegata
ili lanova sa teritorije svakog entiteta, predsjedavajui i njegovi zamjenici
e, radei kao komisija, nastojati da u roku od tri dana od glasanja postignu
saglasnost. Ukoliko ta nastojanja ne uspiju, odluke e se donijeti veinom
onih koji su prisutni i glasaju, pod uslovom da glasovi protiv ne ukljuuju
dvije treine, ili vie, delegata ili lanova izabranih iz svakog entiteta.
e) Sve odluke donesene u Predstavnikom domu na osnovu lana IV,
stava (6), take (a) upuuju se u Dom naroda. U roku od 15 dana od prijema,
predloena odluka Parlamentarne skuptine moe biti proglaena destruk270
tivnom po vitalni interes bonjakog, hrvatskog ili srpskog naroda veinom

glasova iz redova bonjakih, hrvatskih ili srpskih delegata kluba konstitutivnih naroda izabranih u skladu sa stavom 1, taka (a). Za donoenje takve
odluke bie potrebna saglasnost Doma naroda, izglasana odstrane veine
bonjakih, veine hrvatskih i veine srpskih delegata koji su prisutni i
glasaju u svakom klubu konstitutivnih naroda.
f) Kada veina delegata drugog kluba konstitutivnih naroda bonjakih,
hrvatskih ili srpskih delegata stavi primjedbu na pozivanje na taku (e),
predsjedavajui Doma naroda e odmah sazvati Zajedniku komisiju, koja se
sastoji od tri delegata, od kojih je po jedan svaki izabran iz reda svakog od
klubova konstitutivnih naroda bonjakih, hrvatskih i srpskih delegata, u cilju
razrjeenja tog pitanja. Ukoliko to Komisija ne uspije u roku od pet dana, predmet se upuuje Ustavnom sudu koji e po hitnom postupku preispitati proceduralnu ispravnost sluaja.dostaviti svoju odluku Parlamentarnoj skuptini.
g) Dom naroda koji je izabran u prvimizborima poslije stupanja na snagu
ovog Ustava ne moe biti rasputen Dom naroda se moe raspustiti odlukom
Predsjednitva ili samog Doma, pod uslovom da je odluka Doma o rasputanju donijeta veinom koja ukljuuje veinu delegata iz reda najmanje dva
kluba konstitutivnih naroda naroda, bonjakog, hrvatskog ili srpskog.
Predstavniki dom se moe raspustiti veinom glasova svojih lanova,
uz uslov da odluku doma o rasputanju odobri veina koja podrazumijeva
veinu lanova iz svakog od klubova konstitutivnih naroda. Aktuelni predsjednik Vijea ministara se time smatra smijenjenim, ali je zajedno s Vijeem
ministara duan nastaviti da obavlja svoje redovne dunosti do potvrde
novog Vijea ministara
h) Odluke Parlamentarne skuptine nee stupiti na snagu prije nego to
budu objavljene.
i) Kompletni zapisnici sa rasprava u oba doma bie objavljivani, a njihove sjednice e, osim u izuzetnim situacijama u skladu sa poslovnikom,
biti javne.
j) Delegati i lanovi ne mogu biti pozivani na krivinu ili graansku
odgovornost u pogledu bilo kojeg ina izvrenog u okviru dunosti u Parlamentarnoj skuptini. (cf. IV(3)(d))
46. Ovlatenja
a) Parlamentarna skuptina:
i) usvaja ustavne amandmane u skladu s lanom X, stav (1).
271
Dragan ukanovi
ii) usvaja Donosi zakone koji su potrebni za provoenje odluka Predsjednitva ili za vrenje funkcija Skuptine po ovom Ustavu.
b) Odluivanje o izvorima i iznosu sredstava za rad institucija Bosne i
Hercegovine i za meunarodne obaveze Bosne i Hercegovine.
c) Odobravanje budeta za institucije Bosne i Hercegovine.
iii) Odluivanje o saglasnosti za ratifikaciju ugovoraDaje saglasnost za
ratifikaciju ugovora.
iv) bira Predsjednitvo Bosne i Hercegovine, u skladu s Ustavom
v) vri nadlenosti u ostalim pitanjima Ostala pitanja koja su potrebna
da se provedu njene dunosti, ili koja su joj dodijeljena zajednikim sporazumom entiteta.
b) Predstavniki dom:
i) bira predsjednika Vijea ministara i potvruje liste ministara;
ii) nadzire rad Vijea ministara i drugih institucija odgovornih
Predstavnikom domu, u skladu s Ustavom i zakonima Bosne i Hercegovine;
iii) imenuje i bira lica na dunosti propisane Ustavom i zakonom;
iv) odluuje o izvorima i iznosu sredstava za rad institucija Bosne i
Hercegovine i za meunarodne obaveze Bosne i Hercegovine.
v) usvaja budet institucija Bosne i Hercegovine.
c) Dom naroda:
i) razmatra da li je zakon koji je usvojio Predstavniki dom destruktivan
po vitalni nacionalni interes.
lan V
Predsjednitvo
Predsjednitvo Bosne i Hercegovine se sastoji od tri lana: jednog Bonjaka i jednog Hrvata, koji se svaki biraju neposredno sa teritorije Federacije,
i jednog Srbina, koji se bira neposredno sa teritorije Republike Srpske.
Bosna i Hercegovina ima predsjednika i dva potpredsjednika koji zajedno ine Predsjednitvo. Predsjednik Bosne i Hercegovine je istovremeno
predsjednik Predsjednitva Bosne i Hercegovine. Predsjednik i svaki od potpredsjednika ne smiju biti iz istog konstitutivnog naroda.
272
Predsjednik i predsjednitvo sarauju s Parlamentarnom skuptinom i

Vijeem ministara, kao i ostalim institucijama Bosne i Hercegovine, kako bi
se osiguralo redovno i djelotvorno funkcioniranje Bosne i Hercegovine.
1. Izbor i trajanje mandata
a) Izborima za Predsjednitvo prethodi imenovanje kandidata. Kandidati za Predsjednitvo su lanovi Predstavnikog doma koji nisu izabrani u
Dom naroda i koji imaju pismenu podrku najmanje pet lanova
Predstavnikog doma, pri emu svaki lan daje podrku samo jednom kandidatu. Ukoliko neki lan imenuje vie od jednog kandidata, sva imenovanja
od strane tog lana nevaea su.
b) Radi glasanja o imenovanim kandidatima, delegati Doma naroda sastaju se u tri kluba konstitutivnih naroda. Delegati u Domu naroda koji ne
pripadaju klubu konstitutivnih naroda mogu se pridruiti klubu konstitutivnih naroda, ali nijedan klub nee imati vie od jednog dodatnog lana.
Klubovi konstitutivnih naroda u Domu naroda glasaju o imenovanim
kandidatima veinom glasova svakog od klubova, birajui po jednog kandidata iz svakog kluba, a Dom naroda e listu predloenih kandidata za
pozicije u Predsjednitvu dostaviti Predstavnikom domu na potvrivanje.
c) Lista e sadravati najmanje jednog lana Predsjednitva iz svakog
entiteta.
d) Nakon to Predstavniki dom potvrdi listu, lanovi Predsjednitva
biraju predsjednika, rotacijom ili na drugi nain, u skladu sa zakonom koji
donosi Predstavniki dom.
e) lanovi Predsjednitva biraju se neposredno u svakom entitetu (tako
da svaki glasa glasa za popunjavanje jednog mjesta u Predsjednitvu), u
skladu sa izbornim zakonom kojeg donosi Parlamentarna skuptina.
Meutim, prvi izbori e se odrati u skladu sa Aneksom 3. Opteg okvirnog
sporazuma. Bilo koje upranjeno mjesto u Predsjednitvu e biti popunjeno
od strane odgovarajueg entiteta, u skladu sa zakonom koji e donijeti Parlamentarna skuptina.
f) Mandat lanova Predsjednitva koji su izabrani na prvim izborima
traje dvije godine; mandat lanova izabranih nakon toga e biti etiri godine.
lanovi Predsjednitva mogu biti birani jo jedan uzastopni mandat, a
nakon toga nemaju pravo izbora u Predsjednitvo prije isteka
etvorogodinjeg roka.
273
Dragan ukanovi
2. Poslovnik o radu Procedura

a) Predsjednitvo e usvojiti svoj poslovnik o radu koji e predvidjeti
adekvatan vremenski rok za najavu sjednica Predsjednitva.
b) lanovi Predsjednitva e izmeu sebe imenovati jednog lana za
predsjedavajueg. U prvom mandatu Predsjednitva, predsjedavajui e biti
onaj lan koji je dobio najvei broj glasova. Poslije toga, nain izbora
predsjedavajueg, rotacijom ili na drugi nain, odredie Parlamentarna
skuptina u skladu sa lanom IV, stav 3.
c) Predsjednitvo e nastojati da usvoji sve odluke Predsjednitva tj.
one koje se tiu pitanja koja proizilaze iz lana V (3), take (a) do (e) putem
konsenzusa. Takve odluke mogu, pod uslovima iz take (d) ovog stava,
usvojiti dva lana ukoliko svi pokuaji da se dostigne konsenzus ne uspiju.
d) lan Predsjednitva koji se ne slae sa odlukom, moe odluku Predsjednitva proglasiti destruktivnom po vitalni interes entiteta za teritoriju
sa koje je izabran, pod uslovom da to uini u roku od tri dana po njenom
usvajanju. Takva odluka e biti odmah upuena Narodnoj skuptini Republike Srpske, ukoliko je tu izjavu dao lan sa te teritorije; bonjakim delegatima u Domu naroda Federacije, ukoliko je takvu izjavu dao bonjaki lan;
ili hrvatskim delegatima u istom tijelu, ukoliko je tu izjavu dao hrvatski lan.
Ukoliko takav proglas bude potvren dvotreinskom veinom glasova u
roku od 10 dana po upuivanju, osporavana odluka Predsjednitva nee
imati uinka.
3. Ovlatenja
a) Predsjednik: Predsjednitvo je nadleno za:
i) predstavlja Bosnu i Hercegovinu;
ii) potpisuje i proglaava zakone;
iii) potpisuje i, nakon saglasnosti Parlamentarne skuptine, ratificira
meunarodne sporazume;
iv) na prijedlog Vijea ministara, imenuje i razrjeava ambasadore i
izaslanike u skladu s postupkom utvrenim zakonom Bosne i
Hercegovine.
v) akreditira i prima ambasadore i izaslanike;
vi) ima nadlenost za sazivanje sjednica Vijea ministara i Parlamentarne skuptine, predlae dnevni red za te sjednice, i uestvuje u
svim sjednicama;
274
vii) podnosi izvjetaje o rashodima Predsjednitva Parlamentarnoj

skuptini Predstavnikom domu na njegov zahtjev, ali najmanje
jedanput godinje;
viii) obavlja druge funkcije koje mogu biti potrebne za obavljanje njegovih dunosti.
b) Predsjednitvo, koje predstavlja jedinstvo Bosne i Hercegovine,
iskljuivo konsenzusom:
i) vri vrhovnu komandu i kontrolu nad oruanim snagama u skladu
sa zakonom i obavlja druge dunosti u oblasti obrane kako je
predvieno zakonom Bosne i Hercegovine;
ii) imenuje kandidata za predsjednika Vijea ministara, nakon konsultacija s politikim strankama zastupljenim u Predstavnikom domu;
iii) imenuje lanove Upravnog odbora Centralne banke Bosne i Hercegovine.
iv) dodjeljuje odlikovanja i druga priznanja u skladu sa zakonom Bosne
i Hercegovine
v) uz supotpis premijera, daje pojedinana pomilovanja u skladu sa zakonom Bosne i Hercegovine
a) Voenje vanjske politike Bosne i Hercegovine.
b) Imenovanje ambasadora i drugih meunarodnih predstavnika Bosne
i Hercegovine, od kojih najvie dvije treine mogu biti odabrani sa teritorije
Federacije.
c) Predstavljanje Bosne i Hercegovine u meunarodnim i evropskim organizacijama i institucijama i traenje lanstva u onim meunarodnim organizacijama i institucijama u kojima Bosna i Hercegovina nije lan.
d) Voenje pregovora za zakljuenje meunarodnih ugovora Bosne i
Hercegovine, otkazivanje i, uz suglasnost Parlamentarne skuptine, ratifikovanje takvih ugovora.
e) Izvravanje odluka Parlamentarne skuptine.
f) Predlaganje godinjeg budeta Parlamentarnoj skuptini, uz preporuku Vijea ministara.
g) Podnoenje izvjetaja o rashodima Predsjednitva Parlamentarnoj
skuptini na njen zahtjev, ali najmanje jedanput godinje.
275
Dragan ukanovi
h) Koordinaciju, prema potrebi, sa meunarodnim i nevladinim organizacijama u Bosni i Hercegovini.

i) Vrenje drugih djelatnosti koje mogu biti potrebne za obavljanje dunosti,
koje mu prenese Parlamentarna skuptina, ili na koje pristanu entiteti.
4. Zahtjev predsjednika za razmatranje zakona
U roku od jedne sedmice nakon to Parlamentarna skuptina usvoji neki
zakon, ukoliko se predsjednik ne saglasi s tim zakonom ili nekom njegovom
odredbom, predsjednik upuuje taj zakon zajedno sa svojim primjedbama
Parlamentarnoj skuptini na razmatranje. Ako Parlamentarna skuptina
ponovo usvoji taj zakon, od predsjednika se zahtjeva da zakon proglasi u
roku od 5 dana.
lan Vbis
4. Vijee ministara
Predsjednitvo e imenovati predsjedavajueg Vijea ministara koji e
preuzeti dunost po odobrenju Predstavnikog doma. Predsjedavajui e
imenovati ministra vanjskih poslova, ministra vanjske trgovine i druge
ministre po potrebi, a koji e preuzeti dunost po odobrenju
Predstavnikog doma.
a) Predsjednavajui i ministri zajedno sainjavaju Vijee ministara i
odgovorni su za provoenje politike i odluka Bosne i Hercegovine u oblastima kako je naznaeno u stavovima 1, 4 i 5 lana III, o emu podnose izvjetaj Parlamentarnoj skuptini (ukljuujui, najmanje jedanput godinje,
izvjetaj o rashodima Bosne i Hercegovine).
b) Najvie dvije treine svih ministara mogu biti imenovani sa teritorije
Federacije. Predsjedavajui e, takoer, imenovati zamjenike ministara (koji
nee biti iz istog konstitutivnog naroda kao i njihovi ministri), koji e
preuzeti dunost nakon odobrenja Predstavnikog doma.
c) Vijee ministara e podnijeti ostavku ukoliko mu Parlamentarna
skuptina izglasa nepovjerenje.
Izvrna vlast za Bosnu i Hercegovinu povjerava se Vijeu ministara u
skladu sa Ustavom, a Vijee ministara ima odgovornost prema graanima
Bosne i Hercegovine kroz Predstavniki dom.
Predsjednik Vijea ministara, odnosno premijer, zajedno s ministrima
ini Vijee ministara.
276
1. Opta naela
a) Vijee ministara bira se na poetku svakog novog mandata Parlamentarne skuptine ili nakon ostavke prethodnog Vijea ministara.
b) Predsjednik Vijea ministara ne moe preuzeti dunost dok ne bude
potvreno cjelokupno Vijee ministara..
c) Nakon konstituiranja, Vijee ministara e iz reda svojih lanova izabrati dva potpredsjednika Vijea ministara. Predsjednik i dva potpredsjednika ne mogu biti iz istog konstitutivnog naroda.
d) Najvie dvije treine svih ministara mogu biti imenovani sa teritorije
Federacije.
2. Izbor predsjednika Vijea ministara
a. Predsjednitvo Bosne i Hercegovine, nakon konsultacija s politikim
strankama zastupljenim u Predstavnikom domu, imenuje kandidata
za predsjednika Vijea ministara.
b. Ako Predstavniki dom ne izabere kandidata veinom glasova
lanova Predstavnikog doma, Predsjednitvo e ponovno dostaviti
imenovanje istog kandidata ili e imenovati drugog kandidata u roku
od deset dana.
c. Ako kandidata kojeg je imenovalo Predsjednitvo ne izabere u drugom krugu glasanja veina lanova Predstavnikog doma, lanovi
Predstavnikog doma mogu imenovati kandidata za predsjednika
Vijea ministara uz pismenu podrku najmanje 1/6 lanova
Predstavnikog doma. Svaki lan moe podrati samo jednog kandidata. Ukoliko neki lan imenuje vie od jednog kandidata, sva imenovanja od strane tog lana nevaea su.
d. U treem krugu glasanja, glasa se o kandidatu kojeg je imenovalo
Predsjednitvo iz drugog kruga glasanja i kandidatima koje je imenovao Predstavniki dom, s tim da se prvo glasa o kandidatu kojeg je
imenovalo Predsjednitvo, a potom prema redoslijedu njihovog imenovanja, o kandidatima koje je imenovao Predstavniki dom.
e. Prvi kandidat koji dobije potrebnu veinu onih koji su prisutni i
glasaju bit e izabran za predsjednika Vijea ministara.
3. Izbor ministara
a. Predsjednik Vijea ministara e nakon potvrivanja podnijeti
Predstavnikom domu listu kandidata za Vijee ministara.
277
Dragan ukanovi
b. Ako predloenu listu ne potvrdi Predstavniki dom, predsjednik

Vijea ministara predlae novu listu. Postupak se ponavlja dok lista
ne dobije potrebnu veinu.
c. Ako Predstavniki dom ne uspije potvrditi listu kandidata u roku od
30 dana, predsjednik Vijea ministara gubi svoj mandat, a
Predstavniki dom bira novog predsjednika Vijea ministara, u skladu
s Ustavom.
d. Svi ministri stupaju na dunost nakon to ih potvrdi Predstavniki dom.
4. Trajanje mandata
a. Mandat Vijea ministara poinje danom potvrivanja, a zavrava na
dan kada se potvrdi novo Vijee ministara.
b. Vijee ministara e podnijeti ostavku ukoliko mu u bilo koje vrijeme
Predstavniki dom izglasa nepovjerenje. Odlazei predsjednik Vijea
ministara, zajedno s Vijeem ministara, mora nastaviti da obavlja svoje
redovne dunosti do potvrde novog Vijea ministara.
5. Nadlenosti Vijea ministara.
Vijee ministara:
a. vodi vanjsku politiku Bosne i Hercegovine.
b. izvrava akte Parlamentarne skuptine;
c. predlae zakone;
d. predlae godinji budet Predstavnikom domu;
e. donosi podzakonske akte i druge akte kako je predvieno zakonom
Bosne i Hercegovine;
f. usmjerava rad institucija i tijela Vijea ministara;
g. osigurava da Bosna i Hercegovina ispunjava svoje domae i
meunarodne obaveze u skladu s Ustavom i zakonom;
h. obavlja sve druge dunosti povjerene zakonom.
6. Nadlenosti predsjednika Vijea ministara.
Predsjednik Vijea ministara:
a. je ministar bez portfelja i odgovoran je za upravljanje i djelotvorno
funkcioniranje Vijea ministara.
b. zajedno s ministrima, odgovoran je za rad Vijea ministara.
278
c. utvruje prioritete i opi pravac rada Vijea ministara.

d. predsjedava sjednicama Vijea ministara.
e. osigurava jedinstvo Vijea ministara.
f. organizira i usmjerava rad Vijea ministara.
g. podnosi izvjetaje Predstavnikom domu o radu Vijea ministara.
h. ima ovlast da suspendira podzakonske i druge akte koje donesu ministri ukoliko se njima ne izvrava politika Vijea ministara.
i. obavlja druge dunosti predviene zakonom.
7. Dodatne odredbe.
a. Sastav, odluivanje, ostavke, upranjena mjesta, popunjavanje upranjenih mjesta, izglasavanje nepovjerenja kao i druga pitanja od znaaja
za rad Vijea ministara ureuju se zakonom Bosne i Hercegovine.
b. Ministarstva i njihove nadlenosti utvruju se zakonom Bosne i
Hercegovine.
5. Stalni komitet
a) Svaki lan Predsjednitva e, po slubenoj dunosti, vriti funkciju
civilnog zapovjednika oruanih snaga. Nijedan entitet nee prijetiti silom
niti upotrebljavati silu protiv drugog entiteta i ni pod kakvim okolnostima
oruane snage jednog entiteta ne smiju ui niti boraviti na teritoriji drugog
entiteta bez saglasnosti njegove vlade i Predsjednitva Bosne i Hercegovine.
Sve oruane snage u Bosni i Hercegovini e funkcionisati u skladu sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom Bosne i Hercegovine.
b) lanovi Predsjednitva e izabrati Stalni komitet za vojna pitanja koji
e koordinirati aktivnosti oruanih snaga u Bosni i Hercegovini. lanovi
Predsjednitva ujedno su i lanovi Stalnog komiteta.
lan VI
Ustavni sud
1. Sastav
Ustavni sud Bosne i Hercegovine sastoji se od devet lanova.
a) etiri lana bira Predstavniki dom Federacije, a dva lana Skuptina
Republike Srpske. Preostala tri lana bira predsjednik Evropskog suda za
ljudska prava nakon konsultacija sa Predsjednitvom.
279
Dragan ukanovi
b) Sudije e biti istaknuti pravnici visokog moralnog ugleda. Svako ko

udovoljava takvoj kvalifikaciji i ima pravo glasa moe biti imenovan za
sudiju Ustavnog suda. Sudije koje bira predsjednik Evropskog suda za
ljudska prava ne mogu biti dravljani Bosne i Hercegovine ili bilo koje susjedne drave.
c) Mandat sudija imenovanih u prvome sazivu bie pet godina, izuzev
ako podnesu ostavku ili budu s razlogom razrijeeni na osnovu konsenzusa
ostalih sudija. Sudije koje su imenovani u prvome sazivu ne mogu biti
reimenovani. Sudije koje e biti imenovani nakon prvog saziva sluie do
navrenih 70 godina ivota, izuzev ako podnesu ostavku ili budu s razlogom
razrijeeni na osnovu konsenzusa ostalih sudija.
d) Za imenovanja koja se budu vrila nakon isteka perioda od pet godina
od prvih imenovanja, Parlamentarna skuptina moe zakonom predvidjeti
drugaiji nain izbora troje sudija koje bira predsjednik Evropskog suda za
ljudska prava.
2. Procedure
a) Veina svih lanova suda sainjava kvorum.
b) Sud e, veinom glasova svih lanova, usvojiti svoja pravila o radu. Sud
e voditi javne rasprave, a svoje odluke e javno obrazlagati i objavljivati.
3. Jurisdikcija
Ustavni sud e podravati ovaj Ustav.
a) Ustavni sud je jedini nadlean da odluuje o bilo kojem sporu koji se
javlja po ovom Ustavu izmeu dva entiteta, ili izmeu Bosne i Hercegovine
i jednog ili oba entiteta, te izmeu institucija Bosne i Hercegovine,
ukljuujui ali ne ograniavajui se na to pitanje:
- Da li je odluka entiteta da uspostavi poseban paralelan odnos sa susjednom dravom u skladu sa ovim Ustavom, ukljuujui i odredbe koje
se odnose na suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine.
- Da li je bilo koja odredba ustava ili zakona jednog entiteta u skladu sa
ovim Ustavom.
Sporove moe pokrenuti lan Predsjednitva, predsjedavajui Vijea
ministara, predsjedavajui, ili njegov zamjenik, bilo kojeg doma Parlamentarne skuptine; jedna etvrtina lanova/delegata bilo kojeg doma Parla280
mentarne skuptine, ili jedna etvrtina lanova bilo kojeg doma zakonodavnog organa jednog entiteta.
b) Ustavni sud takoer ima apelacionu nadlenost u pitanjima koja su
sadrana u ovom Ustavu, kada ona postanu predmet spora zbog presude
bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.
c) Ustavni sud je nadlean u pitanjima koja mu je proslijedio bilo koji
sud u Bosni i Hercegovini u pogledu toga da li je zakon, o ijem vaenju
njegova odluka ovisi, kompatibilan sa ovim Ustavom, sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama i njenim protokolima, ili sa zakonima Bosne i Hercegovine; ili u pogledu postojanja
ili domaaja nekog opteg pravila meunarodnog javnog prava koje je
bitno za odluku suda.
4. Brko Distrikt Bosne i Hercegovine
Brko Distrikt Bosne i Hercegovine, koji postoji pod suverenitetom
Bosne i Hercegovine i spada pod nadlenosti institucija Bosne i Hercegovine, onako kako te nadlenosti proizlaze iz ovoga Ustava, iji je teritorij
u zajednikoj svojini (kondominij) entiteta, jedinica je lokalne samouprave
s vlastitim institucijama, zakonima i propisima, te s ovlastima i statusom
konano propisanim odlukama Arbitranog tribunala za spor u vezi s
meuentitetskom linijom razgranienja u oblasti Brkog. Odnos izmeu
Brko Distrikta Bosne i Hercegovine i institucija Bosne i Hercegovine i entiteta moe se dalje urediti zakonom koji donosi Parlamentarna skuptina
Ustavni sud Bosne i Hercegovine nadlean je za odluivanje o bilo
kakvom sporu u vezi sa zatitom utvrenog statusa i ovlasti Brko Distrikta
Bosne i Hercegovine koji se moe javiti izmeu jednog ili vie entiteta i
Brko Distrikta Bosne i Hercegovine ili izmeu Bosne i Hercegovine i Brko
Distrikta Bosne i Hercegovine, prema ovome Ustavu i odlukama Arbitranog tribunala.
Svaki takav spor takoer moe pokrenuti veina zastupnika u Skuptini
Brko Distrikta Bosne i Hercegovine, koja ukljuuje najmanje jednu petinu
izabranih zastupnika iz reda svakog od konstitutivnih naroda.
5. Odluke
Odluke Ustavnog suda su konane i obavezujue.
281
Dragan ukanovi
VIbis
Sud Bosne i Hercegovine, dravno Tuilatvo, Dravna agencija
za istrage i zatitu i sudsko i tuilako vijee
Postojae Sud Bosne i Hercegovine, Tuilatvo Bosne i Hercegovine,
Dravna agencija za istrage i zatitu, te radi osiguranja nezavisnog i profesionalnog sistema pravosua, sudsko i tuilako vijee.
lan VII
Centralna banka
Centralna banka Bosne i Hercegovine je jedina ovlatena institucija za
tampanje novca i monetarnu politiku na cijelom podruju Bosne i Hercegovine.
1. Nadlenosti Centralne banke odredie Parlamentarna skuptina.
Meutim, u periodu od est godina od stupanja na snagu ovog Ustava, Centralna banka nee moi davati kredite tampanjem novca, niti funkcionisati
kao valutna komisija; nakon tog perioda Parlamentarna skuptina moe tu
nadlenost dati Centralnoj banci.
2. Prvi Upravni odbor Centralne banke e se sastojati od Guvernera kojega imenuje Meunarodni monetarni fond, nakon konsultacija sa Predsjednitvom, i tri lana koja imenuje Predsjednitvo, od kojih su dva iz Federacije
(jedan Bonjak i jedan Hrvat, koji e dijeliti jedan glas) i jedan iz Republike
Srpske - svi sa mandatom od 6 godina. Guverner, koji nee biti dravljanin
Bosne i Hercegovine niti bilo koje susjedne drave, moe imati odluujui
glas u sluaju nerijeenog ishoda glasanja.
3. Nakon tog perioda, Upravni odbor Centralne banke Bosne i Hercegovine e se sastojati od pet lica koja imenuje Predsjednitvo na period od 6
godina. Odbor e meu svojim lanovima imenovati Guvernera na period
od 6 godina.
lan VIII
Finansije
1. Predstavniki dom Parlamentarna skuptina e svake godine, na prijedlog Vijea ministara Predsjednitva, usvojiti budet kojim se finansiraju
trokovi potrebni za izvravanje nadlenosti institucija Bosne i Hercegovine
i meunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine.
282
2. Ukoliko se takav budet ne usvoji blagovremeno, budet za

prethodnu godinu e biti koriten na privremenoj osnovi.
3. Federacija e obezbijediti dvije treine, a Republika Srpska jednu
treinu prihoda koji su potrebni za budet, osim ako se prihodi ne prikupljaju na nain kako je utvrdio Predstavniki dom utvrdila Parlamentarna
skuptina.
lan IX
Opte odredbe
1. Nijedno lice koje se nalazi na izdravanju kazne, izreene presudom
Meunarodnog tribunala za bivu Jugoslaviju, i niti jedna osoba koja je pod
optunicom Tribunala a koja se nije povinovala naredbi da se pojavi pred
Tribunalom, ne moe biti kandidat ili imati bilo koju neimenovanu, izbornu
ili drugu javnu funkciju na teritoriji Bosne i Hercegovine.
2. Naknada za lica koja obavljaju funkcije u institucijama Bosne i Hercegovine ne moe biti umanjena za vrijeme trajanja mandata nosioca funkcije.
3. Funkcioneri imenovani na poloaje u institucijama Bosne i Hercegovine, u pravilu, odraavaju sastav naroda Bosne i Hercegovine.
lan X
Izmjene i dopune
1. Amandmanska procedura
Ovaj Ustav moe biti mijenjan i dopunjavan odlukom Parlamentarne
skuptine, koja ukljuuje dvotreinsku veinu prisutnih i koji su glasali u
Predstavnikom domu.
2. Ljudska prava i osnovne slobode
Nijednim amandmanom na ovaj Ustav ne moe se eliminisati, niti
umanjiti bilo koje od prava i sloboda iz lana II ovog Ustava, niti izmijeniti
ova odredba.
lan XI
Prelazne odredbe
Prelazne odredbe u vezi sa javnim funkcijama, vaenjem zakona i
drugim pitanjima izloene su u Aneksu II ovog Ustava.
283
Dragan ukanovi
lan XII
Stupanje na snagu
1. Ustav e stupiti na snagu po potpisivanju Opteg okvirnog sporazuma
kao ustavni akt, kojim se amandmanski zamjenjuje i stavlja van snage Ustav
Republike Bosne i Hercegovine.
2. U roku od tri mjeseca od stupanja na snagu ovog Ustava, entiteti e
amandmanskim postupkom izmijeniti svoje ustave da bi se osigurala saglasnost sa ovim Ustavom u skladu sa lanom III, stav 3, taka (b).
CIP -
,
327(497.11)
327(497.11:497.6)
323(497.6)
, , 1950Dobrosusedski odnosi : u svetlu
srpsko-bosanskohercegovakog pitanja / Brano
Milju, Dragan ukanovi. - Beograd :
Institut za meunarodnu politiku i privredu,
2011 (Beograd : elnid). - 284 str. : ilustr.
; 25 cm
Tira 300. - Napomene i bibliografske
reference uz tekst. - Bibliografija: str.
135-137, 233-239.
ISBN 978-86-7067-153-9
1. , , 1974- []
a) - b)
COBISS.SR-ID 182430220
284

Dobrosusedski Odnosi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dobrosusedski Odnosi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

dr Brano Milju

Institut za meunarodnu politiku i privredu

II EVROPSKA UNIJA I SRBIJA

Dragan ukanovi Brano Milju

3. Odnosi sa BiH ......................................................................................

IV BIH ZEMLJA VEITE TRANZICIJE

V ZAKLJUNA RAZMATRANJA ................................................. 109

Dragan ukanovi Brano Milju

c) Stavovi Srbije i Hrvatske u vezi sa ustavnim promenama

one koji su polazili od vlastitih interesa, a bili su u situaciji da u najveoj

pravcu izolacionizma, ksenofobije i udaljavanja od 1990-2000. godine

Da li bi, u ovim izmenjenim uslovima u kojima su se i drugi faktori

Davutoglu Ahmet, Strateka dubina, Sarajevo, 2010, str. 5.

dobrosusedstva, potpomognut ambivalentnim stavovima Mesia u

trebaju Josipovieve neodmerene izjave koji zajedno sa Vesnom Pusi

javnog prevoza, sa akcentom na eleznici, konstatuje da nacionalna

Internet: http:/www.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP/TEXT+TA+P7TA-2011-0014+0+DOC+XML+VO/EN&language=EN od o1.o2.2011.

istorijske, drutvene, ekonomske i svake druge relevantne realnosti.

prisustvo NATO snaga na njihovoj teritoriji (BiH i Makedonija), a

Charles de Visscher, Droit International Public, Paris, 1953, p. 171.

2. Definisanje dobrosusedskih odnosa

u EU, tek sa zajednikom Rezolucijom o KiM od 28 evropskih zemalja,

jateljskim odnosima i saradnji drava u saglasnosti sa Poveljom UN.

3. Sutina tumaenja Rezolucije 1244.

Christofer J. Borgen, Kosovo Deklaration of Indepenence: Self-Determination,

James Crawford, The Creation of States in International Law, Oxford, Clarendon

Christopher J. Borgen, Kosovos Declaration of Indepenence: Self-Determination,

tuaciju da ni tada meunarodno pravo nije zauzelo ni pozitivan ni

Osnovni napor u formulisanju miljenja broj 2 Komisija je uinila

1. imperativnih normi meunarodnog prava po kojima su drave

nemali broj autora insistira na meudravnom karakteru principa

Georges Abi-Saab, Conlusion in Marcelo G. Kohen (ed.), Secession, International

Beogradu do septembarskih i decembarskih izbora 2000. godine, a

anskom delu Duh zakona, Monteskje otkriva ustavne okolnosti

E. Bonnefous, L Idee europeenne et sa realisation, Paris, 1950.

Radomir Luki, Istorija politikih i pravnih teorija, Beograd, str. 451.

evolutivne promene kako bi se izbeglo uspostavljanje ravnotee snaga

Europe, Agenceinternationale d information pour la press, Luxemburg, 1998.

odnosno zbog ratnog naslea, uzajamnog optuivanja za krivicu koji

Sporazum o stabilizacij i pridruivanju (SSP) predstavlja najveu

Comission of the EC: Report on the feasibility of negotiationg a Stabilisation and

www.europa. eu.org i www.stabilitypact.org

privilegovanim odnosima EU i Zapadnog Balkana. Time postaje

Duko Lopandi, Jasminka Kronja, Regionalne inicijative i multilateralna stanja na

odnose unutar regiona, da bi mogla potom biti integrisana u Evropsku uniju.36

da bi se stvorile nacionalne drave. Tako je i nastajao hiljadugodinji

Radomir Luki, Istorija politikih i pravnih teorija, Beograd, str. 368.

kroz itav XIX vek, razbijena je geopolitka imperijalnog ujedinjenja

Nerzuk urak, Geopolitika kao sudbina, Sarajevo, 2002, str. 41.

Geopolitika Srbije iz ugla jednog od garanata DejtonskoPariskog

Osvald Spengler, Propast Zapada, Zagreb, 1998, str. 4.

korist. Tako je bilo u Iraku, a u Avganistanu gotovo karikaturalno, jo

Babi Blagoje, Jugoslavija i Evropska unija, IMPP, 1996, str. 265-275.

Vidi tabelu PKS.

dve zemlje na tritima u regionu, Rusiji i drugim tritima, najavljuju

Sl. glasnik RS - Meunarodni ugovori, br. 70/2007.

da otvaranje ambasade ne uslovljava povlaenjem tube BiH, to je

napredak u meusobnim odnosima.48 Predsednici su se sloili u oceni

Videti Izjave u prilogu.

servis graana, zaslepljene predrasudama iz proteklih dogaaja i

u narednom delu kao faktore unutranje i spoljanje nestabilnosti u BiH,

taj proces ukljuene i UNMIK snage na Kosovu kako bi se realizovao

bugarsku privredu. Srbija i Bugarska se nalaze na glavnom tranzitnom