ФИЗИКА

4 СМ, 2020/2021.
нaставник: Немања Момчиловић
nemanja.momcilovic@prvagimnazija.edu.rs
Тема 2: Kвантна природа
електромагнетног зрачења
Чиме ћемо се бавити у овој теми:

Топлотно зрачење и закони зрачења апсолутно црног

тела.
Фотоелектрични ефекат.
Комптонов ефекат.
Фотони и дуална (таласно-честична) природа
светлости.
Kвантна природа електромагнетног
зрачења
По завршетку четвртог разреда, а везано за градиво обрађено у овој теми, ученик ће
бити у стању да:

користи квантну природу електромагнетног зрачења за објашњење природе зрачења

апсолутно црног тела и фотоефекта :
 наведе особине и физички смисао топлотног зрачења и модела апсолутно црног тела и упореди га
са реалним телима;
 формулише основне законе зрачења (Кирхофов, Винов, Штефан-Болцманов) и да њихову физичку
интерпретацију;
 објасни физички смисао Планкове хипотезе и анализира њене последице по класичну физику;
 дефинише фотоелектрични ефекат, опише и анализира Ленардов експеримент и закључке;
 формулише и објасни физички смисао Ајнштајнове једначине фотоефекта; дефинише фотон;

повезује таласна и корпускуларна својства честица (фотона) и наводи појаве које то

потврђују:
 дефинише Комптонов ефекат, опише експеримент и анализира закључке, објасни немогућност
класичне физике да интерпретира резултате и изведе одговарајућу формулу користећи
релативистички ЗОИ и ЗОЕ примењене на фотоне;
Kвантна природа електромагнетног
зрачења
 наведе физичке особине фотона и интерпертира њихов физички смисао; изведе формулу за
притисак светлости и анализира и дискутује таласно-честични дуализам на примеру Јунговог
огледа, упоређујући таласне и честичне особине светлости;
Као и:
 повеже таласну и честичну природу електромагнетних таласа у јединствену
физичку целину;
 решава квалитативне и квантитативне проблеме различитог степена сложености,
везане за топлотно зрачење, фото- и Комптонов ефекат и особине фотона, јасно и
прецизно изрази идеју, објасни поступак решавања и анализира добијене резултате;
у решавању проблема користи адекватан математички апарат (диференцијални и
интегрални рачун);
 анализира примере из свакодневног живота на које се примењују законитости
везане за топлотно зрачење и квантна природа електромагнетног поља и који
потврђују значај физике за разумевање природних појава и развој природних наука
и технологије.
2.1. Топлотно зрачење.
2.1.1. Рекапитулација основних појмова
везаних за електромагнетне таласе.
Пре него што кренемо са особинама топлотног зрачења, неопходно је да се
подсетимо основних појмова којима се описују електромагнетни таласи и
допунимо их новим.
Електромагнетни талас је теоријски предвиђен Максвеловим
једначинама, а експериментално потврђен Херцовим огледима; доказано
је и да је светлост електромагнетни талас, чије таласне дужине леже
(отприлике) у границама од 380 nm до 760 nm. Просто речено, то је део
електромагнетног спектра (врло мали!), који здраво људско око може да
региструје. Оно што у овом таласу осцилује јесу јачина електричног и
индукција магнетног поља – наизменично индуковање једног поља из
другог и њихово ширење кроз простор.
• Обновите спектар електромагнетих таласа и таласне дужине које
одговарају појединим бојама у спектру!
2.1.1. Рекапитулација основних појмова
везаних за електромагнетне таласе.
У општем случају, ЕМТ из природног извора (сетите се да су то у
најопштијем случају убрзане наелектрисане честице и процеси у
атомима) састоји се од огромног броја таласа различитих таласних
дужина (различитих монохроматских компоненти).
Монохроматски талас је талас једне таласне дужине, тј. фреквенције.
Ако је с интензитет брзине простирања ЕМТ (у вакууму је то
с = 3·108 m/s, у другим срединама је мање – колико пута?) и ако су му
таласна дужина и фреквенција λ и ν, респективно, онда важи:
c  
Ако диференцирамо ову релацију, добијамо dc  0  d      d
одакле можемо извести корисне везе, које говоре да повећању таласне
дужине одговара смањење фреквенције и обратно (објасните!):
c c
d   d  , d    d
2 2
2.1.1. Рекапитулација основних појмова
везаних за електромагнетне таласе.
У претходним изразима диференцијале dλ и dν треба схватити као врло,
врло мале интервале таласних дужина, односно фреквенција и сматрати
да су у оквиру њих, а самим тим и у целом спектру, заступљене све могуће
таласне дужине (фреквенције) – другим речима, спектар емитованог ЕМТ
је, за сад, континуалан (непрекидан), када су у питању природни
извори. Нпр. dλ може да представља интервал од 10 nm око неке таласне
дужине: (500 nm, 510 nm) је интервал од 10 nm око таласне дужине
λ=500 nm.
Веза између кружне фреквенције и фреквенције за монохроматски талас
је ω = 2πν, а величина звана таласни вектор описује правац и смер
преношења ЕМТ и за монохроматски талас његов интензитет је
k=2π/λ = ω/c .
Aко са W означимо енергију коју ЕМТ носи са собом (а њу је “стекао” од
извора), онда је снага ЕМТ (енергија у јединици времена) дата са
dW
P
dt
2.1.1. Рекапитулација основних појмова
везаних за електромагнетне таласе.
док је тзв. интензитет ЕМТ, који представља енергију пренету у јединици
времена (снагу) од стране ЕМТ кроз јединицу површине нормалну на
правац преношења:
dW
I
dS dt

Но, нама ће сада бити потребније карактеристике које описују емитовање

ЕМТ од стране самог извора ЕМТ. Зрачење у најопштијем смислу
представља емитовање електромагнетних таласа и/или честица од
стране неког тела (извора - емитера). Ми ћемо за почетак под
зрачењем подразумевати емитовање ЕМТ. Почећемо од запреминске
густине зрачења – то је енергија зрачења по јединици запремине и она је
функција апсолутне температуре извора:

dW
 (T ) 
dV
2.1.1. Рекапитулација основних појмова
везаних за електромагнетне таласе.
Даље ћемо дефинисати спектралну густину зрачења – то је расподела
запреминске густине зрачења по таласним дужинама или фреквенцијама:
d  (T ) d  (T )
  (T )  ;  (T ) 
d d
Другим речима, ово је запреминска густина енергије зрачења у интервалу
таласних тужина dλ око таласне дужине λ (исто важи и за фреквенције) и
она је функција и температуре и таласне дужине (односно фреквенције).
Али, најважније величине које ће нам требати су следеће:
1) Укупна (тотална, интегрална) емисиона моћ тела (емисивност): то
је енергија dW која се емитује у облику зрачења у јединици времена dt са
јединице површине тела dS које зрачи у датом правцу. Физички смисао јој
је, дакле, врло сличан интензитету зрачења, само што не описује пренос,
већ емитовање. Зависи од температуре тела, али и од његовог хемијског
састава и стања његове површине.
dW
E (T ) 
dS dt
2.1.1. Рекапитулација основних појмова
везаних за електромагнетне таласе.
Јединица јој је W/m2. И битан је правац и смер у ком се зрачи! Тело које
зрачи ЕМТ ћемо надаље звати емитер. Овако дефинисана емисиона моћ
односи се на енергију зрачења на свим таласним дужинама: 0 < λ <∞.
Експеримент показује да када посматрамо исти делић површине тела које
зрачи у неком правцу током истог малог временског интервала да енергија
емитованог зрачења у неком малом интервалу таласних дужина dλ зависи
не само од тог интервала, већ и од тога око које таласне дужине λ
посматрамо тај интервал! Другом речима, ако посматрамо колико се
енергије израчи за исто време са исте површине емитера у интервалима
таласних дужина (300 nm, 310 nm), (500 nm, 510 nm) и (700 nm, 710 nm),
видећемо да те енергије неће бити исте, иако је у сва три случаја
dλ=10 nm. Исто би важило и да посматрамо фреквенције уместо таласних
дужина. Зато се уводи величина:
2.1.1. Рекапитулација основних појмова
везаних за електромагнетне таласе.
2) Спектрална емисиона моћ: то је енергија зрачења емитованог у датом
правцу у јединици времена dt са јединице површине емитера dS у
интервалу таласних дужина dλ око таласне дужине λ:
dE (T )
e (T ) 
d
Ова физичка величина зависи и од температуре емитера и од таласне
дужине око које посматрамо интервал таласних дужина, као и од
хемијског састава емитера и стања његове површине. Другим речима,
производ спектралне емисионе моћи и малог интервала таласних дужина,
eλ(T)dλ, једнак је енергији коју тело емитује у датом правцу са јединице
површине у јединици времена у облику ЕМТ чије су таласне дужине у
интервалу (λ, λ+dλ). Слично, ову величину можемо дефинисати и преко
фреквенције:
dE (T )
e (T ) 
d
2.1.1. Рекапитулација основних појмова
везаних за електромагнетне таласе.
Сами формулишите одговарајућу дефиницију! Које су јединице величина
eλ(T) и eν(T) ?
c
Јасно је да важи: dE (T )  e (T )d   e (T )d , одакле је e (T )   2 e (T )

Зашто?
Ако хоћемо да добијемо укупну емисиону моћ неког тела које зрачи на
датој температури Т, морамо да саберемо производе спектралних
емисионих моћи и интервала таласних дужина (фреквенција) по свим
таласним дужинама (фреквенцијама); другим речима – да интегралимо:
  
E (T )   dE (T )   e (T )d    e (T )d
0 0 0

У конкретном експерименту, спектрална густина енергије зрачења је

погодна за анализу самог емитера зрачења, а спектрална емисиона моћ се
најлакше мери. Шта мислите – због чега и како?
2.1.1. Рекапитулација основних појмова
везаних за електромагнетне таласе.
c
Може се показати да између ове две величине постоји веза e (T )   (T )
4
коју ћемо извести на додатној настави.

И за крај уводног дела дефинишимо величине:

3) Укупна (тотална, интегрална) апсорпциона моћ неког тела једнака
је односу енергије зрачења које на њега падне и енергије зрачења које је
тело апсорбовало. Обе енергије се обрачунавају по јединици времена и
једници површине на коју зрачење падне. То је, дакле, број, који зависи од
температуре тела, његовог хемијског састава и стања површине:
dW abs
A(T ) 
dW in
(abs и in означавају апсорбовану, односно упадну енергију).
2.1.1. Рекапитулација основних појмова
везаних за електромагнетне таласе.
Хајде да се овде мало задржимо и повежемо са градивом трећег разреда. Ако
посматрамо тело температуре Т на које пада ЕМТ интензитета I, при чему се
део таласа рефлектује од тела, део апсорбује (“прогута”) тело, а део пропусти
(прође кроз тело и изађе), онда (ЗОЕ!) важи
I = IR + IA + IT ,
где су IR, IA и IT , редом, интензитети рефлектованог, апсорбованог и
трансмитованог таласа. Поделимо ово са I и добићемо
R + A + T = 1,
где су R= IR / I, А= IA / I и T= IT / I , редом, коефицијенти рефлексије,
апсорпције и трансмисије (транспаренције). Сви они зависе од
температуре, хемијског састава тела и стања површине, а зову се још и укупна
рефлексиона, апсорпциона и трансмисиона моћ тела на температури Т.
Упоредите ове величине са претходно дефинисаном апсорпционом моћи.
Шта закључујете?
2.1.1. Рекапитулација основних појмова
везаних за електромагнетне таласе.
Аналогно са спектралном емисионом моћи, због истог разлога –
објасните га! можемо дефинисати још једну величину :
4) Спектрална апсорпциона моћ јесте однос енергије апсорбованог и
упадног зрачења које пада на јединицу површине тела у јединици
времена, а обухвата таласне дужине (или фреквенције) у малом интервалу
dλ (или dν) око таласне дужине λ (или фреквенције ν).
dW abs dW abs
a (T )  ; a (T ) 
dW in dW in

Слично се дефинишу и спектрална рефлексиона и трансмисиона моћ и за

њих такође важи
r (T )  a (T )  t (T )  1
и оне зависе од таласне дужине зрачења, температуре тела, хемијског
састава и стања површине тела и такође су бројеви.
2.1.1. Рекапитулација основних појмова
везаних за електромагнетне таласе.
Шта мислите какве везе са овим коефицијентима има боја неког тела коју
видите кад се тело осветли или како се праве филтри за неку боју?

Подсетите се везе између притиска електромагнетних таласа на тело на

које пада и коефицијента рефлексије тела, коју смо помињали у трећем
разреду!
2.1.2. Топлотно зрачење и апсолутно црно
тело.
Рекосмо да, за сада, под зрачењем подразумевамо емитовање електромагнетних
таласа од стране неког тела (емитера) и да је спектар зрачења (расподела интензитета
по таласним дужинама или фреквенцијама) континуалан (непрекидан).
Ако се ово зрачење врши на рачун унутрашње енергије тела (подестите се из
термодинамике шта то беше!), онда се назива топлотно зрачење. Зашто? Па зато што
нам и најелементарније искуство показује да загрејана тела емитују топлоту – нпр. дрва
у камину или жар. При нижим темепратурама то зрачење је у инфрацрвеној области,
па га не видимо, ал’ га осећамо, а при вишим га и видимо – тела се прво усијају црвено
(црвено усијање), па повећавањем температуре иду све више ка плаво-љубичастој боји,
све до целог видљивог опсега (бело усијање), а после зраче и у ултраљубичастом делу
спектра! Наведите примере! Уосталом, сетите се из термодинамике да је један од три
начина преношења топлоте управо зрачење (која су друга два?). Но, експеримент каже
да заправо сва тела на свим температурама Т > 0K зраче ЕМТ! Јасно, спектар овог
зрачења зависи од температуре – зрачење је интензивније на вишим температурама. И
како се топлотно зрачење емитује на рачун унутрашње енергије емитера, оно му
“односи” енергију, што би резултовало смањањем температуре тела (унутрашња
енергија је увек функција температуре!), па и променом спектра.
2.1.2. Топлотно зрачење и апсолутно црно
тело.
Погледајте слику усијаног гвожђа: А како ради
микроталасна пећ?
Шта мислите, како раде
инфрацрвене камере и чему служе? А радијатори?

Да би тело које зрачи одржавало температуру константном, неопходно је да

надокнађује унутрашњу енергију изгубљену зрачењем – морамо му споља
доводити енергију на неки начин. Ми ћемо на даље подразумевати да се
енергија тела изгубљена зрачењем надокнађује споља и да тело одржава
температуру констатном, T = const. Другим речима, тело које зрачи ће за нас
бити у стању термодинамичке равнотеже! Бавићемо се, дакле,
термодинамиком зрачења (често се топлотно зрачење зове и равнотежно
зрачење). У суштини, тело које је хладније од околине прима топлоту од ње, а
тело топлије од околине емитује топлоту у околину, све до стања
термодинамичке равнотеже, када су температуре тела и околине једнаке, а тело и
емитује и апсорбује исту енергију (Први принцип термодинамике!).
2.1.2. Топлотно зрачење и апсолутно црно
тело.
• И ви и ја (и сви људи на свету) емитујемо зрачење. Кад смо здрави (и
одрасли), температура тела нам је отприлике 360С - 370С. Како је одржавамо
константном ако зрачимо? Како на то утичу спољашњи услови (временске
прилике)? А кад смо болесни, температура нам се повећа. Зашто?
Дакле, у стању термодинамичке равнотеже енергија коју тело емитује
зрачењем једнака је енергији коју апсорбује споља на неки начин (наведите
те начине!) и важи T = const. Е сад, ако хоћемо да проучавамо ово, морамо,
као и увек, типично физичарски, да максимално упростимо ствари – да
моделирамо, да бисмо одвојили битно од небитног (тј. мање битног) и да
бисмо уопште били у стању да ово математички опишемо.
Модел који ћемо користити овде јесте апсолутно црно тело – АЦТ. То је,
по дефиницији, тело које “поједе” све зрачење које на њега падне – све
потпуно апсорбује, независно од његове температуре и таласне дужине
зрачења. Математички речено, и спектрална и укупна апсорпциона моћ
су му једнаке јединици:
aact (T )  1; Aact (T )  1;  ,T
2.1.2. Топлотно зрачење и апсолутно црно
тело.
Добра реализација овог модела јесте тело нагарављено чађу или графитно
тело. Уосталом, то што је неко реално тело црно и јесте последица тога да
скоро ништа не одбија и не пропушта, већ скоро све “поједе”. Какве ово
везе има са бојом наше одеће и шта се (не)препоручује за ношење у
одређеним деловима године или дана?
Један од најбољих реализација АЦТ-а јесте сферно тело са танким зидовима, које је
изнутра обложено добрим апсорбером (нпр. стављена је чађ), а које споља има мали
отвор на површини. Када зрачење падне на тело и уђе кроз отвор, оно се унутра
вишеструко одбија и при сваком одбијању се доминанто апсорбује, тако да му је
интензитет након сваког одбијања све мањи и мањи и зрачење унутар тела
практично толико ослаби да је оно што изађе назад кроз отвор практично
занемарљиво. Е, онда се отвор понаша као АЦТ!
2.1.2. Топлотно зрачење и апсолутно црно
тело.
Одличан модел АЦТ-а јесте и Сунце (као и друге звезде). Како то Сунце
може бити АЦТ кад није црне боје? Вратите се на ово након што савладате
тему.
Како у реалности немамо баш посла са АЦТ-има, уводимо и појам сивог
тела: његова апсорпциона моћ је мања од 1, али му спектрална
апсорпицона моћ не зависи од таласне дужине – иста је за свако зрачење
на датој температури:
A(T) = const < 1.

Тело чији је коефицијент рефлексије једнак јединици би онда било

апсолутно бело тело – идеално огледало, а тело чији је коефицијент
трасмисије једнак јединици било би идеално провидно тело. Можете ли
наћи адекватна реална тела која би се добро уклопила у ове моделе?
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
Надаље се бавимо апсолутно црним телом у термодинамичкој равнотежи са
околином на температури Т. Формулисаћемо и продискутовати четири закона
која описују зрачење АЦТ-а. Проучавање зрачења почиње средином XIX века
(истражите шта је то оптичка пирометрија и шта су радили Немци Кирхоф и
Бунзен, требаће вам и за астрономију ). Први закон, који заправо важи и у
општем случају за непрозрачна тела (коеф.трансмисије = 0), а не само за АЦТ,
јесте

1) Кирхофов закон: однос спектралне емисионе и спектралне апсорпционе

моћи неког тела на датој температури не зависи од природе тела, већ само
од таласне дужине зрачења и температуре:
e (T )
 f ( , T )
a (T )

Овде је f(λ,T) нека универзална (за сва тела иста) функција температуре тела и
таласне дужине зрачења.
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
Дакле, однос спектралних емисионих и апсорпционих моћи за било која
два (или више) тела исте температуре је исти за зрачење дате таласне
дужине. А ако ово важи за било која два тела, онда једно од њих може бити
и АЦТ! Другим речима:
e (T )1 e (T ) 2 eact (T )
  ...   f ( , T )  f ( , T )  eact (T )
a (T )1 a (T ) 2 1

овај однос (тј. поменута универзална фукнкција f) једнака је спектралној

емисионој моћи АЦТ-а. Како бисте искористили ову чињеницу ако хоћете
да одредите спеткралну емисиону моћ неког тела које није АЦТ?
Из претходне једнакости је очигледно да ако је неко тело добар
аспорбер (велика аспорпциона моћ) – онда је и добар емитер (велика
емисиона моћ) и обратно.
Извешћемо Кирхофов закон зрачења кроз задатак на додатној настави!
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.

Gustav Robert Kirchhoff (1824 – 1887)

За наредна два закона ће нам претходно требати неке битне

експерименталне чињенице.
Погледајте како изгледа експеримент у коме се снима зависност емисионе
моћи АЦТ-а од температуре и истражите шта се како тачно у њему ради и
како је то рађено у XIX веку:
https://www.youtube.com/watch?v=HnBZf1RfB-w&feature=youtu.be

http://teacher.pas.rochester.edu/PHY143LAB/ExpNumber3/blackbodymanual.
pdf
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
Када се у експерименту мери како спектрална емисиона моћ АЦТ-а на
датој температури зависи од таласне дужине зрачења, добија се следећа
крива: површина испод криве јесте укупна емисиона моћ АЦТ-а на
температури Т (јер је то интеграл спектралне емисионе моћи по свим
таласним дужинама!)
На коју вас криву с којом сте се срели
у физици подсећа ова крива?
Оно што прво пада у очи јесте
изразити максимум ове криве. А
површина испод криве се може
израчунати. О овим стварима нам
говоре следећа два закона:
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
2. Штефан – Болцманов закон: Укупна емисиона моћ АЦТ-а сразмерна
је четвртом степену његове апсолутне температуре:

E (T )   e (T )d    T 4
0

Константа сразмерности износи   5.67 108 W m 2 K 4 и зове се  

Штефан-Болцманова константа. Штефан (етнички Словенац) је ово извео из
експеримента других физичара, а Болцман је ово добио теоријски из
термодинамике. Истражите како су дошли до овог закона. Истражите и чиме се
бави институт Јожеф Штефан у Љубљани и какви су услови студирања у Словенији.

Jožef Štefan (1835-1893) Ludwig Eduard Boltzmann (1844-1906)

2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
Ако је у питању реалнији случај – сиво тело укупне апсропционе моћи А(Т),
комбинација Кирхофовог и Штефан-Болцмановог закона нам даје да је укупна
емисиона моћ сивог тела температуре Т:
E (T )  A(T ) T 4

Изведите ово!
Задржимо се мало на овом закону, да повежемо математику и физику и причу с
почетка ове теме. Дакле, имамо експериментално добијен график зависности
спектралне емисионе моћи АЦТ-а од таласне дужине зрачења на датој фиксној
температури Т АЦТ-а. Ако узмемо мали интервал таласних дужина dλ и посматрамо
осенчену површину на графику која одговара том интервалу (мали криволинијски
трапез), она је једнака енергији која се емитује са јединице површине АЦТ-а у
јединици времена у облику зрачења таласних дужина у интервалу (λ, λ+dλ) ширине
dλ око таласне дужине λ.
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
Директно се види да ако узмете овакве површине са истом основом dλ ,
али око различитих таласних дужина λ , добићете површине различитих
вредности – а највећа ће бити она око таласне дужине којој одговара
максимум криве! Дакле – ту се израчи највише енергије! Нацртајте
неколико оваквих површина на графику. А кад саберете све овакве
површине, добићете укупну површину испод криве – а она је сразмерна
четвртом степену апсолутне температуре: то је укупна емисиона моћ АЦТ-
а.
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
Ако бисмо у експерименту снимали ову зависност за различите температуре
АЦТ-а, добили бисмо овакав резултат:

Директно закључујемо да са повећањем температуре расте и спектрална

емисиона моћ АЦТ-а – већи је максимум криве, али и да се тај максимум
помера ка мањим таласним дужинама (улево). Одавде следи:
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
3) Винов закон: таласна дужина која одговара максимуму у спектру
топлотног зрачења АЦТ-а обрнуто је сразмерна апсолутној
температури АЦТ-а:
maxT  const  b
Другим речима, производ таласне дужине λmax, којој одговара максимум у
спектру зрачења АЦТ-а, а која се зове и највероватнија таласна дужина, и
температуре Т АЦТ-а је константан. Са порастом температуре,
највероватнија таласна дужина се смањује (помера улево на графику) и
обратно, па се овај закон зове и Винов закон померања. Константа која
се овде појављује се зове Винова константа и износи b  2.898 10 3 m  K .
Ово је чисто експериментални резултат.

Wilhelm Carl Werner Otto Fritz Franz Wien

(1864-1928)
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
На основу овог закона може се проценити температура површине Сунца (и
других звезда)! Рекосмо да се Сунце добро уклапа у модел АЦТ-а.
Погледајте како изгледа спектар његовог зрачења:

(унутрашњи део је на нивоу мора, а

спољашњи је ван атмосфере).
Таласна дужина која одговара
максимуму спектра Сунчевог
зрачења
износи λmax = 510 nm, што одговара
температури од T = 5700 K (права
температура је T = 5777 K ).
Ова таласна дужина (видите и на графику) одговара зеленој боји. Какве
ово везе има са зеленом бојом биљака?
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
Иначе, како су све звезде састављене од водоника (скоро 80%) и хелијума (највећи
део остатка; постоје, наравно и други елементи), онда је јасно да различити спектри
и боје звезда заправо нису последица различитости њихове структуре, већ
различитости њихових површинских температура! Ово је веома битно за
астрофизику!
Користећи ове законе, можемо да израчунамо и тзв. соларну константу –
енергију које Сунце даје зрачењем јединци површине Земље у јединици
времена – она износи I = 1.36 kW/m2, a можемо проценити и површинску
температуру Земље. Обе ствари ћемо извести кроз задатак на часу.
• Шта мислите – да ли је температура ваздуха у близини Земљине површине
доминантно одређена Сунчевим зрачењем или пак нечим другим?
• Истражите шта је ефекат стаклене баште!
• Било би добро да успемо да направимо истраживачки рад на тему
глобалног загревања или да се бар ви сами више заинтересујете за
проучавање ове врло битне чињенице!
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
Све ово до сад изгледа добро – истражили смо зрачење АЦТ-а и навели
уочене законитости. Али – нисмо споменули огроман проблем: нико током
целог истраживања зрачења у XIX веку није успео да теоријски добије како
тачно изгледа зависност спектралне емисионе моћи АЦТ-а од таласне
дужине зрачења на датој температури! Другим речима, нико није успео да
изведе израз за eλ(T), који би одговарао експериментално снимљеном
графику (спектру)! А многи су покушавали. Вин је успео да изведе израз
који добро описује спектар АЦТ-а на C високим

C енергијама (малим таласним
2

дужинама): e (T )  5 e T
1

где су С1 и С2 тзв. радијационе константе (ово е у формули је основа

природног логаритма), али за остатак спектра овај закон је потпуно
неупотребљив. Рејли и Џинс су успели да добију формулу која добро описује
спектар АЦТ-а на ниским енергијама (великим таласним дужинама):
T
e (T )  const 
4
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
Али, она је потпуно неупотребљива за остатак спектра, посебно за кратке
таласне дужине – то се прозвало “ултраљубичастом катастрофом” у
тадашњим физичарским круговима. Пробајте сами да закључите откуд
баш овакав назив. Ако не успете – прогуглајте. Погледајте и графички:

John William Strutt,

3rd Baron Rayleigh (1842-1919)

кружићи одговарају експерименталним тачкама

James Jeans (1877-1946)
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
Комплетна дотадашња физика није могла успешно објаснити ове
експерименталне чињенице. И шта је решење? Па слично као и оно што је
Ајнштајн урадио – треба направити (“измислити”) нову физику! А ко је то
учинио у овом случају? – Немачки физичар Макс Планк. Шта је он урадио?
Изнео је врло смелу претпоствку, потпуно неутемељену у дотадашњој
физици! Наиме, он је претпоставио да се зрачење не емитује континуално
(непрекидно), да се енергија не емитује у произвољно малим или великим
количинама, већ да се то ради дискретно - у тачно одређеним коначним
износима, - “парчићима” ,“порцијама”! Те “порције” енергије зрачења
Планк је назвао кванти зрачења (quantum –количина (lat.)). Ова тзв.
Планкова хипотеза о емитовању зрачења не у виду непрекидних таласа,
већ у виду малих “порцијица” – кваната, објављена је 1900. године и
представља рођење квантне физике! Не заборавите – не постоји ништа у
дотадашњој физици одакле би се постојање ових кваната могло извести или
објаснити! Зато се ово и зове хипотеза.
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
Но, Планк је видео да ако искористи ову хипотезу, добија резултат који се
у потпуности слаже са експериментом!
Можемо ово упоредити са истицањем воде из славине – континулано би
одговарало непрекидном млазу, док би Планкова хипотеза одговарала
истицању кап по кап, за коју нема оправдања у комплетној тада познатој
физици, али која даје тачан резултат!
Према Планку, један овакав квант енергије зрачења фреквенције ν,
односно таласне дужине λ, има енергију:
hc
E  h 

Константа која се овде појављује зове се Планкова константа и износи:

h  6.626 1034 Js
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
• Напишите јединицу Планкове константе преко SI јединица. Која физичка
величина има исту јединицу као Планкова константа (често питање на
пријемним испитима из физике)?
Поставља се питање – па како нико до тад није видео да се зрачење емитује
на тај начин, квантовано. Израчунајте колика би енергија одговарала
кванту светлости таласне дужине 600 nm – добићете енергију од 3·10-17 Ј,
што је екстремно мала вредност! У макро-појавама ово се не види
директно (као што се макро-тела виде као непрекидна, иако се зна да су
изграђена од атома – не видимо посебно атоме, већ тела као целине)!

Max Karl Ernst Ludwig Planck (1858-1947)

Истражите нешто више о његовом животу и
раду.
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
Занимљиво је да се често уместо Планкове константе користи тзв.
редукована Планкова константа:
h
  1.05 1034 Js
2
Званично се зове “ ха са цртом” (h crossed), али, како се тако добија
ћирилично слово ћ, ми ћемо је тако и звати (као што то, уосталом, ради и
већина наших физичара; чак се и неким страним физичарима свиђа овај
наш назив). А ако се још искористи веза између кружне фреквенције и
фреквенције, ω = 2πν, добијамо да је енергија кванта зрачења:
hc 
E  h  2   
 2
Дакле, квант зрачења фреквенције ν, односно таласне дужине λ,
односно кружне фреквенције ω, има енергију:
hc
E  h   

2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
На основу своје хипотезе, Планк је извео и израз за зависност спектралне
емисионе моћи АЦТ-а од таласне дужине зрачења на температури Т. Ми
овде не можемо ово изводити (нећемо то радити ни на додатној – кога
занима, упутићу га на одговарајући литературу или нека студира физику –
онда ће ово изводити на 3 различита начина у оквиру 3 различита
предмета). Тако се добија:
4) Планков закон зрачења: спектрална емисиона моћ АЦТ-a на
температури Т, дата је изразом:
2 hc 2 1
e (T ) 
5 hc
 kBT
e 1
У овом изразу е је основа природног логаритма а kB је Болцманова
константа. Колико она износи?
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
Планков закон се може написати и у другим облицима – изражен преко
фреквенције или кружне фреквенције:

2 h 3 1  3 1
e (T )  h
; e (T )  
;
c2 4 2 c 2
e kBT
1 e kB T
1

Ово ћемо извести кроз задатак на часу.

Хајде да за крај видимо шта све добијамо из Планковог закона.
Прво, ако бисмо га приказали графички – добили бисмо савршено поклапање
са експерименталном кривом, у шта немамо временa да се упуштамо.
Друго – хајде да испитамо његове лимесе.
Ако посматрамо област малих таласних дужина, тј. високих енергија, то значи
да енергија кванта зрачења мора бити много већа од термалне енергије на
датој температури: hν = hc/λ >> kBT.
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
h hc
 kB T
У том случају онда важи e kBT
e  1
па добијамо: 2 hc 2   kBT
hc

e (T )  e
5
што се поклапа са Виновом формулом за високе енергије.
А ако посматрамо област великих таласних дужина, тј. ниских енергија,
онда важи да је енергија кванта зрачења дате фреквенције, односно
таласне дужине, много мања од енергије термалног кретања на датој
температури, hν = hc/λ << kBT, па имамо:
h
h
e k BT
 1  ...
k BT
(то је развој у ред где смо занемарили други и остале чланове, јер су много
мањи од прва два – учићете о овоме из Анализе). Даље онда можемо
писати 1 1
 khT   h  k T k T
 e  1  
B
  B  B
   k BT  h hc
 
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
Одавде онда добијамо Рејли-Џинсов закон:
2 ck BT
e (T ) 
4

Дакле, и високоенергетски и нискоенергетски лимес Планковог закона се

понашају у складу са утврђеним чињеницама.
Треће, хајде да нађемо на којој таласној дужини за дату температуру израз
дат Планковим законом има максимум – наћи ћемо његов први извод и
изједначити га с нулом, уз проверу да ли је његов други извод за нађену
таласну дужину негативан (што драге воље остављам вама за вежбу):
    hc

1
  hc 
2 hc 
de (T )
0
d  2 hc 2 1   2 hc 2  5 6  e  kBT  1   5    e  kBT  1   hc   k BT 
   2 k BT e
d d    5 hc   



   
 e  kBT
1      
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
hc
Уводећи смену  k BT
 xи знајући да важи   0,   
добијамо једначину: 5(ex – 1) = x ex, која се не може егзактно решити, већ само
нумерички (ето прилике да о овоме поразговарате са наставницом Нумеричке
анализе). На тај начин се добија решење: x0 = 4.965, па коначно имамо
(израчунајте сами):
hc
max T   2,898 103 m  K  b
k B x0
Другим речима, теоријски смо добили Винов закон померања!
И четврто, за крај - хајде да нађемо укупну емисиону моћ АЦТ-а на
температури Т:   3
2 1
E (T )   e (T ) d   h
d
0 0
c2
e kBT
1

(лакше је интегралити по фреквенцијама него по таласним дужинама, а мора се

добити исто).
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.

2 h  3 d
Даље имамо: E (T )  c 2  h
0 kBT
e 1
h k T k T
Ако уведемо смену  x , имамо   B x, d  B dx , а границе
k BT h h
интеграције су исте.
4 
Добијамо: 2 h  k BT  x 3 dx
E (T )   
c2  h  e
0
x
1


x 3 dx  4
Знајући да важи 0 e x  1  15 (а откуд ово – питајте наставника Анализе са
алгебром)
добијамо: 2 5 k B4 4
E (T )  3 2
T  T 4
15h c
где је
2 5 k B4  2 k B4 W
   5.67  10 8

15h3 c 2 60c 2 3 m2 K 4
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
Другим речима добили смо Штефан-Болцманов закон!
Дакле, из Планковог закона можемо извести све остале законитости
везане за зрачење АЦТ-а и савршено се уклапа у експеримент. Али, он се
заснива на Планковој хипотези о квантима, која нема објашњења у
дотадашњој физици. Видећемо како ће се даље развијати ова идеја.
За ово је Планк добио Нобелову наград у 1918 (а Вин 1911.)

Погледајте:
https://www.youtube.com/watch?v=Ex8EvBTk9LY&feature=youtu.be
https://www.youtube.com/watch?v=q0jLUpBqess&feature=youtu.be
Резиме
А уместо резимеа – сами на једној страни А4 листа извуците најбитније
ствари везане за топлотно зрачење.

И за сам крај – физичари су крајем XIX века били убеђени да је скоро све
што физика може да открије већ откривено, да су скоро потпуно
комплетирали науку. Чувен је говор лорда Келвина с пролећа 1900, где
отприлике каже да “на ведром небу физике постоје два облачка”. Е, ти мали
облаци су негативан резултат Мајкелсон-Морлијевог огледа и проблем
зрачења црног тела! Ајнштајново разрешење првог проблема (1905.) је
довело до стварања Релативистичке физике, а Планково разрешење
другог(децембар 1900.) је довело до стварања Квантне физике! Ове две
теорије су основа целокупне модерне физике!
• Истражите мало ситуацију у свету и науци на прелазу из XIX у XX век.
• Мислите ли да смо сад на прагу открића неке нове физике, попут
открића релативистике и квантне теорије пре више од 100 година?