Гимназија Младеновац

Предмет: Историја

Тема:

Краљевина СХС
Југославија
 
Ученик: Теодора Илић Професор: Филип Тагић

Март 2021.
 Стварање Краљевине СХС
7. децембра 1914. године за време Великог рата, Краљевина Србија
издаје Нишку декларацију. Овим историјским актом Србија изјављује да за
свој ратни циљ има уједињење Јужних Словена (Срба, Хрвата и Словенаца)
у једну нову, велику државу.
20. јула 1917. године донета је Крфска декларација од стране Владе
Краљевине Србије и Југословенског одбора. На челу Југословенског одбора
који је за циљ имао да се учени Словени у Европи боре и бране
југословенске интересе био је Анте Трупић. Унутар тог документа донети
су предлози да ће на челу нове државе бити династија Карађорђевић;
држава ће бити уставна; сви становници државе ће имати иста права; сви
језици, као и писма ће бити равноправна; сви старији мушкарци од 21
године имаће право гласа; слобода религије, говора, штампе...; држава би
имала свој грб и заставу, као и химну „Боже правде“.
1. децембра 1918. године (након ослобођења Београда 1. новембра 1918.
године) представници Народног вијећа налазе се у Београду где
престолонаследник Александар проглашава нову државу – Краљевство
Срба, Хрвата и Словена.
 Територија Краљевине СХС
•покрајине
  Простор новонастале државе чиниле су
Словенија, Далмација, Хрватска,
Славоније, Војводина, Босна и Херцеговина и
краљевине Србија и Црна Гора. Састојала се од
преко 12 милиона становника на територији од
248 977 Становништво су чинили Срби, Хрвати,
Словени као и мањине Чеси, Словаци, Пољаци,
Немци, Мађари, Румуни, Италијани и други.
На Версајској мировној конференцији (од
јануара 1919. до јануара 1920. године) и посебним
уговорима са Аустријом део Истре, Крањска,
Далмација, део Штајерске припада Југославији.
Тријанонским споразумом (јун 1920. године)
са Угарском, Краљевина СХС добија Хрватску,
Славонију и Војводину.
Нејским споразумом са Бугарском
направљена је корекција границе и обавезна
исплата ратне штете.
 Државно уређење
Након успостављања држава није имала чак ни изабрани парламент, већ Привремено
народно представништво чији су посланици изабрани владиним указом. Народно
представништво имало је задатак да припреми изборе за скупштину чији би главни задатак
био да донесе устав.
29. децембра 1918. године образује се први Министарски савет указом регента
Александра, на челу са Стојаном Протићем. Владу су чинили најзнајнији представници
странака сва три народа. Положај потпредседника заузимао је Антон Корошац, министарство
унутрашњих послова припало Анти Трумбићу, док је министарство спољашњих послова
припало Светозару Прибићевићу.
6. јануара 1919. године регент Александар објављује Манифест о уједињењу Србије,
Црне Горе и југословенских земаља бивше Аустроугарске у Краљевину СХС и посебну
Прокламацију о равноправности свих вера. У јулу 1919. године Београд је проглашен за
престоницу. Нешто касније усвојен је и грегоријански календар.
Покренута је и Аграрна реформа, где су укинуте феудалне установе и где је приближно
свако четврто домаћинство добило земљу.
28. јуна 1921. године донет је Видовдански устав. Устав потврђује назив државе као
Краљевину Срба, Хрвата и Словена, успостављени су грб и државна застава, за државни језик
узет је српско-хрватско-словеначки. Устав је државу дефинисао као уставну, парламентарну и
наследну монархију са династијом Карађорђевић на челу. Власт је била подељена на судску,
извршну и законодавну. Равноправност грађана пред законом, лична слобода, политичка права,
равноправност вероисповести, језика и писма, слобода штампе такође су била загарантована
уставом.
 Политичке странке
Народна радикална странка
Најбројнија странка по чланству на челу
са Николом Пашићем.
У интересу ове странке било је очување
српског имена као и његовог становништва.
Желела је стабилну јединствену државу
са обласном самоуправом.
Противила се ревизији Видовданског
устава.
Никола Пашић

Југословенска демократска странка

На челу се налази Љубомир Давидовић.
Залагала се за једнакост југословенског
народа, без обзира на посебност три народа.
Брисање свих историјских, верских и
покрајинских разлика зарад националног
помирења.
Тражили су ревизију Видовданског
устава.
Стварањем ове странке српско бирачко
тело се поделило за разлику од хрватског и
словеначког. Љуба Давидовић
 Политичке странке
Хрватска републиканска сељачка
странка
Вођа странке био је Стјепан Радић.
Залагала се за федералистичко
државно уређење и право Хрвата на
самоопредељење,тако да у називу
постоји републикански облик владавине.
Пружала је највећи отпор Стјепан Радић
унитаристичком уређењу државе.

Словенска људска странка

На челу се налази Антон Корошец.
Представљала је најјачу политичку
партију која је окупила словеначки
народ.
Борила се за одбрану словеначких
националних интереса.
Антон Корошец
 Политичке странке
Југословенска муслиманска организација
Вођа је био Мехмед Спахо.
Заступала је интересе имућних муслимана,
стално лавирајући између политичке подршке
странкама на власти и залагањем за аутономију
БиХ.
Стално активна и била заступљена на
политичкој сцени Краљевине, узимала учешће у
власти и у доба диктатуре краља Александра.
Мехмед Спахо
Комунистичка партија Југославије
Странка са републиканским обликом
владавине, са доласком на власт
ванпарламентарном борбом .
Mинистар унутрашњих послова Милорад
Драшковић предложио је забрану рада
обзнаном, где је рад КПЈ привремено забрањен.
Долази до терористичке акције комуниста:
покушај атентата на регента Александра,
убиство министра унутрашњих послова
Драшковића.
Успоставља се закон о заштити државе којим Милорад Драшковић
 Хрватско питање
Снаге у Хрватској тежиле су да нова држава
буде дуалистичка, тј. Федерција. Стјепан Радић,
вођа ХРСС-а представљајући Хрватску страну је
желела да власт буде подељена у више
центара да би се избегла доминација Срба. Због
тога је Хрватска републиканска сељачка странка
бојкотовала све институције нове државе и краља
Александра. После хапшења Радића према
Закону о заштити државе ХСС је 27. марта 1925.
године одбацила републиканизам, прихватила
Видовдански устав и династију Карађорђевић и
вратила се у парламент.
Хрватско питање решено је 26. августа 1939.
године споразумом Цветковић-Мачек о
остварењу Бановине Хрватске. Бановина је Бановина Хрватска
добила аутономни статус у оквиру Краљевине
Југославије. За првог бана именован је Иван
Шубашић. Мачек је постао потпредседник
југословенске владе. Споразум о бановини
Хрватској никада није ратификован у Скупштини,
која је истог дана била распуштена.
 Владавина краља Александра
Унутрашња политика тадашње СХС долазила је до многих криза услед партијских и
међунационалних односа. Чак се и сам краљ, правом Видовданског устава да сазива и распушта
скупштину и расписује изборе, уплитао у политичка питања. У војсци се ослањао на припаднике
Беле руке.
Услед константне полемике међу радикалном странком и члановима опозиције (ХСС),
долази до тога да године 1928. радикалски посланик Пуниша Рачић убије Павла Радића и Ђуру
Басаричека и тешко рани Стјепана Радића, који је касније подлегао повредама. Нови вођа ХСС
постао је Влатко Мачек. Краљ је искористио овај неред и кризу да успостави диктатуру 6.
јануара 1929 године. (Шестојануарска диктатура) где Народна скупштина бива распуштена.
Краљ је успоставио Врховни законодавни савет који је у сарадњи са Министарством прадве
радило на доношењу закона који би успоставили жељено јединство у земљи.
3. октобра 1929. године мења назив државе у Краљевину Југославију. Југославија бива
подељена на 9 бановина које су биле подељене географски а не етнички. На челу сваке бановине
налазио се бан који је постављен од стране краља. Циљ овог начина владавине био је
успостављање дициплине.
Краљ је 3. септембра 1931. године одустао од отворене диктатуре и донео је Октроисани
устав (Септембарски устав). Њиме је уведено дводомно народно представништво – Народна
скупштина и Сенат. Политичко удруживање било је дозвољено само са одборима.
Услед јачања сепаратистиче тенденције у Хрватској и Македонији број представника, међу
којима је био и Анте Павелић, одлазе у иностранство (Италија, Мађарска) где стварају усташку
организацију.
Краљ бива убијен у Марсељу 9. октобра 1934. организованим атентатом.
 Југославија 1934.-1941.
На место краља Александра долази његов малолетни син Петар, тачније трочлано
Намесништво у чији састав су ушли Павле Карађорђевић, Иво Перовић и Раденко
Станковић.
Маја 1935. године одржали су се Парламентарни избори, први након диктатуре.
Владина листа је победила, међутим корупција избора није прошла непримећено.
Милан Стојадиновић је у августу 1935. године основао нову политичку странку
Југословенску радикалну странку. Стојадиновић је јачао своју позицију новим
инвестицијама, реформама, опраштањем сељачких дугова. Тежио је неутралној
политици и неутралним односима са осталим европским државама. Ојачао је односе са
Француском и Великом Британијом, где се такође трудио измирењу са Италијом и
Немачком.
Почетком 1939. године кнез Павле је мандат за састав нове владе поверио Драгиши
Цветковићу.
Услед започињања рата у Европи суочени са великим притиском, крунски савет и
југословенска влада 20. марта су донели тешку одлуку о приступању Тројном пакту.
Након тога, група незадовољних југословенских официра, на челу са
генералом Боривојем Мирковићем, у ноћи између 26. и 27. марта извела је државни
удар. Кнез Павле био је принуђен да се повуче и напусти земљу, а краљ Петар II
Карађорђевић је проглашен пунолетним. Силе Осовине су напале Југославију 6.
априла 1941. године. Југославија је окупирана, а њена територија подељена међу
силама Осовине.
 Знамените личности

Милош Црњански Исидора Секулић Бранислав Нушић

Михаило Петровић Алас Десанка Максимовић Иво Андрић