BOGOVI

-Prvo su verovali u prirodne sile

-Pod uticaj Grka i Etruraca dolazi do ANTROPOMORFIZMA

-Osobine rimskih bogova sve vise podsecaju na grcke

-pocetak gradjenja statua i hramova bogova po Rimu

-U pocetku najbitnija bozanstva: JUPITER, MARS, KVIRIN

-Kult sbetog trojstva: Jupiter Junona i Minerva

-Stara bozansta (di indigets) i nova bozanstva (di Novrndiles)

 Ime potiče od latinske reči koplje-quiris. Predstavljao je
boga rata ali njegov značaj je jako brzo nestao.

KVIRIN(quirinus) Po kasnijim legendama se govorilo da je on zapravo

Romul koji je posle smrti postao božansko biće
 Vrhovni bog neba i zaštitnik Rima, poštenja
i zakletve.

JUPITER(luppiter) Jupiter predstavlja planetu sreće i pobede

samim tim Jupiter je darovao pobedu

Jupiter po atributima ima sličnosti sa Zevsom

 Bog rata i zemljoradnje. Poistovecuje se sa Aresom

Posveceno mu je svetiliste na Marsovom polju i na

MARS(mars) Forumu i u Regiji gde je cuvano njegovo sveto

oruzije- stit i koplje

Vojskovodja bi pred pohod u rat vikao Mars, vigila!

 Zastitnica zanata, izjednacava se sa Atinom.

MINERVA(minerva) Kult joj je bio na Aventinu na kom su se okupljale

zanatlije, glumci, pisci itd.
 Boginja meseca, poistovecuje se sa Herom.
JUNONA(luno) Posvecen joj je prvi dan u mesecu.
 Bog novog pocetka. Hramovi su bili u obliku vrata
koja bi za vreme mira bila zatvorena a za vreme
JANUS(lanus) rata otvorena.

Posvecen mu je prvi mesec u godini(lanuarius)

 Boginja prirode i drzavnog ognjista.

Vesta(vesta) Poznata po kruznom hramu (aedes vestae) u kome je

gorela vecna vatra.
Neptun(Neptunus) Bog svih voda, posle poistovecivanja sa
Posejdonom postaje bog mora i plovide
 Donosio je blagoslov i blagostanje ljudima.

Saturn(saturnus) Posvecen mu je praznik koji je trajao od 17. decembra

do 23. decembra- Saturnalia
 SVESTENICI
Gradjani koji su doživotno ili na odredjeno vreme birani da
vršeobredne radnje za vreme svečanosti.

Kolegijum – činili su ga sveštenici koji su brinuli o poštovanju

odredjenog kulta.

Delili su se na pontifice, fecijale, vestalke, augure i haruspice.

 Pontifici (lat. pontifices)
Dobili su ime po tome što su u davna vremena nadgledali
izgradnju mosta(pontem facere) koji je povezivao obale Tibra.

Pontifex maximus – vrhovni sveštenik

Kontrolisali su kalendar, takodje i obrede koji su se vršili nad

mrtvima i javnu službu bogovima.
 Fecijali (lat. feitales)
Predstavljali rimsku državu u odnosima sa drugim narodima.

Formalno objavljivali rat, zaključivali mir

Birano 20 doživotnih članova

Ogulijev zakonik – zakon je dopuštao plebejcima da pristupe

sveštenstvu.
 Vestalke (lat. virgines vestales)
Sveštenice koje su zadužene da čuvaju svetu vatru, morale su se
zakleti na devičanstvo.

Prva vestalka- Romulova majka, Rea Silvija.

Prekidale bi vezu sa svojom porodicom, a neki bi i posle 30

godina službe ostajale da žive u kolegiji.

Mogle su osloboditi osobu osudjenu na smrt, ali takodje ako bi ih

neko uvredio bio bi osuđen na smrt.
 Auguri (lat. augures)
Vršili komunikaciju sa bogovima ako je magistratu to bilo
potrebno pre nekig poduhvata.

Tumačili volju bogova prema odredjenim znacima.

Osnovani za vreme prviog vladara Romula.

 Auguri (lat. augures)
Vršili komunikaciju sa bogovima ako je magistratu to bilo
potrebno pre nekig poduhvata.

Tumačili volju bogova prema odredjenim znacima.

Osnovani za vreme prviog vladara Romula.

 Haruspici (lat. haruspices)
Slično kao aguri, tumačili su volju bogova.

Ali nasuprot, agura, oni su je tumačilli po izgledu životinjske

utrobe, tu veštinu su naučili od Etruraca
 Haruspici (lat. haruspices)
Slično kao aguri, tumačili su volju bogova.

Ali nasuprot, agura, oni su je tumačilli po izgledu životinjske

utrobe, tu veštinu su naučili od Etruraca
 Kalendar
Prvobitno rimska godina ima 10 meseci, počinjala je u martu,
a završavala se u decembru.

Kasnije uvršćena još 2 meseca: Ianuarius i Iunius (po Juliju

Cezaru)

Šesti mesec Augustus (po Oktavijanu Avgustu)

https://www.youtube.com/watch?v=kzprsR2SvrQ
 Cezareva reforma kalendara
Pre reforme mart, maj jul i oktobar su imali po 31 dan, februar 28,
a ostalih sedam meseci po 29. Godina ima 355 dana.

Mercedonius –prestupni mesec, umetan svake druge godine, imao

22 dana.

Posle Cezareve reforme, godina je imala 365 dana, a svake 4

godine bi se februaru dodavao jedan dan.
 Datumi
Rimljani su datume označavali pomoću tri fiksna dana svakog
meseca:

Kalende(kalendae) –prvi dan u mesecu (vreme mladog meseca)

None(nonae) –peti, a u martu, maju julu i oktobru, sedmi dan

(prva četvrtina meseca)

Ide (idus) –trinaesti(petnaesti) dan u mesecu (vreme punog

meseca)
 Dani
Dane su delili na 12 časova, traje od islaska do zalaska sunca

Noć se delila na 4 noćne straže (vigiliae)

Podne je bilo posle 6. časa, a ponoć posle druge noćne straže

Leti su časovi bili duži