Правила писања великог почетног слова

Разликовање великих и малих слова, у служби која је слична садашњој, устаљено је

тек у грађанској ћирилици, коју је увео руски цар Петар Велики почетком XVIII века. Раније
су у српским рукописима и српским штампаним књигама велика односно већа слова
(писана крупније и често посебно украшавана) означавала почетак смисаоних целина, а с
временом су служила и за истицање појединих речи. Из те две функције развила се
савремена употреба великих слова.
1. Петар Велики, Иван Грозни, Сулејман Величанствени; Свети Петар
- додаци уз имена (устаљени атрибути), који су постали саставни део имена или се
употребљавају уместо њега (нпр. Душан Силни, Јован Крститељ, Василије Острошки)
- исто и свети, блажени, хазрети (нпр. Свети Никола, Блажени Јероним, Хазрети
Фатима)
2. краљ Милутин, владика Данило, фра Никола, апостол Павле, арханђел Михаило
- атрибут није саставни део имена, само га ближе одређује

3. Паја Патак, Деда Мраз, Баш-Челик

- имена из уметничких дела (књижевност, филм), односно симболичка имена
личности из јавног деловања и сл. (нпр. Божић Бата, Снешко Белић, Мајка Храброст,
Пипи Дуга Чарапа, Стари Вујадин, Мајка Југовића)
4. Афродита, Перун, Алах
- имена божанстава и митолошких бића (нпр. Јупитер, Равијојла, Аполон АЛИ!
опште значење: вукодлак, сирена, вила, нимфа)

Бог
- једнобожачке религије (као један у врсти, као властито име) (нпр. Јехова, Буда,
Бог Отац)
- исто и Господ, Спаситељ, Свевишњи, Свемогући, Богородица, Госпа, Богомати
(када се јавља само) АЛИ! атрибутско значење: свевишњи Бог, свемогући Бог, богородица
Марија
бог
 - опште (заједничко значење) нпр. филозофија тражења бога
- множина (богови)
- бог Перун
- фигуративни изрази, фразе, експресивни изрази (нпр. за име бога, на силу бога,
бог ће га знати)

5. Зорњача, Велики медвед, Мала кола; Водолија

- имена небеских тела и сазвежђа (ако има више речи, само прва великим
почетним словом, нпр. Кумова слама, Халејева комета)
- хороскопски знаци (нпр. Лав, Бик; Мајмун)

6. Сунце Земља Месец

- великим када је стручно-астрономско значење
помрачење Сунца Земљина кугла човек се спустио на Месец
Сунчеве пеге, Сунчев систем Земљина путања
Експлозије на Сунца
сунце земља месец
- малим када се не наглашава стручно-астрономско значење
изгорео је на сунцу просуло се по земљи млад месец, пун месец
залазак сунца избор између живота на
сунце се пробија кроз облаке небу и земљи
- у значењу светлости, зрака - у значењу тла, материје - у значењу
месечине
- овај свет, човеково боравиште
7. Словени, Јужни Словени; Роми; Бугари; Марсовац, Лилипутанац; војвођански
Мађари, косовски Срби; стари Грци, древни Готи; Ера
- етничке групе, националне мањине, народи, држављани
- становници градова, континената, области, села (нпр. Новосађанин, Европљанин,
Шумадинац)
 - становници планета и измишљених земаља
- географска одредница уз име, без етнонационалне конотације, малим словом
(нпр. бачки Буњевци, босански Срби АЛИ! Лужички Срби)
- стари, древни малим словом (нпр. стари Римљани)
- колоквијална имена (нпр. Лала)

8. хришћанин, православац; радикал, комуниста; црнац; неандерталац; делија, гробар

- верска припадност
- идеолошко-политичка припадност
- расна припадност (нпр. белац)
- антрополошка припадност
- или нека друга (стручна, професионална и сл.) припадност (нпр. надреалиста,
нобеловац, оскаровац, муповац)
9. Грчка, Италија; Република Србија, Сједињене Америчке Државе; Аутономна
Покрајина Војводина
- државе, федерације, аутономне јединице (све речи великим почетним словом,
нпр. Краљевина Данска, Савезна Република Југославија, Јужноафричка Реублика)

10. Београд, Бачка Паланка, Петровац на Млави, Бачко Добро Поље; Северна Америка,
Европа; Дивљи запад (САД); Северни пол
- градови и села (све речи великим, нпр. Бачка Топола, Стара Пазова,
Смедеревска Паланка)
- континенти (нпр. Јужна Америка)
- устаљена симболичка имена (само прва реч великим, остале малим, нпр. Нови
свет у значењу Америке, Црни континент у значењу Африке)
- Земљини полови (пол малим, нпр. Јужни пол)

11. Поморавље, Црногорско приморје, Црноморски слив; Блиски исток, Далеки исток;
Стара планина, Фрушка гора, Пештерска висораван, Панонска низија, Балканско
полуострво; Тихи океан, Средоземно море, Црни Дрим, Јужна Морава
само прва реч великим почетним
- географска подручја, макро и микро регије, сливови и сл. (нпр. Азурна обала,
Средоземље)
- различити облици рељефа (планине, низије, поља, котлине, острва, полуострва,
заливи и сл., нпр. Ђердапска клисура, Панчићев врх, Маријански ров/бразда,
Делиблатска пешчара, Бесна кобила)
- воде (океани, језера, кањони, мочваре, реке, нпр. Јадранско море, Бококоторски
залив, Атлантски океан, Пацифик)
АЛИ! крајина, загора, загорје, котари, подговорина увек великим (нпр. Неготинска
Крајина, Хрватско Загорје)
АЛИ! Света Гора (у значењу заједнице манастира, монашке републике, иначе Света гора)

12. Баново брдо, Савски венац, Ново насеље; Студентски трг, Улица платана, Улица
српских владара, Футошки пут
- градска насеља и четврти (само почетно слово прве речи великим, нпр. Старо
сајмиште)
- градски тргови и улице (само почетно слово прве речи великим, нпр. Трг
ослобођења, Улица краља Милутина)
13. Источно римско царство, Римско царство, Византијско царство, Дубровачка
република; Земља излазећег сунца (Јапан), Света земља (Палестина); Вечни град (Рим),
Град светлости (Париз); стари Рим
- неправа а обичајем устаљена имена држава и сличних заједница (само прво
великим, нпр. Млетачка република, Хабрзбуршка монархија)
- фигуративни називи земаља и градова (нпр. Земља хиљаду језера у значењу
Финске, Српска Атина у значењу Новог Сада, Трећи рајх)
- АЛИ! стари, древни малим (нпр. стара Грчка)
14. Јужноморавски регион, Београдски пашалук, Јужнобачки округ
- административне јединице, историјске и савремене (само прва реч великим, нпр.
Нишки регион, Ваљевска нахија)
15. Шарл де Гол, Винсент ван Гог, Роберт де Ниро; Де Гол, Ван Гог, Де Ниро; Јован без
Земље
- помоћна реч, нпр. предлог или члан, малим словом (осим кад је на првом месту)
16. Божић, Свети Сава, Велика Госпојина, Света Тројица; Велики петак, Први мај, Дан
мртвих, Осми март, Нова година
- празници (прва реч великим, нпр. Дан заљубљених, Дан републике, Дан
државности, Дан планете Земље)
17. Први балкански рат, Сељачка буна, Косовска битка, Сеоба Срба; Бечки књижевни
договор, Варшавски уговор, Пожаревачки мир; Велики прасак
- историјски догађаји (ратови, буне, устанци, мирови, споразуми, револуције, нпр.
Октобарска револуција)
- библијски догађаји и сл. (нпр. Тајна вечера)
18. руско-јапански рат, српско-турски рат; битка на Косову, бој на Мишару; балкански
ратови
МАЛИМ!
- описни називи (зараћене стране или реч битка, бој и сл. на првом месту, нпр.
договор у Бечу)
- множина (нпр. пунски ратови, крсташки ратови)
- хипотетички (нпр. трећи светски рат, судњи дан)
19. ледено доба, ренесанса, реализам
- геолошка, археолошка, историјска раздобља; уметнички, стилски, филозофски
правци (нпр. мезозоик, барок)
20. Матица српска, Матица, Галерија Матице српске, Виши привредни суд у Новом Саду,
Католичка црква, Народни музеј у Београду; Демократска странка, Српска напредна
странка; Пети међународни конгрес слависта, V међународни конгрес слависта; Дани
лудаје; ,,Леб и сол”
- институције (законодавне, судске, установе, цркве, предузећа, организације,
удружења, клубови, манифестације, уметнички састави итд., прва великим нпр. Српска
акдемија наука и уметности, Српска православна црква, Друштво за борбу против
рака)
21. Стари завет, Летопис Матице српске, Статут Филозофског факултета
- уметничка, стручна и научна дела, као и документи, новине, часописи, закони
(прво великим, нпр. Свето писмо, Јеванђеље по Марку, Устав Републике Србије, Уверење
о имовинском стању)
22. Медаља за храброст, Захвалница Црвеног крста
 - званични називи награда, признања, одликовања
АЛИ! Малим ако се не наглашава званичност
23. Математика 1, Математика 2, Основи језичке културе и писмености; математика,
биологија
- називи предмета великим ако се тачно цитира стручна концепција предмета (на
факултетима) или у службеној документацији (дневници, сведочанства, план и програм)
- називи школских предмета иначе малим
24. Успенска црква, Храм Светог Саве, Коси торањ у Пизи, Мост слободе
- имена разних објеката, грађевина, споменика, храмова (прво великим, нпр.
Ајфелова кула, Газела, Зид плача)
25. Марков, Његошев, Вуков; његошевски (стих), донкихотовски (поступак), вуковски
(језик), божићни, ускршњи, божји, господњи
- присвојни придеви од властитих имена (великим на –ов, -ев и
-ин, а осталим суфиксима малим)
26. фијат, мерцедес; андол, стрептомицин; ват, ом, џул; Теслине струје, Рендгенов
апарат, Панчићева оморика, Ахилова пета, Танталове муке
- врста робе, артикала, серијских прозвода, лекова; мерне јединице (малим, нпр.
бруфен, тесла)
АЛИ! Фијатов аутомобил
- када се жели нагласити заштитни знак (великим, ,,Књаз Милош” вода, ,,Царица
Милица” вино)
27. Ви, Ваш; Његова екселенција, Свети отац папа, Ваша екселенцијо, Његова
екселенција
- речи из поштовања (нпр. Вам, ређе Ти, Твој)
АЛИ! малим ви ако је већи број људи или установа (нпр. писали смо вам, драге колеге...)
- изрази поштовања високим црквеним и државним представницима
ОРТОГРАФСКА НОРМА – ПРАВИЛА ПИСАЊА

ПРАВОПИСНИ ПРОБЛЕМИ И НЕДОУМИЦЕ

1. ПРАВИЛА ПИСАЊА СЛОВА Ј
Слово Ј је извор правописних тешкоћа у суседству слова И, јер се та два гласа
међусобно сливају, па је практично немогуће утврдити када се Ј чује, а када не.
Стога је неопходно имати на уму неколико правила, са изузецима:
(1) И + А, Е, И, У пише се Ј
дијагноза, таксија, авијација, Вердија;
клијент, дијета, досије, премијер, Молијер, жиријем;
натријум, шпијун, пијук, жирију, тријумф;
жирији, жиријима, менији, кутијица
(2) И + О не пише се Ј
био, фиока, иоле, камион, стадион, сценарио, биологија, авион, радио (АЛИ! радија,
радију), студио (АЛИ! студија, студију)
Изузеци (2)
Ј је део основе: змијолик, змијо, Србијо, историјом, новијом, вијорити се,
Ријојла
АЛИ! не пише се: артериосклероза, историографија, комедиограф,
амбициозан...
(3) А, Е, О, У + И не пише се Ј
наиван, кокаин, каиш, лаик;
протеин, бифеи, сижеи, атеиста;
стоик, хероин;
флуид, интервјуи, руина
Изузеци (3)
Ј је део основе: утајив, тајити, издајица, Крајина, мајица;
 музеји, есејистика, сеји;
дојиља, завоји, спојив;
Вујица, бујица
видски парњаци: појмити : поимати; зајмити : заимати; најмити : наимати
(4) сложенице – када И припада првом саставном делу сложене речи а други вокал (А, О,
Е, У) другом, не пише се Ј:
иако, антиалбански, биатлон, триатлон, приањати;
прионути;
архиепископ, полиедар;
приучен, приуштити
(5) стране речи са завршетком -ЕЈА
идеја, турнеја, Кореја, Медеја
у осталим случајевима без Ј: идеалан, сеанса, бифеа, клишеа
(6) -ски: историјски
житељска имена: Нишлијка
императив: попиј, откриј, разбиј
Нокија, Фијат, заступник Дачије
(7) рејон, рејонизација
(8) -ЈИ / -ИЈИ
Предност -ИЈИ: овчији, врапчији, гушчији (када се основа завршава сугласничком групом,
у овим примерима ВЧ, ПЧ, ШЧ)
Предност -ЈИ: вучји, мачји, пасји, дечји, божји (када се основа не завршава
сугласничком групом, у овим примерима само Ч, С, Ж)
ОРТОГРАФСКА НОРМА – ПРАВИЛА
ПИСАЊА
ПРАВОПИСНИ ПРОБЛЕМИ И
НЕДОУМИЦЕ
2. Спојено и одвојено писање речи
(део 1)
Како бисте написали?
 до виђења : довиђења не знајући : незнајући
 уствари : у ствари на жалост : нажалост
 мркожут : мрко-жут ни са чим : са ничим
 и-мејл : имејл рећићу : рећи ћу
 безвезе : без везе до сад : досад
 минибус : мини-бус учи на памет : учи напамет
Покушајте да пронађете одговоре на страницама које следе.
писање именичких сложеница, полусложеница и синтагми
Једно од најкомплекснијих правописних питања јесте дефинисање правила
разликовања при писању сложеница (спојено), полусложеница (са цртицом) и синтагми
(одвојено). Ова се сложеност своди на низ формалних и садржинских особености, која се
огледају у следећем:
(1) немају све речи исти степен самосталности нити су подједнако актуелне и познате
савременом кориснику;
(2) немају све речи самосталан акценат и не групишу се у изговорне целине на исти начин;
(3) при нормирању се узимају у обзир историјска и савремена правила творбе;
(4) нормирањем се избегава нарушавање створених навика;
(5) често се преузимају мање-више непромењени спојеви речи из страних језика
Спојено писање (сложенице):
Критеријуми за спојено писање:
 несамосталност једне или обеју саставница
(често са спојним вокалом, родољуб, богослов, логопед, двосед, астроном и сл.);

 обједињеност акцента (Београд, чуваркућа);

 ново значење настало обједињавањем саставница (висибаба, перорез, разбибрига,
дангуба, југоисток и сл.).
Писање с цртицом (полусложенице):
Критеријуми за писање са цртицом:
 саставнице задржавају известан степен значењске аутономности (радио-техничар)
 саставнице задржавају засебан акценат (радио-техничар)
 непроменљивост једне од њих (радио-техничара, радио-техничару итд.), при
чему прва саставница одређује другу (радио-техничар, ауто-кућа и сл.)
АЛИ! први део је променљив, а друга саставница одређује прву у примерима типа:
генерал-мајор, асистент-приправник, лекар-стажиста (чин, титула, ранг)
Додатни критеријуми за писање са цртицом:
 традиционални оријентализми (ћетен-алва, ђул-башта; шиш-ћевап; Курбан-
бајрам, сахат-кула, баш-кнез АЛИ! ћорсокак, Башчаршија, дуванкеса);
 традиционални сликовити спојеви (ремек-дело, спомен-плоча, спомен-
библиотека, рак-рана, жар-птица);
 нетипичне спреге са значењем ‘који подсећа на / служи за’ (јеж-фризура →
фризура која подсећа не јежа, добош-торта, лимун-жута, вишња-боја, цигла-
боја; веш-машина→ машина за прање веша)
 стилска скраћења (прва саставница замењује придев) (бисер-грана → бисерна
грана, извор-вода, кварц-лампа, трач-партија)
 хемијски термини: угљен-диоксид, натријум-хлорид, калцијум-карбонат (АЛИ! са
спојним вокалом спојено угљоводоник, феросулфат, хлороводоник);
 прва саставница – једнословни симбол или прилагођено спеловано: о-ноге, x-
зраци, а-основа, г-жица; Бе-витамин, D-дур, Де-дур, f-мол, еф-мол (ако се замене
речју, одвојено: алфа зраци, икс зраци).
  оријенталне титуле: Смаил-ага Ченгић, Сулејман-паша, Хусеин-бег
Како бисте написали?
 џез-музика џез музика
 лаптоп лап-топ лап топ
 јафа кекс јафа-кекс
 Сава-центар Сава центар Центар Сава
 геј-парада геј парада гејпарада
 интернет-претраживач интернет претраживач
Покушајте да пронађете одговоре на страницама које следе.
Одвојено писање
Прва реч одређује другу и не мења се:
(а) први члан углавном страног порекла и схвата се као придев (браон сукња, фер игра,
бруто и нето тежина, стреч панталоне, гала ручак, драп капут, бордо хаљина, соло
певање, нобл друштво);
(б) први члан означава симболичко (заштићено) име, фирму и сл. (Балкан експрес, Сава
центар / Центар „Сава”, карнекс паштете, тојота аутомобили, самсунг телефон,
јафа кекс, принцес крофне);
(в) први члан изван ових спојева променљив и има самосталнију (општију) употребу
(вестерн филм, џез музика, рок певач, шунд литература, геј парада, такси станица,
интернет адреса, интернет страница).
Како бисте написали?
 газда Марко газда-Марко
 бака-Мара бака Мара
 Вук Стефановић-Караџић Вук Стефановић Караџић
 Аница Савић-Ребац Аница Савић Ребац
 Јован Јовановић–Змај Јован Јовановић Змај
Покушајте да пронађете одговоре на страницама које следе.
Додатни критеријуми за одвојено писање
 титула, занимање, сродство у устаљеним спојевима испред личног имена или
презимена (Дон Кихот, Кир Јања; кума Живка, тетка Стана, газда Никола, чика
Никола, ујка Никола);
 удвојена мушка и женска презимена (Вук Стефановић Караџић, Андрија Качић
Миошић; Аница Савић Ребац, Олга Петровић Којић АЛИ! ако је прво презиме
непроменљиво, пише се са цртицом Михаило Полит-Десанчић);
 комбиновање надимка са пуним именом не захтева писање црте (Петар
Петровић Његош, Јован Грчић Миленко, Јован Јовановић Змај).
 вишечлана географска имена: Нови Пазар, Херцег Нови; Грмеч планина, Кучај
планина, Мироч планина (АЛИ! Шар-планина); Буенос Ајрес, Лос Анђелес, Монте
Карло, Сан Франциско (АЛИ! Њујорк, Ламанш)
 вишесловне верзалне скраћенице: ТВ програм, РТС програм, ТА пећ, СМС порука
Како бисте написали: с цртицом, спојено или одвојено?
 ауто пут ауто биографија
 мини сукња мини бус
 радио активност радио таласи Радио Београд
 фото синтеза фото модел фото копирница
Покушајте да пронађете одговоре на страницама које следе.
Почетна саставница има статус форманта или префиксоида
Напомена:
 Ако се префиксоиди или форманти појаве удвојено или у проширеним везама,
нормира се одвојено писање (ауто и мото трке, микро и макро планови, мега и
мини маркети, хидро и термо електране и сл.).
Лексика страног порекла:
Када је у питању лексика страног порекла, примењују се или критеријуми који важе
за домаће речи или се преноси начин писања полазног језика, најчешће енглеског (овакве
примере, посебне оне са честом употребом, треба научити напамет, будући да нису
одређена доследна правила).
Спојено: аутсајдер, бајпас, бебиситер, билборд, бодигард, бодибилдер,
бодипирсинг, постпејд, имејл, лаптоп, лајтмотив, плејбек, рокенрол, букмаркер,
рентакар;
Са цртицом: арт-филм, бар-код, веб-сајт, клима-уређај, припејд-допуна,
компакт-диск, мас-медији, фри-шоп, хард-диск, слајд-шоу, ријалити-шоу, поп-арт, кол-
центар, имејл-адреса, џет-сет, топ-модел, онлајн-семинар, нарко-мафија, панел-
дискусија и сл.
ОРТОГРАФСКА НОРМА
– ПРАВИЛА ПИСАЊА
ПРАВОПИСНИ ПРОБЛЕМИ И НЕДОУМИЦЕ

2. Спојено и одвојено писање речи

(део 2)
ПРИДЕВИ
Састављено (значењски и изговорно обједињене сложенице):
 једна несамостална саставница: купопродајни, социокултурни, старомодан,
шупљоглав, мултидисциплинарни
 од двочланих синтагми (најчешће први члан одређује други): нискобуџетни (од
низак буџет), мрзовољан, тврдокоран, државноправни, срцепарајући,
високообразовани, добродошла (нпр. добродошла помоћ АЛИ добро дошли)
 додавањем префикса или речце за негирање: безгласан, надбубрежни, омален,
невелик, несувисао, престар, наглув, невидљив, невесео
 од вишечланих имена: западноевропски (од западна Европа),
источнохерцеговачки, вангоговски, донкихотовски
 прилог као прва саставница (уколико се не наглашава): општепознат,
општеважећи, новоподигнут, такозвани; многопоштовани, високоуважени,
горепоменути, долепотписани
АЛИ уколико се прва саставница наглашава, одвојено: много поштовани, горе
поменути
 нијансе (нпр. боја): мркожут, зеленкастоплав, тамнозелен; АЛИ комбинације
боја: плаво-бела застава, црно-бели дресови
 спојеви придева с равноправним односом (с неокрњеним саставницама), значење
напоредности: шумадијско-војвођански дијалекат (Шумадија И Војводина)
америчко-европски разговори (између Америке И Европе), афричко-азијска
солидарност, српско-француски речник, природно-математички факултет
 и као једнопојмовни, и као двопојмовни спојеви
 књижевноисторијска литература (која се односи на књижевну историју)
књижевно-историјски списи (и књижевни и историјски)
књижевнојезички проблеми (који се односе на књижевни језик)
књижевно-језички одсек (одсек за језик и књижевност)
политичкоекономски проблеми (који се односе на политичку економију)
политичко-економска помоћ (и политичка и економска)
 коауторске везе с примакнутом цртом: Кант–Лапласова теорија, Вук–Даничићева
акцентуација, влада Цветковић–Мачек
ЗАМЕНИЦЕ
 
 заменице с ни- или и- у падежима с предлогом: нико, ико, ништа, ишта : ни од
кога, ни у шта, и до кога, и у шта
 спојено ниједан, иједан АЛИ ни један једини, ни један ни други, и један и други
 и те какав, и те колики
 када по чува деобно значење пише се одвојено: по који пут му кажем АЛИ нађе се
покоји добар
 речца год припада заменици само кад је ненаглашена: ако когод наиђе (у значењу
неко) АЛИ ко год хоће нека дође, нека узме шта год му треба, кога год видиш
БРОЈЕВИ
 спојено од 200 (двеста) до 900 (деветсто): триста, четиристо, петсто,
шестсто АЛИ одвојено две стотине, четири стотине, петсто хиљада, двеста
милиона
 одвојено вишечлани бројеви (основни, редни, збирни) и збирне бројне именице):
двадесет (и) четири, сто тридесет (и) седам; двадесет (и) четврти; двадесет
(и) двоје, хиљаду петсто (и) двоје; двадесет (и) тројица
 именичке и придевске изведенице спојено: двадесетпетица,
педесетпетогодишњица, двадесетпетогодишњак, двадесетодневни,
четрдесетосмочасовни; МОЖЕ И: 75-годишњак, 30-сатни, 48-часовни, 50-
годишњица
 једанпут, двапут, трипут АЛИ два пута, три пута
 60-их година
  БОЉЕ двадесетак него 20-ак
 НЕ! 48. дневни, НЕ! у 76-тој години (или све словима: у седамдесет шестој години
или само са тачком: у 76. години).
 бројеви по правилу не срастају с предлозима
ИЗУЗЕЦИ на и у уз збирне бројеве: надвоје (преломити), утроје, учетворо (играти) АЛИ
дели на двоје деце, узда се у двоје и сл.
 значење приближности с цртицом: два-три дана, три-четири пута, двоје-троје,
двадесет-тридесет; корак-два, сат-два, метар-два
 вишечлане саставнице са одмакнутом цртом: двадесет пет – тридесет, сто
педесет – двеста
 распон написан бројкама с примакнутом цртом: 10–15 година; 300–400 динара
ГЛАГОЛИ
 енклитике помоћног глагола хтети спајају се само у футуру глагола на -ти: знаћу,
одвешћемо, чућеш АЛИ код глагола на -ћи само сложен футур: доћи ће, изаћи ћу
 речца не не спаја се с глаголом: не схватам, не знајући, не докучивши, не
разумети
ИЗУЗЕЦИ: нећу, нисам, немој, немам
 спојено с трпним придевима и попридевљеним гл. облицима: непознат,
неуписан, непостојећи (програм), као и глаголске именице: неразумевање,
незнање
 стилски обележена удвајања глагола: хоћу-нећу, повуци-потегни, рекла-казала; са
одмакнутом цртом вишечлани изрази: хтео – не хтео, иди ми – дођи ми, држ – не
дај
ПРИЛОЗИ, РЕЧЦЕ, УЗВИЦИ, ПРЕДЛОЗИ
 малопре, малочас, каткад, кадикад, гдегде, којекако, такорећи, надасве
 симетричне везе: кад-тад, колико-толико, мање-више, брже-боље, дан-
данашњи, дан-данас, горе-доле, тамо-амо, напред-назад, дању-ноћу, збрда-здола
 куку-леле, бла-бла-бла, хе-хе-хе, а-јао; упомоћ
 ПОГРЕШНО је удвајање предлога (нпр. са или без шећера), треба: са шећером или
без њега, на планини и око ње (поготово у овим случајевима, будући да нису исти
падежни облици уз два предлога)
ПРЕДЛОШКИ СПОЈЕВИ
Пошто је врло жив процес изговорног и значењског стапања предлошких веза,
посебно оних у прилошкој функцији, није увек лако оценити да ли одређени предлошки
спој треба писати одвојено или спојено. Има доста двојстава јер често начин писања
зависи од ширег контекста.
 од / до + кад(а) / сад(а) / тад(а)
откад, од када и откада докад, до када и докада
одсад, од сада и одсада досад, до сада и досада
отад, од тада и отада дотад, до тада и до тада
(завршно -а знак је посебног истицања и тада се препоручује одвојено писање)
 у зависности од контекста за сад(а) или засад(а): Засад(а) се добро сналазимо (у
овом тренутку): За сад(а) и за касније. (за овај моменат)
 за + кад(а), онда, тада увек одвојено
 ујутру (ујутро), увече, предвече, прексиноћ, прекјуче
 подне: до подне, по подне, пре подне, после подне (одвојено у прилошкој функцији
нпр. Доћи ће после подне) АЛИ забавно поподне, тог преподнева (спојено као
именичка сложеница нпр. Било је то једно лепо послеподне)
 годишња доба: у јесен, на зиму, на пролеће, у лето, с јесени
 личне заменице: преда мном, преда ме, са мном, уза те, преда њ, за ме
 срасле прилошко-заменичке везе (настале су нове речи): зато, сасвим, стога,
међутим АЛИ залепи га за то
 до слушања, до гледања АЛИ довиђења 
 одвојено многе везе: без везе, за/у инат, на срећу, с леђа, у ствари, с обзиром на,
у сусрет, у реду
 спојено – ново, померено значење: додуше, донедавно, изблиза, издалека, искоса,
набоље, наглас, надесно, надугачко, нажалост, наздравље, увис, удаљ (скок),
успут, заувек, изокола, наискап, насмрт (претући), одока, одвајкада, уистину,
уназад, улево, посто, одсто

 у појединим случајевима писање зависи од контекста:

забога (не дирај га забога АЛИ за бога милога),
зачудо (АЛИ за чудо велико),
нагоре (све им иде нагоре АЛИ доћи ће на горе зло),
напамет (учи напамет АЛИ пало ми је на памет)