МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ 1

УВОДНА РАЗМАТРАЊА

Проф. др Радивоје Митровић

1
 План наставе
Недеља Датум Предавања Вежбе

Упознавање са начином
Уводна разматрања – о
1 бодовања, предиспитним
машинама
обавезама, уговорима итд.

2 Толеранције Толеранције

Наставак толеранција +
Прорачун машинских
3 температурне дилатације,
елемената
прорачун МЕ;

Прорачун МЕ, критични

Критични напони и
4 напони, степени
степени сигурности
сигурности, лабораторија;

Одређивање степена
5 Осовине и вратила сигурности вратила и
осовина;

2
Недеља Датум Предавања Вежбе

Везе главчина Наставак прорачуна степена

5 и вратила - сигурности, прорачун клинова,
клинови шема оптерећења;

6 Колоквијум К1,
вежбе, шема оптерећења;

7
Котрљајни Колоквијум К1,
лежаји шема оптерећења;
Избор котрљајних лежаја и
прорачун радног века,
8 Клизни лежаји Радијални клизни лежаји -
загревање, прорачун,
шема оптерећења;
Навојни Задатак за подсећање, задаци
9 спојеви из навојних спојева,
Вијчане везе шема оптерећења;
Попречно
Попречно оптерећене вијчане
10 оптерећене
везе, шема оптерећења;
вијчане везе
3
Недеља Датум Предавања Вежбе

Уздужно Уздужно оптерећене вијчане

11 оптерећене везе, (припрема за ПИС),
вијчане везе шема оптерећења;

Колоквијум К2,
12 вежбе (припрема за ПИС),
шема оптерећења;
Колоквијум К2, вежбе
13 (припрема за ПИС), шема
оптерећења;
Шема оптерећења се полаже од шесте недеље предавања све до краја
семестра (у термину аудиторних вежби);
Лабораторијска вежба се обавља у два термина, који ће бити накнадно
утврђени (у зависности од заузетости Завода за машинске елементе);

ЛАБОРАТОРИЈСКА ВЕЖБА ЈЕ ОБАВЕЗНА

И САСТАВНИ ЈЕ ДЕО ГРАФИЧКОГ РАДА!!!

4
 МАШИНСТВО И МАШИНЕ

• Техника и технологије имају за циљ да човеку,

односно човечанству, омогуће што боље живљење,
како материјално тако и духовно. Стога је императив
рационално коришћење природних ресурса -
материје и енергије - посредством машина, а на
основу природних закона.

5
Машина у основи јесте комбинација посебно
обликованих чврстих тела (машинских делова,
подсклопова, склопова). Машина обавља одређену
функцију (општу функцију) у процесу искоришћавања
и трансформације енергије.

Према својој намени разликују се два основна типа

машина:
• погонске и
• радне.
6
Веома ретко, се ПОГОНСКА машина
прикључује директно на РАДНУ

P[W] = T [Nm] · [s-1]

спојница
ПМ РМ P[W] = F [N] ·v [m/s]
S
Тешко је прилагодити да погонска
Погонска
Радна машина има радне параметре који
машина
машина одговарају радној машини
Која машина ће радити брже и лакше?

или

Шта их разликује у раду?

Преносник снаге
ПМ - погонска машина
ПС – преносник снаге
ПМ
РМ – радна машина ПС

РМ

Слика наивних сликара:

„Вршидба из старих
времена”

9
 ПРЕНОСНИЦИ СНАГЕ

Могу да буду:

• електрични
• хидраулични
• пнеуматски
• механички

• фрикциони
• зупчасти
• ремени (каишни)
• ланчани

Ово ће се детаљно проучавати у оквиру

предмета Машински елементи 2
 1. ПОГОНСКЕ МАШИНЕ
• Погонске машине имају задатак да све видове енергије
трансформишу у механичку енергију способну за користан рад.
Тако се, нпр., електрична и нуклеарна енергија, топлотна
енергија паре или гаса, механичка енергија воде и друге,
трансформишу и омогућавају обављање одређених функција.

•У погонске машине спадају:

- парне машине
- електромотори
- мотори са унутрашњим сагоревањем
- топлотне турбине
- нуклеарни реактори
- воденице
- ветрењаче
...

11
1.1 Парне машине

12
13
 ЈЕДНО ПИТАЊЕ
ЗА БУДУЋЕ ИНЖЕЊЕРЕ?
КО ЈЕ „ОТАЦ” ПРВЕ ПАРНЕ МАШИНЕ?
Џемс Ват?
Прву парну машину патентирао је 1698. године војни инжењер и
проналазач Томас Севири.

1710. Године Њукомен (Newcomen) парна машина за дренажу воде

из рудника угља.

Енглез Џемс Ват је 1765., реконструкцијом Њукоменове машине

конструисао „Ватов кондензатор паре”, а тек 1781 конструисао
прву парну машину која је могла да се широко употреби у корисне
сврхе, трансформишући транслаторно кретање клипа у ротационо
посредством зупчастог преносника снаге

Први аутомобил на парни погон

направио је француски инжењер
Николас Кињо 1769. године.
1.2 Електромотори

16
17
1.3 Мотори с унутрашњим
сагоревањем

18
19
1.4 Топлотне турбине

Енергија водене паре  механичка енергија

20
Хемијска енергија  механичка енергија

21
1.5 Нуклеарни реактори

Електротехника

СВЕ ОСТАЛО ЈЕ

МАШИНСТВО

22
Fukushima Daiichi Nuclear Power Plant

23
1.6 Воденице

24
1.7 Ветрењаче

25
26
 2. РАДНЕ МАШИНЕ
• Радне машине имају задатак да обављају намењену
корисну функцију за човека. У радне машине спадају:
- пумпе
- компресори
- вентилатори
- машине алатке
- дизалице
- мешалице
- транспортне и рударске машине
- лифтови
...

27
 2.1 Пумпе

Када кажемо „ПУМПА” обично помислимо на ово

Међутим, пумпе су често

комплексни системи

28
29
Испумпавање воде из поплављених угљенокопа
помоћу пумпи великог протока

30
2.2 Компресори

31
2.3 Вентилатори

32
2.4 Машине алатке

2.4.1 Стругови

33
2.4 Машине алатке 2.4.2 Глодалице

34
2.4 Машине алатке 2.4.3 Брусилице

35
2.4 Машине алатке 2.4.4 Бушилице

36
2.4.5 Машине за ласерско сечење

37
2.4.6 Пресе

38
2.4.7 CNC машине

39
2.5 Дизалице

40
2.6 Мешалице

41
2.7 Транспортне и рударске машине

42
2.8 Пољопривредне машине

43
 3. Преносници снаге
•Механичку енергију погонске машине најчешће треба прилагодити
потребама радне машине, у смислу брзине и силе, односно момента.
Зато се као посредник између погонске и радне машине користи
преносник снаге.

44
 4. Сложене машине
• Погонска и радна машина и
преносник снаге најчешће су
саставни део сложене машине
(нпр., машина алатка, моторно
возило, булдозер итд.)

45
• Машинско постројење је скуп складно повезаних машина, апарата,
уређаја, инсталација и инструмената у јединствену целину са
унапред дефинисаном функцијом. Овде се убрајају и фабрике.

46
ОСНОВНИ
ПОЈМОВИ
• Машински део је чврсто тело које у оквиру једне машине обавља тачно
одређену функцију. Он без разарања не може да се раздвоји на простије,
саставне делове. Примери машинских делова су: завртањ, навртка,
вратило, осовина, зупчаник, клин, опруга, држач, полуга, ручица, и др.

48
• Машински подсклоп је скуп двају или више машинских делова. Они
чине једну целину и, заједно са другим деловима, улазе у састав
одређене машине. Аутомобилски точак са пнеуматиком је пример
машинског подсклопа.

49
• Машински склоп је скуп више машинских делова или подсклопова.
Они у оквиру једне машине обављају одређену функцију. Спојница је
пример машинског склопа.

• Свака машина, састављена је од мањег или већег броја делова,

подсклопова или склопова. Они заједно чине једну целину. Имају
заједнички задатак да обаве одређену функцију - општу функцију
система. Општа функција система остварује се усклађеним
(синхронизованим) извршавањем низа парцијалних функција.
Парцијалне функције чине скуп елементарних функција.

50
• Машинска група – подгрупа је скуп више склопова, подсклопова и
детаља сједињених заједничком функцијом. Примери машинске групе
су: мотор, преносник, уређај за кретање, уређај за подизање терета...

51
Машински елементи су делови, подсклопови или склопови који у
саставу одређене машине обављају елементарне функције.

Они дакле, могу бити само један део (завртањ, вратило, клин и
др.) или скуп делова (склоп) - котрљајни лежај, спојница, зупчасти
пар и др.

52
Зависно где се примењују, машински елементи се деле у две групе:
1. Општи машински елементи се употребљавају код великог броја
различитих машина: завртњи (вијци) и навртке, клинови, опруге, зупчасти
парови, клизни и котрљајни лежаји, вратила и осовине; заковани,
заварени, залемљени и залепљени спојеви, цевоводи и др.

2. Посебни машински елементи се употребљавају само код појединих

врста машина: клипови, клипњаче, коленаста и брегаста вратила,
замајци, укрсне главе, лопатице турбина, ужад, куке, добоши и сл.
 5. Пројектовање и конструисање машина
• Пројектовање – почиње идејним пројектом машине као целине а
обухвата одређивање основних (полазних) услова за
конструктциону разраду будуће машине.

• Конструисање – одређивање и прописивање облика и димензија

машинских делова на основу услова из идејног пројекта.

• Облици и димензије машинсих делова морају задовољити читав

низ услова од којих су најважнији:

1. услови функције и намене

2. услови радне способности (довољна чврстоћа, крутост,
вибрације, загревање...)
3. услови производње
4. услови економичности

54
 6. СТАНДАРДИЗАЦИЈА

Стандардизација је процес доношења и примене прописа у циљу

уношења реда у одређеној области неке делатности.

Постоје интерни, национални и међународни стандарди.

Стандардизација у нашој земљи се заснива на стандардима JUS

(Југословенски стандарди) – државе у којој смо раније живели.
Они су у великој мери били у сагласности са Немачким
стандардима DIN.

Данас су национални стандарди означени са SRPS (Српски

стандарди), који се непрестано усаглашавају са Европским и
међународним стандардима (EN, ISO).

55
56