МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ 1

ТОЛЕРАНЦИЈЕ
МЕРА, ОБЛИКА, ПОЛОЖАЈА И
КВАЛИТЕТА ПОВРШИНА

Проф. др Радивоје Митровић

1
 Непрецизност, Прецизност, Тачност
•Занатска производња (обрада и монтажа НА ЈЕДНОМ МЕСТУ)

• Индустријска производња (РАЗДВОЈЕНА обрада и монтажа)

2
Непрецизност
 Прецизност ≠ Тачност

прецизност тачност
• Циљ прописивања толеранција - Један од основних услова да
се производ одржи што дуже на тржишту и буде конкурентан
јесте ниво квалитета. У том смислу, сваки производ мора да има
захтевани квалитет.

• Важне компоненте квалитета производа - машинских производа

су тачност димензија, облика и положаја и квалитет површина.
За њихово исправно функционисање, апсолутна тачност мера,
облика, положаја и квалитета површина, не само да није
неопходна, него је и неостварива.

5
Границе квалитета, у погледу тачности, дефинисане су
функционалним и економским ограничењима. На основу ових
ограничења прописују се границе - толеранције у којима треба да
буду димензије, облици и положаји и квалитет површина
машинских делова.

Да би се избегла произвољност у погледу избора (прописивања)

толеранција користе се међународни (ISO), односно национални
стандарди. Југословенски стандарди о толеранцијама дужинских
мера (SRPS М.А1.110 ... 464) утврђени су на основу потпуног
усвајања ISO стандарда
 Толеранције
Толеранције су унапред прописана дозвољена одступања: дужинских
мера, облика, положаја и квалитета храпавости обрађених површина од
називне величине – НАЗИВНЕ МЕРЕ.

•према аспектима по којима се може судити о тачности толеранције се

деле на:
а) толеранције дужинских мера
б) толеранције облика и положаја
в) толеранције квалитета храпавости обрађених површина

ТОЛЕРАНЦИЈЕ

Толеранције Толеранције облика Толеранције

дужинских мера и положаја квалитета
храпавости
обрађених површина

7
 Толеранције дужинских мера
Дужинска мера је физичка величина. Њена вредност се изражава
јединицом дужине. Зависно од начина мерења (утврђивања стварне мере)
дужинске мере се могу сврстати у три групе мера: спољашње, унутрашње
и неодређене.

1. Спољашња мера је дужинска величина код које су, при мерењу,

додирне површине мерних пипака алата изван мерене дужине.
2. Унутрашња мера је дужинска величина код које су, при мерењу,
додирне површине мерних пипака алата унутар мерене дужине.
3. Неодређена мера је дужинска величина која се не може сврстати ни у
групу унутрашњих мера ни у групу спољашњих мера.

б) Спољашња мера

в) Унутрашња мера
а) Неодређена мера

8
 N

D - унутрашња мера
d - спољашња мера
N - неодређена мера

9
•Дужинске мере се деле на толерисане и слободне:
1. Толерисана мера је дужинска величина од чије тачности израде зависи
функција машинског дела или склопа. Њена дозвољена одступања уносе
се директно на цртеж за сваку коту понаособ.
2. Слободна мера је дужинска величина која нема посебног значаја на
функцију и/или монтажу машинског дела. На цртежу се уписују само
њихове називне вредности, а у напомени се наводе степени жељене
тачности израде.

SRPS

Пример уношења слободне мере на

технички цртеж

За случај са слике
толерисана мера је мера d
10
Основни појмови толеранција дужинских мера
0

0
 Основне величине толеранција дужинских мера

осовина

чаура (проврт)

• Називна мера (d и D) је мера од које се мере одступања и која се уноси

на техничку документацију. Она може, а не мора бити и жељена мера. Ако
је називна мера унутар толеранцијског поља, она је и жељена мера. У
супротном, није.
• Нулта линија је замишљена права линија која ограничава називну меру.

Од ње се мере одступања. Она могу бити позитивна и негативна.

12
• Граничне мере су две прописане мере између којих мора бити стварна
мера исправно израђеног дела.
• Горња гранична мера (Dg, dg) је највећа мера исправно израђеног

машинског дела.
• Доња гранична мера (Dd, dd) је најмања мера исправно израђеног

машинског дела.
• Стварна мера (Ds, ds) је мера која се утрђује мерењем. Код исправно

израђеног дела налази се између доње и горње граничне мере.

• Одступање (Е, е) је алгебарска разлика између неке одређене мере и

називне мере.
• Горње одступање (ES, es – Ecart Superieur) је алгебарска разлика између

горње граничне и називне мере ES = Dg – D es = dg – d.

• Доње одступање (EI, ei – Ecart Inferieur) је алгебарска разлика између

доње граничне и називне мере Dd – D dd – d.

• Стварно одступање је алгебарска разлика између стварне мере и

називне мере. Толеранцијска поља

• Толеранција (T, t) је

алгебарска разлика између

t
горње и доње граничне мере
Nazivna

Nazivna
mera

mera
T = Dg – Dd t = dg – dd.
D

d 13
Толеранцијско поље је област правоугаоног облика ограничена
по висини граничним мерама. Ширина је произвољна.
произвољна

еi

Положај толеранцијског поља у односу на нулту линију, одређен је

словима абецеде, и то:
- малим словима за спољашње мере, а
- великим словима за унутрашње мере.

14
Положај толеранцијских
поља за спољашње мере

Положај толеранцијских
поља за унутрашње мере

15
•Висина толеранцијског поља зависи од квалитета толеранције (IT) и
називне мере.

•Квалитет толеранције (IT) представља одговарајући (жељени) степен

тачности израде машинских делова. Означава се бројевима од 01 до
18, за подручје називних мера до 500 mm. Бројевима од 6 до 16
означава се за подручје називних мера од 500 до 3150 mm.

Што је бројчана вредност квалитета толеранције (IT) мања, то је мања

висина толеранцијског поља (финији квалитет толеранција) и обрнуто.

•Називна мера означава се бројчаним вредностима израженим у

милиметрима. Област мера од 0 до 3150 mm, ISO систем толеранција
дужинских мера је поделио у две области називних мера и то:
1. називне мере до 500 mm, при чему мере мање дo 18 mm спадају у
прецизну механику
2. називне мере од 500 mm до 3150 mm

Пример:
за поље IT квалитета 7

За исти квалитет толеранције, називним мерама које припадају

једном подручју, одговара иста висина толеранцијског поља
16
 Висина Висина толеранцијског поља за
толеранцијских поља IT17 различите називне мере и
за исту називну меру исти IT квалитет толеранције
и 17
500H7 и 50H7
различите IT
квалитете IT7
толеранције
100H7 и 100H17 7

Квалитативна
зависност висина
толеранцијских
поља од квалитета
толеранције за
исту називну меру

17
Опште смернице за избор квалитета толеранције

18
Књига:
Машински елементи 1 (Mитровић, Ристивојевић, Росић):

стр. 350 Таб. P1-1

19
 Гранична одступања (доња и горња) за спољaшњу меру Ø50 mm, у
зависности од положаја толеранцијског поља

Пример за Ø50mm :

Књига:
Машински елементи 1 (Mитровић,
Ристивојевић, Росић):

стр. 351 Таб. P1-2, Р1-3 20

Колики је 1 µm?

Хиљадити део mm
1 µm = 0,001 mm
1 µm
Пример за Ø54mm и толеранцијско поље t:

22
 Означавање толеранција дужинских мера (извод ISO 406)
• Јединице
1. Одступања се морају изразити у истој јединици као и називна мера
2. Два одступања, која се односе на исту коту морају да се изразе са
истим бројем децималних места (сем ако је једно одступање 0)

• Компоненте толерисане коте се морају означити следећим

редоследом:
1. Називна мера
2. Ознака положаја толеранцијског поља (слово)
3. Ознака квалитета толеранције – IT (број)
4. Ако је уз симбол потребно означити и вредности одступања или
гранична одступања, додатна информација се приказује у
заградама

ознака вредност граничне

толеранције одступања мере

23
• Редослед означавања одступања и граничних мера - Горње одступање
или горња гранична мера се увек пише у горњем положају а доње
одступање или доња гранична мера у доњем положају, без обзира да
ли се обележава отвор или осовина

• Дозвољена одступања

• Граничне мере (доња и горња)

• Ограничење мере у једном смеру

24
• На техничкој документацији толеранције дужинских мера се могу
приказати на два начина - словним и бројчаним ознакама или само
бројчаним ознакама.

• У пракси је више заступљен први начин приказан на првој слици. Код овог
начина, бројчане вредности одступања приказују се на цртежу у виду
таблица. На овај начин, цртеж је растерећен од великог броја нумеричких
вредности. Тиме се постиже већа јасноћа цртежа и смањује вероватноћа
појаве случајне грешке при очитавању нумеричких вредности.

25
Врсте налегања и системи налегања
 Врсте налегања и системи налегања

•Налегање је склоп два машинска дела, осовине и

чауре, истих називних мера.

•Налегање зависи од односа стварних мера склапаних делова пре

монтаже. Зато налегање може бити лабаво, чврсто и неизвесно.
Налегање

Лабаво Неизвесно Чврсто

Неизвесно
27
 Лабаво налегање
• Лабаво налегање је склоп два машинска дела, осовине и чауре, истих
називних мера, када је стварна мера исправно израђене чауре (отвора) увек
већа од стварне мере исправно израђене осовине. Делови у склопу са
лабавим налегањем имају лаку покретљивост. Користе се за покретне везе
машинских делова. Могу пренети само радијална оптерећења.

28
•Највећи зазор (горњи зазор) Zg, настаје када се отвор уради на највећу –
горњу граничну меру (Dg), а осовина на најмању – доњу граничну меру (dd):

Zg = Dg − dd

• Најмањи зазор (доњи зазор) Zd, настаје

када се отвор уради на најмању – доњу
граничну меру (Dd), а осовина на највећу – горњу граничну меру (dg):

Zd = Dd − dg

• Толеранција налегања Тn, је област у којој је стварни зазор

(Zs = Ds - ds) и једнака је збиру толеранција отвора (Т) и осовине (t).

Tn = Zg − Zd = T + t
Лабаво налегање – графички приказ

30
 Чврсто налегање
• Чврсто налегање је склоп два машинска дела, осовине и чауре,
истих називних мера, када је стварна мера исправно израђене
осовине увек већа од стварне мере исправно израђене чауре. Чврстим
налегањем онемогућено је релативно кретање делова у склопу. Ово
налегање се остварује дејством спољашњег оптерећења (под
пресом) или, загревањем односно хлађењем делова.

•Користи се за преношење свих видова оптерећења: аксијалних,

радијалних и инерцијалних сила и спрегова сила, односно обртних
момената.

31
 Највећи преклоп (горњи преклоп) Pg настаје када се осовина уради на
највећу – горњу граничну меру (dg), а отвор – чаура на најмању – доњу
граничну меру (Dd):
Pg = Dd − dg

• Најмањи преклоп (доњи преклоп) Pd настаје

када се осовина уради на најмању– доњу
граничну меру (dd), а отвор – чаура на највећу –
горњу граничну меру (Dg):

Pd = Dg − dd

• Толеранција налегања Тn је област у којој је стварни преклоп

Ps = Ds − ds . Једнака је збиру толеранција отвора (Т) и осовине (t):

Tn = Pg − Pd = T + t
Чврсто налегање – графички приказ

Pd

Pg

34
 Неизвесно налегање
• Неизвесно налегање је склоп два машинска дела, осовине и чауре,
истих називних мера, чија се толеранцијска поља делимично или у
специјалном случају потпуно преклапају.

Зависно да ли ће после израде бити већи пречник осовине или чауре, у

резултату мерења стварних мера ће се појавити или зазор или преклоп.
Неизвесност у погледу исхода монтаже делова условљава примену овог
налегања на преношење само радијалног оптерећења.

Основна примена овог налегања је на центрирање и фино подешавање

спајаних делова.

35
•Највећи преклоп (горњи преклоп) Pg настаје када се осовина уради на
највећу – горњу граничну меру (dg), а отвор – чаура уради на најмању –
доњу граничну меру (Dd):
Pg = Dd − dg
•Највећи зазор (горњи зазор) Zg настаје када се отвор уради на највећу
– горњу граничну меру (Dg), а осовина на најмању – доњу граничну
меру (dd):

Zg = Dg − dd

•Толеранција налегања Тn је област у којој је стварни преклоп или

стварни зазор. Једнака је збиру толеранција отвора (Т) и осовине (t):

Tn = Pg + Zd = T + t
Неизвесно налегање – графички приказ

37
 Системи налегања
•При формирању налегања треба смањити број могућих комбинација
толеранцијских поља, а истовремено из саме ознаке омогућити препознавање
врсте налегања. У том циљу ISO систем толеранција прописује два система
налегања: систем налегања заједничке толеранције унутрашње мере и систем
налегања заједничке толеранције спољашње мере.

H h

Систем налегања у систему заједничке толеранције Систем налегања у систему заједничке толеранције
унутрашње мере спољашње мере
(зједничко поље H) (зједничко поље h)

38
• Положај толеранцијског поља зависи од изабраног система налегања

Систем налегања у
систему заједничке
толеранције
унутрашње мере

Систем налегања у
систему заједничке
толеранције
спољашње мере

39
• Систем налегања заједничке толеранције унутрашње мере је систем налегања
у којем је за све унутрашње мере (чауре) усвојено толеранцијско поље истог
положаја, поље H. Оно лежи на нултој линији са горње стране. Толеранцијска
поља спољашњих мера (осовине) имају различит положај, зависно од карактера
жељеног налегања. Овај систем налегања има највећу примену у
машиноградњи, јер је прецизна израда и контрола унутрашње мере тежа од
прецизне израде и контроле спољашње мере.

0 0

40
•Систем налегања заједничке толеранције спољашне мере је систем налегања у
којем је за све спољашње мере (осовине) усвојено толеранцијско поље истог
положаја, поље h. Оно лежи на нултој линији, са доње стране. Положај
толеранцијских поља унутрашњих мера (чауре) се бира (усваја) зависно од
карактера жељеног налегања. Овај систем налегања се употребљава у
конструкцијама где се примењују стандардни профилисани полуфабрикати
(ваљани и вучени).

0 0

41
 Означавање налегања
Ознака налегања се састоји од

1. називне мере,

2. словне ознаке положаја толеранцијских поља 70 H7/ n6

за унутрашњу и спољашну меру и,

3. бројчане ознаке квалитета толеранције.

Да би ознака била прегледна, подаци о унутрашњој и спољашњој мери су

одвојени косом или хоризонталном цртом. После називне мере наводе се подаци
о унутрашњој мери.

42
 Избор налегања
•Избор налегања првенствено зависи од функције коју склоп треба да извршава.
Ако се не располаже прецизним подацима о величинама радних зазора и
преклопа, они се могу проценити на основу познатих радних услова. У том циљу,
ISO систем даје препоручeна налегања. Ова налегања подељена су у три степена
приоритета, са смерницама о домену примене. Код одговорних склопова, избор
налегања је диктиран строго прописаним величинама радних зазора и преклопа.
У овом случају изабрано налегање не мора припадати скупу препоручених
налегања, па се могу примењивати и остала налегања у оквиру ISO система.
Одговорност за свако прописано налегање сноси конструктор.

Књига
Машински
елементи 1
(Mитровић,
Ристивојевић,
Росић):
стр. 353 Таб. P1-4

43
• При формирању налегања потребно је изабрати:
1. систем налегања,
2. положај толеранцијских поља спољашње и унутрашње мере,
3. квалитет толеранција за спољашње и унутрашње мере.

• Приликом избора система налегања предност треба дати систему

налегања заједничке унутрашње мере. Систем налегања заједничке
спољашње мере користи се при формирању налегања применом
стандардних вучених и ваљаних полуфабриката. Квалитет толеранција
највише утиче на исправан рад (функцију) и економичност разматраног склопа.
Уска толеранцијска поља, тј. фини квалитети толеранција, налажу стручну
радну снагу, прецизне машине за израду, прецизан мерни и контролни прибор.
Ови радни услови знатно повећавају трошкове производње. Зато, при избору
квалитета толеранција и толеранцијског поља, треба направити такво
варијантно решење, да избором првог грубљег квалитета од усвојеног,
машински склоп не би могао нормално да функционише.

44
Квалитети толеранција (IT) за спољашњу и унутрашњу меру треба да буду исти
или, да квалитет толеранција унутрашње мере буде грубљи (да има већи број) за
један или максимално два степена, у односу на квалитет толеранција спољашње
мере. 70 H7/ n7 70 n7/ H7
70 H7/ n6 70 H6/ n7
70 H7/ n5 70 H8/ n5
правилно неправилно

Дијаграм зависности
трошкова
производње од величине
толеранције

45
 Стварне мере, стварни зазори и преклопи
• систематска одступања
• случајна одступања

• Статистичка испитивања су показала да при примени поступака и

машина адекватне прецизности и при устаљеном току производње (при
чему су систематска одступања сведена на минимум), толеранцијско
поље висине Т, покрива област Гаусове криве која обухвата 99,73% од
укупног броја комада.

Од 100.000 комада
270 шкарт

46
• Комбиновање склопа максимални зазори и преклопи

• Нормална производња средњи зазори (преклопи)

Учестаности стварних
мера у појединачној
производњи за проврт
(отвор) и осовину

47
 Толеранције слободних мера
•Слободне мере су мере су мере чије одступање од називне мере не
утиче битно ни на сигурност, ни на функционалност машине
•Величина толеранције слободних мера одређује се на бази искуства о

тачности израде која се постиже одређеним производним поступком.

Толеранције слободних мера, према ISO стандарду, разврстане су у 12
подручја називних мера од 0,5 до 2000 mm и четири степена тачности:
фини, средњи, груби и врло груби; зависе од производних поступака,
односно машина алатки које се користе у појединачном случају. У табели
су дозвољена одступања слободних мера са четири степена тачности,
остварена скидањем струготине.

Машински елементи 1 (Mитровић,

Ристивојевић, Росић):
стр. 360 Таб. P1-9 48
 Дозвољена одступања
толерисаних мера

толерисана мера

слободна мера

Одступања слободних
мера
 Мерење и контрола дужинских мера
• При изради, машински делови се морају контролисати. Дакле, мора се
утврдити да ли је њихова стварна мера између граничних мера.
• Потребно је, значи, испитати услов:
а) код спољашњих мера
Dd ≤ Ds ≤ Dg
б) код унутрашњих мера
dd ≤ d s ≤ dg

• Утврђивање испуњености ових услова спроводи се квантитативно

и/или квалитативно, односно мерењем и/или контролом стварне мере.
• Квантитативна контрола подразумева утврђивање стварне мере –
мерење.
• Квалитативна контрола подразумева проверу да ли је стварна мера у
прописаним границама (унутар толеранцијског поља).
• Ако горњи услови нису испуњени, онда мора да се направи следећа
анализа:
1. Ако је Ds < Dd , машински део се може дорадити;
2. Ако је Ds > Dg , машински део се не може дорадити – шкарт;
3. Ако је ds > dg , машински део се може дорадити;
4. Ако је ds < dd , машински део се не може дорадити – шкарт.

50
• За утврђивање стварне мере (квантитативну контролу) најчешће се користе
мерни инструменти: мерна трака, кљунасто мерило, микрометарски завртањ,
мерни сат, контролници и сл.

Мерна трака Кљунасто мерило Mикрометарски

завртањ

Контролник
Мерни сат
51
КЉУНАСТО МЕРИЛО

Називи у жаргону:
Шублер
или
Нонијус

52
 •Кљунастим мерилом мере се дужине са тачношћу 1/10, 1/20 или 1/50 mm.

Merni deo
kraka

rezultat = 2,5 4 cm

10 mm
(1 cm) tačnost 0,02 mm 53
Због чега је ово Зато што се мери искључиво
мерење неправилно? мерним делом крака!

мерни део крака

54
•Микрометарским завртњима се мере дужине с тачношћу 1/100 mm.

čeljusti

55
• Мерним сатовима се мере дужине с тачношћу 1/100 mm.

56
За оцену исправности машинских делова и елемената код
великосеријске и масовне производње одређивање стварне мере било
би споро и неекономично. У том случају, исправност машинских делова
и елемената се контролише квалитативном анализом – констатацијом
да ли је стварна мера између граничних мера. Ова контрола се
спроводи КОНТРОЛНИМ ГРАНИЧНИМ МЕРИЛИМА - КОНТРОЛНИЦИМА.

За контролу унутрашњих дужинских мера користи се гранично мерило

»чеп«, приказано на слици:

57
• Гранично мерило »рачва«, приказано на слици, користи се за
контролу спољашњих дужинских мера.

• Машински део је исправан, тј. стварна мера је у оквиру граничних

мера, ако, при контроли, страна контролника »иде« - пролази, а страна
»не иде« - не пролази.

58
 ТРИЈАЖА ИСПРАВНОСТИ

исправна осовина неисправне осовине

Неисправна осовина, неисправна осовина,

али и
може да се доради не може да се доради
ШКАРТ!

59
 Толеранције квалитета површина
•Површине машинских делова никада не могу бити идеално глатке, него
увек имају неравнине различитих облика и димензија. Неравнине настају
при обради, било скидањем струготине или, вучењем, ковањем, ливењем
итд. Микрогеометријске неправилности површина називају се храпавост.

60
 Параметри микропрофила одређене
површине су:
1. Rmax – највећа висина неравнина
2. Rz – средња висина неравнина
3. Rа – средње аритметичко одступање

y y(x)

Ra
Rmax

0 x
l

61
хоризонтално
глодање

леповање

Вертикално
глодање

брушење

стругање

62
• Храпавост површина битно утиче на радне особине машинских
делова, пре свега на подмазивање, трење, хабање, динамичку
чврстоћу, отпорност према корозији, херметичност, провођење
топлоте итд. Бољи квалитет обрађених површина побољшава напред
наведене особине, али је, при томе, обрада наравно скупља.

• Жељени квалитет површинске храпавости прописује се класом

површинске храпавости. У погледу површинске храпавости, као
карактеристике квалитета површине, површине машинских делова
су разврстане у 12 класа, зависно од средње вредности одступања
профила Rа.

63
 Између квалитета толеранција дужинских мера и класа површинске

храпавости постоји зависност приказанe у табелама:

Handout Стр.15; Табл. 7 – зависност храпавости (N) од IT квалитета

или
Књига
Машински елементи 1 (Mитровић, Ристивојевић, Росић):
стр. 362 Таб. P1-14
• Генерално посматрано, неравнине морају да буду унутар
толеранцијског поља (а). У супротном, при контроли било би
установљено да је стварна мера контролисаног комада изван
толеранцијског поља (б), па је комад неисправан.
неисправан

Што је бројчана вредност квалитета толеранције (IT) мања, то је мања

висина толеранцијског поља (финији квалитет толеранција) и обрнуто.

Однос толеранцијског поља и висина неравнина

Висина
толеранцијског
поља
ДОЗВОЉЕНА
ОДСТУПАЊА

исправно неисправно 65
• Ознаке храпавости уносе се на цртежу преко ознака у облику кукице.
Оне могу бити отворене, затворене и са кругом. Значење ових ознака
разјашњено је у табели:

Књига
Машински елементи 1 (Mитровић, Ристивојевић, Росић):
стр. 363 Таб. P1-15
66
•Ако се захтева да се коначна површинска храпавост оствари
одређеним поступком обраде, онда се тај поступак допише на
продужетку дужег крака знака:

• На том продужетку се уносе и ознаке које се тичу одређеног

технолошког поступка или превлаке:

67
• Довођење знака у везу са осном површи:

• Означавање квалитета обраде жлеба за клин:

68
• Ако је потребно да све површине имају исти квалитет обраде, ознака се не
ставља на сваку од површина већ се прописује заједничка ознака која се
поставља у десни горњи угао цртежа:

• Ако се захтева иста храпавост на већем броју површина онда се она

прописује збирним знаком у десном горњем углу цртежа. Између две косе
црте се уписују остали степени храпавости, који се односе на друге површине
према растућим бројевима, односно грубљим мерама, а те ознаке се такође
морају уцртати на одговарајућим местима у цртежу.

69
класе површинске храпавости
• Правац простирања неравнина описује се следећим ознакама:

71
 Толеранције облика и положаја
•На исправно функцинисање машинских делова, поред одступања дужинских
мера, утичу и одступања њиховог облика и положаја.

Сагласно дефинисаном толеранцијском пољу код толеранције дужинских мера,

код толеранције облика и положаја дефинише се толеранцијски простор. То је
простор који лежи између контура које би имали делови израђени са доњим и
горњим граничним мерама. Контура исправно израђеног дела мора лежати
унутар овог простора (на слици).

Закривњеност Таласност Закошеност Овалност

72
Толеранције облика

• У табели су приказане толеранција облика и њихово обележавање:

73
Толеранције положаја

• У табели су приказане толеранцијe положаја и њихово обележавање:

74
• Додатне ознаке за обележавање толеранција облика и положаја (са
смерницама за њихово уношење у цртеже):

75
 А

Толеранције облика и положаја

• Примери

77
• Примери

78
• Примери

79
Утицај температуре на толеранције
•Толеранције прописане ISO
системом дужинских мера
важе за стандардну
температуру од θ0=20°C. На
температурама различитим
од 20°C, не мења се висина
толеранцијског поља, већ
само његов положај. Нови
положај толеранцијског
поља одређен је величином
промене називног пречника
и зависи од величине
називне мере:

ΔD = DαΔθ
Где су:
Δθ = θ1 – θ0 – промена температуре;
α – коефицијент топлотног ширења.
80
• Са променом
температуре, ако су
делови израђени од
различитих
материјала, мењају се
и зазори (преклопи).

81
 Сложена одступања или мерни ланци
•Сложена одступања су резултати сабирања или одузимања двеју или
више толерисаних кота, које се у виду ланца настављају јадна на другу у
једном или другом смеру.
• Проблем сложених одступања се појављује у два вида:
1. Налегање два цилиндрична дела истих називних мера
2. Ређање две или више толерисане коте у виду ланца на једном
машинском делу или налегање равни које припадају различитим
деловима истог склопа.
• Код сваког склопа разликују се:
1. Толерисане коте, К1, К2, као дужински мере које се прописују да би се
оствариле обрадом и које се морају контролисати (да ли задовољавају
задате толеранције).
2. Резултујућа или функционална мера, М, која се не контролише , већ
настаје у резултату.
z
Толерисане коте: d, D
Резултујућа мера: z D
Толерисана ≡ контролисана кота d

82
 Редно котирање

M1-2 max = K1max+ K2max

M1-2 min = K1min + K2min

AM= T1 + T2 = M12max – M12min

• Ам – висина поља
одступања резултујуће
K1 K2 мере

M1-2

Пример:

K1  50  0,300
K 2  20  0,100
→ M 12  70  0, 400

83
 Паралелно котирање

M12
K1

K2

M12

M12max=K1max – K2min
M12min=K1min – K2max
K2
AM= T1+T2= M12max - M12min
K1
• AM - Висина поља одступања
резултујуће мере
Пример: К1= 700  300
К2= 200  100

M12=500  400

84
A B C

B h C

85
86