МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ 1

КРИТИЧНИ НАПОНИ И СТЕПЕН

СИГУРНОСТИ

Проф. др Радивоје Митровић

1
 1. Степен сигурности
• У оквиру завршног прорачуна машинских делова проверава се
њихова чврстоћа. Проверава се способност супротстављања разним
видовима разарања под дејством оптерећења.
(ЗАПРЕМИНСКО РАЗАРАЊЕ – лом; ПОВРШИНСКО РАЗАРАЊЕ )

•Ова провера се спроводи на основу степена сигурности против

критичних појава, које би спречиле исправно функционисање
машинског дела. Степен сигурности дефинисан је односом критичног
[F], [M] и радног оптерећења F, М тј.:

[F ] [M ]
S 1 и S 1
F M
• односно уопштено:

критично стање машинског дела

S
радно стање машинског дела
2
 • Критично оптерећење је оптерећење које у машинском делу изазива
критичне појаве, као што су велике (недозвољене) еластичне
деформације, пластичне деформације, статичко разарање –
кидање, динамичко разарање – лом услед замора итд. То је, дакле,
оптерећење које машински део онеспособљава да исправно обавља
своју функцију.

статички лом

статички лом нискоциклични замор високоциклични замор

Еластичне и пластичне
деформације
заморни лом

3
• Усвојене вредности степена сигурности зависе од карактера промене
оптерећења које делује на машински део, затим од поузданости
података о вредностима критичног напона, односно података о
вредностима меродавног оптерећења, као и од намене и функције
машинског дела.

Најчешћи узроци отказа машинских делова

4
• Оптерећење које не изазива критичне појаве у машинском делу, тј.
под којим машински део исправно обавља своју функцију, назива се
радно оптерећење. Степен сигурности математички показује за
колико треба повећати радно оптерећење, да би се у машинском делу
појавиле критичне појаве. Када вредност радног оптерећења F
постане једнака критичној вредности [F], вредност степена
сигурности је S = 1 . Тада не можемо говорити о сигурности
машинског дела. Тада свакако долази до критичних појава.
• Степен сигурности се може изразити и помоћу напона, односом
критичног и радног напона тј. :

[ ] [ ]
S 1 или S 1
 

5
• Критични напони су одговарајуће статичке или динамичке

карактеристике материјала машинског дела (Rm, Re,  ,p ,σ

T T ,
DM

σA и сл.), зависно, да ли је машински део изложен статичком

или динамичком оптерећењу .

• Радни напони се одређују на основу меродавног оптерећења

зависно од врсте напрезања.

• Свако меродавно оптерећење је радно оптерећење, обрнуто

не важи.

6
•Код сложеног напрезања, када се у истим тачкама попречног пресека
истовремено јављају нормални напони – услед затезања и савијања,
степен сигурности је одређен изразом:

1 1 1 S z  Ss
  или S
S S z Ss S z  Ss
z s
[ z ] - степен 
[ z ] [ s ]
1
Sz  сигурности при
z затезању

[ s ] - степен
Ss  сигурности при
s савијању

[ z ]
За димензионисање S  iz   z   0 s
машинског дела  iz
[ z ]
0 
[ s ] 7
•Код сложеног напрезања када се у истим тачкама попречног пресека
јавља нормални напон – услед савијања и тангенцијални напон –
услед увијања, степен сигурности је одређен изразом:

1 1 1 S s  Su
2
 2 2 или S
S S s Su S s2  S u2
 2 
 ( )  ( )2  1
[ s ] - степен [ ] [ ]
Ss  сигурности при
s савијању Област разарања

[]
[ u ] - степен
Su  сигурности при
u увијању
[σ] σ
[ s ]
За димензионисање S  is   2  ( 0 ) 2
машинског дела  is
[ ]
0   is  S  [ ]
[ ] 8
 Дозвољени напон
•У претходном прорачуну, одређивање димензија машинског дела –
димензионисање, врши се из услова да радни напони не буду већи
од максималног радног – дозвољеног напона, тј. :

   doz    doz
• Дозвољени напон је напон који сме да влада у машинском делу, а да,
при томе, не дође до критичних појава. Вредности дозвољеног напона
одређене су односом одговарајућег критичног напона и степена
сигурности:
σ
[ ]
 doz  RM
М
S Критично стање

Re Т Пластично деформисање

[ ]
 doz 
S σdoz
Re Дозвољени напон за степен
σ doz =
S сигурности S

ε
9
 2. Критична стања машинских делова
• У критичном стању машински делови не могу да извршавају своју
функцију. То су у првом реду ломови машинских делова (статички и
динамички), пластичне деформације или површинска разарања као што је
хабање и друга оштећења површинског слоја машинског дела.
• Статички ломови настају при статичком или при прогресивно растућем
оптерећењу. Одликују се крупном и тамном структуром у прелому. У
зони лома настаје контракција пресека и пластичне деформације.

Статички лом

Епрувета пре и после Увеличано место прелома епрувете

испитивања затезањем од еластопластичног материјала

10
•Динамички ломови – ломови услед ЗАМОРА, почињу појавом
иницијалне прслине у површинском слоју, у зони концентрације
напона. Променом напона прслина се шири, а преостали носећи део
пресека се смањује. Процес ширења прслине одвија се све док
носећи део пресека не постане толико мали да је једнократна
промена напона довољна да преломи машински део. Зона статичког
лома се одликује крупном и тамном структуром. Зона ширења
прслине је глатка, светла и ситнозрнаста. Ако је зона статичког лома
велика у односу на динамички, лом је остварен дејством
променљивог напона великог интензитета. У обрнутом случају
променљиви напон може бити мали, а ширење прслине дуготрајно.
• Прслина која се шири само са
једне стране настаје услед
затезања или једносмерног
савијања. Обострано ширење
прслине може проузроковати
само наизменично савијање.
Ширење кружне прслине
наступа ако се машински део,
(а) (б) изложен савијању, окреће у
Динамички лом при наизменичном (а) односу на оптерећење. При
и једносмерном (б) савијању увијању прслина се шири под
углом од 45° у односу на осу.
11
 АНАЛОГИЈА
Део исечен мноторном тестером

ЛОМ УСЛЕД ЗАМОРА

линије Иницијална
замора прслина

Зона
ширења
прслине
динамички
лом
Зона
Део прелома стабла, чији попречни статичког лома
пресек није више могао да издржи
оптерећење (тежину дрвета)

Замор материјала је разарање материјала, без видљиве

пластичне деформације, настало деловањем периодично
променљивог (динамичког) оптерећења, често знатно нижим
од границе течења.
 Динамички лом при аксијалном напрезању
Иницијална прслина
Временско напредовање
(зона разарања услед замора)
Нагли лом (зона Машина за динамичко
статичког разарања) испитивање материјала

Ширење пpслине
при динамичком
аксијалном
напрезању

Микро-фотографија
микронеравнина
(електронски микроскоп)

14
 Динамички лом при увијању
прслина се шири под углом
Динамички лом при
од 45° у односу на осу
увијању

Фотографија прелома
насталог динамичким
увијањем

Прелом услед наизменично

промењљивог увијања
15
Критични напони
3. Критични напони ПРИ СТАТИЧКОМ ОПТЕРЕЋЕЊУ
• Статичке карактеристике материјала – критични напони услед
савијања, увијања, смицања,притискивања и контактног напрезања
одређују се експериментом, испитивањем машинских делова, или се
процењују на основу статичких карактеристика – критичних напона
услед затезања модела машинских делова или епрувете.
• Испитивањем модела машинских делова – епрувета на кидалици под
дејством статичког оптерећења добијају се статичке карактеристике
материјала – критични напони услед затезања и то:

Re – напон течења (напон на граници течења – ранија ознака σТ);

RМ – затезна чврстоћа (ранија ознака σМ).

Напон течења машинских делова σТМ разликује се од напона течења

стандардне епрувете Rе.
Ова разлика је последица утицаја величине попречног пресека
машинског дела:
 TM  T 1  Re
- где је:
ξТ1 – фактор утицаја величине попречног пресека на напон течења.

17
ЕЛЕМЕНТАРНА НАПРЕЗАЊА – РЕЗИМЕ
 Дијаграм затезања епрувете R - ε

R Rе – Напон течења
(напон на граници течења)

RM М - Затезна чврстоћа

К
σТ , R е Т Тачка кидања
Граница течења
(почетак пластичног – трајног деформисања
материјала) – почетак течења материјала
l

F F

Ød

l

l
19
• Утицај величине попречног пресека машинског дела на напон течења
за најчешће коришћене материјале дат је директно у табели
механичких карактеристика материјала (нпр. за пречнике до 16 mm, 16
до 40 mm и на крају, пречнике веће од 40 mm и сл.)

Handout
Стр. 2. Таб. 1.
20
 4. Критични напони при ДИНАМИЧКОМ ОПТЕРЕЋЕЊУ

Под дејством периодично променљивог оптерећења у попречним

пресецима машинских делова јављају се периодично
променљиви напони.
Код статичког разарања интензитет напона има највећи утицај на
појаву разарања машинских делова. За разлику од тог случаја
под дејством периодично променљивог оптерећења, разарање
машинских делова не зависи само од интензитета напона, већ и
од броја његових промена.

Овај вид разарања, назива се разарање услед замора материјала.

21
Динамичке карактеристике материјала добијају се испитивањем више
епрувета под дејством периодично променљивог оптерећења - на
пулзатору. У току испитивања, средње оптерећење задржава се
константним за све испитиване епрувете, а амплитудно оптерећење
смањује степенасто. При томе се региструје број промена оптерећења
(N1, N2, …) и напона (σN1, σN2, ...) до разарања. Приказана крива
замарања назива се Велерова (Wöhler-ова) крива.

Периодично променљиво
оптерећење – иста средња
вредност оптерећења за
различите амплитуде за сваку
епрувету

22
•Број промена периодично променљивог оптерећења после којег ни
при неограниченом броју променa оптерећења неће доћи до разарања
епрувета назива се гранични број промена оптерећења ND.
•За обичне конструкционе челике гранични број промена оптерећења
износи ND = (1...10)·106. Одговарајући номинални напон назива се трајна
динамичка чврстоћа епрувете σD:
 D   sr   A
- где су:
Fsr
 sr  – средњи напон,
A
FA
A  – амплитуда динамичке чврстоће епрувете
A
• Трајна динамичка чврстоћа (σD) епрувете је номинални напон при
периодично променљивом оптерећењу који епрувета издржи без лома
услед замора материјала и при неограниченом броју промена
оптерећења.

23
Зависно од карактера промене периодичног оптерећења које делује на
епрувету или машински део, разликују се следеће динамичке чврстоће:

1. динамичка чврстоћа при једносмерно променљивом оптерећењу

(σD(0), τD(0), тј. σD(0)М
D(0)М, τD(0)М
D(0)М) за R = 0 ,
2. динамичка чврстоћа при наизменично променљивом
оптерећењу (σD(-1), τD(-1), тј. σD(-1)МD(-1)М, τD(-1)М
D(-1)М) за R = -1.

* Подсећање

24
 Велерова (Wöhler-ова) крива – крива замарања за
епрувете оптерећене периодично
променљивим оптерећењем

[σ ] σ
σ1  Nm N  const.
σA1
σ2
σA2
σ3 σA1
σD σA2
σA3
σA σA3 σA

σSR σSR σSR σSR σSR σD

t N1 N2 N3 ND N
σSR = const.
25
 σ Зависност σ – N у σ
логаритамском облику

σN
σD

t t

За цртање Велерове криве потребно је

знати велики број тачака, које се добијају
испитивањем великог броја епрувета. Да
би се број потребних испитивања
(узорака) смањио, зависност σ – N се
чешће приказује у логаритамском
координатном систему (log σ – logN), јер
има облик праве линије.
26
• Када је број промена оптерећења мањи од Ns = 103...104, Велерова
крива се завршава правом линијом која одговара напону течења.
•Домен броја промена оптерећења од Ns до ND је домен временски
ограничене динамичке чврстоће σN.

•Временски ограничена динамичка чврстоћа (σN) је номинални

напон при периодично променљивом оптерећењу који епрувета
издржи ограничени број промена оптерећења N до тренутка лома.

•Динамичка чврстоћа машинског дела (σDМ) је номинални напон

при периодично променљивом оптерећењу који машински део
издржи без лома услед замора материјала и при неограниченом
броју промена оптерећења. Добија се испитивањем појединачних
машинских делова.

•Експериментална испитивања показала су да динамичка чврстоћа

машинског дела не одговара динамичкој чврстоћи епрувете. Она је
увек мања и то, утолико више, уколико се конструкциони облик,
димензије и особине површинског слоја машинског дела више
разликују од облика, димензија и особина површинског слоја
епрувете.
27
 Велерова (Wöhler-ова) крива – крива замарања за
епрувету и машински део

σ  Nm N  const.
σ1
Граница
σ2

!
разарања Eпрувета
σ3 σA1 Машински део
σD σA2
σA3 σA
σSR = const.

σSR σSR σSR σSR σD

N1 N2 N3 ND N

28
•Директно, експериментално одређивање динамичке чврстоће за
сваки машински део је дуготрајно и скупо. Да би се оно избегло,
уведен је фактор динамичке чврстоће КD за процену динамичке
чврстоће машинског дела на основу динамичке чврстоће епрувете.

Фактор динамичке чврстоће КD дефинисан је односом амплитуде

динамичке чврстоће епрувете σD и амплитуде динамичке чврстоће
машинског дела σDМ :
A A
KD 
 AM
  AM 
KD !
Вредности фактора динамичке чврстоће могу се израчунати на
основу израза:

KD  k
 k  ( k  1) k  1
1 2 3
•где је:
βk - ефективни фактор концентрације напона
ξ1 - фактор апсолутних димензија машинског дела
ξ2 - фактор стања површина машинског дела
29
ξ - фактор осталих утицаја (када се не нагласи, ξ = 1)
• Машински део се разликује у односу на епрувету по oблику,
димензијама, по храпавости површина и по другим својствима која
доприносе да динамичка чврстоћа буде другачија (углавном мања) у
односу на динамичку чврстоћу стандардне епрувете. Динамичка
чврстоћa машинског дела може се добити трансформацијом
динамичке чврстоће епрувете применом одговарајућих фактора
трансформације који обухватају утицај храпавости површине, утицај
величине попречног пресека, утицај концентрације напона, утицај
стања површинског слоја и др. 
KD  k
1 2 3

•Храпавост површине се веома одражава на смањење динамичке

чврстоће. Смањење је нарочито велико ако је површина необрађена и
кородирала. Неравнине на површинском слоју су извори
микроконцентрације напона које поспешују појаву иницијалне прслине
и тиме доприносе смањењу динамичке чврстоће. Стандардна
епрувета је брушена и глачана. За грубље обраде и необрађене
површине, фактор утицаја храпавости површине ξ2 < 1. Смањење је
веће ако је материјал челик веће јачине јер је осетљивији на
концентрацију напона.

30
• Величина попречног пресека доприноси смањењу динамичке
чврстоће машинског дела. Са повећањем величине попречног
пресека увећава се вероватноћа да у пресеку може биди одступања
структуре, анизотропности, дислокација и др. Све то се може
одразити на смањење динамичке чврстоће нарочито ако је
расподела напона по пресеку неравномерна.
• Могућност (вероватноћа) да просечна динамичка чврстоћа јединице
површине у већем пресеку буде мања од јачине исте такве површине
у мањем пресеку обухваћена је коефицијентом ξ1.

•Концентрација напона доводи до смањења динамичке чврстоће у

односу на епрувету. У површинском слоју машинског дела напон је
јако повећан што доприноси ранијој појави иницијалне прслине на
том месту, њеном ширењу и лому. Ранија појава иницијалне прслине
(при мањем броју циклуса промене напона) одражава се у виду
смањења динамичке чврстоће машинског дела. Следи да је
ефективни фактор концентрације напона однос динамичке чврстоће –
издржљивости машинског дела без концентрације напона σD и
динамичке чврстоће – издржљивости машинског дела са
концентрацијом напона σDМ, тј. βк = σD / σDМ.

31
logσ Еластичне и пластичне деформације (мала
осетљивост на концентрацију напона)
αk = 1 Еластичне деформације (већа
осетљивост на концентрацију
напона)
αk > 1
σD Eпрувета
σD M Машински део
σSR

D
k  1
 DM

 k  ( k  1) k  1

ND logN
• Материјали неосетљиви на концентрацију напона: ηк=0, βk=1
• Материјали без способности пластичног деформисања: ηк=1, βk=αк
• Реални материјали: ηк=0,4......0,8

32
•Овако израчуната вредност фактора динамичке чврстоће омогућава
израчунавање динамичке чврстоће машинског дела, јер је динамичка
чврстоћа епрувете позната (приказана је у таблицама материјала)

A A A
 DM   SR   AM   SR  KD 
 AM
  AM 
KD
KD
k
KD   k  ( k  1) k  1
1 2 3
• На овај начин се, дакле, може израчунати динамичка чврстоћа

машинског дела DM . То је, у фази конструисања, једини начин, јер

прототип тек треба израдити.

33
1 – фактор апсолутних димензија, Handout: Стр.5. Таб.2.

2 – фактор стања површина машинског дела, Handout: Стр.5. Таб.3.

34
• Број циклуса промене напона у радном веку машинског дела N добија
се проценом или прорачуном броја промена напона који током
експлоатације може да настане. Броју промена напона N одговара σN,
односно координате тачака (σN, N) и (σD, ND) одакле је:
logσ

σN
m m σD
  N    ND
N D σSR

N ND logN

• Ова веза омогућује да се израчуна временски ограничена динамичка

чврстоћа σN > σD. Ако је N > ND, меродавна је трајна динамичка чврстоћа
σD и наведени образац не важи. Осим тога, овај образац не важи ни у
случају ако се добије σN > σТ. Ако се прорачуном добије σN > σТ усваја се
σN = σТ.
35
 5. Смитов (Smith-ов) дијаграм
•Смитов (Smith-ов) дијаграм омогућава даљу рационализацију обима
испитивања динамичке чврстоће – динамичке издржљивости. Са
променом коефицијента асиметрије циклуса промене напона R мења се
вредност динамичке чврстоће. Није рационално експериментално
одређивати динамичку издржљивост за сваку од њих.
logσN
σD σ
RM σM
Re σT

Rσ=0 σD(0)
σА
Rσ=-1 σD(-1) α
σD
σsr

45o
NS N ND logN σD(0)/2 σsr σsr t

36
• Смитов дијаграм представља везу између
трајне динамичке чврстоће – издржљивости
σD, средње вредности σSR и цикличне
σD
промене трајне динамичке чврстоће. Ова
веза није линеарна, али је блиска линеарној и Re (σT)
може се апроксимирати правом линијом. На
σD(0)
основу две вредности динамичке чврстоће
добија се ова права (за два Rσ), а затим се на σ
D(-1) α
основу ње одређује динамичка чврстоћа за
свако Rσ. Карактеристичне динамичке
чврстоће су за наизменичну промену напона
45o
(Rσ= -1) означена са σD(-1) и динамичка

σsr
чврстоћа за једносмерну промену напона  SR  D 0 

(Rσ= 0) означена са σD(0). Средње вредности 2

временске функције ових критичних напона
су за наизменичну промену σSR=0, а за
једносмерну σSR= (σD(0)
D(0))/2.
•Кроз ове две тачке провлачи се права линија до напона течења σТ

изнад којег динамичка чврстоћа није прихватљива за практичну

примену.
Линија критичног напона лежи под углом који се израчунава по обрасцу:

σD
Re (σT)

σD(0)
 D ( 0 )   D ( 1)   D(-1) 
tg   21  
 D ( 0) / 2    σD(-1) α
 D(0) 

45o

σsr
 SR  D 0 
2

•Угао α је мањи од 45°, а изузетно може највише бити једнак углу од 45°.
Пошто се од линије под углом од 45° мери амплитуда динамичке
чврстоће, то показује да се ова амплитуда σА = σD - σSR смањује са
повећањем средњег напона σSR.

38
•Смитов дијаграм се добија (конструише) на основу три податка и то
σD(-1), σD(0) и σТ (Re), а омогућује да се одреди динамичка издржљивост
за oдговарајућу промену напона. Ове величине су дате у табели (за
одговарајућа напрезања)…

Handout
Стр. 2. Таб. 1. 39
 5.1 Хајгеов дијаграм

σА

σD(-1) Линија границе

према Re
течења

Модификована Гудманова
(Goodman) линија

45o
σD(0)/2= σA Re RM σsr
Содербергова (Soderberg)
линија

40
 5.2. Пример израде Смитовог дијаграма за
епрувету од челика Č 0545
1. Таблице материјала – тражимо податке за Č 0545

41
2. Подаци су узети нпр. за савијање

 D(-1)  220 N/mm 2  D(0)  350 N/mm 2

 SR  0  D(0)
 SR A   175 N/mm 2
 A   D(-1)  220 N/mm 2 2

3. Шта представљају ови подаци?

σ σ
[N/mm2] [N/mm2]
σD(0)=350
σA= 175
σD(-1)=220
σA=220 σSR σSR= 175
σSR=0
t t

42
4. Податке из таблица се користе за дефинисање тачака на дијаграму

 D(-1)  220 N/mm 2

Координате прве тачке су:
 SR  0
А (σSR,σD) = А (0,σD(-1)) = А (0,220)
2
 A   D(-1)  220 N/mm

 D(0)  350 N/mm 2

Координате друге тачке су:
 D(0)
 SR A   175 N/mm 2 Б (σSR,σD) = Б (σD(0)/2,σD(0)) = Б (175,350)
2

43
5. Цртање дијаграма
Тачке
Уноси се
се повезују!
друга
прва тачка:
тачка:
вредност АБ(σ
(σSRSRтечења
напона ,σ
,σDD))==АБ(0,
(σσD(0)
(налази /2,) σ=се
D(-1) А)у(0,220)
D(0) =таблицама)
Б (175,350) - σТ
Цртање Смитовог
σD
дијаграма за епрувету је
завршено!
σT

B
σD(0)=350

45o
(σD(0))/2=175 350 σSR
44
 σD
σD(0)

45o σd=0
σSR

Шта нам показује дијаграм?

45
 5.3. Пример израде Smith-oвог дијаграма за
машински део (челик Č 0545, KD=2)
1. Прво се црта дијаграм за одговарајућу епрувету (од одговарајућег
материјала) σD

σT
3. Тражимо другу тачку
дијаграма на основу
фактора КD и σА

4. Тачке се повезују
 A  D ( 1) 220
 AM     110
KD KD 2
σD(-1)M
D(-1)M = 110

45o
σSR
46
Други начин да се нацрта дијаграм је уз помоћ угла αM (претпоставља
се да је већ нацртан Смитов дијаграм за епрувету)
σD Епрувета
σT

1  A  D( 1) 

tg M  1AM  1  2
σD(-1)M
D(-1)M = 110 K DKD  D(0) 

45o
σSR

47
 σD
Епрувета Машински део (KD=1,5)
σT
Машински део (KD=2)
σD(0)

σD(0
D(0)M

σD(0
D(0)M

σD(-1) Смитови дијаграми за

машинске делове од истог
материјала и различитих
σD(-1
D(-1))M фактора KD
σD(-1)M
D(-1)M

45o
σ SR = σD(0)/2 σSR

48
 Smith-ов дијаграм – радно стање Rs
σD
Епрувета
σT

σD(-1)M
D(-1)M

45o
σSR

49
 Smith-ов дијаграм – радно стање Rs
σD
Епрувета
σT

σD M

σD(-1)M
D(-1)M

σSR/ σA = const.

45o
σSR

50
 Smith-ов дијаграм – радно стање Rs
σD

Епрувета
σT

σD(-1)M
D(-1)M

σd = 0

45o
σSR

51
 Smith-ов дијаграм – радно стање Rs

σD
Епрувета
σT

σD(-1)M
D(-1)M

45o
σSR

52
 6. Површинска разарања машинских делова

• Видови разарања машинских делова:

Статички лом
1.Запреминска
Замор материјала (динамички лом)
2.Површинска

• Видови површинских разарања машинских делова:

1. Површинско разарање услед замарања (при котрљању)

2. Хабање – зарибавање (при клизању и котрљању)

• Разрађивање Смицање или пластично деформисање врхова

неравнина
Честа замена машина

53
 t
Период Нормална Период
разрађивања експлоатација разорног
хабања

54
55