VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U ZRENJANINU

 
 
Nastavni predmet: Ambalaža i sistemi za pakovanje
Master strukovne studije mašinsko inženjerstvo

 
 
Projektni rad
Ambalaža od papira i kartona
 

 
Predmetni profesor: dr Jašin Danijela Student, broj indeksa:
Asistent: dr Novaković Milada Miloš Stanisavljević, MST 10/21

Predrag Đajić, MST 15/21

 UVOD U AMBALAŽU

Ambalaža predstavlja materijal koji štiti proizvode pri transportu i skladištenju

i omogućuje njihovu uspešniju prodaju.

Ambalaža je zajednički naziv za raznovrsne materijale u koje se smešta, uvija i pakuje

roba.

Ambalaža su svi proizvodi bez obzira na materijal od kojeg su izrađeni ili su korišteni za
čuvanje, rukovanje, isporuku i predstavljanje robe, od sirovina do gotovih proizvoda, od
proizvođača do korisnika ili potrošača.

AMBALAŽA predstavlja materijal ali i stvari koje služe za pakovanje proizvoda radi
očuvanja njihovog kvaliteta i kvantiteta kako pri skladištenju tako i pri transportu.

Ambalažu čine posude različitog oblika (načinjene od različitih materijala, u kojima se roba
drži prilikom transporta) i tanji fleksibilni materijali koji su izrezani na odgovarajuće
dimenzije i eventualno grafički obrađeni, a služe za umotavanje roba.

Ambalaža je sredstvo koje zajedno s proizvodom predstavlja celinu, čuva proizvod od

rasipanja i spoljašnjeg uticaja.
 Prvi oblici ambalaže su imali funkciju prihvatanja, umotavanja
proizvoda (otvorene amfore 3400.p.n.e. , kožne vreće, tikve...).
Evolucijom, dobija funkciju čuvanja robe i njenog transporta (burad,
rimsko staklo, začepljene amfore, papir...).
Polimerni materijali (1910.) daju potpuno novu dimenziju ambalaži.
Ona štiti proizvod, štiti okolinu...
 Savremeni proces proizvodnje završava se pakovanjem.
 Danas preko 90% proizvedene robe biva upakovano.
 Prva veza sa proizvodom bilo da je taktilna ili optička,
jeste kontakt sa ambalažom.
“Ambalaža je neoblikovan ili oblikovan materijal u kome se roba
pakuje i drži da bi se zaštitila, sigurno transportovala i njome se
lakše rukovalo.”
“Ambalaža je poslednja i najbolja šansa da se proda proizvod.
OBLIK I PAKOVANJE ROBE

 Oblik robe:
 Roba bez oblika;
 Praškasta roba;
 Pastozna roba;
 Roba stabilnog oblika.

 Pakovanje robe:
 priprema ambalaže za pakovanje;
 odmeravanje robe i punjenje ambalaže;,
 zatvaranje ambalaže;
 završne radne operacije.

 Treba razlikovati pakovanje kao tehnološki proces

od elementa pakovanja – ambalaže.

 Ambalaža mora biti usklađena:

 sa vrstom robe;
 sa osobinama materijala robe;
 sa pojavnim oblicima robe.
2. PODELA AMBALAŽE
Podela ambalaže prema materijalu

 Ambalažni materijal je najvažniji element u kreiranju

ambalaže. Od ambalažnog materijala zavise:
 izbor tehnologije za proizvodnju ambalaže;
 kvalitet, izgled, oblik i namena ambalaže;
 način upotrebe i cena same ambalaže.
 Ambalažni materijal mora biti otporan na:
 mehanička naprezanja;
 biološki osetljive robe;
 optički uticaj;
 termičke varijacije;
 na promenu vlažnosti;
 na delovanje vazduha;
 koroziju;
 promenu mirisa;
 robe opasne za okolinu.
2.2. Opšti ambalažni materijali
 Drvo
 transportna ambalaža,
 velike prostorne mase;
 higroskopnosti;
 celulozna vlakanca.
 Papir, karton, ravna i talasasta
lepenka
 prodajna, zbirna i transportna
ambalaža
 od vlaknastih materijala.
 Metalni ambalažni materijali
 gvožđe, aluminijum, kalaj, hrom,
cink, olovo.
 velika mehanička čvrstoća;
 dobra toplotna provodljivost;
 korozivnost; toksičnost.
 Polimerni materijali
 materijali na bazi celuloze;
acetat celuloye
 polietilen (PE); polipropilen (PP);
polivinilhlorid (PVC); polistiren (PS);
polietilenteraftalat (PET); polikarbonati
(PC); poliuretani (PUR);
 biorazgradljivi polimeri.
 Staklo
 prozirno, hemijske otporno, biološki
neaktivno;
 tehničko staklo;
 natrijumsko staklo- olovno staklo –
aluminijumsko staklo.
 Kompozitni materijali
 Strukturu kompozita čine:
 matrica - osnove (metal,
polimer...);
 ojačivač - (čestice, vlakna);
 vezujuća sredstva (adhezivi,
katalizatori, inicijatori).
 Laminati (višeslojni materijali)
 kombinovani materijali od
folija.
 Od navedenih opštih ambalažnih materijala za izradu
ambalaže od papira, kartona, ravne i talasaste
lepenke najviše se koriste:
 celulozni vlaknasti materijali;
(papir, karton, lepenka, talasasta lepenka);
 polimerni materijali;
 laminati.

Ovi materijali su dovoljno stabilni, pogodni za grafičku

obradu, ne zagađuju životnu sredinu i mogu se
reciklurati
 Uporedni pregled osobina nekih materijala

Osobina Vlaknasti pl. metali staklo

mat. mase
Mogućnost grafičke obrade odlična osrednja osrednja osrednja

Hemijska otpornost dobra dobra mala odlična

Krtost (lomljivost) osrednja mala mala jako

izražena
Tvrdoća mala osrednja osrednja velika

Propustljivost za tečnosti velika nepropustlj. nepropustlj. nepropustlj.

Propustljivost za gasove i pare, velika selektivna nepropustlj. nepropustlj.

mikroorganizme
Propustljivost za sunč. svetlost velika različita mala velika

Gustina rel. mala mala različita velika

Otpornost na povišenim osrednja slaba velika velika

temperaturama
3. FUNKCIJA
AMBALAŽE
 Zaštitna funkcija ambalaže
Procesima distribucije i manipulacije, ambalaža i roba su izloženi mehaničkim
naprezanjima, delovanju klimatskih elemenata, mikroorganizama, insektima i
glodarima.
 Dobro realizovana ambalaža zaštitnom funkcijom štiti robu od bilo kojeg
spoljašnjeg uticaja koji bi mogao uzrokovati fizičke, hemijske ili mikrobiološke
promene robe.

Zaštita od mehaničkih naprezanja

Mehanička naprezanja rezultat su delovanja mehaničkih sila kojima su roba i
ambalaža izložene.
Elementima unutrašnje zašite smanjujemo ovaj rizik.
 Elementi unutrašnje zaštite od talasastog kartona

 Sastavljeni elementi za zaštitu.

Poseduju ulegnuće-šupljinu u koju se
predmet stavlja.

 Šuplji elementi.
Šuplji elastični elementi za dno ambalaže.
 Puni elementi.
Koriste se za pakovanje teških ili osetljivih
predmeta.

 Savijeni (naborani ) elementi).

Funkcija nabora je bočna zaštita robe.
Elemente koristimo za pakovanje lakših predmeta.

 Elementi za zaštitu ćoškova.

Oblika slova L, dobijeni elementi poseduje veliki
otpor na pritisak slaganja i postavljaju se u ćoškove.
 Podmetači.
Postavljaju se horizontalno:
na dno ambalaže ili između redova.
Odvajaju proizvode i smanjuju trenje.

 Užljebljene pregrade.
Koriste se za odvajanje i učvršćivanje robe.
Ublažavaju bočni pritisak i trenje robe u ambalaži.

 Predlošci.
Sadrže u sebi udubljenja u kojima se smeštaju
predmeti, odvajaju proizvode i smanjuju
trenje.
3. FUNKCIJA AMBALAŽE

 Elementi unutrašnje zaštite od talasastog kartona

 Poliuretani (PUR).
Upotrebljava se za pakovanje robe osjetljive na mehanička
naprezanja (penasti PUR čvrsto obuhvata predmet čime ga
povezuje ga sa samom ambalažom).

 Polistiren (PS). — Polistiren (stiropol) u penastom

ekspandiranom tipu koristi se za izradu
zaštitnih uložaka .
Oblik ambalaže - mora biti usklađen sa osobinama robe, njenim oblikom
i ambalažnim materijalom (tehnološkim karakteristikama materijala).
 ZAKLJUČAK

Savremeno tržište je jako promenljivo i nestabilno. Raditi u ovim uslovima

znači stalno se prilagođavati potrebama kupaca i praviti finalne proizvode
koji će uvek na novi način zadovoljavati potrebe kupaca. Potrebno je na vreme
predvideti promenu ponašanja kod kupaca, a takođe obezbediti da se preduzeće
jako brzo može prilagoditi novim zahtevima kupaca. Preduzeće koje je tromo i
sporo se prilagođava promenama na tržištu propada.
Savremeni je trend da kupci žele da proizvodi budu dostupni tamo gde ih
oni žele i u količinama koje žele da kupe u tom momentu. Takođe, kupci žele
proizvode koji lepo izgledaju, koji su lepo upakovani, a takođe i proizvode sa
kojima se lako manipuliše.
Ni najbolji proizvod koji je loše i nepraktično upakovan i nije na
raspolaganju uvek kada ga kupci požele neće se prodati. Ne sme se dozvoliti
promena kvaliteta proizvoda, njegovo kvarenje ili lomljenje prilikom stajanja u
skladištu, manipulacije ili transporta zbog nekvalitetne ambalaže. Kupac u
velikoj meri ceni kvalitet proizvoda po njegovom izgledu, a tek posle, pri
njegovoj upotrebi, po njegovom kvalitetu. Iz ovih razloga neophodno je da se
velika pažnja posveti pakovanju, skladištenju i distribuciji proizvoda.
 LITERATURA

1. dr Danijela Jašin, Ambalaža i sistemi za pakovanje (VTŠ Zrenjanin)

2. dr Dragan Cvetković, dr Dragan Marković, Osnovi grafičkog dizajna, Univerzitet Singidunum,

2009.
3. dr Dragan Cvetković, dr Dragan Marković, Dizajn Pakovanja,
Univerzitet Singidunum, 2010.
4. Grupa autora, Special Packaging, The Pepin Press/Agile
Rabbit Editions, 2007.
5. dipl. ing Vladimir Konstantinović, Tehnologija grafičke dorade I i II,
Zavod za udžbenike i nastavna sredsva, Beograd, 1993. 1997. i 2004.
6. dr. sc. Nataša Stipanelov Vrandečić, izv. prof., Ambalaža
7. Korisni sajtovi
http://www.packagedesignmag.com/
http://ocw.mit.edu/index.htm
http://bestinpackaging.wordpress.com/
http://www.tetrapak.com/about_tetra_pak/pages/defau
lt.aspx
http://adage.com/article/cmo-strategy/weak-package-
design-a-costlier-problem/139824