ПРОБЛЕМ БИОЕТИКЕ

АУТОР: САША ПАВЛОВИЋ, КАТИХЕТА

 ШТА ЈЕ ТО БИОЕТИКА И ЧИМЕ СЕ ОНА
БАВИ?
Биоетика (од грч. речи биос – βιος = што значи живот, и етхос-εθος = што значи понашање,
обичај.
Научна дисциплина и филозофско размишљање о људском животу, рађању, развоју човека,
зрелости, старости, болести и смрти.

Специфичан хришћански допринос састоји се у утврђивању односа између етичког и

онтолошког приступа биоетици: оног који се тиче исправног или неисправног поступања
људи и другог који се односи на саме темељне вредности и основе човековог постојања.
Биоетичке теме су:
• настанак и рађање човека (вештачка оплодња, контрацепција, стерилизација),

• генетика (геном, клонирање, трансплантација, матичне ћелије, болести

зависности, полност)

• питања људског ембриона (побачај, пренатална дијагностика, абортус, сурогат

родитељство, експерименти над ембрионима),

• старост (еутаназија, палијативна медицина, бол)

• смрт (самоубиство, смртна казна, одбрана у рату, убиство).

 БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ*
• Наркоманија – дрога се сматра некаквим трендом посебно када се тинејџери угледају на
своје идоле који проповедају хедонизам а понеки се од њих и отворено залажу за
легализацију "лаких" дрога

,,Кафана је моја судбина“

• Алкохолизам

• Сајберманија – зависност од интернета – фејсбук, инстаграм...

* Настају као последица стресног начина живота, социјалне беде, неизвесности и у неким
случајевима су последица разарања породице. Болести зависности нападају цело биће човека
уништавајући притом моралну слободу и духовно напредовање.
• Од Цркве се осуђује свако коришћење опојних стимуланса и супстанци у било коју другу
сврху - осим у циљу успоставе здравља или умањивања бола у болести када бивају прописана
од стране лекара.

• Човек у дубини своје душе мора да постане свестан да мора да дела, да слободно одбаци
страсти, мисли и дела а благодат Божија ће му помоћи да на том путу и успе . Тачније,
модерним језиком речено, својим вољним хтењем човек мора донети одлуку о самом себи и
стварати себе. Наравно, треба указати да на путу обожења помаже Тајински живот и молитве
Цркве. Са друге стране, од помоћи нам могу послужити примери светитеља али и личности
као икона моралног понашања, вере и снаге воље. Од Цркве увек мора да долази иницијатива
за добра дела.
 ЕУТАНАЗИЈА
• Εὐθανασία – euthanasia = добра смрт: εὖ - eu - добра – θάνατος – thanatos = смрт

• Поборници еутаназије држе до тога да пацијент има право, па и моралну обавезу да прекрати
свој живот када се сматра да он није "достојан живљења.“

• Први заговорник еутаназије Томас Мор, касније и Френсис Бекон, Дејвид Хјум, Џон Стјуарт
Мил, док је у одбрану одржавања живота стао Имануел Кант који је сматрао да "човек не може
имати моћ да располаже својим животом ".
• Црква одбацује еутаназију, гледајући на такав чин који је остварен од стране пацијента као
на форму самоубиства, и на форму убиства од стране сарадника.

• Црква се моли и брине да наш живот буде "безболан, непостидан, миран ...«

• Црква је одувек придавала патњи позитивну вредност коју овај свет не може разумети,
сматрајући да је то на неки начин вид мучеништва (или сарадник у спасењу) којом болесник
посведочава своју веру, док у исто време осуђује намерно наношење бола и непотребне вољне
патње као неморалне.

• Православна Црква учи да је дужност породице и лекара да учине лекарски третман

пацијенту што подношљивијим, да му омогуће да може испољити стрпљење, храброст,
покајање и молитву.
 АБОРТУС
Линк за филм (најбоље
“ЖИВИ”)
http://abortus.rs/filmovi/
• Да ли су заговорници абортуса чули о траумама мајке након извршеног абортуса? Пост-абортни
синдром, који је доживео велики број жена (нека истраживања наводе и до 90% случајева жена
које су извршиле абортус) укључује следеће појаве: депресија, анксиозност, акутно осећање
кривице, губитак сексуалног општења, психичке трауме, суицидне аспирације и хоспитализацију
ради психијатријског третмана .

• „Пре него што те саздах у утроби, знах те; и пре него што ти изиђе из утробе, посветих те”, рекао је
Господ пророку Јеремији (1,5–6)

• „Јер си ти створио што је у мени, саставио си ме у утроби матере моје. Ниједна се кост моја није
сакрила од тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској… Заметак мој видеше очи
твоје” (Пс. 139,13 и 15 – 16).

• Црква осуђује абортус зато што се противи шестој заповести: Не убиј! Једини уступак постоји у
случају ако је мајци озбиљно угрожен живот услед плода.
Контрацепција као абортивно дејство - нека од контрацептивних средстава фактички имају
абортивно дејство, које вештачки прекида живот ембриона у једној од најранијих фаза. Због
тога за њихову примену важе ставови који се односе на абортус.
 ВЕШТАЧКА ИЛИ ВАНТЕЛЕСНА ОПЛОДЊА

• Заснива се на идеји људског управљања ембрионалном грађом, у циљу решавања проблема

одређених врста стерилитета мушкарца или жене (неспособности природног зачећа).

• Постоје методе оплођавања семеном даваоца или мужа и методе вантелесне оплодње и усађивања
ембриона у материцу жене.

• У свету се постепено формира однос према човековом животу као према производу који може да се
бира у складу са сопственим склоностима и којим се може располагати исто као и материјалним
вредностима.
• Православна Црква изражава веру у то да је рађање деце жељени плод законитог брака,
али није његов једини циљ.

• Црква не може сматрати морално оправданима методе за рађање деце који нису у складу
са замислима Творца живота. Ако муж или жена нису способни за зачеће детета и ако им
терапеутски и хируршки методи лечења неплодности не помажу, они треба смирено да
прихвате своју бездетност као посебан призив.

• „Сурогатно материнство” - противприродно је и морално недопустиво - метод доводи до

рушења дубоке емотивне и духовне блискости која се успоставља између мајке и детета
већ за време трудноће.
• Са православнога становишта, морално су недопустиве и све врсте вантелесне оплодње,
које подразумевају припремање, чување и намерно уништавање „сувишних” ембриона
 КЛОНИРАЊЕ
• Клонирање (процес прављења идентичне копије) је ужа област ''генетског инжењеринга'', чији
је задатак да омогући настанак живота са особинама већег квалитета.
• Помоћу резултата истраживања у генетици научници покушавају да утичу на квалитет
људског живота.
• Процес клонирања датира из раних 60-их година двадесетог века када је клонирана прва
животиња на свету. Он се кроз историју доста брзо развијао - 1996. годне у Шкотској је
клониран први сисар – овца Доли, а познати су експерименти и на псима, коњима , мишевима
итд.
До данас, људски клон никад није рођен али су 2008. године научници створили пет људских
ембриона. Одмах након тога су и уништени.
• Свако људско биће је јединствена и непоновљива личност, створена по Божјем лику. Немогуће
је да људи путем технолошких поступака (инжењеринга) произведу учинке божанске творачке
силе.

• Црква као противник овог истраживања тврди да је оваква пракса директан пут у
репродуктивно клонирање и да суштински унижава и умањује вредност људских бића.

• Oнo што је такође веома важно јесте и питање сличности клона и оригинала. Познато нам је да
једну особу чине личност, ставови, интелигенција што зависи од генетике, али и од средине. За
раст и развој сваке јединке неопходан је фактор окружења у ком је особа одрасла, пријатељ,
родитељи.
 ТРАНСПЛАНТАЦИЈА
• Технологија пресађивања телесних органа из једног људског бића у друго назива се
трансплантација.

• У те сврхе се користе органи живих или недавно умрлих особа са одређеном документарном
потврдом њиховог пристанка на то (завештањем).

• Услед повећања потреба за трансплантацијом органа стварају се и предуслови за трговину

деловима људског тела, што угрожава живот и здравље људи.
• Црква сматра да се органи човековог тела не могу сматрати објектима куповине и продаје.

• Неприхватљиво је скраћивање живота једног човека, као и одустајање од поступака који

одржавају живот, ради продужавања живота другог човека.

• Пресађивање органа живог даваоца може се заснивати само на добровољном

самопожртвовању ради спасавања живота другог човека. У том случају, сагласност за
експлантацију (одстрањење органа) постаје чин испољавања љубави и саосећања.
Биоетика не може све. Можда чак не може ни много и било би потпуно погрешно имати од ње
таква очекивања. Међутим, биоетика нас својом методологијом може учити да постоји и
другачији поглед, понекад и супротан.

! Можда је бављење биоетиком куповање

времена, док не будемо имали
универзалне научне одговоре на кључна
питања.

„Све су Дрине овог свијета криве; никада се оне неће моћи све ни
потпуно исправити; никада не смијемо престати да их исправљамо“.
И. Андрић