Monitoring površinskih voda

na osnovu algi O-IB6-16

1. predavanje

dr Gordana Subakov-Simić
Cilj predmeta

 upoznavanje sa osnovnim biološkim

metodama u monitoringu površinskih voda na
osnovu algi
Teorijska nastava

 uvod
 šta je monitoring
 kako se obavlja monitoring i sa kojim ciljem
 uloga algi u monitoringu
 metode
Organizacija predmeta

 3 ESPB boda
 aktivnnost - predavanja i vežbe 10 bodova
 dijatomni indeksi 30 bodova
 saprobni indeksi 20 bodova
 pregled sveske 10 bodova
 test / pismeni ispit 30 bodova
Potreban materijal

 sveska, grafitna olovka, kalkulator, lepak

Termini (sreda od 14 do 17) Sala 53 FF.
 10. novembar – Uvodno predavanje
 17. novembar – Predavanje – metode
 24. novembar – dijatomni indeksi – obrada
 01. decembar – zajednička obrada DI
 08. decembar – saprobiološka analiza
 15. decembar – monitoring akumulacija za
vodosnabdevanje
 22. decembar – pregled sveske
 29. decembar - polaganje testa
Monitoring površinskih voda na osnovu
algi
 Okvirna Direktiva Evropske Unije o vodama
(2000/60/EC)
 ona reguliše:
 uspešno upravljanje životnom sredinom
 cilj – postizanje “dobrog statusa” svih voda
 statusa površinskih voda (hemijski i ekološki status)
 statusa podzemnih voda (hemijski i kvantitativni status)
Površinske vode

 prema kvalitetu (nemodifikovane vode) se

dele na:
 odličan (visok), dobar, osrednji
 reke, jezera, prelazne i priobalne vode
 kod izraženo modifikovanih (veštačkih)
vodnih tela, klafikacija se vrši na osnovu
ekološkog potencijala na:
 maksimalan, dobar i osrednji
Ekološki status

Obuhvata sledeće elemente:

 biološke

 hidromorfološke

 hemijske

 fizičko-hemijske
Dobar status voda

 se postiže samo ako su i ekološki i hemijski

parametri ocenjeni sa ocenom dobar.
 ako imaju status odličan – onda se za
vodotok može reći da predstavlja sredinu još
uvek nenarušenu ljudskim aktivnostima
Značaj Direktive

 svi već postojeći zakoni sada su obuhvaćeni

jednim zakonom
 usvajanje direktive je preduslov za ulazak u
EU
 direktiva rešava sve probleme vezane za
vodu
 ona je priručnik kako treba gazdovati vodama
u skladu sa održivim razvojem
 direktiva reguliše upotrebu vode
 sprečava zagađenje
 štiti sve vodotokove
 omogućuje poštovanje međunarodnih
obaveza vezanih za prisustvo toksičnih
supstanci u vodi
Direktiva obuhvata 20 poddirektiva i
odluka
 one se odnose na kvalitet vode:
 za piće
 kvalitet površinskih voda za vodosnabdevanje
 za uzgoj školjki
 za uzgoj riba
 za kupanje (rekreaciju)
 maksimalno dozvoljene koncentracije
opasnih supstanci
 o tretmanu komunalnih otpadnih voda
 o emisiji nitrata
 glavni cilja Direktive je očuvanje ekološkog
statusa
 za utvrđivanje ekološkog stanja Direktiva
daje listu obaveznih organizama koji se
moraju uzeti u obzir (reke i jezera):
 fitoplankton
 fitobentos
 makrofite
 makrozoobentos
 riblja fauna
Monitoring na osnovu algi

 obuhvata dve grupe metoda koje se koriste u

Direktivi
 za određivanje ekološkog (biološkog
kvaliteta) statusa jezera koristi se:
 kvalitativni i kvantitativni sastav i biomasa
fitoplanktona
 za određivanje ekološkog (biološkog
kvaliteta) statusa reka:
 kvalitativni i kvantitativni sastav fitobentosa
Fitoplankton reka, jezera i prelaznih
voda

Odličan status Dobar status Osrednji status

Kvalitativni i Neznatne promene Poremećaji u sastavu i

kvantitativni sastav i kvalitativnog i biomasi fitoplanktona.
pojava cvetanja kvantitativnog sastava Uočljiv porast
odgovaraju uslovima fitoplanktona u odnosu intenziteta i učestalosti
za taj ekosistem. na idealne uslove za svetanja vode. Vodeni
Biomasa fitoplanktona taj eko-tip. Neznatan cvet se zadržava i
ni u najmanjoj meri ne porast intenziteta i tokom dužih
doprinosi povećanju učestalosti cvetanja vremenskih perioda,
providnosti vode posebno tokom leta.
Fitobentos reka i jezera
Odličan status Dobar status Osrednji status

Kvalitativni i Neznatne promene Uočljive razlike u

kvantitativni sastav kvalitativnog i kvalitativnom i
fitobentosa u kvantitativnog sastava kvantitativnom sastavu
potpunosti odgovara fitobentosa u odnosu fitobenotsa u odnosu
uslovima za taj na idealne uslove za na uslove za taj eko-
nepormenjeni taj eko-tip. Zajednica tip. Zajednice
ekosistem fitobentosa nije fitobentosa mogu u
pogođena potpunosti izostati i biti
antropogeno zamenjene
uzrokovanom pojavom antropogeno
bakterijskih naslaga uzrokovanom pojavom
bakterijskih naslaga
Monitoring i klasifikacija
 pošto se utvrde referentni uslovi i odrede
granice između pojedinih klasa ekološkog
statusa (visok, dobar, osrednji)
 sledi monitoring kvaliteta voda
 ekološki
 hemijski
 hidrološki aspekt
 vrši se odabir indikatora iz svakog elementa
kvaliteta i porede se sa referentnim uslovima
 koriste se standardne metode
Klasifikacija evropskih voda

 sve vode prema ekološkom statusu biće

predstavljeni u formi mape:
 odličan – plavo
 dobar – zeleno
 osrednji – žuto
 loš – narandžasto
 veoma loš – crveno
 crne tačke će ukazivati na prekoračenje
evropskih MDK polutanata
Veštački i veoma izmenjeni akvatični
ekosistemi
 veliki hidrotehnički zahvati (brane i
hidroakumulacije)
 oni ne mogu dobiti ocenu “dobar” za ekološki
status
 Čalni EU moraju da restauriraju sve veoma
izmenjene ili veštačke akvatične sisteme do
kategorije “dobar ekološki potencijal”
 za mapiranje se koriste iste boje samo sa
svetlo sivim prugama
Hvla na pažnji