PAMĆENJE I

ZABORAVLJANJE
 Proces pamćenja - određenje
 Ako se pođe od definicije učenja u kojoj se ono određuje
kao proces menjanja ponašanja, pamćenje bi odredili kao
trajanje promena nastalih učenjem, a zaboravljanje kao
gubljenje tih promena.
 Pamćenje je mogućnost usvajanja, zadržavanja i korišćenja
informacija
 Pamćenje je kompleksan proces koji obuhvata tri funkcije:
 Retencija – zadržavanje utisaka
 Reprodukcija – obnavljanje onoga što je ranije naučeno
 Rekognicija – prepoznavanje ranije naučenog, ali bez
mogućnosti samostalne reprodukcije
 Metode ispitivanja pamćenja
 Metoda uštede – ispitanik uči neko gradivo do potpune
naučenosti; posle izvesnog vremena ponovo uči isto
gradivo; razlika između broja ponavljanja u prvom i drugom
učenju predstavlja uštedu i pokazuje koliko je od prethodno
učenog materijala zadržano;
 Metoda reprodukcije – subjekt uči gradivo do određenog
kriterijuma naučenosti, a posle izvesnog vremena se
određuje količina zadržanog na osnovu samostalne
reprodukcije;
 Metoda rekonstrukcije – ispituje pamćenje odnosa između
informacija u nekom nizu;
 Metoda rekognicije – subjekt uči izvestan broj podataka,
koji se posle nekog vremena dobiju pomešani sa nekim
drugim podacima; zadatak je prepoznati one podatke koji
pripadaju prvoj listi
 Pojave uočene u ispitivanju pamćenja
 Efekat novosti – pri neposrednom ispitivanju pamćenja
pokazuje se da se najbolje pamte zadnje čestice
(informacije sa kraja niza).
 Efekat prvenstva – važi i za neposredno i za odloženo
ispitivanje pamćenja; pored čestica sa kraja niza isto tako
dobro se pamte i čestice sa početka niza, a najslabije one
koje se nalaze u sredini niza.
 Restorfov efekat – u nizu podataka preceptivno uočljive
čestice se bolje pamte, ali i nekoliko čestica koje su date
neposredno pre i neposredno posle perceptivno uočljive
čestice.

kos crv trn pas crn nos som

 Tri faze pamćenja u pohrani informacija

pronalaženje

Inf. Senzorno Kratkoročno Dugoročno

pamćenje pamćenje pamćenje

PAŽNJA
Ponavljanje, kodiranje

(reprodukcija)
 Senzorna memorija
 Privremeno skladištenje senzornih informacija
 Kapacitet: veliki
 Trajanje: vrlo ograničeno - oko pola sekunde (za
vizuelne utiske): oko 2 sekunde za auditivne utiske

Senzorna Kratkoročna Dugoročna

memorija memorija memorija

Pažnja kodiranje
 Kratkoročna memorija
 Kratko skladištenje informacija koje se trenutno
koriste
 Kapacitet: ograničen (7+/-2 elementa)
 Trajanje: manje od 20 sekundi

Senzorna Kratkoročna Dugoročna

memorija memorija memorija

Pažnja kodiranje
 Dugoročna memorija
 Relativno trajno skladištenje informacija
 Kapacitet: Neograničen (???)
 Trajanje: Dugo ili permanentno (???)

Senzorna Kratkoročna Dugoročna

memorija memorija memorija

Pažnja kodiranje
Vrste dugoročnog pamćenja
 S obzirom na vrstu informacije: motorno i
verbalno;
 S obzirom na senzorni modalitet iz koga
potiču informacije: vizuelno, auditivno,
mirisno, okusno, dodirno;
 S obzirom na to da li se namerno nečega
želimo dosetiti ili ne: eksplicitno i implicitno
pamćenje
...
...Vrste dugoročnog pamćenja
 Blic pamćenje – izuzetno dobro pamćenje
detalja neposredno pre, za vreme i nakon
iznenađujućeg događaja koji ima važne
posledice za pojedinca i/ili naciiju.
 Deklarativno pamćenje – odnosi se na
znanje informacija
 Proceduralno pamćenje – odnosi se na
znanje o tome kako nešto učiniti
Podela deklarativnog pamćenja
Epizodičko Semantičko
pamćenje pamćenje
Tip informacije Specifični događaji, Opšte znanje,
objekti, ljudi činjenice o svetu

Tip organizacije Hronološka ili U shemama ili

informacija spacijalna organizacija kategorijama

Izvor informacije Lično iskustvo Apstrakcija iz

ponovljenog iskustva
ili generalizacije
drugih
Usmerenost na Subjektivna realnost; Objektivna realnost;
vlastito ja svet
 ZABORAVLJANJE
 Pojava suprotna 120
pamćenju
 Ebinghausova krivulja 100

toka zaboravljanja –
80
zaboravljanje je
najbrže odmah nakon 60
učenja, a kako vreme
dalje protiče 40
zaboravljanje je sve
sporije i sporije 20

0
 Faktori koji utiču na zaboravljanje
 Priroda informacija – smisao gradiva, vrsta
informacije (motorna ili verbalna), dužina i
obimnost gradiva;
 Metode učenja – vremenski koncentrisano ili
vremenski raspodeljeno učenje; preterano
učenje
 Kontekst u kome se dešava dosećanje –
ukoliko je situacija dosećanja sličnija situaciji u
kojoj su informacije učene dosećanje je
uspešnije;
 Emocionalni faktori – bolje se pamte
emocionalno obojeni sadržaji; pojava
“pamećenje usklađeno sa raspoloženjem”.
Emocionalni faktori i pamćenje
 Povezanost emocija i pamćenja je vrlo
složena i obično se govori o dve različite
pojave:
 “state-dependent memory” – zavisnost
pamćenja od emocionalnog stanja odnosi se
na pojavu da je dosećanje bolje kada se
ponovo nađemo u istom emocionalnom stanju
u kome smo materijal usvojili
 Podudarnost raspoloženja – odnosi se na
pojavu da se bolje pamti materijal koji je iste
afektivne obojenosti kao i raspoloženje u
kome se nalazimo u trenutku učenja
 Uzroci zaboravljanja
 Psihoanalitičko objašnjenje – “optimizam
pamćenja” i represija negativno emocionalno
obojenih događaja
 Hipoteza o večitosti pamćenja
 Teorija neupotrebe
 Fiziološka teorija neupotrebe
 Teorija interferencije (aktivnog zaboravljanja)
Teorija aktivnog zaboravljanja
 Količina zaboravljenog u budnom stanju i spavanju –
rezultati jednog eksperimenta:
1 čas 2 časa 4 časa 8 časova
Budno stanje 46% 31% 22% 9%
Spavanje 70% 54% 55% 56%

 Uzrok zaboravljanja je u interferenciji ranije i

novousvojenih informacija:
 Proaktivna inhibicija – pojava da ranije usvojene
informacije interferiraju, ometaju usvajanje novih
(kočenje unapred)
 Retroaktivna inhibicija – pojava da kasnije usvojene
informacije ometaju reprodukciju ranije naučenih
(kočenje unazad)
Veličina retroaktivne inhibicije zavisi od:
 Vremenskog razmaka između učenja dva
gradiva;
 Stepena sličnosti dva gradiva;
 Stepena naučenosti dva gradiva
 Razumevanja smisla gradiva
 Kvalitativne promene u pamćenju
 Pored kvantitativnih promena (smanjenje količine
informacija) u toku retencije dolazi i do
kvalitativnih promena u zapamćenom materijalu;
 Prvi ih ispitivao Bartlet metodama ponovljene i
serijske reprodukcije;
 U osnovi kvalitativnih promena u pamćenju
nalaze se dva procesa:
 Proces racionalizacije – davanje smisla onome
što se čini besmisleno ili nedovoljno smisleno
 Proces asimilacije – uklapanje novih informacija
u postojeće kognitivne šeme i njihovo menjanje
prema osobenostima postojećih kognitivnih šema
Proširena literatura o pamćenju
 Zarevski, Predrag: Psihologija pamćenja i
učenja, Naklada “Slap”, Jastrebarsko, 2002.
 Pečjak, Vid: Psihologija saznanja, “Svjetlost”,
Sarajevo