Романтизам у српској

књижевности
 Одлике романтизма
 Књиж. епоха која се у Европи јавља крајем 18. и поч. 19. века и траје до средине 19. века. У
Србији се за почетак зрелог романтизма узима година победе Вукове реформе (1847).
 Јавља се као супротност класицизму и рационализму (просвећености).
 Насупрот разума, истиче се ирационализам, емоције и мистичност.
 Хиперболизација осећања. Истицање песничког ја
 Насупрот хармоничности, истиче се фрагментарност, нецеловитост.
 Веровање у апсолутну слободу песничког стваралаштва – Песници су непризнати
законодавци света (Шели)
 Одбацивање класицистичких правила о три драмска јединства.
 Мешање стилских средстава и жанровских одлика.
 Лирика је основни/најзаступљенији књижевни род
 Честе хибридне жанровске врсте – епско-лирске песме, роман у стиховима
 Weltschmerz – чамотиња, сплин, светски бол, меланхолија као основно осећање;
 Љубав према драгој и љубав према отаџбини
 Трагање за тајанственим, мистичним; удео зле коби, фантастичног... романтичарски јунак,
мотив мртве драге
Представници

 Европски романтизам: Ф. Хелдерлин, Новалис, Е.

Хофман, Ј. В. Гете (Немачка); С. Вордсворт, С.
Колриџ, П. С. Шели, Џ. Бајрон (Енглеска); Е. А. По
(Америка), А. де Ламартин, Р. Шатобријан, В. Иго
(Француска), А. Пушкин, М. Ј. Љермонтов (Русија);
А. Мицкијевич (Пољска), Ш. Петефи (Мађарска)...

 Српски романтизам: Вук С. Караџић, П. П. Његош,

Бранко Радичевић, Ђура Јакшић, Јован Јовановић
Змај, Лаза Костић...
Српски романтизам – културно-друштвени контекст

 После револуције 1848. Срби у Аустрији добијају националну самоуправу –

Српска Војводина. Строга цензура у обе Србије.
 Нови Сад („српска Атина“) – центар културне активности све до 70-тих
година.
 1864. „Матица српска“ прелази из Пеште у Нови Сад;
 Књижевни листови: Даница, Јавор, Матица
 Утицај немачког романтизма
 Народна књижевност као узор
 Снага омладине: 1866. савез „Младог Српства“ → „Уједињена омладина
српска“
 Враћање националном; доба полета и заноса
Фазе српског романтизма
 Предроматизам (отприлике од 1810. до 1847.) – прва фаза срп. романтизма,
односно његова херојско-патријархална, фолклорна фаза. Обједињује их
изразити народни дух.
- Дело Вука Караџића, његова реформа језика и рад на записивању српске
усмене књижевности.
- Петар Петровић Његош (1813-1851) – Луча Микрокозма, Горски вијенац, Лажни
цар Шћепан мали
 Развијени романтизам → 1847. до 1868.
- Бранко Радичевић
- Ђура Јакшић
- Јован Јовановић Змај
- Лаза Костић
Бранко Радичевић (1824-1853)
 Рођен у Славонском Броду, али нераскидиво везан за Сремске Карловце
(школовање).
 Несвршен студент права и медицине (Беч).
 Пресудан утицај Вука К.; улазак у Вуков бечки књижевни круг.
 За живота обајвио две збирке песама: Песме I (1847), Песме II (1851), a трећа
збирка штампана је постхумно (1862).
 Наративност у песмама, велики утицај народне поезије (Девојка на студенцу,
Путник на уранку, Враголије).
 Ђачки растанак - лирски спев (737 стихова). Опевано растајање од ђачког
живота, али и од завичаја; карловачки предели од Дунава до Стражилова;
родољубива осећања, присећања на славне историјских јунака...
 Туга и опомена – испевана у јампском једанаестерцу до половине, а потом у
несиметричном десетерцу. У основи поеме дата је банална љубавна фабула о
двоје драгих који се растају: он одлази у другу покрајину, ту заборавља драгу, а
кда се врати у завичај, не затиче је међу живима.
Ђура Јакшић (1832-1878)

 Рођен у Српској Црњи, у свештеничкој породици. Учествује у револуцији 1848. год.

 Сликар, песник, приповедач и драмски писац. Изразит бунтовник, живот му је био
испуњен немиром, лутањима, прогонима. Боем
 Објавио је једну књигу песама и три драме: Сеобра Србаља, Јелисавета и
Станоје Главаш.
 Дубоко лично незадовољство животом спојено је с типично романтичарским
сукобом између снажне усамљене личности и средине у којој она живи.
 Пркос и претња су честа осећања у Јакшићевој поезији, али уз њих ту су и
анксиозност, туга, очајање, потреба за људском топлином, додиром, љубављу.
 Најпознатије песме: Отаџбина, На Липару, Ноћ у Горњаку, Отац и син...
Јован Јовановић Змај (1833-1904)
 Рођен у Новом Саду; лекар по професији; трагична породична судбина
– умире му жена Ружа и четворо деце.
 Цео живот посветио књижевном раду.
 Најпознатији као песник – од дитирамба и елегија, до родољубивих и
сатиричних песама. Песничке збирке: Источни бисер (1861), Ђулићи
(1864), Ђулићи увеоци (1882), Певанија (1882), Друга Певанија (1896),
Снохватице (1895, 1900).
 Зачетник и један од највећих песника српске поезије за децу. Збирке:
Предневенче, Чика Јова српској деци, Чика Јова српској омладини
 Издавао и уређивао листове и часописе: Јавор, Змај, Жижа,
Стармали, Невен.
 Преводио Гетеа, Хајнеа, Љермонтова, Тенисона
Лаза Костић (1841-1910)
 Рођен у Ковиљу крај Новог Сада. Стекао докорат права у Пешти.
 Песник, драмски писац, филозоф, преводилац (преводио Шекспира),
књиж. и позоришни критичар.
 Најмлађи, најзначајнији и најобразованији песник српског романтизма.
Зачетник наше модерне поезије („Спомен на Руварца“). Хваљен и
оспораван.
 Врло је иновативан: експериментисао је изразом, правио звучен игре,
каламбуре, неологизме, а приближавао се и слободном стиху.
 Познат по ексцентричном понашању и жељи да буде другачији од осталих,
аутентичан и оригиналан.
 Дела: Песме (1873, 1874, 1909); Драме: Максим Црнојевић (1866), Пера
Сегединац (1882), Гордана (1890). Студија О Јовану Ј. Змају, Основа
лепоте у свету..., Критички увод у општу филозофију
 Santa Maria della Salute је једна од најлепших песама српске поезије.
Сматра се Костићевом лабудовом песмом. Љубав према Ленки Дунђерски