Professional Documents
Culture Documents
Roboti
Roboti
раду
Индустријски робот
• Индустријски робот је
систем робота који се
користи за производњу.
• Они су аутоматизовани,
програмибилни и
способни да се крећу по
три или више оси слободе
НАСТАНАК РОБОТА
• Назив робот се први пут јавља у 20. веку -
Овај назив увео је чешки књижевник
Карел Чапек 1921. године у својој драми
„Р.У.Р.“ , у којој су описана бића слична
људима, али без емоција
• Израз робот долази од чешке речи
„робота“, што значи тежак, присилан рад
• Године 1938. Вилард Полард и Харолд
Роселунд уводе механичку руку за
аутоматизовано распршивање боје у
фабрици ДеВилбис Ко Модел робота на основу
скица Леонарда де
Винчија
ПОДЕЛА РОБОТА
1. ПРЕМА СТЕПЕНУ САМОСТАЛНОСТИ
– ИНДУСТРИЈСКИ
– АУТОНОМНИ
РОБОТИ ЗА ФАРБАЊЕ
РОБОТИ ЗА МОНТАЖУ И САСТАВЉАЊЕ
НЕДОСТАЦИ РОБОТИКЕ
• Поремећаји на тржишту рада
• Опасност да би вештачка интелигенција достигла ступањ тзв. суперинтелигенције
која би била “јача” од људи у готово свим когнитивним задацима
• Забринутост због сигурности ВИ – вештачке интелигенције - иако се код
суперинтелигенције не може очекивати да може показивати емоције попут љубави
и мржње па не може бити добронамерна или злонамерна, одређени људи могли би
је програмирати тако да има разарајуће учинке
• Етички, сигурносни и правни аспекти
• Адекватан приступ заштити људских права од производа и услуга базираних на
технологијама вештачке интелигенције садржан је у Предлогу Уредбе ЕУ о
вештачкој интелигенцији.
НЕДОСТАЦИ РОБОТИКЕ
• Све веће присуство покретних паметних робота на радном месту може утицати и на
пораст ризика од несреће.
• Повреде би се догађале због директног контакта са роботом или опремом коју он
користи.
• Иако паметни роботи стално уче, и премда се чине напори да се они програмирају
за све могуће сценарије – може се десити да се понашају неочекивано.
• Радници који морају да држе корак са темпом и нивоом рада паметног ‘робота’,
могу се наћи под снажним притиском да буду ефикасни у послу.
• Ово би могло лоше да утиче на безбедност и здравље радника, а нарочито на
њихово ментално здравље.
• Више рада са роботима ће и значајно смањити контакт са колегама и социјалну
подршку, што ће такође лоше утицати на ментално здравље запослених.
ЗАКЉУЧАК
• Општи пораст обима индустријске производње и нови производни процеси убрзано
мењају свет.
• Долази до промена у учесталости и интензитету ризика и опасности, без обзира на
предузете превентивне мере и напоре да се оне смање на интегрисане и иновативне
начине.
• Развој индустрије и све већа аутоматизација и роботика наметнули су питања
безбедности, управљања психосоцијалним ризицима и етичких дебата у
разумевању значаја људског рада.
• Демографски развој и експлозија потреба потрошача, глобално загревање,
климатске промене и други еколошки проблеми почели су да мењају животну
средину, утичу на изазивање нових опасности и прогресивних еколошких аномалија.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!