-Звук–

Звуком се, народно речено, сматра осциловање честица односно

молекула ваздуха дуж правца простирања звука, али како је просечна
брзина молекула ваздуха на собној температури око 500 километара у
секунди, а његово кретање хаотично, јасно је да молекули не могу тек
тако у месту осциловати напред-назад. Такаву дефиницију звука
користимо при опису звука кроз чврсте материјале (на пример гвожђе).
За много чешћи случај свакодневнице – простирање звука кроз течности
(вода) и гасове (ваздух) рећи ћемо да је звук свако осциловање притиска
дате средине дуж правца простирања звука. С тога извором звука (у
течностима и гасовима) сматрамо сваки догађај или тело које производи
поремећаје притиска дате средине. Човек производи звук говора тако
што његове гласне жице вибрирају чиме периодно згушњавају и
разређују ваздух, односно повећавају и смањују притисак на локалном
нивоу око гласних жица. Такав поремећај путује кроз ваздух и долази до
бубне опне човека која под периодично променом притиска почиње да
осцилује што ми региструјемо као звук. На тај начин човек чује, међутим
не све звукове, већ тачно одређених фреквенција што се може објаснити
еволуцијом човека.
Током хиљада година формирања од примитивног облика до данашњег,
опстали су само они чији је доњи праг чујности био релативно низак,
односно они који су могли да региструју слабе звукове као што је
шуштање лишћа или прикрадање неке животиње. Такође, потомство су
оставили и они који су имали довољно јаке бубне опне, које нису пуцале
при јаким звуковима из природе као што је удар грома. С тога, данашњи
човек има поприлично велику скалу звука. У стању је да чује од 16Hz –
20000Hz.
Најмањи интензитет звука које људско ухо може да региструје је 10^-12
W/m^2 ,па при рачунању скале интензитета звука узимамо логаритам од
интензитета звука подељен са овим минималним интензитетом звука.
Примери: 10 dB (децибела) – шуштање лишћа, 40 dB – зујање комараца,
65 dB – разговор, 120 dB – граница бола код човека, 140 dB – мотор
млазњака, 160 dB – пуцање бубне опне код човека, 200 dB – ракета.
 Опште је познато да се животиње, на пример пси, видно узнемире пред
земљотрес. Каже се да га предосећају шестим чулом, што није истина.
Такав феномен може се објаснити скалом чујности животиња. Земљотрес
производи звук високих фреквенција које далеко превазилазе горњи
праг чујности човека, па га ми не можемо регистровати, али многе
животиње могу.
Одређене врсте животиња користе звук као средство за лов или
сналажење у простору. Примери за то су слепи мишеви који се крећу
кроз природу и лове инсекте тако што испуштају, за човека, изузетно
високе фреквенције звука који путује до објеката, инсеката одбија се од
њих и враћа назад до миша. На тај начин он одређује положај ствари око
њега. Слично, високе фреквенције звука користе још и слонови, делфини,
китови,...
 Брзина звука зависи од густине средине кроз коју се простире,
као и њене температуре. Звук се најбрже простире кроз чврсте
средине, нешто спорије кроз течности и најспорије кроз гасове.
Брзина звука у вакууму је једнака нули, јер не постоји ништа
што би могло да преноси звук. Брзина звука у ваздуху при
нормалном атмосферском притику износи око 340 метара у
секунди.
 Доплеров ефекат је феномен који се јавља када се извор звука креће.
Када се извор звука креће ка нама тада ми чујемо вишу фреквенцију од
оне коју извор производи. Важи и супротно. Када се извор звука удаљава
од нас, чујемо нижу фреквенцију. Уколико се извор звука креће брже од
брзине звука, тада долази до пробијања звучног зида.
 Пробијање звучног зида

Свако тело тежи да осцилује тачно одређеним

фреквенцијама т.ј. резонанцијама. Тело у резонанцији
производи звук и један од најпознатијих примера је
осциловање жице на гитари, виолони,...
 Осциловање жица на гитари
Један од најпознатијих експеримената са резонанцијом јесу Хладнијеве
фигуре. Састоји се из металне плоче квадратног облика на чијем центру се
налази звучник. Звучник производи звук различитих фреквенција и на тај
начин побуђује плочу која почиње да осцилује т.ј. неки њени делови. У
зависности од фреквенције неки делови плоче ће осциловати горе – доле,
а други ће мировати, што су такозвани чворови. Да бисмо лакше
визуализовали осциловање плоче, посипамо је са сољу или шећером. Со,
односно шећер скупљаће се на деловима плоче који не осцилују
формирајући фигуре. Што је већа фреквенција коју производимо, већа је и
побуђеност металне плоче, па ће она имати више чворова, а самим тим
фигуре постају све сложеније.
 357 Hz 4671 Hz 1033 Hz

Такође веома познат звучни експеримент јесте Рубенсова цев. Као што
сам назив каже, апаратура се састоји од дугачке цеви отворене на оба
краја. С једне стране цев је прикључена на запаљив гас (плин), а с друге
стране је затворена еластичном опном поред које је звучник. Цев је
читавом дужином избушена на једнаким растојањима тако да плин кроз
рупе може да излази. Звучник производи звук, побуђује еластичну опну
која на одређеним фреквенцијама унутар цеви ствара стојеће таласе.
Када запалимо плин, ти стојећи таласи се јасно виде. Долази до разлике у
висини пламенова због различитог притиска унутар цеви.
Стојећи таласи у цеви
 Визуализација стојећег таласа унутар цеви при фреквенцији од 470 Hz

Још један пример резонанције проналазимо у експерименту са две звучне

виљушке и пинг-понг лоптице постављене као на слици. Звучне виљушке
су идентичне тако да имају исте резонантне фреквенције. Ударцем о леву
виљушку доводимо је у резонантно осциловање којим производи звук.
Звук путује кроз ваздух и побуђује другу виљушку која такође почиње
резонантно да осцилује, а лоптица која је у додиру са њом, одскаче од ње.
Јапански научник Масару Емото недавно је представио изванредан експеримент.
Инспирисан чињеницом да ниједна пахуља није иста, он је фотографисао кристале
воде при смрзавању и то наследећи начин. Прво је флашице са чистом природном
водом постављао испред звучника и пуштао различите врсте музике, а потом је
смрзавао воду и сликао кристале који су се формирали. Кристали су били или
савршени шестоуглови, као облик који начешће срећемо у природи, или полимљени, у
зависности од врсте музике. Експеримент је од изузетне важности када знамо да 75%
човека чини вода!
 Кристали воде настали при:

Хеви метал музици Бетовеновој музици

Песми “Imagine” Џона Ленона Моцартовој музици