ELEKTROMAGNETNA ELEKTROMAGNETNA

I NDUKCI JA I NDUKCI JA
ELEKTROMAGNETNA ELEKTROMAGNETNA
I NDUKCI JA I NDUKCI JA
ELEKTROMAGNETNA ELEKTROMAGNETNA
I NDUKCI JA I NDUKCI JA
ELEKTROMAGNETNA ELEKTROMAGNETNA
I NDUKCI JA I NDUKCI JA
Michael Faraday (1791-1867)
Nakon Erstedovog otkria elektromagnetizma,
1821.god. Faradej je konstruisao eksperimentalni
ureaj, za koji se moe rei da je prvi elektromotor
Jednostavan ureaj: elektrini provodnik rotirao je
oko fiksiranog magneta i obrnuto, pokretni magnet
okretao je oko uvrenog provodnika
Michael Faraday (1791-1867)
Faradej pokuava da pomou stalnog magnetnog polja izazove
stacionarnu elektrinu struju u kolu, koje se nalazi u tom polju
U svojoj belenici, 1822. god. zapisao je:
Konvertovati magnetizam u elektricitet
1831. god, nastojei da eksperimentalno dokae pogrenu naunu
hipotezu, otkriva suprotan efekat, zakon elektromagnetne indukcije
Jedan od osnovnih i najvanijih zakona elektrotehnike - klju
proizvoenja elektrine energije
Postavio je u neposrednu blizinu dva kalema
Kroz jedan je proputao jaku
jednosmernu struju i time stvarao
stalno magnetno polje
Oekivao je da ovo magnetno polje
izazove u kolu drugog kalema stalnu
jednosmernu struju, ali to se nije
desilo
Uoio je da su se, prilikom ukljuivanja i iskljuivanja struje u
prvom kalemu, u drugom kalemu javljale kratkotrajne struje suprotnog
smera
Oekivao je da ovo magnetno polje
izazove u kolu drugog kalema stalnu
jednosmernu struju, ali to se nije
desilo
Isti efekat je zapazio i prilikom promene relativnog poloaja dva
kalema
Pojavu ovih struja Faradej je zapazio i kada je prvi kalem zamenio
stalnim magnetom
Analizirajui okolnosti pod kojima
dolazi do pojave indukovanih struja u
drugom kalemu, Faradej dolazi do
zakljuka:
uzrok indukcije je promena magnetnog
fluksa kroz provodnu konturu
U optem sluaju, promena fluksa moe nastati kao rezultat dejstva
vie faktora
uzrok indukcije je promena magnetnog
fluksa kroz provodnu konturu
intenzitet indukovane struje srazmeran je brzini promene
fluksa, pri emu je potpuno irelevantan nain na koji se ova
promena ostvaruje
Faradejev zakon Faradejev zakon Faradejev zakon Faradejev zakon
Promena magnetnog fluksa kroz neku provodnu konturu izaziva
elektrinu struju u toj konturi
ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA je pojava nastajanja
elektromotorne sile usled promene magnetnog fluksa
Elektrinu struju u provodnoj konturi pokree elektromotorna sila koja
nastaje u toj konturi usled promene magnetnog fluksa
Elektromotorna sila elektromagnetne indukcije je vrtlono elektrino
(ne elektrostatiko) polje koje nastaje u celom provodniku
E

Elektromotorna sila elektromagnetne indukcije Elektromotorna sila elektromagnetne indukcije Elektromotorna sila elektromagnetne indukcije Elektromotorna sila elektromagnetne indukcije
E

Polje je elektromagnetno a ne elektrostatiko, jer ga ne stvaraju

naelektrisanja
Nema konzervacije, nema elektrostatikog potencijala
Lencovo pravilo Lencovo pravilo Lencovo pravilo Lencovo pravilo
Hajnrih Lenc (Heinrich Lenz, 1804 - 1865), profesor u
St. Petersburgu, posle Faradejevog otkria indukcije,
izveo je niz vanih eksperimenata
Pravilo za odreivanje smera indukovane struje -
Lencovo pravilo:
Indukovana struja ima takav smer, da tei ponitenju uzroka
svog nastanka
Indukovana struja ima takav smer, da tei ponitenju uzroka
svog nastanka
Strujna kontura reaguje na promenu
magnetnog polja stvaranjem sopstvenog
magnetnog polja (indukovane struje)
Ako se spoljanji fluks uveava:
N
S
indukovani fluks tei da to poveanje anulira
(odmae spoljanjem polju)
Ako se spoljanji fluks umanjuje:
indukovani fluks tei da to umanjenje anulira
(pomae spoljanjem polju)
Ako se severni pol magneta pomera prema
metalnom prstenu, u njemu se indukuje
struja koja tee u naznaenom smeru
Indukovana elektromotorna sila tei da svojim dejstvom
poniti uzrok svog nastanka
Usled proticanja struje, oko provodnika oblika
prstena nastaje magnetno polje (plave linije),
suprotno orijentisano polju magneta (crvene linije)
Kada se stalni magnet udaljava od prstena, u njemu se indukuje
struja suprotnog smera od prethodnog sluaja
Usled proticanja struje, oko provodnika oblika
prstena nastaje magnetno polje (plave linije),
suprotno orijentisano polju magneta (crvene linije)
Indukovana struja proizvodi na donjoj strani prstena severni
magnetni pol, koji koi kretanje severnog pola stalnog magneta
Ova struja proizvodi sada na donjoj strani prstena juni magnetni
pol, koji koi udaljavanje stalnog magneta od prstena
Ako se tapni magnet na lako pokretnim kolicima
gura prema kalemu, u kalemu se indukuje napon,
odnosno struja koju registruje instrument
Lencovo pravilo iskazuje jedan vid inercije - zakona o odranju
energije:
Prema Lencovom pravilu, smer
indukovane struje mora biti takav,
da ponitava uzrok svog nastanka
Kada bi smer struje bio suprotan, kolica bi se ubrzavala, to bi bilo u
suprotnosti sa zakonom o odranju energije kinetika energija bi se
poveala i omoguila stvaranje jo vie elektrine energije
Prema Lencovom pravilu, smer
indukovane struje mora biti takav,
da ponitava uzrok svog nastanka
Struja stvara magnetno polje, iji je juni pol na levoj strani kalema,
tako da odbijanje istoimenih polova koi kolica sa magnetom
dt
d
e =
Negativan predznak predstavlja Lencov zakon:
Indukovana elektromotorna sila u zatvorenoj konturi
srazmerna je negativnoj brzini promene fluksa
Prema formulaciji, koju je dao fiziar Nojman (Franz Ernst Neumann)
1845. godine, Faradejev zakon elektromagnetne indukcije glasi:
Indukovana struja ima takav smer da svojim
poljem tei da sprei promenu fluksa, koja je
prouzrokovala indukciju
Poto je:
Faradejev zakon moe se pisati u obliku:
}
=
S
S d B

}
=
S
S d B
dt
d
e

Totalni izvod fluksa po vremenu moe se predstaviti u obliku:
} } }
+
c
c
=
C
) ( l d v B S d
t
B
S d B
dt
d
S S

gde je v brzina pojedinih elemenata dl konture, kada se ona pomera
Izraz za indukovanu elektromotornu silu u optem sluaju je:
} }
+
c
c
=
C
) ( l d B v S d
t
B
e
S

elektromotorna sila nastala

usled promena magnetne
indukcije
elektromotorna sila nastala usled
pomeranja i deformacije provodne
konture u magnetnom polju
elektromotorna sila nastala
usled promena magnetne
indukcije
Kada se menja samo magnetno polje, a kontura je nepokretna,
indukovana elektromotorna sila je:
elektromotorna sila nastala usled
pomeranja i deformacije provodne
konture u magnetnom polju
Kada je magnetno polje nepromenjivo, u konturi koja se kree u
tom polju je:
statika indukcija
}

c
c
=
S
S d
t
B
e

}
=
C
) ( l d B v e

dinamika indukcija
Statika indukcija Statika indukcija Statika indukcija Statika indukcija
Elektromotorna sila indukuje se u konturi koja se ne kree (desni
kalem), ukoliko postoji promena spoljanjeg polja magnetne
indukcije (ukljuenje / iskljuenje struje u levom kalemu)
Dinamika indukcija Dinamika indukcija Dinamika indukcija Dinamika indukcija
U provodniku koji se kree u magnetnom polju (see linije polja)
indukuje se elektromotorna sila
Metalni provodnik (crvena
ipka) kree se normalno na
linije magnetnog polja (plave
strele okrenute nagore)
Metalni provodnik (crvena
ipka) kree se normalno na
linije magnetnog polja (plave
strele okrenute nagore)
1) Kakvi su smerovi sila koje deluju na negativna i pozitivna
naelektrisanja u provodniku?
2) Koji je kraj provodnika na pozitivnom, a koji na negativnom
potencijalu?
3) Koji su se nosioci naelektrisanja pomerili?
Smer indukovane struje u provodniku odreuje se pravilom desne
ruke: ako magnetne linije ulaze u dlan, a kretanje je u smeru palca,
prsti pokazuju smer struje (smer vektora sile, koji deluje na
pozitivno naelektrisanu esticu)
Levi kraj provodnika je negativan, desni pozitivan
Mogu se pomerati jedino pokretljivi nosioci naelektrisanja, a to su
negativni elektroni
Samoindukcija i meusobna indukcija Samoindukcija i meusobna indukcija Samoindukcija i meusobna indukcija Samoindukcija i meusobna indukcija
Svaka provodna kontura, kroz koju protie struja, stvara magnetno
polje, ije linije prolaze i kroz povrinu koju ta sama kontura zatvara
Magnetni fluks koji potie od struje u samoj konturi - sopstveni fluks
a ako potie od spoljne konture - spoljanji fluks
Samoindukcija je pojava da se u konturi kroz
koju protie vremenski promjenjiva struja indukuje
napon samoindukcije zbog promjenjivog fluksa ,
koji je proizvela struja same konture
Samoindukcija je pojava da se u konturi kroz
koju protie vremenski promjenjiva struja indukuje
napon samoindukcije zbog promjenjivog fluksa ,
koji je proizvela struja same konture
Meusobna indukcija je pojava da
se, zbog promene jaine struje u jednoj
(primarnoj) konturi, indukuje napon u
nekoj drugoj (sekundarnoj) konturi
i L =
L - sopstvena induktivnost
(koeficijent samoindukcije), [H]
Samoindukcija Samoindukcija
Ako u blizini strujne konture nema
feromagnetnih materijala, proizvedeni
fluks proporcionalan je struji i:
L - sopstvena induktivnost
(koeficijent samoindukcije), [H]
Induktivnost konture zavisi od njenog oblika i magnetnih osobina
(permeabilnosti) sredine u kojoj se kontura nalazi
Magnetni fluks kroz konturu je sopstveni fluks
11
1
11
1
i

L =
induktivnost je kolinik sopstvenog fluksa neke
konture i jaine struje koja protie kroz konturu
Vremenski promenljiva struja stvara promenljivo magnetno polje
ems samoindukcije
Prema Faradejevom zakonu, u konturi se indukuje elektromotorna sila:
dt
d
e =
i kako je:
i L =
dt
di
L e =
i
bie:
Fuks kroz provodnu konturu takoe je promenljiv
Po Lencovom pravilu ems samoindukcije indukuje struju koja se svojim
magnetnim poljem suprostavlja uzroku indukovanja, a to je
promena fluksa, odnosno promena prvobitne struje
Usled delovanja ems samoindukcije, struja se ne menja trenutno, ve
postepeno
i L =
dt
di
L e =
i
Samoindukcija predstavlja elektrinu inerciju, analogno inerciji u
mehanici (ako se smanjuje jaina struje u konturi, u njoj se indukuje
ems koja tei da sprei to smanjenje i obrnuto)
Meusobna indukcija Meusobna indukcija
Ako je u prvoj konturi promenjiva struja
i
1
(t), ona stvara promenjivo magnetno
polje i magnetni fluks:
) (
1 1 11
i = SOPSTVENI FLUKS
Na slici su dve meusobno bliske konture (1 i 2)
Deo fluksa prve konture prolazi kroz
konturu 2 i to je:
Usled postojanja promenljivog magnetnog fluksa u drugoj konturi
indukuje se ems meusobne indukcije:
SPOLJANJI FLUKS ) (
1 2 21
i =
Jedan deo fluksa prve konture ne prolazi kroz konturu 2 - to je fluks
r1
koji se naziva rasipni fluks (fluks rasipanja)
Deo fluksa prve konture prolazi kroz
konturu 2 i to je:
1 21 21
i M =
M
21
- koeficijent meuindukcije, [H]
Neka kroz konturu I protie struja i
1
, a kroz konturu II struja i
2
:
2 21 1 1 1 2 11 1
i M i L + = + =
Fluks prve konture zavisi od sopstvene
struje i
1
, ali i od struje druge konture i
2
:
Analogno, fluks druge konture zavisi od
sopstvene struje i
2
i od struje konture i
1
:
1 12 2 2 12 22 2
i M i L + = + =
1 12 2 2 12 22 2
i M i L + = + =
dt
di
M
dt
di
L
dt
d
dt
d
dt
d
e
2
21
1
1
21 11 1
1
= = =
Indukovana ems u konturi I je:
ems samoindukcije ems meusobne indukcije
Analogno:
dt
di
M
dt
di
L
dt
d
dt
d
dt
d
e
1
12
2
2
12 22 2
2
= = =
Kola u kojima se pojavljuje
meusobna indukcija nazivaju
se induktivno spregnuta kola
Koeficijent meusobne (uzajamne) indukcije M zavisi od veliine i
geometrije strujnih kola
M M M = =
21 12
Pri nepromenjivim magnetnim karakteristikama sredine (
r
=const.):
Pri raunanju ukupnog magnetnog fluksa mora se voditi rauna o
stranama povrina pojedinih kontura
Kola u kojima se pojavljuje
meusobna indukcija nazivaju
se induktivno spregnuta kola
Vezivanjem na red vie kontura postie se poveanje magnetnog
fluksa kroz tako dobijenu ukupnu konturu
Linije magnetnog polja prolaze kroz povrine pojedinih kontura, a
ukupni fluks jednak je zbiru pojedinih fluksova
Kalem je element elektrinih kola koji slui
sakupljanju magnetne energije
Kalem Kalem
Dobija se rednim vezivanjem vie kontura, odnosno, namotavanjem
ice oko kalemskog jezgra, tako da je ukupni fluks kalema sa N
navojaka N-puta vei od fluksa kroz jedan navojak (konturu)
Kako se pri raunanju ukupnog fluksa mora voditi rauna o stranama
povrina pojedinih kontura - pri izradi kalema treba se drati jednog
smera namotavanja
ematsko predstavljanje
kalema induktivnosti L
Kako se pri raunanju ukupnog fluksa mora voditi rauna o stranama
povrina pojedinih kontura - pri izradi kalema treba se drati jednog
smera namotavanja
Jedinica za induktivnost - henri [H] prema
ameriko-kotskom nauniku (Joseph Henry,
1797-1878), koji je otkrio meusobnu indukciju,
nezavisno od Faradeja
Strujno-naponska karakteristika kalema:
dt
di
L e u
L
= =
S obzirom da je napravljen od namotane ice, realan kalem ima i
neku otpornost R, pa se moe predstaviti:
dt
di
L e u
L
= =
Ako je struja nepromenljiva, napon na kalemu
jednak je nuli i otpornost kalema je nula
Kalem se indukcijom napona suprotstavlja
promeni struje kroz njega
Redna veza
2 1 e
L L L + =
Vezivanje kalemova (galvansko) Vezivanje kalemova (galvansko) Vezivanje kalemova (galvansko) Vezivanje kalemova (galvansko)
Paralelna veza
2 1 e
1 1 1
L L L
+ =
Promenljiva struja u jednom kalemu stvara promenljivo magnetno
polje i fluks u drugom kalemu i u njemu prouzrokuje indukovanu ems
Kalemovi se mogu nalaziti: u istim i u razliitim granama kola
a) Kalemovi su u istim granama kola (i galvanska i induktivna sprega)
Sprezanje kalemova (induktivno) Sprezanje kalemova (induktivno) Sprezanje kalemova (induktivno) Sprezanje kalemova (induktivno)
Zbog induktivne sprege mora se voditi rauna o smeru namotavanja
kalemova (spoljanji fluks i sopstveni fluks kalema mogu se sabirati ili
ponitavati)
Pored simbola za kalem stavlja se i taka
Pozitivna meusobna induktivnost - take se postavljaju tako da struje
u oba kola ulaze u kalemove (ili izlaze iz njih) kod krajeva obeleenih
takama (za negativnu induktivnost - suprotno)
Dve potpuno odvojene konture
b) Kalemovi su u razliitim kolima (samo induktivna sprega)
Kalem L
1
proizvodi promenljivi fluks, koji delimino obuhvata i kalem
L
2
i u njemu indukuje ems, ija je posledica struja i
2
u drugoj konturi
U prvoj se nalazi generator
vremenski promenljivog napona,
koji prouzrokuje vremenski
promenljivu struju i
1
Kalem L
1
proizvodi promenljivi fluks, koji delimino obuhvata i kalem
L
2
i u njemu indukuje ems, ija je posledica struja i
2
u drugoj konturi
Struja i
2
razvija toplotu na otporniku R
2
(snagu R
2
i
2
2
) i ta energija
potie od generatora E iz prve konture
Kako izmeu kontura postoji samo sprega preko magnetnog polja -
induktivnim sprezanjem kalemova energija se moe prenositi iz jednog
kola u drugo, ak i ako meu njima nema galvanske veze
Koliki e deo energije prvog (primarnog) kola biti prenet u drugo
(sekundarno) kolo, zavisi od toga koliko je jaka sprega, odnosno od
toga koji deo fluksa primarnog kalema obuhvata sekundarni
Vrste Vrste kalemova kalemova
Namotaji kalema mogu biti:
- jednoslojni (bez koraka - navojci su jedan do drugog,
sa korakom - sa razmaknutim navojcima,
tampani)
jednoslojni kalem bez koraka tampani kalem vieslojni kalem
- vieslojni
jednoslojni kalem bez koraka tampani kalem vieslojni kalem
Postoje kalemovi bez jezgra, iji su simboli:
kalem sa jezgrom
otvorenog tipa
kalemovi sa
torusnim jezgrom
SMD kalem
(za povrinsku montau)
Kalemovi sa feritnim jezgrom, ee se
primenjuju, jer imaju veu induktivnost:
Transformator Transformator
Induktivno sprezanje kalemova i prenoenje energije iz primarnog
kola u sekundarno, predstavlja princip rada transformatora, koji
predstavljaju osnovu sistema prenosa i distribucije elektrine energije
Sastoji se od gvozdenog jezgra, u
obliku rama, oko koga su namotani
navoji (namotaji), primarni i sekundarni
Prvi namotaj (primar) ima N
1
navojaka,
drugi (sekundar) ima N
2
navojaka
Izmeu namotaja nema galvanske veze, postoji samo magnetna sprega
Naizmenini napon U
p
u primarnom namotaju prouzrokuje naizmeninu
struju I
p
, koja prozvodi naizmenino magnetno polje, iji je fluks
praktino ogranien na gvozdeno jezgro, jer je ono neuporedivo bolja
sredina za prostiranje magnentnih linija od vazduha
Prvi namotaj (primar) ima N
1
navojaka,
drugi (sekundar) ima N
2
navojaka
Po istom principu, indukovani napon pojavljuje se i u primarnom
namotaju - prema Lencovom pravilu, on je suprotno orijentisan od
dovedenog napona, a usled male otpornosti namotaja, priblino mu je
jednak po veliini
Prema Faradejevom principu,
promenljivo magnetno polje indukuje
napon U
s
u sekundarnom namotaju
Proizvedeni magnetni fluks zajedniki
je za oba namotaja, poto se nalaze
na istom jezgru
Po istom principu, indukovani napon pojavljuje se i u primarnom
namotaju - prema Lencovom pravilu, on je suprotno orijentisan od
dovedenog napona, a usled male otpornosti namotaja, priblino mu je
jednak po veliini
Poto je za pojavu indukcije potreban promenljivi magnetni fluks,
transformator moe da radi samo sa promenljivim (najee
naizmeninim) naponom
Zbog toga je primarna struja neoptereenog transformatora vrlo mala
Osnovne Osnovne jednaine jednaine transformacije transformacije
Prikazani transformator ima vei broj primarnih navojaka (N
1
) od
sekundarnog (N
2
)
Elektrina energija dovodi se primarnom namotaju, a u sekundarnom
namotaju, indukcionim putem, proizvodi se naizmenina ems,
odnosno struja, koja se dalje koristi u prijemnicima, prikljuenim na
njegove krajeve
Usled proticanja naizmenine struje I
1
, koja potie od dovedenog
napona U
1
, nastaje promenjiv magnetni fluks
m
- upravan na ravan
svakog navojka namotaja i u njima se indukuje elektromotorna sila,
proporcionalno brzini promene fluksa
1) ems u sekundaru sa N
2
navojaka:
2) ems u primaru sa N
1
navojaka:
dt
d
N e
m
2 2
=
dt
d
N e
m
1 1
=
Magnetni fluks
m
obuhvata oba namotaja, usled ega se indukuju:
2) ems u primaru sa N
1
navojaka:
Indukovane ems, po jednom navojku, u oba namotaja su iste
Odnos indukovanih elektromotornih sila
primara i sekundara (odnos transformacije):
dt
d
N e
m
1 1
=
2
1
2
1
2
1
U
U
N
N
e
e
~ =
Ako su gubici transformatora zanemarljivi, snaga koja se dovodi
primarnom namotaju jednaka je snazi, koju sekundar daje potroau,
odnosno :
2
1
1
2
2
1
N
N
I
I
U
U
= =
2 2 1 1
I U I U =

Magnetno Magnetno jezgro jezgro
Da bi se ostvario bolji prenos snage i sa to manjim gubicima potrebno
je da induktivna sprega izmeu namotaja bude to jaa, zbog ega se
kod transformatora koriste magnetna jezgra
Kada se puno gvozdeno jezgro nalazi u naizmeninom magnetnom
polju, deo energije tog polja gubi se usled vrtlonih struja (struje koje
nastaju u gvozdenom jezgru, zbog postojanja promenjivog magnetnog
polja, zagrevaju jezgro i uzrok su elektrinih gubitaka energije)
Primenjuju se silicijumom legirani gvozdeni
limovi debljine 0,1-0,5mm (tzv. transformatorski
limovi ili feritna jezgra) ime se vrtlone struje
svode na minimum
Kada se puno gvozdeno jezgro nalazi u naizmeninom magnetnom
polju, deo energije tog polja gubi se usled vrtlonih struja (struje koje
nastaju u gvozdenom jezgru, zbog postojanja promenjivog magnetnog
polja, zagrevaju jezgro i uzrok su elektrinih gubitaka energije)
Gubici usled vrtlonih struja zavise od specifine otpornosti materijala
jezgra i od frekvencije magnetnog polja i zato se za jezgra
transformatora koriste meusobno izolovani gvozdeni limovi, kojima se
preseca put vrtlonih struja
Imaju znaajnu ulogu u povezivanju dva ili vie elektroenergetska
sistema, iste uestanosti, razliitih struja i napona, jer obezbeuju
ekonomian i pouzdan prenos i distribuciju elektrine energije, pri
optimalnim naponskim nivoima
Transformatorom se postie promena naponskih nivoa uz veoma male
gubitke i uz meosobnu galvansku izolovanost kola
Transformator se koristi za transformaciju elektrine energije, odnosno
naizmeninog napona jedne vrednosti u naizmenini napon druge
vrednosti, iste uestanosti
Primena Primena transformatora transformatora
Imaju znaajnu ulogu u povezivanju dva ili vie elektroenergetska
sistema, iste uestanosti, razliitih struja i napona, jer obezbeuju
ekonomian i pouzdan prenos i distribuciju elektrine energije, pri
optimalnim naponskim nivoima
Koriste se i pri merenju visokih napona i jakih struja, u raznim
industrijskim postrojenjima, automatici, telemehanici, radio tehnici,
elektronici, ...
Transformator radi na principu elekrtomagnetne indukcije, koja postoji
samo kod vremenski promenljivih polja, tako da se on ne moe koristiti
za transformaciju vremenski konstantnih napona
Transformatori podiu
napon iz generatora
naizmenine struje u
elektrinim centralama
(napon reda hiljadu volti na
nekoliko stotina kV), kako bi
se elektrina energija
prenosila visokonaponskim
mreama
Transformatori podiu
napon iz generatora
naizmenine struje u
elektrinim centralama
(napon reda hiljadu volti na
nekoliko stotina kV), kako bi
se elektrina energija
prenosila visokonaponskim
mreama
Pomou vrlo visokih napona transformatori omoguavaju napajanje
gigantskih sitema mrea, iz kojih se, dalje, preko drugih
transformatora, napajaju mree srednjih i niskih napona, koje pokrivaju
ogromne povrine zemje i neprekidno se ire
Prenosom elektrine energije pod visokim naponom, sa relativno
malom strujom, smanjuju se gubici energije (do 10 000 puta u odnosu
na prenos niskim naponom) i pad napona u provodnicima za prenos