FARMACEUTSKA STANDARDIZACIJA

Standardizacija u farmaceutskoj industriji

II DEO PRIMENA STANDARDA U FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI
Pie: Igor Lazarevi, founding partner Aventin Partners; e-mail: igor.lazarevic@aventinpartners.com

Primena standarda vie nije stvar prestia, nego stvar opstanka farmaceutskih kompanija. Meunarodna regulativa se u sve veoj meri pomera ka harmonizaciji uslova za obavljanje farmaceutske delatnosti, a u tom procesu standardizacija igra veoma vanu ulogu. U nastavku teksta bie prikazani kljuni standardi koji se primenjuju u farmaceutskoj industriji ISO, GxP i ICH standardi.
ISO STANDARDI
Priroda ISO standarda je takva da ti standardi ureuju specifine aspekte poslovanja, a ne integralno poslovanje. U tom smislu, ne postoje univerzalni ISO standardi koji bi na integralan nain uredili delatnost farmacije i zdravstva. U farmaceutskoj industriji, najveu primenu imaju sledee serije ISO standarda: Serije optih standarda upravljanja, koji obuhvataju standarde za upravljanje kvalitetom (ISO 9000), zatitom ivotne sredine (ISO 14000), drutvenom odgovornou (ISO 26000) i rizikom (ISO 31000) Serije farmaceutskih i zdravstvenih standarda, koji obuhvataju standarde za laboratorije (ISO 17025), iste sobe (ISO 14644 i 14698), pakovanje (ISO 15378), medicinska sredstva (ISO 13485), protetiku i ortotiku (TC 168), hirurgiju (TC 170), intravaskularno leenje (TC 84), transfuziju, infuziju, injekcije i procesuiranje krvi (TC 76) i za zdravstvenu informatiku (TC 215)

Serije ostalih standarda, koji obuvhataju standarde za informacione tehnologije (1-JTC), tehnike proizvode (TC 10), maine (TC 39), inteligentne sistem transporta (TC 204), upravljanje dokumentacijom (TC 171) i ostali standardi.

Serija ISO 9000 sistem upravljanja kvalitetom (QMS) ISO 9000 serija predstavlja osnovni ISO standard koji se odnosi na sistem upravljanja kvalitetom (QMS) i koji ima za cilj da po-

mogne organizacijama da na to bolji nain zadovolje potrebe svojih kupaca i ostalih zainteresovanih strana. ISO 9000 serija sublimira menadment filozofiju i bazirana je na osam fundamentalnih principa upravljanja: (1) fokus na potroaa, (2) liderstvo, (3) ukljuivanje zaposlenih, (4) procesni pristup, (5) sistemski pristup, (6) kontinuirano unapreenje, (7) odluivanje na bazi injenica i (8) razvoj odnosa sa dobavljaima. ISO 9000 serija obuhvata sledee standarde: ISO 9000:2005 (osnovni koncepti i jezik), ISO 9001:2008 (zahtevi za uvoenje QMS-a), ISO 9004:2009 (poboljanje efikasnosti i efektivnosti) i ISO 19011 (smernice za sprovoenje revizije QMS-a). Uvoenje ISO 9000 standarda se vri kroz dve faze: (1) faza razvoja i primene QMSa, u kojoj se organizacija upoznaje sa ISO 9000 standardom, vri izradu dokumentacije, implementira QMS i sprovodi internu proveru, i (2) faza ocenjivanja i sertifikaci-

50 | BB-Informator | 209

FARMACEUTSKA STANDARDIZACIJA

je primenjenog QMS-a od strane akreditovanog sertifikacionog tela. Primenom standarda ISO 9000 organizacija unapreuje efikasnost, bolje ostvaruje potrebe kupaca, poveava zadovoljstvo kupaca, stie poverenje kod svih partnera i ostvaruje niz drugih prednosti. Serija ISO 14000 sistem upravljanja zatitom ivotne sredine ISO 14000 serija predstavlja jedan od najee korienih ISO standarda i odnosi se na razliite aspekte upravljanja zatitom ivotne sredine. Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine ISO 14000 je upravljaki alat koji omoguava organizacijama bilo koje veliine da: (1) identifikuje i kontrolie svoj uticaj na ivotnu sredinu, (2) pobolja svoj odnos prema ivotnoj sredini i (3) uspostavi takav sistem adekvatnog upravljanja zatitom ivotne sredine. ISO 14000 serija obuhvata sledee standarde: ISO 14001:2004 (zahtevi za uvoenje sistema upravljanja zatitom S), ISO 14011:2004 (revizija sistema upravljanja zatitom S) i ostale standarde, koji obuhvataju specifine aspekte. Primenom standarda ISO 14000 organizacija smanjuje negativne uinke i rizike za ivotnu sredinu, smanjuje trokove upravljanja otpadom, smanjuje potronju energije i materijala, poveava sposobnost efikasne intervencije, stvara poverenje kod klijenata i u optoj javnost i ostvaruje niz drugih prednosti. Ostali ISO standardi koji se najee primenjuju u farmaciji Pored najzastupljenijih serija standarda ISO 9000 i ISO 14000, u farmaceutskoj industriji se primenjuju i drugi opti i specifini standardi, meu kojima su najvaniji: Serija ISO 26000 sistem upravljanja korporativnom drutvenom odgovornou (Corporate Social Responsibility CSR). Ovo je meunarodni standard koji daje uputstva i smernice u vezi sa drutvenom odgovornou. Baziran je na tri grupe principa: (1) opti principi, (2) sutinski principi, koji sadre sedam kljunih aspekata drutvene odgovornosti: uprav-

ljanje organizacijom, ljudska prava, radna praksa, ivotna sredina, fer poslovna praksa, pitanja koja se tiu potroaa i ukljuivanje u zajednicu i njen razvoj i (3) operativni principi: odgovornost, ogranienost, integrisanost, materijalnost, multistejkholderski pristup, javnost i pristup preko ivotnog ciklusa. ISO 26000 sadri smernice, ali ne i zahteve, te stoga nije predmet sertifikacije. Serija ISO 27000 sistem upravljanja bezbednou informacija (Information Security IS). Ovo je meunarodni standard koji se odnosi na zatitu i bezbednost informacija. Cilj ovog standarda je obezbeenje poverljivosti, integriteta i dostupnosti informacija kroz postavljanje adekvatnih mehanizama zatite. Ova serija obuhvata nekoliko standarda, od kojih je najvaniji ISO 27001:2005. Smatra se da e ovaj standard sve vie dobijati na znaaju, a posebnu vanost ima za farmaceutsku industriju, imajui u vidu poverljivost dokumentacije u oblasti razvoja lekova. Serija OHSAS 18000 sistem upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na radu (Occupational Health and Safety Assessment Series OHSAS). Ovaj standard je nastao usled potrebe za osiguranjem bezbednosti u radnoj sredini. Pomae organizaciji u upravljanju rizicima koji imaju uticaj na zdravlje i bezbednost na radu. Ova serija obuhvata nekoliko standarda, od kojih je najvaniji OHSAS 18001:2007. Serija ISO 17000 sistem upravljanja kvalitetom (QMS) u laboratorijama. Ova serija obuhvata vei broj standarda upravljanja kvalitetom u laboratorijama, od kojih je najvaniji ISO 17025:2006, koji obuhvata zahteve za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranje. Predmet je sertifikacije. Uz pomo ovog standarda vri se akreditacija, tj. ocena usaglaenosti laboratorija. Zahtevi ovog standarda su podeljeni u dve grupe: (1) prva grupa zahteva se odnosi na QMS i ti zahtevi su skoro identini sa zahtevima ISO 9001, (2) druga grupa zahteva obuhvata tehnike zahteve kao to su metode etaloniranja i ispitivanja, oprema, uslovi radne sredine, naini izvetavanja itd.

Serija ISO 13485 sistem upravljanja kvalitetom (QMS) u proizvodnji medicinskih sredstava. Ovaj standard definie osnovne zahteve za uvoenje QMS-a u proizvodnji medicinskih sredstava i po svojoj prirodi se zasniva na standardu ISO 9001. Praktino, ISO 13495:2003 obuhvata: (1) osnovne zahteve koji su sadrani u standardu ISO 9001, plus (2) dodatne zahteve, koji su specifini za proizvodnju medicinskih sredstava, kao to su nain upravljanja rizikom, upravljanje zadovoljstvom kupaca, inspekcija i validacija, kontinuirano poboljanje itd.

GXP SMERNICE
Pojam. GxP predstavljaju seriju standarda i smernica koji obezbeuju uspostavljanje sistema upravljanja kvalitetom u razliitim industrijama. Osnovna svrha GxP standarda je uspostavljanje sistema koji e obezbediti da proizvoai proizvode proizvode koji su bezbedni za upotrebu i koji slue svojoj osnovnoj nameni. GxP je akronim koji oznaava pojam dobre prakse (Good x Practice), kod kojeg je specifina oblast regulacije definisana srednjim slovom. esto se koristi i akronim cGxP (Current Good x Practice), koji oznaava GxP standarde koji su trenutno na snazi. Primena. GxP standardi se primenjuju u visoko-regulisanim industrijama, a najea primena je u farmaceutskoj, prehrambenoj, kozmetikoj i industriji medicinskih sredstava. GxP standardi, zajedno sa ISO standardima, predstavljaju okosnicu upravljanja kvalitetom u farmaceutskoj industriji. Principi. U osnovi GxP standarda lee dva osnovna principa: (1) razumljivost, koja se odnosi na princip dokumentacionog praenja razvoja proizvoda od inovacije do proizvodnje i prodaje, i (2) pouzdanost, koja se odnosi na princip utvrivanja konkretnog doprinosa pojedinih organizacionih jedinica i procesa u razvoju proizvoda. Dokumentovanje i sertifikacija. Kljuna stvar u primeni GxP standarda je dokumentovanje. GxP standardi obavezuju proizvoae da dokumentuju sve svoje aktivnosti, procese i tokove. Tako primenjeni i dokumentovani procesi u predmet ser-

209 | BB-Informator | 51

FARMACEUTSKA STANDARDIZACIJA

tifikacije, koja predstavlja proces kojim se utvruje da li je proizvoa ispunio sve potrebne zahteve iz GxP smernica i da li je sve to dokumentovao. GxP sertifikaciju vre sertifikaciona tela, koja mogu biti: (1) nadlene dravne institucije ili (2) nezavisna sertifikaciona tela. Imajui u vidu da su GxP proizali iz dravne regulative, sertifikaciju najee vre dravne institucije, tj. u sluaju farmacije nacionalne agencije za lekove i ministarstva zdravlja. Vrste GxP standarda. Svi GxP standardi se naelno mogu svrstati u etiri kategorije, prikazane u tabeli. Smernice Dobre proizvoake prakse (Good Manufacturing Practice GMP) Pojam. GMP smernice predstaljaju set principa i procedura koji pomau farmaceutskim kompanijama da proizvedu proizvode oekivanog nivoa kvaliteta. Gledano kroz prizmu upravljanja kvalitetom, GMP smernice su deo obezbeenja kvaliteta i njihova primena obezbeuje proizvodnju kvalitetnih, bezbednih i efikasnih lekova i drugih proizvoda. Svaka zemlja razvija GMP smernice u skladu sa ustanovljenim meunarodnim GMP standardima (u Srbiji, to su evropske direktive 2003/94/ES i 91/412/EES). Izradu GMP smernica vre dravna regulatorna tela u oblasti zdravstva (ministarstva zdravlja i agencije za lekove), koja ujedno i vre GMP inspekciju.

GMP principi. Primena GMP smernica je bazirana na sledeih 10 principa: (1) izgradnju objekata i instalaciju opreme vriti na propisan nain, (2) pridravati se pisanih procedura i instrukcija, (3) dokumentovati poslovanje, (4) validirati poslovanje, (5) vriti nadgledanje objekata i opreme, (6) razvijati operativne procedure i unapreivati instrukcije, (7) razvijati poslovne kompetencije, (8) zatititi se od kontaminacije, (9) vriti kontrolu komponenata i procesa i (10) sprovoditi periodinu proveru. Obuhvat i sadraj. GMP smernice se baziraju na principu integralne primene. Vaee GMP smernice se sastoje iz dva dela: 1. Prvi deo, koji obuhvata osnovne zahteve za proizvodnju lekova, kako u pogledu funkcionalnih oblasti, tako i u pogledu vrste proizvoda. Funkcionalne oblasti: upravljanje

kvalitetom, osoblje, prostorije i oprema, dokumentacija, proizvodnja, kontrola kvaliteta, ugovorna proizvodnja i kontrola kvaliteta, reklamacije i povlaenje proizvoda iz prometa i interne provere Vrste proizvoda: sterilni lekovi, bioloki lekovi, radiofarmaceutski lekovi, veterinarski ne-imunoloki lekovi, veterinarski imunoloki lekovi, medicinski gasovi, biljni lekovi, materijali za pakovanje, tene forme, kreme i masti, preparati za inhalaciju, upotreba jonizujueg zraenja, lekovi za klinika ispitivanja, lekovi dobijeni iz krvi i krvne plazme, kvalifikacija i validacija, odobrenje za putanje serije leka u promet, parametarsko putanje serije leka u promet i uzorci. 2. Drugi deo, koji obuhvata osnovne zahteve za proizvodnju aktivnih supstanci, ija struktura i sadrina je komplementarna zahtevima za proizvodnju lekova. Primenom GMP smernica, farmaceutske kompanije optimizuju svoje poslovne procese, bolje upravljaju dokumentacijom, vre utede u vremenu i trokovima, unapreuju svoju reputaciju kod svih partnera i ostvaruju niz drugih prednosti. Smernice Dobre klinike prakse (Good Clinical Practice GCP) Pojam. GCP smernice predstavljaju meunarodni etiki i nauni standard koji definie principe sprovoenja klinikih ispi-

Tabela 1: vrste GxP standarda

DOBRE MENADMENT I LOGISTIKE PRAKSE Dobra poslovna praksa (Good Business Practice - GBP ) Dobra menadment praksa (Good Managagement Practice - GMP ) Dobra praksa voenja (Good Guidance Practice - GGP ) Dobra praksa blagostanja (Good Wellbeing Practice - GWP ) Dobra finansijska praksa (Good Financial Practice - GFP ) Dobra revizorska praksa (Good Auditing Practice - GAP ) Dobra usluna praksa (Good Service Practice - GSrP ) Dobra istraivaka praksa (Good Research Practice - GRP ) Dobra praksa bezbednosti (Good Safety Practice - GSfP ) Dobra skladina praksa (Good Storage Practice - GStP ) Dobra praksa regrutovanja (Good Recruitment Practice - GRP ) Dobra praksa izrade politika (Good Policies Practice - GPPs ) Dobra praksa izrade logoa (Good Logo Practice - GLgP ) Dobra higijenska praksa (Good Hygiene Practice - GHP ) DOBRE INENJERSKE PRAKSE Dobra praksa informacionih tehnologija (Good Information Technology Practice - GITP ) Dobra praksa informacionih sistema (Good Informational Systems Practice - GISP ) Dobra inenjerska praksa (Good Engineering Practice - GIP ) Dobra graevinska praksa (Good Civil Engineering Practice - GCIP ) Dobra saobraajna praksa (Good Road Traffic Engineering Practice - GREP ) DOBRE POLJOPRIVREDNE PRAKSE Dobra poljoprivredna praksa (Good Agricultural Practice - GAP ) Dobra etelaka praksa (Good Agriculture and Collection Practice - GACP ) Dobra vodoprivredna i ribolovaka praksa (Good Aquaculture and Fishery Practice - GA Dobra hortikulturna praksa (Good Horticultural Practice - GHP ) Dobra vinogradarska praksa (Good Viticultural Practice - GVP ) DOBRE FARMACEUTSKE I MEDICINSKE PRAKSE Dobra proizvoaka praksa (Good Manufacturing Practice - GMP ) Dobra klinika praksa (Good Clinical Practice - GCP ) Dobra laboratorijska praksa (Good Laboratory Practice - GLP ) Dobra distributivna praksa (Good Distribution Practice - GDP ) Dobra regulatorna praksa (Good Regulatory Practice - GRP ) Dobra dokumentaciona praksa (Good Documentation Practice - GDP ) Dobra praksa farmakovigilance (Good Pharmacovigilance Practice - GPvP ) Dobra praksa upravljanja klinikim podacima (Good Clinical Data Management Practic Dobra praksa klinikih laboratorija (Good Clinical Laboratory Practice - GCLP ) Dobra mikrobioloka praksa (Good Microbiological Practice - GMiP ) Dobra praksa rada sa tkivima (Good Tissue Practice - GTP ) Dobra bolnika praksa (Good Hospital Practice - GHP ) Dobra apotekarska praksa (Good Pharmacy Practice - GPP )

52 | BB-Informator | 208

FARMACEUTSKA STANDARDIZACIJA

tivanjima na ljudima. Potovanje ovih standarda obezbeuje uverenje opte i strune javnosti da su klinika ispitivanja sprovedena u skladu sa principima proisteklim iz Helsinke deklaracije i da su podaci dobijeni u klinikim ispitivanjima verodostojni. GCP principi. Celokupan sistem standardizacije klinikih ispitivanja baziran je na 13 principa, koje je definisala ich: (1) princip etike odgovornosti, (2) princip procene rizika (cost/benefit princip), (3) princip prioriteta interesa ispitanika, (4) princip dostupnosti podataka o leku; (5) princip voenja protokola, (6) princip odobrenja od strane etikog odbora, (7) princip profesionalne odgovornosti istraivaa, (8) princip kvalifikovanosti istraivaa, (9) princip dobrovoljnog pristanka ispitanika, (10) princip evidentiranja podataka o klinikom ispitivanju, (11) princip poverljivosti i zatite podataka ispitanika, (12) princip rada sa lekovima u skladu sa gmp smernicama i (13) princip utvrivanja procedura obezbeenja kvaliteta. Uesnici i dokumentacija. GCP smernice jasno odreuju uloge i odgovornosti svih uesnika, kao i sva dokumenta koja prate klinika ispitivanja. Prema GCP smernicama, uesnici klinikih ispitivanja su sledei: (1) inicijator, tj. predlaga, (2) sponzor, (3) ugovorna istraivaka organizacija, (4) istraiva, (5) ispitanik, (6) etiki odbori i ostali uesnici, a dokumentacija koja se koristi u klinikim ispitivanjima obuhvata dokumentaciju pre, tokom i posle klinikih ispitivanja, od kojih su najvaniji: (a) protokol klinikog ispitivanja, (b) broura za istraivaa, (c) pristanak ispitanika, (d) test-liste i (e) razna druga dokumenta, kao to su odobrenja etikog odbora, ugovori, izvetaji itd. Smernice Dobre laboratorijske prakse (Good Laboratory Practice GLP) Pojam. GLP smernice predstavljaju set principa i uputstava koja se uspostavlja sistem kvaliteta u radu istraivakih laboratorija. GLP smernice se primenjuju iskljuivo u radu ne-klinikih laboratorija, tj. laboratorija u kojima se ne vre klinika ispitivanja. Rad laboratorija u kojima se vre

klinika ispitivanja regulisan je smernicama Dobre prakse klinikih laboratorija (GCLP). GLP zahtevi. GLP smernice definiu zahteve koje je potrebno ispuniti kako bi laboratorija dobila akreditaciju, a ti zahtevi se tiu sledeih oblasti: (1) organizacija i zaposleni, (2) sistem obezbeenja kvaliteta, (3) prostorije, (4) ureaji, materijali i reagensi, (5) sistemi za ispitivanje, (6) supstance koje se ispituju i referentne supstance, (7) standardne operativne procedure, (8) ispitivanje, (9) izvetavanje o rezultatima ispitivanja i (10) arhiviranje i uvanje izvetaja i materijala. Takoe, GLP smernice sadre i uputstva o postupku kontrole usaglaenosti sa gore pomenutim zahtevima, kao i uputstvo za vrenje GLP inspekcije. Zbog svojih nedostataka u pogledu poverljivosti podataka (GLP esto naruavaju poverljivost) i tretmanu toksikolokih ispitivanja od strane akademskih i nezavisnih istraivaa (GLP nisu dovoljno fleksibilne za ovu primenu), regulatorna tela esto daju vei znaaj standardima ISO 17025, OECD smernicama za laboratorije ili GMP/GCP smernicama. Smernice Dobre distributivne prakse (Good Distribution Practice GDP) Pojam. GDP smernice predstavljaju meunarodni standard kojim se regulie distribucija medicinskih proizvoda koji se koriste u humanoj medicini. Tanije, GDP smernice reguliu distribuciju lekova od mesta proizvodnje, preko raznih centralnih taaka zadravanja, sve do mesta upotrebe, tj. do krajnjih korisnika, a odnose se na rad veledrogerija i skladita. GDP smernice su kompatibilne sa Smernicama dobre skladine prakse (GSP), pa se esto koristi termin smernice Dobre distributivne i skladine prakse (GDSP). GDP principi. Osnovna dva principa koje definiu GDP smernice su sledea: (1) kvalitet proizvedenog leka mora da ostane isti u distributivnom lancu i (2) potovanje GMP smernica predstavlja neophodan uslov primene GLP smernica. To praktino znai da veledrogerije (i skladita) moraju da obezbede sledee: (a) da se

distribuiraju samo lekovi koji imaju dozvolu, (b) da su uslovi skladitenja lekova sve vreme pod nadzorom, (c) da ne postoji mogunost kontaminacije lekova, (d) da se lekovima pravilno rukuje u skladitu i (e) da se svi lekovi uvaju na propisanom i bezbednom mestu. Ostale GxP smernice Smernice Dobre regulatorne prakse (Good Regulatory Practice GRP) i smernice Dobre prakse pregledanja (Good Review Practice GRP). Zbog svoje slinosti, ove smernice se esto oznaavaju i sa GRRP smernicama. GRRP smernice definiu standarde u radu agencija za lekove i drugih regulatornih tela u pogledu postupanja sa klijentima i podnetom dokumentacijom za lekove. Osnovni principi GRRP smernica su sledei: (1) strunjaci koji vre evaluaciju moraju biti kompetentni, (2) dosijei moraju biti podneti u standardnoj formi i (3) dosijei moraju biti pripremljeni u skladu sa vaeim ICH i ISO standardima. Smernice Dobre prakse farmakovigilance (Good Pharmacovigilance Practice GVP). Ove smernice predstavljaju set mera kojima se regulie aktivnost postmarketinkog praenja lekova u formi farmakovigilance. Evropske GVP smernice ini sledeih 16 modula, a pokrivene su sve oblasti farmakovigilance: (1) organizacija sistema farmakovigilance sistem, komunikacija, organizacija itd, (2) upravljanje dokumentacijom u farmakovigilanci Master plan itd, (3) upravljanje poslovima farmakovigilance inspekcija, upravljanje rizikom, upravljanej neeljenim reakcijama, periodino izvetavanje, upravljanje signalima itd. i (4) upravljanje ostalim elementima farmakovigilance revizija, obuka itd. Smernice Dobre apotekarske prakse (Good Pharmacy Practice GPP). Ove smernice predstavljaju standard uz pomo kojeg se apoteke obavezuju da e pruiti adekvatnu i standardnu uslugu svakom pacijentu. GPP smernice se odnose na izgled i opremljenost apoteka, strunost zaposlenih, procedure rada, procedure rada sa receptima, procedure prilikom pojave zloupotreba itd.

209 | BB-Informator | 53

FARMACEUTSKA STANDARDIZACIJA

ICH SMERNICE
Meunarodna konferencija za harmonizaciju (The International Conference on Harmonisation of Technical Requirements for Registration of Pharmaceuticals for Human Use ICH) predstavlja vodeu organizaciju koja radi na usaglaavanju farmaceutske regulative, tj. njenih naunih i tehnikih aspekata na nivou Evrope, Amerike i Japana. Jedno od najveih dostignua ICH predstavljaju i ICH smernice, koje na jednom mestu objedinjuju sve relevantne smernice u tri kljune oblasti regulative lekova kvalitet, bezbednost i efikasnost. ICH smernice se grupiu u etiri kategorije: Smernice kvaliteta (Quality Guidelines), koje obuhvataju smernice u oblasti stabilnosti, analitike, farmakopeje, GMPa, upravljanja rizikom, QMS-a itd Smernice efikasnosti (Efficacy Guidelines), koje obuhvataju smernice u oblasti toksikologije, farmakolokih studija, imunolokih studija, farmakokinetike itd. Smernice bezbednosti (Safety Guide-

lines), koje obuhvataju smernice u oblasti klinikih ispitivanja, terapeutskih kategorija, klinikih praksi itd. Multidisciplinarne smernice (Multidisciplinary Guidelines), koje obuhvataju smernice u specifinim oblastima kao to su elektronski standardi, neklinike studije, CTD, MedDRA, terminologija i renici, genska terapija itd. Detaljniji sadraj ICH smernica prikazan je u tabeli 2.

OSTALI STANDARDI
Pored pomenutih standarda, u farmaceutskoj industriji postoji i vei broj ostalih standarda, koji ponekad predstavljaju kritini faktor uspeha uspeha na tritu. Farmakopeja. Farmakopeja predstavlja knjigu, tj. spisak uputstava koja defini-

u naine i postupke pripreme sastojaka za lekove. Farmakopeja sadri sve informacije o fizikim, hemijskim i farmakolokim karakteristikama supstanci, kao i opte i posebne metode ijom primenom se obezbeuje kvalitet leka. Farmakopeje publikuju nacionalna regulatorna tela ili farmaceutska udruenja, a postoje nacionalne i internacionalne farmakopeje. CE znak. CE znak predstavlja standard koji dokazuje da su proizvodi koji su predmet CE oznaavanja usaglaeni sa zahtevima EU. CE znak je neophodan uslov za prodaju ovih proizvoda u EU. Jedan od proizvoda koji su predmet CE oznaavanja su i medicinska sredstva. CE znak se stie od strane Notifikacionog tela (Notified Body), koja su ovlaena od strane zemalja lanica EU da sprovode testove i dodeljuju CE znak. Da bi odreeno medicinsko sredstvo dobilo CE znak ono izmeu ostalog mora da poseduje i Sertifikat o usaglaenosti (Certificate of Conformity CoC), koji izdaje notifikaciono telo na bazi tehnikog fajla koji podnosi proizvoa.

Tabela 2: ICH smernice

SMERNICE KVALITETA Stabilnost Analitika validacija Neistoe Farmakopeje Kvalitet biotehnolokih proizvoda Specifikacije GMP Farmaceutski razvoj Upravljanje rizikom Farmaceutski sistem kvaliteta Razvoj i proizvodnja supstanci Unakrsne teme SMERNICE EFIKASNOSTI Klinika bezbednost Izvetaji u klinikim studijama Dose-response studije Etniki faktori GCP Klinika ispitivanja Klinika evaluacija po terapeutskim kategorijama Klinika evaluacija Farmakogenomika Unakrsne teme SMERNICE BEZBEDNOSTI Studije kancerogenosti Studije genotoksikologije Toksikokinetika i farmakokinetika Testiranje toksinosti Reproduktivna toksikologija Biotehnoloki proizvodi Farmakoloke studije Imunotoksikoloke studije Neklinika evaluacija lekova protiv raka Evaluacija fotosigurnosti Unakrsne teme MULTIDISCIPLINARNE SMERNICE MedDRA terminologija Elektronski standardi Neklinike studije bezbednosti CTD Elementi i standardi za podatke u renicima za lekove Genska terapija Genotoksike neistoe eCTD

54 | BB-Informator | 209