etvrti seminar iz fotogrametrije: Fotografski i video snimci u sudskoj praksi

VIDEO SNIMCI KAO MATERIJALNI DOKAZ U SUDSKOJ PRAKSI DRAGAN MIHAJLOVI

1.

UVOD

Ako je kraj 19. veka obeleen senzacionalnim otkriem i zatim ekspanzijom fotografske tehnike, onda e kraj 20. veka svakako biti obeleen kao era video tehnike. Iako je jo uvek loija po kvalitetu slike, video tehnika savremenom oveku ipak vie imponuje. Korienjem video snimaka svesno se odriemo kvaliteta slike, ali za uzvrat dobijamo na dinamici, u stanju smo da registrujemo itav tok nekog dogaaja, a ne samo njegove karakteristine trenutke. Prema tome, ako se svemu onom to je reeno o dokumentacionom svojstvu fotografskih snimaka doda jo i ovaj novi kvalitet, jasno je kakve potencijalne mogunostu video snimci imaju za korienje u sudskoj praksi. Video snimci su se do sada, kao i fotografski, prevashodno koristili u vizuelne svrhe. Meutim, kao to se fotografski snimci mogu koristiti u merne svrhe, sline mogunosti postoje i kod video snimaka. Cilj ovog rada je upravo u tome da pokae kakve su potencijalne mogunosti za korienje video snimaka kao materijalnih dokaza u sudskoj praksi, imajui u vidu, pre svega, geometrijsko svojstvo video snimaka. Olakavajua okolnost ovog rada je u tome to je postupak korienja video snimaka veoma slian postupku korienja fotografskih snimaka, pa e zbog toga ovde biti potencirane samo razlike u odnosu na ono to je reeno u radu Fotografija kao materijalni dokaz u sudskoj praksi [1]. 2. TA SU TO VIDEO SNIMCI

Video snimak predstavlja kontinualan digitalni zapis1) koji, za razliku od fotografskih snimaka ima jednu dimenziju vie, a to je vreme. Naime, u normalnoj primeni video tehnike video snimci uvek poseduje vremensku komponentu, uz pretpostavku da se u odreenom vremenskom periodu snimanja u zahvaenom prostoru deavaju promene. Ako ovaj uslov ne bi bio ispunjen, video snimak ne bi bio nita drugo do digitalizovana slika, pa se, kad je merni aspekt u pitanju, ne bi mnogo razlikovao od fotografije. 3. KORIENJE VIDEO SNIMAKA U MERNE SVRHE

Iskustva u korienju video snimaka u merne svrhe nisu tako bogata kao iskustva u korienju fotografskih snimaka. Ipak, u novije vreme su se pojavile specijalne video kamere koje su
1)

I fotografija se moe smatrati jednom vrstom zapisa, ali ne digitalnog, ve zapisa koji je izazvan odreenom hemijskom reakcijom.

Dragan Mihajlovi: Video snimci kao materijalni dokaz u sudskoj praksi

etvrti seminar iz fotogrametrije: Fotografski i video snimci u sudskoj praksi konstruisane u merne svrhe. Naravno, oblast njihove primene nije televizija (ono uz ta video tehniku obino povezujemo), ve specijalne primene u oblastima: - robotike, - specijalne merne tehnike, - satelitske tehnike itd. Postoji nekoliko osnovnih razloga za rezerve u pogledu korienja obinih video snimaka u merne svrhe: video sliku je do skora bilo teko materijalizovati, projektovana slika je dodatno deformisana zbog ureaja za projekciju, elektronskih smetnji itd, video snimak predstavlja kontinualan proces, pa se javlja problem identifikacije karakteristinog trenutka kada se raspolae snimcima vie video kamera. Zamrzavanje video slike

3.1.

Prvi problem koji se javlja u korienju video snimaka u merne svrhe jeste izbor trenutka u kome treba sliku zamrznuti i preneti je na neki drugi medij radi dalje obrade. Danas postoje profesionalni sistemi koji omoguavaju najsloenije manipulacije sa video slikom, a koriste se u video animaciji i profesionalnoj TV tehnici. Uee raunara u tim sistemima je veliko, pa je logino da takvi sistemi omoguavaju prenos zamrznute slike u digitalni oblik u raunarski itljivom formatu. Video snimak se dobija iz kontinuiranog osveavanja TV ekrana, pri emu se jedan segment takve slike naziva frejm (frame). Pravilan odnos boja i otrina slike dobijaju se tek kada se integrie pet uzastopnih frejmova video slike, pri emu se svaki od njih na TV ekranu zadrava jedva hiljaditi deo sekunde. Prema tome, strogo uzevi, slika dobijena kompozicijom pet uzastopnih frejmova predstavlja neko srednje stanje koje je video kamera registrovala u vremenskom intervalu trajanja izdvojenih frejmova. Postavljanjem analogije sa fotografskim snimcima, ovo vreme bi bilo ekvivalentno vremenu ekspozicije filma. 3.2. Merenje zamrznute video slike

Kada se slika zamrzne onda postoje dve mogunosti da se izvre potrebna fotogrametrijska merenja i doe do slikovnih koordinata: da se slika odtampa na laserskom printeru2), pa da se zatim izvri merenje na tako dobijenoj podlozi, ili, da se merenje izvri uz pomo raunara, tako to bi se digitalizacija potrebnog sadraja izvrila direktno na zamrznutoj slici, uz pomo nekog programa.

Prvi postupak je identian sa postupkom merenja fotografskih snimaka [2]. Njegova prednost je u tome to se snimak moe proizvoljno uveati i to se za merenje moe koristiti isti hardver i softver koji se koristi i za fotografske snimke. Njegov nedostatak je to se prilikom tampanja (zbog greaka ureaja) i kasnije (zbog deformacija papira) mogu pojaviti deformacije slike koje se mogu odraziti na postizanje potrebne tanosti merenja.
Ili nekom drugom tipu printera koji obezbeuje visoku grafiku rezoluciju, a posebno ukoliko obezbeuje tampanje u koloru.
2)

Dragan Mihajlovi: Video snimci kao materijalni dokaz u sudskoj praksi

etvrti seminar iz fotogrametrije: Fotografski i video snimci u sudskoj praksi 3.3. Obrada podataka merenja video snimaka

Zbog razliitih fizikih svojstava, izvori greaka koji kvare centralnu projekciju slike kod video snimaka jednim delom se razlikuju od greaka fotografskih snimaka. Generalno treba rei da je geometrijski kvaltet preslikavnja kod video kamera mnogo nii nego to je to kod fotografskih kamera. Meutim, kod video kamere se javljaju i mnoge greke koje su do sada bile nepoznate kod fotografskih snimaka. Ove greke se jo uvek istrauju, jer razvoj mernih video kamera jo uvek nije dostigao zadovoljavajui nivo potreban za fotogrametrijske primene. Neke greke se mogu otkloniti posebnim korekcijama koje se izvode nakon izvrenog merenja slikovnih koordinata, dok se jedan deo tih greaka otjklanja u postupku izravnanja. 4. PROVERA VERODOSTOJNOSTI VIDEO MATERIJALA

Poseban problem u korienju video snimaka u sudskoj praksi predstavlja provera verodostojnosti raspoloivog materijala. I ovde vae generalno sva zapaanja kao i za fotografske snimke. Pre svega, problem verodostojnosti se moe potpuno iskljuiti ako su video snimci nainjeni od strane policijskih organa. Zatim, postupkom geometrijske rekonstrukcije mogue je proveravati geometriju svakog zamrznutog snimka ime se moe otkriti svaki pokuaj zloupotrebe. Postoje i izvesne razlike u odnosu na fotografske snimke. Pre svega, mogunosti intervencija nad video slikom su neuporedivo vee nego to je to sluaj sa fotografskom slikom. Postoji itava oblast u video tehnici koja se bavi ovim problemima, a to je video animacija3). Ali, da stvari ne budu toliko loe po mogunost provere verodostojnosti veideo materijala, postoji jedan aspekt u video tehnici koji je specifian i teko je ostvarnjiv u fotografskoj tehnici. Radi se o tome da je izvorni video snimak, dakle ne zamrznuta video slika, praktino digitalni zapis hronologije snimljenog dogoaja. Nad mnotvom uzastopnih video slika jednog dogaaja praktino je nemogue izvriti intervenciju, a da to ne bude primeeno. Kada je u pitanju istovremeno snimanje istog dogaaja sa vie video kamera, onda je mogunost zloupotrebe apsolutno iskljuena. 5. PROCES FOTOGRAMETRIJSKE EKSPERTIZE VIDEO SNIMAKA

Sve faze fotogrametrijske ekspertize koje su predviene kod korienja fotografskih snimaka vae i za sluaj video snimaka, tj.: 1. 2. 3. 4. 5. Upoznavanje problema; Merenje i prikupljanje podataka na terenu (inspekcija mesta nastanka video snimaka); Fotogrametrijsko merenje; Obrada podataka i analiza; Zakljuak ekspertize.

Naravno, ova oblast video tehnike se nije razvila radi zloupotrebe video materijala, ve je rezultat jednog izuzetnog razvoja televizije kao najmasovnijeg medija 20. veka.

3)

Dragan Mihajlovi: Video snimci kao materijalni dokaz u sudskoj praksi

etvrti seminar iz fotogrametrije: Fotografski i video snimci u sudskoj praksi 6. PRIMERI IZ PRAKSE

Dopisom Istranog sudije Okrunog suda u Beogradu Institutu za geodeziju Graevinskog fakulteta naloeno je da izvri vetaenje video-snimaka dogaaja ispred Savezne skuptine u noi 1. juna 1993. Zadatak vetaenja odnosio se na fotogrametrijsko odreivanje pravca i mogue putanje projektila ispaljenih iz vatrenog oruja u dogaajima snimljenim ispred Savezne skuptine. Kao osnov za izvoenje vetaenja Institutu za geodeziju su stavljeni na raspolaganje video snimci dogaaja ispred Savezne skuptine koje su nainili video reporteri nekoliko televizijskih stanica. Od ukupno etiri nezavisno snimljena video snimka na kojima se mogu pratiti dogaaji neposredno pre, u toku pucnjave i neposredno posle nje, na dva video snimka se jasno vide osobe koje ispaljuju hitce iz vatrenog oruja. Pri tome je trenutak ispaljivanja tri hitca snimljen istovremeno sa dve video kamere iz razliitih pozicija. Dopunsku dokumentaciju predstavljala je policijska skica prostora ispred ulaza u Saveznu skuptinu, koja je nainjena na osnovu fotogrametrijskog snimanja sistemom WILD od strane GSUP-a. Snimanje je izvreno nekoliko asova nakon dogaaja. Ceo tok vetaenja je podeljen u pet karakteristinih faza: 1. 2. 3. 4. 5. 1. Prevoenje video-snimaka u kompjutersku sliku i njihovo tampanje na papir, Fotogrametrijsko snimanje prostora ispred Savezne skuptine, Inspekcija mesta dogaaja i geodetsko merenje karakteristinih taaka na terenu, Fotogrametrijsko merenje snimaka i Analitika obrada podataka i utvrivanje objektivnog nalaza.

Nakon upoznavanja sa raspoloivim video-materijalom izdvojene su karakteristine scene koje su mogle da budu od interesa za vetaenje. Za izdvajanje karakteristinih scena (snimaka) koriena je kompjuterska tehnologija prevoenja video slike u kompjutersku sliku. tampanjem ovih kompjuterskih slika na papir dobijene su slike koje su koriene kao merne podloge u postupku vetaenja. Dopunskim fotogrametrijskim snimanjem prostora ispred Savezne skuptine koje je izvreno polu-mernom kamerom Rolleiflex 6006 obezbeena je bogata dokumentacija i u mernom i u fotografskom smislu. Ova dokumentacije je koriena u postupku vetaenja, ali se ona moe koristiti i za potrebe svih naknadnih analiza. Naroito su od koristi snimci koji su nainjeni iz pozicija koje priblino odgovaraju pozicijama videokamera. Za ostvarivanje krajnjeg cilja, a to je prostorno odreivanje mesta i moguih putanja ispaljenih hitaca, bilo je neophodno obezbediti jedan broj referentnih taaka dobro vidljivih i na snimcima i na terenu. Njihovi prostorni poloaji odreeni su preciznim geodetskim merenjima. Neposredna inspekcija mesta dogaaja omoguila je identifikaciju najsitnijih detalja pomou kojih je itav prostor snimaka pokriven dovoljnim brojem pouzdanih taaka neophodnih za dalji postupak vetaenja. Fotogrametrijsko merenje video snimaka obavljeno je ureajem za digitalizaciju na kome je prethodno izvren postupak orijentacije koordinatnog sistema na slikovni koordinatni sistem. Na svim snimcima merene su prethodno identifikovane karakteristine take (referentne take) i sve take interesantne sa aspekta vetaenja

2.

3.

4.

Dragan Mihajlovi: Video snimci kao materijalni dokaz u sudskoj praksi

etvrti seminar iz fotogrametrije: Fotografski i video snimci u sudskoj praksi (traene take). 5. Na osnovu prostornih koordinata referentnih taaka odreenih preciznim geodetskim merenjem i na osnovu slikovnih koordinata odreenih fotogrametrijskim merenjem, postupcima analitike fotogrametrije bilo je mogue odrediti elemente spoljne orijentacije svih snimaka, a zatim i prostorne koordinate svih traenih taaka. U tri sluaja to je uraeno za parove snimaka istovremeno, dok je za ostale snimke analitika spoljna orijentacija izvoena samostalno. Dobijeni rezultati fotogrametrijskog odreivanja, kao i sav drugi prikupljeni materijal omoguili su donoenje objektivnog nalaza.

Na osnovu fotogrametrijskih merenja izvrenih na ukupno trinaest zamznutih video slika, kao i na osnovu koordinata referentnih taaka odreenih preciznim geodetskim metodama, rekonstruisani su poloaji video kamera (pozicija projekcionog centra kamere i uglovi rotacije kamere) u karakteristinim trenucima. Dobijena je ujednaena tanost odreivanja pozicije kamere u prostoru koja, iskazana kroz prosene srednje greke, iznosi: 7 cm - za Y-koordinatu, 6 cm - za X-koordinatu, 3.5 cm - za Z-koordinatu, 0.25 grad. - za rotaciju oko Y-ose, 0.25 grad. - za rotaciju oko X-ose i 0.25 grad. - za rotaciju oko Z-ose. Ako se pretpostavi da se cev pitolja i oko osobe koja njime puca nalaze na pravcu putanje projektila, onda se odreivanjem koordinata ovih dveju taaka moe odrediti putanja projektila. Ovo je bilo mogue uiniti za pucnje koji su snimljeni istovremeno sa dve kamere (K1 i K2 na slici 1). Brojne vrednosti koordinata karakteristinih taaka (oko-cev) kao i srednje greke sa kojima su one odreene, date su u tabeli 1.
Puc.Tac. Y X Z s_Y s_X s_Z P11 cev 58171.00 63109.51 126.36 0.086 0.092 0.019 P11 oko 58171.38 63108.58 126.19 0.069 0.076 0.018 P12 cev 58171.40 63109.05 126.42 0.063 0.066 0.015 P12 oko 58171.74 63108.18 126.23 0.052 0.056 0.014 P13 cev 58171.73 63108.79 126.28 0.072 0.076 0.018 P13 oko 58172.04 63107.95 126.07 0.059 0.063 0.017

Tabela 1.- Brojne vrednosti koordinata oka i cevi i njihove srednje greke u metrima Ako se za srednju greku poloajnih koordinata usvoji prosena vrednost od 6.3cm, za srednju greku visina prosena vrednost od 1.7cm, a za rastojanje oko-cev prosena duina 95 cm, onda se za srednju greku azimuta putanje odreenog iz koordinata krajnjih taaka dobija vrednost od cca 5, a za srednju greku nagibnog ugla cca 1.5. Putanje projektila za karakteristine pucnje prikazane su na situaciji ulaza u Saveznu skuptinu, slika 1. Na istoj slici su prikazane i putanje pomerene za -5 i +5, to odgovara toleranciji sa kojom su ove putanje odreene.

Dragan Mihajlovi: Video snimci kao materijalni dokaz u sudskoj praksi

etvrti seminar iz fotogrametrije: Fotografski i video snimci u sudskoj praksi

46

Slika 1.- Situacioni plan dogaaj ispred Savezne skuptine

Dragan Mihajlovi: Video snimci kao materijalni dokaz u sudskoj praksi

etvrti seminar iz fotogrametrije: Fotografski i video snimci u sudskoj praksi

47

Slika 2. - Vertikalni profil du putanje projektila

Dragan Mihajlovi: Video snimci kao materijalni dokaz u sudskoj praksi

etvrti seminar iz fotogrametrije: Fotografski i video snimci u sudskoj praksi

48

Putanje projektila za karakteristine pucnje prikazane su na vertikalnim podunim profilima zajedno sa graninim nagibima od -1.5 i +1.5 (slika 2.), to odgovara toleranciji sa kojom su ovi nagibi putanje odreeni. Za svaki pucanj su prikazana po dva poduna profila postavljena kroz granine putanje -5 i +5. Profili su dati u razmeri 1:200 i na njima se merenjem moe dobiti visina putanje projektila od bilo koje karakteristine take na profilu. 7. ZAKLJUAK

Iako su u geometrijskom smislu video snimci jo uvek loijeg kvaliteta od fotografskih snimaka, oni se ipak uspeno mogu koristiti kao materijalni dokaz u sudskoj praksi. Doslednom primenom predloene metodologije fotogrametrijske ekspertize, mogue je utvrditi verodostojnost raspoloivog video materijala i dobiti egzaktne rezultate izraene kroz brojne vrednosti koordinata merenih taaka i kroz pokazatelje o postignutoj tanosti. LITERATURA [1] [2] Mihajlovi, D.: Fotgrafija kao materijalni dokaz u sudskoj praksi, 4. seminar iz fotogrametrije, Graevinski fakultet, 1994, Beograd. Cvijetinovi, .: Metodologija merenja fotografskih snimaka, obrade i analize podataka, 4. seminar iz fotogrametrije, Graevinski fakultet, 1994. Beograd.

Dragan Mihajlovi: Video snimci kao materijalni dokaz u sudskoj praksi