Rasprava

ILUMINACIJA
Izazov minimalnog osvetljenja

Sadraj:
1. Uvod 2. Zagonetka svetlosne osetljivosti 3. Nemojte se prevariti! 4. Napravite pametniji izbor 3 3 5 6

1. Uvod
Svetlo je osnova za kvalitet slike. Po pravilu, pod uslovom da nije preeksponirana, slika e biti boljeg kvaliteta to je vie svetla koje je dostupno u sceni. Ako je koliina svetlosti nedovoljna, slika e imati dosta uma ili e biti pretamna. Koliina svetlosti koja je potrebna da se proizvede slika dobrog kvaliteta zavisi od kamere i njene osetljivosti na svetlost. Drugim reima, to je tamnija scena, svetlosna osetljivost kamere mora biti vea. Osetljivost na svetlost, ili minimalno osvetljenje, odnosi se na najmanju koliinu svetlosti koja je potrebna kameri da proizvede dovoljno kvalitetnu sliku. Minimalno osvetljenje je predstavljeno luksima (lx) koji su mera osvetljenosti, je esto neadekvatno nazvano intenzitetom svetlosti. Dakle, moglo bi se rei da to je nii lux rejting (oznaen od strane proizvoaa ili prodavca u tehnikoj dokumentaciji), to je osetljivija kamera. Meutim, to nije tako jednostavno. Postoji paradoks kada je u pitanju minimalno osvetljenje. Dok je svetlosna osetljivost esto kljuni odluujui faktor kada se bira proizvod i proizvoa, to je veoma izazovan aspekt tehnologije kamera i jedan od najteih da se objasni. Ovaj lanak ima za cilj da donese neka pojanjenja u raspravi o osetljivosti na svetlost, da istakne i mogue zamke i objasni zato je testiranje na terenu preferirano i bolje reenje da bi se napravila informisana odluka o kupovini. Nasuprot tome, moemo uzeti tehnike podatke odtampane na papiru i poverovati u njihovu verodostojnost!!!

2. Zagonetka osetljivosti na svetlost

Procesi merenja osetljivosti na svetlost su komplikovani i esto neubedljivi. Postoji nekoliko razloga za ovo. Prvo, osvetljenost se meri pomou lux-metra. Iako je nain merenja taan, rezultati oitavanja lux-a su obmanjujui u odnosu na opisivanje svetlosne osetljivosti kamere jer lux-metar i kamera ne prikupljaju iste informacije o koliini svetlosti. Dakle, kada govorimo o svetlosti, ili luksima, mislimo na to kako scena je osvetljena, a ne kako se svetlo prikuplja kamerom sa iste scene. Dok lux-metar belei koliinu vidljive svetlosti koja pada na scenu, kamera belei koliinu svetlosti koja se reektuje od objekata u istoj sceni (odbijeno svetlo). Dakle, lux oitavanje dvoje ljudi koji zauzimaju isti prostor, gde je jedan obuen u belo i drugi u crno, bi bilo identino. Meutim, koliina svetlosti koju hvata kamera koja pokriva istu scenu moe biti manja ili vea, delom zbog toga to osoba obuena u crno reektuje manje svetlosti nego osoba obuena u belo. Takoe, sjajni objekti reektuju vie svetlosti, a i vremenski uslovi utiu na osvetljenje i reeksiju. Sneg e intenzivirati odbijeno svetlo, a kia e apsorbovati mnogo svetlosne reeksije.

Slika 1. Razlika izmeu svetlosti merene lux-metrom i reektovane svetlosti koju hvata kamera.

Drugo, mnoge prirodne scene su prilino sloene, sa pozadinskim osvetljenjem, senkama i pre-osvetljenim delovima koji utiu na kameru i nain na koji tumai scenu. Pozadinsko osvetljenje e, na primer, naterati kameru da objekat prikae dosta tamnijim, ograniavajui anse za pozitivnu identikaciju. U spoljnom nadzoru, suneva svetlost menja pravac i intenzitet u toku dana. Dakle, treba da razmotrite da jedan lux svetlosti ne govori nita njenom kvalitetu za scenu u celini, niti ita kae o pravcu svetlosti.

Slika 2. Levo je primer kako se 5 luksa prikazuju u stvarnosti, u sredini 80 luksa, a na desnoj 4000 luksa.

Imajte na umu da kada se lux vrednost meri na sceni, ona predstavlja samo osvetljenje objekta u fokusu. U slikama gore, na primer, lux vrednost predstavlja koliinu svetlosti u taki kod drveta ili ispred zgrade. Svetlije nebo i tamnija boja zemlje se ne uzimaju u obzir. Tree, postoji niz faktora koji utiu na svetlosnu osetljivost kamere. Ovo ukljuuje vreme ekspozicije, F-Stopu, veliinu i kvalitet senzora, kvaliteta objektiva i temperaturnu vrednost boja neke scene. IRE (jedinica koja se koristi u merenju kompozitnog video signala) vrednost je takoe uvedena, iako je to analogna vrednost prevedena u digitalni svet uprkos injenici da nije primenjiva. Sa mnogim od ovih faktora se moe manipulisati tako da bi kamera prikupila vie svetla. U stvari, neki proizvoai manipuliu ovim vrednostima kako bi njihovi proizvodi izgledali bolje. Na primer, poveanjem vremena ekspozicije (usporavanjem brzine zatvaraa) se omoguava da vie svetlosti stigne do senzora. Ovo je pogodan nain za poboljanje kvaliteta slike. Meutim, ako ima kretanja u sceni, slike e biti mutne i bie nemogue identikovati objekat. Ova injenica ipak ne zaustavlja proizvoae/prodavce da prestanu da koriste ovaj trik prilikom pokazivanja slika sa testa i podataka sa testiranja. Uvek budite oprezni kada vam prodavac daje sliku bez objekata u pokretu kao dokaz dobrih performansi kamere u uslovima loijeg osvetljenja. Pojaiva (gain) ne utie svetlosnu osetljivost kamere, ali pojaava video signal. Pojaavanjem nivoa video signala ini slike svetlijim. Zauzvrat, um na slici je povean. To bi bilo slino kao kada bi poveali jainu zvuka na radio-ureaju sa slabom prijemom, dolo bi do pojaanja ne samo muzike nego i smetnji i uma.

Slika 3. Sa leve strane, scena od 500 luksa sa malim pojaanjem. Sa desne strane ista scena od takoe 500 luksa, ali sa velikim pojaanjem. Primeri pokazuju kako se pojaavanjem video signala poveava osvetljenost slike, ali i nepoeljnog uma.

Poslednja, moda i najvanija injenica je da na tritu ne postoji globalni standard za merenje minimalnog osvetljenja, to znai da ni trini lideri ne koriste iste metode. Ovo predstavlja izazov za svakog proizvoaa jer treba da predstavi korektne vrednosti i zadobije/zadri poverenje kupaca.

3. Nemojte se prevariti!
Posledica raznolikosti gore opisanih metoda je da je poreenje izmeu proizvoda razliitih proizvoaa na osnovu njihovih metodologija, F-brojeva ili veliine senzora nemogue sprovesti sa dovoljnom preciznou. Bazirati kupovinu kamera na osnovu takvih neadekvatnih informacija ne moe doneti dobre rezultate. Kamere sa rejtingom minimalnog osvetljenja od 5 luksa pri F10 otvoru blende, mogu imati iste performanse u uslovima loeg osvetljenja kao kamera navedena da je osetljiva do 0,05 LKS, F1.0. Iste osobine se mogu izraziti na mnogo razliitih naina i razliiti proizvoai koriste razliite repere. Kao rezultat toga, posao razmatranja proizvoda od konkurentskih proizvoaa je mnogo komplikovaniji od uporeivana njihove tehnike dokumentacije. Neki proizvoai e ak da optimizuju performanse prilikom testiranja pomou objektiva visoke klase (puno osetljivijih na svetlost ali i puno skupljih) koje prosean kupac nee hteti da kupi. Ne zaboravite da uporedite veliinu F-broja objektiva iz tehnike dokumentacije (kada je u pitanju svetlosna osetljivost, obino ete u tehnikoj dokumentaciji proitati informaciju minimalnog potrebnog osvetljenja zajedno sa informacijom o potrebnom otvoru blende - F-stopi - da bi navedena osetljivost bila ostvariva) sa F-stopom objektiva isporuenog uz kameru. Axis kamere su all inclusive, to znai da se kamere uvek isporuuju sa objektivom sa kojim je izvreno merenje i rezultati su navedeni u tehnikoj specikaciji. Kao eksperiment koristili smo Axis metodu* merenja minimalnog osvetljenja da biste mogli da uporedite neke od naih proizvoda sa slinim proizvodima drugih proizvoaa. Sve slike ispod su snimljene pomou kamera koje su fabriki (automatski reim rada bez dodatnog manuelnog podeavanja) podeene i razlike izmeu luks vrednosti iz tehnike dokumentacije u odnosu na rezultate testa.
Fiksne mrene kamere Axis P1346 mrena kamera

Konkurent 1

Konkurent 2

Test slika** 0,5 lux

Tehnika dok.*** 0,5 lux (kolor)

Test slika** 0,5 lux Konkurent 1

Tehnika dok.*** 0,3 lux (kolor)

Test slika** 0,1 lux Konkurent 2

Tehnika dok.*** 0,2 lux (kolor)

Axis M1031-W mrena kamera

Test slika** 1 lux

Tehnika dok.*** 1 lux (kolor)

Test slika** 1 lux

Tehnika dok.*** 1 lux (kolor)

Test slika** 1 lux

Tehnika dok.*** 0,5 lux (kolor)

* Tehnika napomena na merenju minimalnog osvetljenje (MMI). Axis metodologija moe se nai na www.axis.com/corporate/corp/tech_papers.htm ** Osvetljenje tokom testiranja *** Minimalno osvetljenje navedeno u tehnikoj dokumentaciji

Fiksne mrene kamere Axis M3114-R mrena kamera

Konkurent 1

Konkurent 2

Test slika** 0,5 lux

Tehnika dok.*** 1 lux (kolor)

Test slika** 0,5 lux

Tehnika dok.*** 0,5 lux (kolor)

Test slika** 0,5 lux

Tehnika dok.*** 0,4 lux (kolor)

Ukoliko su instalacioni zahtevi takvi da je svetlosna osetljivost kljuni faktor, dobro bi bilo da uloite vreme u testiranje kamera umesto verovanja u neiju prezentaciju ili tehniku dokumentaciju proizvoda.

Napravite pametniji izbor

Da zakljuimo, postoje dve opcije za siguran i uspean izbora kamere . Najbolji nain je da uporedite kamere na terenu, obavezno sa pokretnim objektima, jer tek tada kamere mogu zaista da se testiraju u skladu sa zahtevima specinih aplikacija. Ukoliko terensko testiranje nije mogue, obratite se proizvoau koji koristi dokumentovan, ponovljiv proces jer to osigurava da: > se proizvodi tog proizvoaa mogu porediti sa drugim slinim proizvodima > vrednosti nisu izmanipulisane zbog poveanja prodaje proizvoda.

Vreme ekspozicije
Ekspozicija je vreme potrebno da se kamerin senzor izloi svetlosti da bi se generisala upotrebljiva slika. to je due vreme ekspozicije, vie svetla e dobi do senzora. Poveanjem ekspozicije e se poboljati kvalitet slike pri loem osvetljenju, ali e se takoe poveati zamuenost kod objekata u pokretu i smanjie se efektivni broj slika u sekundi jer e biti potrebno due vreme za generisanje svake slike.

Kvalitet senzora
Svetlo koje prolazi kroz objektiv je usmereno na senzor mrene kamere. Pikseli na senzoru registruju koliinu svetla kojoj su izloeni i pretvaraju svetlost u elektrini signal. to vie svetlosti, vie elektrona. Opte pravilo je bilo da vei senzori prikupljaju vie svetlosti nego manji. Ali, danas postoje tehnologije koje poboljavaju i uspenije koncentriu svetlost to dovodi do poveanja osetljivosti senzora. Dakle, manji senzori mogu biti bolji nego vei. Jedini nain da budete sigurni je da zanemarite veliinu i testirate senzor.

F-stopa
F-stopa, ili F-broj, je mera sposobnosti objektiva za prikupljanje svetlosti. To je odnos ine daljine (rastojanje izmeu centra objektiva i fokusne take) i prenika otvora blende (otvor blende omoguava svetlosti da kroz objektiv padne na senzor).

Temperatura svetlosnih boja

Temperatura boja se meri u stepenima Kelvina (K). Skala je bazirana na osnovu injenice da svi topli objekti zrae. Prva vidljiva svetlost kojom zrai topli objekat je crvena, i kako temperatura objekta raste, boja kojom zrai postaje plavlja. Ba kao to se temperatura boje svetlosti u toku dana menja, unutranja svetlost se javlja u nizu temperatura. Ljudsko oko e nadoknaditi razlike u boji koje razliiti svetlosni izvori proizvode tako da objekti izgledaju kao da odravaju svoju boju. Kamere se, meutim, moraju prilagoditi za lokalno (unutranje-vetako) osvetljenje. Obino, one imaju automatski reim, gde se balans bele automatski izraunava. Tu su i podeavanja kamera za optimizaciju reprezentacije boja.

to je manji F-broj, bolji je svetlosni kapacitet objektiva. F-stopa esto se zapisuje kao Fx ili

kao F/X (ina daljina/otvor blende). F-stopa F4 znai da je prenik otvora blende jednak fokalnoj duini podeljenoj sa 4. Ako fotoaparat ima 8 mm objektiv, svetlo mora da proe kroz otvor irisa koji je 2 mm prenika.

Kvalitet objektiva
Kvalitet materijala i dizajn objektiva vre presudan uticaj na to koje rezolucije objektiv moe da prui. Ne postoji savren objektiv, i svaki e stvoriti neki oblik aberacije ili oteenja slike koji su rezultat ogranienja. Objektivi su proizvedeni tako da odgovaraju senzorima i vano je da izaberete odgovarajui objektiv za kameru.