Оцена услова радне средине

Професор: Студент:
Др. Александар Жуњић Емилија Ђорђевић 1203/22

Београд, 2022.
Садржај
1. УВОД ...................................................................................................................................................................................... 3
1.1. ОСВЕТЉЕЊЕ ..................................................................................................................................................................... 3
1.2. БУКА .................................................................................................................................................................................. 4
1.3. ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА ....................................................................................................................................................... 5
1.4. ТЕМПЕРАТУРА .................................................................................................................................................................. 6
1.5. ЗАПРАШЕНОСТ ................................................................................................................................................................. 6
2. ПРОБЛЕМ .............................................................................................................................................................................. 7
3. МЕРЕЊЕ ................................................................................................................................................................................ 8
3.1. МЕРЕЊЕ ОСВЕТЉЕЊА ..................................................................................................................................................... 8
3.2. МЕРЕЊЕ НИВОА БУКЕ ...................................................................................................................................................... 8
3.3. МЕРЕЊЕ РЕЛАТИВНЕ ВЛАЖНОСТИ ВАЗДУХА ................................................................................................................. 8
3.4. МЕРЕЊЕ СУВЕ И ВЛАЖНЕ ТЕМПЕРАТУРЕ ВАЗДУХА ...................................................................................................... 8
3.5. МЕРЕЊЕ ЗАПРАШЕНОСТИ ............................................................................................................................................... 9
4. РЕЗУЛТАТИ............................................................................................................................................................................ 9

2
 1. УВОД
1.1. ОСВЕТЉЕЊЕ
Скоро сви послови који се обављају у индустрији контролисани су видом. Из тог разлога је значај адекватног
осветљења у условима извршавања радних задатака посебно изражен.
Већина индустријских послова се обавља у фабрикама, у којима је услед ограниченог времена трајања и
интензитета дневног осветљења неопходна употреба вештачког. Са друге стране, поједини послови, као што
су они у рудницима или магацинима испод површине земље, такви су по свом карактеру да је рад без
вештачког осветљења практично немогућ. Стога дизајн система вештачког осветљења има велики утицај на
рад и комфор оних који се налазе у таквом амбијенту.
Приликом одређивања потребног нивоа осветљења неопходно је узети у обзир врсту активности коју радник
обавља, године старости радника, захтеве у погледу брзине и тачности обављања задатка и рефлексију
површина. Уколико су детаљи које треба разликовати мањи, потребан је виши ниво осветљења.
Функционална способност ока се смањује са годинама старости, тако да је за рад старијих радника потребно
јаче осветљење. Више осветљења је неопходно и у случају када се захтева велика брзина или тачност рада,
као и када је рефлексија мања.
Када говоримо о употреби дневног светла за дизајн осветљења радних просторија, неопходно је навести
одређене препоруке којих се треба придржавати, како би се постигли одговарајући позитивни ефекти
применом ове врсте осветљења:
1. Сунчеви зраци не смеју падати директно на радно место, јер таква светлост може проузроковати
оштећење чула вида и онемогућити извршавање радног задатка. Поред тога, таква светлост може бити штетна
за поједине материјале који се употребљавају у процесу производње.
2. Најпогодније је уколико светлост пада са севера, јер је она најдифузнија и најмање се мења током
времена.
3. Осветљеност радног простора дневном светлошћу не зависи само од укупне површине прозора, већ и од
других фактора као што су положај по висини и нагиб појединих прозора, односа површине прозора и
димензија просторије, удаљености прозора од радног места и слично.
4. Неопходно је ускладити светлост која непосредно продире у радну просторију са оном која се рефлектује
од околних зидова.
5. Код једноспратних фабричких објеката се задовољавајући ефекти могу постићи уколико се он прекрије
"тестерастим кровом".
6. У случају вишеспратних објеката код којих прозори морају бити смештени на спољашњим зидовима,
треба узети у обзир следеће:
3
 а) однос димензија радне просторије и површине прозора мора бити већи код нижих спратова него код
виших
б) уколико је могуће, горња ивица прозора треба до досеже до плафона радне просторије
ц) доњи ниво прозора не би смео бити нижи од нивоа радне површине
д) ниво осветљености са прозора ће бити знатно повећан уколико се употреби дифундирајуће стакло
е) у већини случајева је најпогодније уколико светлост долази са леве стране
Приликом дизајнирања осветљења радних просторија треба имати у виду да разлика у осветљености
појединих зона радне просторије настаје из више разлога. Основни разлози за ову појаву су:
1. На појединим радним местима поред општег постоји и допунско осветљење, док на другим радним
местима може зависно од карактера посла постојати само опште осветљење.
2. Распоред прозора једне веће радне просторије може бити такав да онемогућава пођеднаку осветљеност
дневном светлошћу.
3. Ниво осветљености у целој просторији може варирати због варијација напона у електроенергетском
систему које предвиђа JUS U.C9.100 XI - 1962. Промена напона у електричној мрежи од ± 1 % (у границама
до ± 5 %) узрокује различите промене светлосног флукса у зависности од врсте сијалица које се користе у
просторији:
• ± 3 % за флуоресцентне сијалице високог притиска и сијалице са живином паром високог притиска;
• ± 3.8 % за си сијалице које раде са живином паром и ужареним влакном и сијалице са ужареним
влакном;
• ± 1.7 % за флуоресцентне сијалице и
• ± 0.6 % за сијалице са натријумовом паром.
Као опште смернице за избор боје осветљења, могу се издвојити следећи моменти:
1. избегавати употребу монохроматске светлости на уобичајеним радним местима
2. без обзира на то што је обојена светлост погодна када се њоме осветли целокупно видно поље а не само
радни простор, првенствено треба користити белу или мешану светлост за осветљење
3. флуоресцентне светиљке су веома погодне за осветљење јер дају боју која се веома приближава дневној
светлости .
Вештачко осветљење се дели на опште и допунско осветљење. У пракси је неопходно да се ове две врсте
осветљења комбинују, чиме се остварују задовољавајући резултати без великих материјалних улагања.

1.2. Бука
Штетно дејство буке на људски организам и радне перформансе је вишеструко. Иако стандарди и препоруке
за сад не обухватају сваки појединачни штетни ефекат који она узрокује, у њима се претежно третирају она
штетна дејства која се односе на врсту радне делатности, непосредно споразумевање говором, посредно
споразумевање средствима комуникација и оштећење чула слуха.
Дизајн услова радне средине у којој постоји бука се обавља у односу на одређене критеријуме везане за буку
и њено штетно дејство. Критеријуми и величине које ће овде бити наведене су у сагласности са важећим
домаћим правилником о мерама и нормативима заштите на раду од буке у радним просторијама.
Неопходно је пре свега дефинисати оне нивое буке који се користе приликом оцене њеног штетног дејства.
Ниво буке који се измери мерним инструментом у одређено време на одређеном месту се назива измерени
(меродавни) ниво буке LMI.
Вредности случајно одабраних краткотрајних мерења од укупно н узорака представљају измерене
(меродавне) вредности буке LMI.
Допуштени ниво буке LG је правилником прописани ниво који се не сме прекорачити, у циљу заштите
радника од повреда и оштећења или од прекомерног ометања на раду.
4
Стабилна бука (бука сталног нивоа) је она бука код које се енергија звука у времену мења незнатно.
У случају када у радној просторији постоји стабилна бука, оцена њеног чтетног дејства се обавља према
следећем поступку (који се заснива на поменутом правилнику):
1. Измерити по n вредности меродавног нивоа буке LMI на одређном одабраном броју радних места.
2. Одредити за свако одабрано радно место средњу вредност меродавних нивоа буке LM према обрасцу:

∑𝑙=𝑛
𝑙=1 𝐿𝑀𝐼
𝐿𝑚 =
𝑛
Добијени меродавни ниво буке LM представља вредност која је меродавна за оцену штетног дејства.
3. У зависности од врсте посла који се обавља или захтева у погледу комуникације, одредити допуштене
вредности LG нивоа буке на основу табела за одредивање допуштених нивоа буке.
4. Критеријум за оцену штетног дејства буке представља упоре|ивање израчунатих меродавних нивоа на
појединим радним местима са допуштеним вредностима узетим из горе поменутих табела. Уколико је било
која вредност меродавног нивоа буке већа од вредности дозвољених нивоа, тада је то радно место штетно за
радника и рад који обавља, тако да се предузимају неопходне мере за елиминисање овог штетног дејства.
Прецизнија процена штетног дејства буке на оним радним местима на којима је прекорачен дозвољени ниво
обухвата даљу фреквентну анализу такве буке.
Картографија буке се може успешно користити у почетним анализама једног сложеног радног окружења, као
што је то машинска хала. Узимају се узорци нивоа буке у радном подручју или у близини машине у
зависности од карактера буке, а затим цртају у форми карте (мапе) буке.
Употребом мапа рађених у таквој форми се могу идентификовати зоне критичних нивоа буке (посебно на
местима где људи раде или на којима се задржавају одређено време), како би било могуће уочити где је
неопходно применити превентивне мере или плански изоловати постојеће узроке високог нивоа буке. Такође,
израђена карта буке може послужити као полазна основа за редизајн распореда машина у фабричкој хали,
како би се ниво буке уравнотежио. Карте буке представљају аудиторни еквивалент плану осветљења
приликом анализе осветљености на радном месту.

1.3. Влажност ваздуха

Атмосферски ваздух поред гасова садржи и одређену количину водене паре. Апсолутна влажност Аv
представља концентрацију водене паре која се налази у ваздуху. Она се може одредити као однос масе водене
паре која се налази у некој запремини ваздуха и саме запремине ваздуха. Најчешће се изражава у грамима по
метро кубном ваздуха.
Највећа количина водене паре коју вазух може да садржи на одређеној температуре се назива се максимална
влажност Мv. Максимална влажност ваздуха се у зависности од температуре ваздуха често даје табеларно.
Дефицит влажности Dv представља разлику између максималне и апсолутне влажности на одређеној
температури, тј. Dv=Мv-Аv. Релативна влажност ваздуха Rv представља процентуално изражен однос између
апсолутне и максималне влажности. Rv = Аv/Мv*100 [%]
Релативна влажност ваздуха указује на степен засићености ваздуха воденом паром.
На тај начин, релативна влажност од 50% означава да ваздух садржи половину од максималне количине паре
коју би могао да прими при датој температуре ваздуха. Релативна влажност може варирати од минималних
вредности од 10-20% до високих вредности од 80-90% и више. Висока релативна влажност се среће у радним
просторијама текстилне индустрије, у индустрији коже папира, шећера, одељењима галванизације, у
фабрикама за производњу скроба и сапуна као и у рудничким јамама на већим дубинама. Ниска релативна
влажност повећава осетљивост на непријатне мирисе. Поред сувоће ждрела, носа и коже, она може

5
узорковати иритацију очију када је релативна влажност испод 30%, што посебно долази до изражаја након 4
сата проведених у таквом окружењу.
1.4. Температура
Температура људског организма се у случају промене температуре радног окружења одржава на приближно
истом нивоу између 36-37°C механизмима терморегулације. Међутим људски организам поседује само
ограничену могућност терморегулације. Он може поднети температуре спољне средине претежно у
границама између -50 и +65 °C без већих последица мада је то могуће у веома кратким временским
интервалима и до 100°C.
Размена топлоте између тела и окружења се обавља на четири начина, чиме се постиже да температуре тела
не пређе дозвољене границе.
1. Кондукција представља размену топлоте директним контактом са чврстим телом, течностима, ваздухом
(гасовима). Хладнији материјал прима одређену количину топлоте од топлијег материјала. Кондукција
настаје рецимо у додиру са неким хладним предметом. Како је највећи део људског организма при раду у
контакту са ваздухом, размена топлоте кондукцијом у присуству ваздуха је обично повезана са разменом
топлоте конвекцијом.
2. Конвекција представља трансвер топлоте флуидом, при чему се честице супстанци у контакту налазе у
стању кретања. Уколико је температуре коже или негог објекта виша од температуре ваздуха, долази до
загревања ваздуха који се налази у контакту са површином. Загрејани ваздух се затим одваја од тела помоћу
конвективне ваздушне струје. Контактна површина ће апсорбовати топлоту од ваздуха уколико је ваздух
топлији.
3. Радијација представља пренос топлоте између објеката чија је температуре виша од апсолутне нуле
путем електромагнетног зрачења. То је начин којим сунце загрева земљу, а карактерише се претварањем дела
молекуларне енергије у енергију зрачења. Када рецимо стојимо на сунцу зими, може се осетити топлота чак
и када је околни ваздух хладан, јер се топлотна енергија у виду таласа преносидо површине тела.
4. Разменом топлоте испаравањем има посебан значај у размени топлоте између човека и околине средине.
Зној као продукт метаболизма се загрева од стране коже и при томе трансформише у водену пару, која се
затим одводи ваздушном струјом.
Уколико је температура околног ваздуха нижа од температуре човека који обавља физички рад, постоји
могућност да се већи део радом створене топлоте елеминише конвекцијом, кондукцијом и радијацијом.
Висока температура радне околине се среће у производним условима код којих је технолошки процесс такав
да је неопходно коришћење одређених постројења, која као пратећи ефекат ослобађају знатну количину
топлоте. Температура коју показује влажни термометар представља индекс који узима у обзир температуре
и влажност ваздуха. Влажна температура се показала као погодан параметар за процену топлотног стреса у
пракси.

1.5. Запрашеност
Прашина се састоји од чврстих честица насталих у процесима уситњавања и обраде трврдих материјала,
сушења неких раствора или у неким хемијским и термичким реакцијама.
Запрашеност радне атмосвере најчешће зависи од радног процеса и употребљеног материјала. У погледу
запрашености су најкритичнија радна места и погони металургије, дрвне и текстилне индустрије, у
фабрикама цемента рударству.
Према дејству можемо разликовати следећих седам група прашине, које имају различите штетне ефекте по
здравље радника:
1. инертне прашине (гипс)
6
 2. иритирајуће прашине (базе)
3. токсичне прашине (манган)
4. алергенске прашине (брашно)
5. колагенске прашине (кварц)
6. канцерогене прашине (арсен)
7. инфективне прашине (споре).
Према пореклу прашине се деле на следеће три групе:
1. органске (биљног , животињског и вештачког порекла)
2. неорганске (металног, минералног порекла)
3. мешовите (различите комбинације прашина органских и неорганских порекла)
У радним просторијама су најчешће присутне прашине мешовитог порекла. Од великог је значаја познавање
димензија честица прашине. Величина честица која се среће у радним просторијама је различита. Најчешће
је присутна прашина зрнастог облика чије су димензије испод 10.
У односу на величину честица, прашине се деле на:
1. праве површине са честицама које су веће од 10
2. облаке прашине са честицама чија је величина између 10 и 0.1
3. димови са честицама које су мање од 0.1 у пречнику
Таложење прашине настаје тако што је специфична тежина прашине већа од честица ваздуха. Брзина
таложења честица прашине зависи од више фактора као што су: величина, специфична тежина и облик
честица, кретање и влажност ваздуха. Таложење најситнијих честица прашине се одвија веома споро.
Поступак за оцену штетног дејства и дозвољеног излагања радника које настаје у процесу производње се
састоји у следећем.
1. Уколико није позната врста прашине, неопходно је најпре хемијским и другим лабораторијстким
истраживањима утврдити врсту, односно природу прашине која се налази у радном окружењу.
2. Утврдити мерењем помоћу одговарајућих инструмената концентрацију прашине за сваку радну
операцију. Ово треба учинити посебно за све прашине које су присутне у току радног процеса.
3. Израчунати експозицију радника EI за сваку врсту прашине и према формули

𝑡𝐴 ∗ 𝑘𝑜𝑛𝑐𝐴 + 𝑡𝐵 ∗ 𝑘𝑜𝑛𝑐𝐵 + ⋯ + 𝑡𝑁 ∗ 𝑘𝑜𝑛𝑐𝑁

𝐸𝐼 =
8
4. Одредити на основу стандарда или препорука максималне дозвољене концентрације MDKI за сваку
прашину која је присутна у раду.
5. Уколико је EI > MDKI за i = 1, 2,…,m, тада се констатује да је радник изложен штетном дејству неке
прашине, тако да је неопходно предузети одговарајуће мере за отклањање насталих негативних ефеката. Са
m је означен број врстс прашине којима је исти радник изложен у свом раду.
Поред поменутог, неопходно је располагати податком о маси честица прашине, како би се дала што реалнија
оцеha о степену ризика по здравље изложених радника. Наиме познато је да велики број професионалних
обољења зависи у основи од масе честица прашине.

2. Проблем
Услови радне средине битно утичу на продуктивност особе. Лоши радни услови могу проузроковати смањену
брзину и тачност у раду. У овој лабораториској вежби извршили смо мерење осветљености, буке, влажности
ваздуха, температуре и запрашености који представљу битне факторе који утичу на комфорност особе током
рада.

7
 3. Мерење
Мерење је обављено у учионици Машинског факултета у Београду, у послеподневним часовима. Учествовало
је 10 студената који су били распоређени на 15 радних места и сваки студент је вршио мерење на једном
радном месту, док су двојица радили на два радна места. Извршено је по једно мерење осветљености и
релативне влажности ваздуха, као и по једно мерење суве и влажне температуре. Ниво буке је мерен три пута
на сваком радном месту, док је запрашеност усвојена вредност и износи нула. Време предвиђено за мерење
једног параметра радне средине на једном радном месту износило је један минут. Распоред мерења је извршен
према табели бр.1.

Редни број радног места

1 2 3 4 5
Парови студената
I II III IV V
О Б Т В З
Б О З Т В
Т В О З Б
В З Б О Т
З Т В Б О
Табела бр. 1 - План за одређивање редоследа мерења услова радне средине на појединим местима

3.1. Мерење осветљења

За мерење осветљења коришћена је фотометријска метода. Као инструмент употребљен је луксметар.
Измерене вредности осветљености очитане су у луксима. Луксметар се састоји из фотоћелије и галванометра
са скалом за очитавање осветљености. Поред поменутих делова постоје и филтери са одређениим
коефицијентом апсорпције светлосне енергије, који се означава на самом филтеру. Филтери се употребљавају
у оним случајевима када осветљеност прелази максималну вредност која је означена на скали луксметра.
Скала садржи две врсте подеока. Луксметар приликом мерења треба да буде у хоризонталном положају, док
се фотоћелија поставља хоризонтално у одређеној тачки неке површине у којој желимо да одредимо
осветљеност.

3.2. Мерење нивоа буке

Инструмент за мерење нивоа буке се назива фонометар (звукомер). Он помоћу микрофона звучну енергију
претвара у електричну тако да се ниво буке у dB може директно очитати на скали фонометра. Овај инструмент
има могућност рада у два режима који се називају „брзи“ и „спори“. Микрофон фонометра се поставља у
висини ушију радника.

3.3. Мерење релативне влажности ваздуха

За директно очитавање релативне влажности ваздуха користи се инструмент који се назива полиметар.

3.4. Мерење суве и влажне температуре ваздуха

Одређивање суве и влажне температуре ваздуха обављено је помоћу уређаја који се назива психрометар.
Психрометар сачињавају два потпуно једнака живина термометра, при чему се резервоар једног обложен
тканином од муслина или памука, како би се могао наквасити дестилованом водом. Влажан термометар је

8
онај са тканином која се кваси, за разлику од другог који се назива суви термометар. Температура се очитава
на скали суве и влажне температуре термометра, које приликом очитавања треба да буду у висини очију.

3.5. Мерење запрашености

Запрашеност је одређена кониметријским одређивањем концентрације прашине, које се заснива на
изналажењу броја честица прашине на кубни центиметар ваздуха, при чему се уједно одређује њихова
величина и облик. Кониметар се састоји из следећих основних делова: млазнице, вакуум пумпе, стаклене
плоче за објекат и микроскопа. Кроз млазнице се усисава ваздух који садржи прашину. Честице прашине се
затим таложе на одбојну плочу. Плоча за објекат је израђена од стакла, тако да наталожена мрља може да се
посматра помоћу микроскопа. Вакуум пумпа служи за усисавање одређене запремине ваздуха. Пре самог
мерења неопходно је отворити улаз млазнице и затегнути клип пумпе, довођењем у положај који одређује
запремину узорка ваздуха који се жели узети.

4. Резултати
Списак чланова групе приказан је у табели 2, док су резултати мерења приказани у табелама 3, 4, 5, 6 и 7.

Редни број члана Име и презиме студента

1. Марија Николић
2. Ана Мариловић
3. Младен Перић
4. Димитрије Поповић
5. Маријана Радовановић
6. Емилија Ђорђевић
7. Катарина Обрадовић
8. Мирјана Росић
9. Никола Кршанин
10. Давид Иванов
Табела бр.2 - Списак чланова групе

Редни број радног места Име и презиме студента Осветљеност(lx)

1. Ана Мариловић 26,5

2. Младен Перић 41,6
3. Емилија Ђорђевић 30,6
4. Катарина Обрадовић 48,7
5. Давид Иванов 73,8
6. Марија Николић 36,9
7. Димитрије Поповић 41,4
8. Маријана Радовановић 46,3
9. Мирјана Росић 67,2
10. Никола Кршанин 96,2
11. Ана Мариловић 88,2
12. Младен Перић 105,3
13. Емилија Ђорђевић 81,8
14. Катарина Обрадовић 131,5
15. Давид Иванов 151,8
Табела бр. 3 - Осветљеност на радним местима

9
 Ниво буке(dB)
Редни број радног Име и презиме
места студента
1. мерење 2. мерење 3. мерење
1. Ана Мариловић 54,5 55,3 60,1
2. Димитрије Поповић 51,0 60,7 57,8
3. Емилија Ђорђевић 66,7 59,5 57,7
4. Катарина Обрадовић 71,8 65,3 60,1
5. Давид Иванов 68,6 55,5 52,6
6. Марија Николић 62,3 59,2 61,5
7. Младен Перић 53,5 52,3 56,9
8. Маријана Радовановић 67,9 61,2 59,5
9. Мирјана Росић 61,7 59,4 57,3
10. Никола Кршанин 61,9 65,7 62,3
11. Ана Мариловић 61,3 62,8 67,4
12. Димитрије Поповић 62,0 58,6 56,0
13. Емилија Ђорђевић 60,3 67,7 58,4
14. Катарина Обрадовић 61,1 63,2 65,7
15. Давид Иванов 74,3 68,5 63,4
Табела бр. 4 - Ниво буке на радним местима

Сува и влажна температура (ºC)

Редни број радног места Име и презиме студента
ts tv
1. Ана Мариловић 24 21,9
2. Младен Перић 24 21,1
3. Емилија Ђорђевић 22,5 21
4. Катарина Обрадовић 25 22
5. Давид Иванов 24 22
6. Марија Николић 23,9 22,8
7. Димитрије Поповић 23,9 22,4
8. Маријана Радовановић 23 22,5
9. Мирјана Росић 21 25
10. Никола Кршанин 24 22
11. Ана Мариловић 24 23
12. Младен Перић 24 23
13. Емилија Ђорђевић 24 23
14. Катарина Обрадовић 24 20,1
15. Давид Иванов 24 21,5
Табела бр. 5 - Сува и влажна температура на радним местима

10
 Релативна
Редни број радног места Име и презиме студента влажност
ваздуха(%)
1. Ана Мариловић 61
2. Димитрије Поповић 61
3. Емилија Ђорђевић 61
4. Катарина Обрадовић 61
5. Давид Иванов 61
6. Марија Николић 61.3
7. Младен Перић 61
8. Маријана Радовановић 61
9. Мирјана Росић 61
10. Никола Кршанин 61
11. Ана Мариловић 61
12. Димитрије Поповић 61.1
13. Емилија Ђорђевић 61
14. Катарина Обрадовић 62
15. Давид Иванов 62
Табела бр. 6 - Релативна влажност ваздуха на радним местима

Број честица прашине у cm3

ваздуха
Редни број радног места Име и презиме студента
1. мерење 2. мерење
1. Ана Мариловић 0 0
2. Младен Перић 0 0
3. Емилија Ђорђевић 0 0
4. Катарина Обрадовић 0 0
5. Давид Иванов 0 0
6. Марија Николић 0 0
7. Димитрије Поповић 0 0
8. Маријана Радовановић 0 0
9. Мирјана Росић 0 0
10. Никола Кршанин 0 0
11. Ана Мариловић 0 0
12. Младен Перић 0 0
13. Емилија Ђорђевић 0 0
14. Катарина Обрадовић 0 0
15. Давид Иванов 0 0
Табела бр. 7 - Запрашеност на радним местима

11