Електротехнички факултет

Универзитета у Београду

Катедра за енергетске претвараче и погоне

Пројекат из енергетских претварача:

Полумостни инвертор за индукционо
топљење метала

Студенти: Ментор:
Брацан Лабудовић 0254/2017 проф. Др Зоран Стевић
Душан Ђурашковић 0413/2016
Петар Марковић 0601/2016

Београд, јул 2021.

САДРЖАЈ
1 Увод................................................................................................................................................ 3
2 Индукционо грејање..................................................................................................................... 3
2.1 Напајање инвертора ............................................................................................................. 5
2.2 Напајање из двоквадратног чопера .................................................................................... 6
3 Инвертори ..................................................................................................................................... 8
3.1 Монофазни полумосни напонски инвертор ...................................................................... 8
4 Шема инвертора коришћеног у пројекту и основни подаци .................................................. 11
5 Избор компоненти и моделовање индуктора ......................................................................... 12
5.1 Трансформаторски модел.................................................................................................. 12
5.2 Прорачун елемената заменске шеме ............................................................................... 13
5.3 Активна отпорност индуктора и шарже............................................................................ 13
6 Степен искоришћења ................................................................................................................. 16
7 Апаратура за практична експериментална испитивања ......................................................... 18
8 Управљање енергетским претварачем..................................................................................... 24
8.1 Принцип упраљања полумостним инвертором .............................................................. 24
8.2 Реализација управљања претварачем.............................................................................. 25
9 СИМУЛАЦИЈА .............................................................................................................................. 32
9.1 Шема и параметри симулације ......................................................................................... 33
9.2 Резултати симулацијe ......................................................................................................... 36
10 Резултати експеримената са различитим облицима шарже унутар индуктора .............. 41
11 Закључци ................................................................................................................................. 47
12 Литература...............................................................................................................................48

2
1 Увод
Савремена индукциона постројења за термичку обраду добијају све ширу примену
потискујући, због низа економских и експлоатационих предности, класичне начине грејања са
спољашњим изворима топлоте. Пренос електричне енергије од извора до радног предмета код
индукционог грејања се врши посредством јаког променљивог електромагнетног поља.
Вртложне струје индуковане у радном предмету остварују директно развијање топлоте у
грејаном материјалу. Одсуство посредног преношења топлотне енергије обезбеђује висок
коефицијент корисног дејства и велики производни учинак, смањујући вероватноћу да ће
доћи до пожара или других нежељених догађаја. Ова постројења су заснована на статичким
претварачима за повећање учестаности коришћењем компоненти енергетске електронике
(тиристори, MOSFET или IGBT транзистори) и за разлику од класичних ротационих
претварачане поседују обртне делове. Захваљујући квалитету уграђених електронских
компоненти добијених врхунском полупроводничком технологијом и савременим начином
пројектовања опреме, поузданост постројења је висока, а процес поједностављен. Неки од
параметара који утичу на начин пројектовања претварача су: врста загревања радног
предмета, производни капацитет итд. Избор компоненти се разликује од намене идукционог
грејања, тако да за различите системе могућа су различита решења и увек постоји простор за
напредак.

У овом раду је описано, симулирано и експериментално показано индукционо грејање као

систем који се састоји од инвертора и иднуктивности која је повезана на излаз инвертора. Да
би напон на индуктивности био већи од напона на улазу у инвертор потребно је да коло уђе у
резонанцију. То се постиже променом прекидачке фреквенције у управљачком колу инвертора
и проналажењем оне фреквенције која је за дато коло резонантна.

2 Индукционо грејање
Индукционо грејање је прецизна, ефикасна, чиста и бесконтактна техника за грејање било
ког електропороводног материјала. Системи за индукционо грејање користе се у
електротермији за загревање предмета обраде у циљу добијања жељеног облика хемијских и
механичких особина. Индукционо загревање се заснива на појави електромагнетне индукције,
односно индуковању вртложних струја у загреваном предмету када се он налази у
променљивом магнетском пољу индуктора. Због тога је индукционо грејање ограничено на
обраду метала. Протицање индукованих струуја кроз шаржу доводи до генерисања топлотне
енергије због Џулових губитак, а код магнетних материјала у због губитака услед хистерезиса.
Веома је важна улога површинског (skin) ефекта, односно појава неравномерне расподеле
струја по попречном пресеку шарже. Услед површинског ефекта, густина иднуковане струје је
највећа по порвршини шарже и опада како идемо ка њеној унутрашњости. Брзина опадања
зависи од електричних и магнетних особина материјала и од учестаности магнетног поља, при
чему је већа на већим учестаностима. Последица тога је то што се топлотна енергија генерише
у слоју одређене дебљине на површини шарже, при чему је та дебљина одређена особинама
материјала и учестаношћу магнетског поља. Дубина на којој се густина смањи на 37%
врености струје на површини назива се дубина продирања (d). Са повећањем фреквенције
дубина продирања се смањује што се може уочити из формуле:

3
 𝜌
𝑑=√
𝜇∙𝑓

За разлику од других начина загревања, индукционо загревање омогућава не само

регулисање снаге загревања, већ и подешавање дебљине слоја шарже у коме ће се генерисати

Слика 2.1. Принцип средњефреквентног

индукционог грејања
топлота избором учестаности магнетног поља, у зависности од захтева конкретног
технолошког процеса. Позицијом и димензијама индуктора може се постићи и релативно
прецизно локално загревање дугачких предмета обраде. Код класичних метода грејања
нафтом, гасом или електроотпорним грејачима, пренос топлоте се врши посредно са пламена,
односно са површине грејача, на радни предмет. Индукционим грејањем топлота се развија
директно у радном предмету, одмах по уношењу радног предмета у променљиво
електромагнетно поље. Велика концентрација снаге у радном предмету резултује веома брзим
циклусом грејања. Ово омогућује интеграцију постројења за индукционо грејање директно у
производну линију. Веома кратко време грејања смањује трошкове производње, а у поређењу
са другим системима грејања, индукциони уређаји значајно побољшавају хигијену и
хуманизују рад, са незанемарљивим доприносом квалитету и очувању животне и радне
средине. Зато се убрајају у енергетски ефикасне и еколошке процесе. Магнетно поље
променљиве учестаности добија се протицањем струје кроз намотај индуктора унутар кога се
поставља шаржа (слика 2.1.). Учестаност којима се врши индукционо загревање зависе од
продирања индукованих струја у шаржу која је диктирана технолошким процесом,
димензијама и материјалом шарже и крећу се од мрежне учестаности (50 Hz) до неколико
стотина kHz.

За учестаности различите од учестаности мреже напајање индуктора се врши из инвертора

са прилагодним резонантним колом. Инвертори омогућавају напајање индуктора струјом у
жељеном опсегу учестаности, уз могућност регулисања снаге загревања. Индукционе пећи
могу бити различитих конструкција, нпр. лончасте (уколико постоји суд у који се ставља
шаржа) или индукционе пећи са магнетним језгром. Својства и понашање метала и легура у
производним процесима и у току експлоатације зависе од састава, структуре, начина прераде
и термичке обраде којој могу бити подвргнути. На важна механичка својства као што су
затезна чврстоћа, напон течења, тврдоћа, жилавост и пластичност може се утицати и
променом структуре и стварањем нових фаза у процесима термичке обраде. Поступци

4
термичке обраде у којима се најчешће користи индукционо грејање су топљење различитих
метала, каљење и отпуштање челика, припрема за легирање или механичку обраду, итд. Један
од типичних примера термичке обраде је процес каљења челика у коме се челик површински
загрева до одређене температуре, а након одређеног времена брзо хлади, најчешће водом.
Тиме се постиже да површински слој добије повећану тврдоћу и отпорност на хабање, што је
посебно значајно за обртне делове који долазе у међусобни контакт трењем, за шта су пример
површи зубаца зупчаника, осовине, делови лежаја итд. Процес отпуштања се може вршити
локално и њиме се омогућава отклањање механичких напрезања у материјалу насталих у
другим технолошким процесима.

У овим колима доминира реактивна снага. Та снага се компензује додавањем кондензатора

и на тај начин се добија резонантно коло.

Постоје два начина индукционог грејања – индиректно и директно. Индиректно

подразумева грејање посуде, са које се топлота птовођењем и зрачењем преноси на шаржу.
Овај рад ће се бавити директним индукционим грејањем, код кога се загревање врши
индукованим струјама у самој шаржи.

2.1 Напајање инвертора

Када је за индукционо грејање потребна фреквенција виша од мрежне, уређај је потребно
напајати преко претварача. Мрежни напон се најпре доведе на исправљач. Добијени
једносмерни напон се помоћу инвертора претвара у наизменични напон жељене фреквенције.
При овом претварању могуће је постићи степен искоришћења преко 90%. Највећи део
претварача чине реактивне компоненте. Такође, велики део чини систем за хлађење. За
напајање индукционог грејања већих и великих снага могу се користити полумосни и мосни
инвертори, као и паралелна веза више инвертора.

Слика 2.2. Полумосни инвертор

5
 Слика 2.3. Паралелна веза два инвертора

2.2 Напајање из двоквадратног чопера

На слици 2.4. приказан је двоквадрантни чопер који напаја систем за индукционо грејање.
Индуктор са шаржом је моделован као трансформатор без расипања у празном ходу.

Слика 2.4. Двоквадратни чопер

За загревање шарже потребно је остварити велику густину брзопроменљивог флукса. Ако

се има у виду да се линије флукса само малим делом затварају кроз шаржу а већим делом кроз
ваздух, произилази да је потребна велика магнетопобудна сила односно струја индуктора.
Због тога је паралелно са индуктором прикључен кондензатор који са индуктором формира
паралелно L-C осцилаторно коло. На тај начин је омогућено да се, у резонантном колу,
успоставе осцилације струјом великог интензитета док се енергија утрошена на загревање
шарже надокнађује из чопера преко пригушнице за прилагођење импедансе (Lp). Излазни
напон чопера састоји се од униполарних правоугаоних импулса амплитуде „Е“. Излазни
напон чопера, осим жељне наизменичне компоненте, има и нежељену једносмерну
компоненту због чега је на излаз чопера постављен кондензатор CDC који одваја једносмерну
компоненту излазног напона чопера од LCL резонантног кола. У реалном случају потребно је

6
узети у обзир још и отпорност пригушнице за прилагођење импедансе Rp, отпорност
индуктора RL и индуктивност расипања индуктора Lγ у којој је садржан флукс индуктора који
се не затвара кроз шаржу (слика 2.5.).

Слика 2.5. Чопер

7
3 Инвертори
Инвертори су прекидачки регулатори који се користе за напајање потрошача
наизменичним напоном променљиве ефективне вредности и/или променљиве учестаности.
Према начину напајања оптерећења инвертори могу бити напонски (voltage source inverters -
VSI) или струјни (current source inverters - CSI). Излазни напон напонског инвертора састоји се
од поворке напонских импулса који се обликују процесом модулације трајања импулса.
Употребом простопериодичног модулишућег сигнала, спектар излазног напона инвертора ће
се састојати од основног хармоника, што је жељени напон на оптерећењу и низа нежељених
виших хармоника који се одстрањују филтром пропусником опсега ниских учестаности.
Област примене инвертора је веома широка, најчешће се користи за регулацију
електромоторних погона, за напајање потрошача из обновљивих извора енергије, за пренос
енергије из обновљивих извора енергије у дистрибутивну мрежу, у системима беспрекидног
напајања итд.

3.1 Монофазни полумосни напонски инвертор

На слици 3.1. приказан је монофазни полумосни напонски инвертор изведен из
двоквадрантног чопера. У једносмерном међуколу, на извор једносмерног напајања (2Е),
прикључена су два кондензатора Cs1 и Cs2) чиме се добијају два напонска генератора напона
„Е“. Укључењем транзистора Т1 излазни напон инвертора је u= Е. Ако је излазна струја (i)
позитивна, проводиће транзистор Т1, а ако је негативна, проводиће диода D1. Укључењем
транзистора Т2 излазни напон инвертора је u= –Е. Ако је излазна струја (i) позитивна,
проводиће диода D2, а ако је негативна, проводиће транзистор Т2. Најједноставнији начин да
се оствари наизменични напон на оптерећењу јесте да се у току једне полупериоде држи
укључен један транзистор а у току друге полупериоде други транзистор тако да ће излазни
напон инвертора и његов основни хармоник имати изглед приказан на слици 3.2. Када се
оптерећење напаја наизменичним напоном, напон и струја мењају смер при чему се тренутак
промене смера напона не мора поклапати са тренутком промене смера струје. Из тог разлога
инвертори морају бити четвороквадрантни претварачи.

Слика 3.1. Монофазни полумосни напонски инвертор

изведен из двоквадратног чопера

8
 Слика 3.2. Изглед излазног напона
инвертора и његовог основног хармоника

Основни хармоник напона на излазу инвертора је:

𝑉01 = 𝐴1 cos(𝜔𝑡), (3.1.)
где је амплитуда основног хармоника 𝐴1 дата изразом:
𝜋
𝜋
1 𝜋 2 2 2𝐸 2 4𝐸
А1 = ∫ 𝐸𝑐𝑜𝑠(𝑥)𝑑𝑥 = 𝜋 ∫ 𝐸𝑐𝑜𝑠(𝑥)𝑑𝑥 =
𝜋 sin(𝑥) | 𝜋 = . (3.2.)
𝜋 −𝜋 − 𝜋 −2 𝜋
2

Осим основног хармоника у спектру излазног напона инвертора постоје и хармоници чија
је учестаност непарни умножак учестаности основног хармоника. Амплитуде ових хармоника
су:
1 𝜋 1 4𝐸
А1 = 𝜋 ∫−𝜋 𝐸𝑐𝑜𝑠(𝑘𝑥)𝑑𝑥 = 𝑘 𝑘 = 1, 3, 5, … ∞. (3.3.)
𝜋

Излазни напон инвертора приказан на слици 3.2. погодан је за потрошаче који се на

напајање прикључују преко трансформатора и диодног исправљача. Међутим, за потрошаче
који захтевају простопериодичан напон напајања присуство виших хармоника представља
хармонијска изобличења која треба одстранити излазним филтром (Lf – Cf). Преломна
учестаност филтра мора бити већа од учестаности основног хармоника како га не би ослабила.
Због тога филтер има врло мало слабљење за хармонике ниских учестаности па се ови
хармоници морају отклонити процесом модулације трајања импулса. У ту сврху употребљава
се модулација положаја предње и задње ивице импулса природним одабирањем који се може
описати математичким изразом:
𝑢𝑚 (𝑡) = 𝑠𝑔𝑛[𝑢𝑟 (𝑡) − 𝑢𝐶 (𝑡)] ∙ 𝐸. (3.4.)
С обзиром на то да се излазни напон инвертора мења од +Е до –Е овакав тип модулације
назива се биполарна модулација. Однос максималних тренутних вредности модулишућег
сигнала и носиоца назива се индекс модулације. На слици 3.3. приказани су: модулишући
сигнал (ur), носилац (uC), периода одабирања (ТS), модулисани сигнал (um) као и спектар
излазног напона инвертора.

9
 Са слике 3.3. види се да се спектар излазног напона инвертора састоји од основног
хармоника и низа виших хармоника груписаних око хармоника чија је учестаност целобројни
умножак учестаности одабирања (𝜔s). Осим тога, у спектру могу постојати само непарни
хармоници јер је испуњен услов 𝑓(𝑡 + Т/2) = – 𝑓(𝑡).

Слика 3.3. Модулишући сигнал (ur), носилац (uC), периода

одабирања (ТS), модулисани сигнал (um) и спектар излазног
напона инвертора

Како је у приказаном примеру 𝜔𝑠 = 12𝜔1, следи да не постоје хармоници на

учестаности 𝜔 = 𝑘𝜔𝑠 јер би то били парни хармоници. Следи да је слабљење филтра:
1 𝜔 2 1
≈ (𝜔 ) где је 𝜔0 = , (3.5.)
|𝐺(𝑠)| 0 √𝐿𝑓 𝐶𝑓

па како је учестаност одабирања (𝜔𝑠 = 5...10 kHz) много већа од учестаности основног
хармоника, види се да ће хармонијска изобличења напона на оптерећењу бити веома мала.

10
4 Шема инвертора коришћеног у пројекту и основни подаци

Слика 4.1. Шема коришћеног инвертора

Напајање: 3 x 380 V, 50 Hz

Називна снага: 15 kW

Индуктивност намотаја (калема) индуктора: 240 – 260 mH

Степен искоришћења: 90 %

Фреквенција на излазу: ~ 5 kHz

Претварач се састоји из трофазног исправљача (Грецов спој), DC линк-а (кондензатора C1),

тиристорског полумоста и кондензатора C2 – C5. Између контаката, који су на шеми
приказани као отворени, се прикључује индуктор.

Излазна фреквенција се мења у опсегу 4-5 kHz како би се подесила резонантна учестаност
за различите индукторе (индуктивност се мења у зависности од тога шта се налази унутар
индуктора, односно шта се загрева). Уређај поседује такође и коло за управљање.

Индуктор је, због веома израженог скин ефекта, израђен од шупљег бакарног проводника.
Због малог ефективног пресека кроз који протиче струја губици у бакру су доста већи.
Предвиђено је да се индуктор хлади протоком флуида. Флуид се хлади струјањем помоћу
вентилатора, а постоjи и вентилатор који хлади претварачке компоненте. Унутра се још
налазе аутоматски прекидачи, уређај за мерење температуре и уређај за подешавање снаге.

11
5 Избор компоненти и моделовање индуктора
Полазна тачка и најбитнији улазни податак је дужина система за грејање метала коју нам
диктира место примене и сам технолошки процес. Из њега добијамо податак о потребној
индуктивности пригушнице. Даље, на основу података о индуктивности и жељеној
резонантној учестаности долазимо до потребне капацитивности. Пошто је скуп вредности
капацитивности које су тржишно доступне дискретан, бирамо најближу вредност
прорачунатој и даље итеративним поступком који подразумева промене у броју навојака
пригушнице и осталих њених параметара, а остајући што ближе жељеној дужини индуктора
долазимо до потребне индуктивности за постизање жељене резонантне учестаности.

5.1 Трансформаторски модел

Индуктор се израђује као бакарна цев. Струја која протиче кроз индуктор ствара
наизменично поље. То поље је најјаче у средини индуктора па се шаржа управо ту и поставља.
У литератури се често користи трансформаторски модел индуктора, где индуктор представља
примар а шаржа секундар са једним навојком у кратком споју. У том случају важе следеће
једначине:

𝑈𝑖𝑛𝑑 = 𝑍𝑖𝑛𝑑 𝐼𝑖𝑛𝑑 − 𝑗𝜔𝑀𝐼

0 = −𝑗𝜔𝑀𝐼𝑖𝑛𝑑 + 𝑍𝐼

Где су Z и I импеданса и струја шарже.

Сада се, уз занемарење активне отпорости, може изразити преносни однос струје индуктора:

𝑗𝜔𝑀 𝑀
𝑛𝑖𝑛𝑑 = ≈
𝑍 𝐿
Напон индуктора постаје:

𝑈𝑖𝑛𝑑 = 𝑍𝑖𝑛𝑑 𝐼𝑖𝑛𝑑 − 𝑗𝜔𝑀𝐼 = (𝑍𝑖𝑛𝑑 − 𝑗𝜔𝑀𝑛𝑖𝑛𝑑 )𝐼 = 𝑍𝑖𝑛𝑑𝑚 𝐼𝑖𝑛𝑑

Zindm представља еквивалентну импедансу шеме којом представљамо индуктор са шаржом.

Шема је дата на следећој слици:

Сл. 5.1. Заменска шема

12
Реални део ове импедансе је:

𝑅𝑖𝑛𝑑𝑚 = 𝑅𝑖𝑛𝑑 + 𝑅𝑛𝑖𝑛𝑑 2

Док је имагинарни део једнак:

𝑋𝑖𝑛𝑑𝑚 = 𝜔(𝐿𝑖𝑛𝑑 − 𝐿𝑛𝑖𝑛𝑑 2 )

Ови изрази се односе на неферомагнетне шарже. За феромагнетне шарже нису оправдана

претходна занемарења јер су активне отпорности знатно веће у раду испод Киријеве
температуре. Такође, индуктивност се тада повећа и због тога се смањи резонантна учестаност

5.2 Прорачун елемената заменске шеме

Процес грејања је изузетно сложен и резултати, добијени уз одређена занемарења, неће
имати високу тачност. Међутим, ови резултати дају одређену представу о реду величина са
којима се може кренути у израду уређаја.

5.3 Активна отпорност индуктора и шарже

Струја протиче само кроз део попречног пресека проводника индуктора. Разлог томе је
скин ефекат и ефекат близине услед чега се струјнице групишу уз унутрашњи пречник
индуктора. Део површине који проводи струју једнак је производу пречника проводника и
дубине продирања струје. У колу индуктора постоје и друге активне отпорности које потичу
од транзистора, кондензатора итд. Ове отпорности се могу узети у обзир кроз повећање
отпорности индуктора за око 20%.

Пречник индуктора је dind, a намотан је од танке бакарне цеви пречника dcu. Испуњење
намотаја је око 90% па је висина индуктора:

0,9𝑁𝑖𝑛𝑑
ℎ𝑖𝑛𝑑 =
𝑑𝑐𝑢

Електрична отпорност је:

𝑙𝑐𝑢
𝑅𝑖𝑛𝑑 = 𝜌𝑖𝑛𝑑
𝑆𝑐𝑢

Где је 𝑧𝑖𝑛𝑑 дубина продирања струје индуктора.

У шаржи постоје губици услед вртложних струја и услед хистерезиса. Овде ће бити
разматран рад уређаја са немагнетном шаржом на неколико kHz, па се губици услед
хистерезиса могу занемарити. Струја у шаржи протиче у круг по површини омотача слично
као код индуктора. Услед скин ефекта формира се струјни цилиндар чији је пречник d,
дебљина и висина z и h.

13
 Дубина продирања струје у шаржу зависи од фреквенције. Како би се што боље
искористио магнетни флукс, потребно је да дубина продирања буде бар 8 пута мања од
пречника шарже. Одатле следи да је минимална фреквенција:
𝜌
𝑓𝑚 =
𝜋𝜇𝑧 2

Повећање фреквеније може бити погодно за одређене примене, нпр. каљење метала, а са
повећањем фреквенције могуће је смањити димензије реактивних компоненти. Са друге
стране, повећање фреквенције узрокује веће прекидачке губитке транзистора, већи утицај
паразитивних ефеката итд.
Пре него што се пређе на прорачун индуктивности које фигуришу у заменској шеми,
потребно је увести једну апроксимацију.

На слици Сл. 5.2 је приказана расподелa топлоте шарже по висини. Види се да је поље
најјаче на средини висине индуктора, што се и показује практичним испитивањима. Када се
пречник шарже приближава пречнику индуктора, зона грејања по висини је све већа. Ако се
ова зона узме за висину шарже (h) може да се уведе следећа апроксимација:
𝑑 𝑑𝑖𝑛𝑑
≈
ℎ ℎ𝑖𝑛𝑑

Сл. 5.2 Расподела топлоте у шаржи

Индуктивност индуктора може се одредити коришћењем израза за индуктивност калема са
ваздушним језгром:

𝑑2 𝜋
𝐿 = 𝑘𝑛 𝑁 2 𝜇0
4ℎ
Коефицијент kn представља Нагаокин фактор и једнак је:

ℎ
𝑘𝑛 =
ℎ + 0,4502𝑑

За dind, због скин ефекта, узима се унутрашњи пречник индуктора.

14
 Пошто је уведена апроксимација d/h=dind/hind, Нагаокин фактор за шаржу је једнак као и
код индуктора, с тим да шаржа има један навојак. У том случају, израз за индуктивност
неферомагнетне шарже је:

𝑑2
𝐿 = 10−6 𝑘𝑛
ℎ
У пројекту је индуктивност калема рачуната према искуственој формули добијеној на
основу практичних експеримената:

N2 Ds
L=
18Ds+40l

Међусобна индуктивност представља количник флукса који производи струја једног

намотаја (индуктора) а обухваћен је другим намотајем (шаржом), и струје првог намотаја
(индуктора). Израз за међусобну индуктивност неферомагнетне шарже је:

𝛷𝑖𝑛𝑑 𝑁𝑖𝑛𝑑 𝑆
𝑀= = 𝜇0
𝐼𝑖𝑛𝑑 𝑙𝛷

Где је lΦ ефективна дужина магнетног флукса

У колу индуктора се појављују и паразитивне индуктивности веза, транзистора,

проводника и других елемената. Ове индуктивности занемарујемо, јер код мањих уређаја све
заједно износе мање од 0,5 μH. Такође, занемарује се унутрашња индуктивност бакарне цеви
јер струја, због скин ефекта и ефекта близине, пролази танак површински слој.

15
6 Степен искоришћења
Снага грејања Pg представља снагу, која би за одређено време, без утицаја губитака,
загрејала шаржу на жељену температуру.

Ако се овој снази додају губици добија се укупна снага грејања шарже:

𝑃𝑢 = 𝑃𝑔 + 𝑃𝑐𝑜𝑛𝑣 + 𝑃𝑧

Pconv представља снагу губитака услед провођења топлоте. За процену ових губитака, у
литератури се наилази на следећу формулу

𝑊𝑐𝑜𝑛𝑣 = 𝑤𝑐𝑜𝑛𝑣 𝑆 = 1,85(𝑇 − 𝑇𝑎 )1,3

wconv – густина одвођења шарже

S – површина попречног пресека шарже

Т, Та – температуре шарже и амбијента

Pz је снага зрачења. Густина снаге зрачења дата је изразом:

𝑊𝑧 = σε{(𝑇 + 273)4 − (𝑇𝑎 + 273)4 }

σ – Штефан-Болцманова константа

ε – емисивност шарже

Степен искоришћења дефинише се као однос снаге грејања и доведене електричне снаге
на претварач.

𝑃𝑔
η=
𝑃𝐸

односно:

𝑃𝑔
η= = η𝑇 η𝐸 η𝐶
𝑃𝐸

Одаве се види да је посматрана величина једнака производу степена искоришћења три

дела урећаја:

ηT топлотног степена искоришћења

ηE електричног степена искоришћења индуктора

ηC степена искоришћења претварача

16
 Топлотни степен искоришћења једнак је односу снаге грејања (корисне снаге) и укупне
топлотне снаге:

𝑃𝑔
η𝑇 =
𝑃𝑢

Као што је већ речено, укупна топлотна снага је снага грејања увећана за вредност
губитака. У пракси, шаржа се често топлотно изолује како би ови губици били што мањи и
тиме се повећао степен искоришћења. Код електричног степена искоришћења, корисна
снага је она која се развије у шаржи у облику топлоте. Губитак снаге представља део који
остаје у индуктору као последица Џулових губитака. Из овога следи израз за електрични
степен искоришћења:

𝑃
η𝐸 =
𝑃 + 𝑃𝑖𝑛𝑑

17
7 Апаратура за практична експериментална испитивања
У оквиру поглавља о симулацији било је речи о компонентама које су коришћене током
симулације, њиховим параметрима и карактеристикама. Одабране су вредности параметара
модела тако да симулација даје резултате што ближе жељеним. Циљ симулације је да се
направи увид у то како дати систем функционише и који су очекивани резултати и јефтин је,
флексибилан, сигуран, безбедан и једноставан за модификовање начин да се дође до резултата
на којима ће се касније заснивати експеримент. Симулација, сама по себи, представља
извршење модела и формирање одређених резултата. Уз помоћ тих добијених резултата врши
се експеримент.
Разлика између симулације и експеримента је што је сада потребно физички повезати
стварне компоненте на начин да везе одговарају шеми, такође је потребно поврзати и
осцилоскопе и напајање које је у овом случају из инвертора који је напајан са
аутотрансформатора чији је опсег промене напона од нултог до хоминалне вредности
мрежног напона. Изглед и делови поставке приказани су на слици 7.1.

Слика 7.1. Изглед апаратуре (ормана са опремом и компонентама)

18
 На слици 7.2. може се видети пластични цилиндар на ком је намотан бакарни изоловани
проводник. Број навојака је подељен са два и ту је на првом месту скинута изолација кабла,
што је негде на половини намотаја. Сврха тога је да се на том месту постави мерна сонда са
осцилоскопа да би се мерила половина укупног напона на крајевима намотаја из
безбедносних разлога. Индуктивност намотаја је пропорционална броју навојака, што је он
већи и индукција је већа.

Слика 7.2. Индуктор

На основу мерења индуктивности намотаја мултиметром добијени су следећи резултати:

L=240mH (у случају када меримо индуктивност намотаја заједно са повезним

проводницима од његових крајева до места прикључења у разводном орману у коме су
смештене електронске компоненте и остала опрема и то када је он галвански повезан у коло)

L=260mH (у случају када меримо индуктивност намотаја заједно са повезним

проводницима од његових крајева до места прикључења у разводном орману у коме су
смештене електронске компоненте и остала опрема али када он није галвански повезан у
коло)

L=245mH (у случају када меримо индуктивност намотаја без повезних проводника од

његових крајева до места прикључења у разводном орману у коме су смештене електронске
компоненте и остала опрема)

19
 Струја која се преузима из мреже мерена је непосредно иза крајева прекидача аналогним
амперметрима, у сваку фазу је редно везан по један амперметар. Коришћени су амперметри са
скалама опсега од 6А, 20А и 60А подешени на опсег од 20А.

Такође, уз ова три амперметра за мерења мрежних величина по фазама (напона, струја,
фреквенције, фактора снаге, активних и реактивних снага) коришћен је мрежни анализатор
чије су струјне сонде везане у кола појединих фаза посредством импровизованих струјних
трансформатора са једним примарним навојком и седам секундарних навојака што би значило
да је мерена струја на мрежном анализатору 7 пута већа од стварне, а самим тим је и снага
коју он мери 7 пута већа од стварне. Зато се снага коју приказује мрежни анализатор мора
поделити са 7 да би се добила стварна вредност. Описана мерна опрема је приказана на слици
7.3. и слици 7.4.

Слика 7.3. Мерна опрема

20
 Слика 7.4. Мерна опрема
За мерење струје DC bus-a коришћена су дигитална ампер-клешта Voltcraft VC-605
која могу мерити AC и DC струје до вредности од 1000А, као и отпорности и AC и DC
напоне, њихову фреквенцију и континуитет. Она су приказана на слици 7.5.

Слика 7.5. Ампер-клешта

21
 За посматрање и снимање таласних облика струја и напона коришћен је дигитални
четвороканални осцилоскоп ROHDE & SCHWARZ RTB2004 приказан на слици 7.6.

Слика 7.6. Осцилоскоп

Да бисмо приликом експеримената и тестирања поставке избегли потенцијално опасно

нагло укључење резонантног инвертора на „пун“ мрежни напон коришћен је трофазни
аутотрансформатор чији је примарни трофазни намотај повезан на фазне напоне мреже, а
напон секундара се помоћу клизача континуално може мењати од 0V до номиналне вредности
фазног напона мреже од 231V. Даље се напон са секундара аутотрансформатора води на
трофазни Грецов спој где се исправља и добија једносмерни напон који се путем DC-linka
прослеђује претварачу тј. резонантном инвертору. Аутотрансформатор и изолациони
трансформатор приказани су на слици 7.7.

Слика 7.7. Аутотрансформатор и изолациони трансформатор

22
 За напајање осцилоскопа користи се изолациони трансформатор који се користи из
безбедносних разлога да бисмо осцилоскоп галвански изоловали од извора, што је у овом
случају утичница напајана из мреже, чиме раздвајамо масу осцилоскопа од масе мреже и
омогућавамо да се масом сонди осцилоскопа можемо везати за било коју тачку у колу у коме
посматрамо сигнале. То се ради да би се спречило затварање струјног круга и појаве кратког
споја преко масе осцилоскопа и уземљења.

За мерење струје индуктора коришћен је LEM сензор LA 200-P преносног односа 1:2000 и
номиналне примарне и секундарне струје IPN =200А и ISN =100mА респективно, који ради на
принципу Холовог ефекта. Опсег вредности мерног отпора за овај сензор износи од 0 до 60Ω,
у експерименту је коришћена вредност RM = 40Ω.
Холов ефекат је појава када у материјалу чврстог агрегатног стања кроз који је
пропуштена струја и који је постављен у спољашње попречно магнетно поље, долази до
појаве попречног напона. До појаве долази када је проводни материјал постављен тако да
вектор магнетног поља заклапа прав угао са смером протицања електричне струје кроз
проводник. Правац попречног напона који се јавља је управан и на правац магнетног поља и
на правац протицања струје. Термин Холов ефекат се односи на појаву попречног напона, тзв.
Холов напон, који се јавља између крајева тракастог елемента овог проводног или
полупроводног материјала. Холов ефекат се јавља услед сила које делују унутар проводника
изложеног магнетском пољу. Када се проводник унесе у спољашње магнетско поље,
индукције В, тада на слободне носиоце наелектрисања делује тзв. Лоренцова сила.
Смер и правац дејства Лоренцове силе одређен је следећим векторским производом:

⃗⃗⃗⃗ ⃗
𝐹𝐿 = 𝑄 ∗ 𝜐 × 𝐵

где је F - вектор Лоренцове силе, Q - количина наелектрисања која се налази под дејством
магнетног поља, υ - вектор брзине носиоца наелектрисања, B - вектор магнетне индукције
спољашњег поља.
Уређаји засновани на Холовом ефекту по природи производе одзивни сигнал који је
малог интензитета и захтева појачавање те они који су тренутно доступни на тржишту, у себи
заправо садрже Холов сензор и интегрисано коло које је заправо појачавач са високим
коефицијентом појачања. Ова два уређаја се испоручују у јединственом заједничком кућишту.
На слици 7.8. је приказан LEM сензор и његова принципијелна шема.

Слика 7.8. LEM сензор

23
8 Управљање енергетским претварачем
Управљачки систем претварача има задатак да обезбеди управљчке импулсе за
укључивање (искључивање) прекидачких елемената инвертора у складу са коришћеном
техником управљања, као и неке безбедносне функције попут заштите од превелике струје,
ресетовање система, мерења, подешавања параметара управљачких сигнала и друго.

8.1 Принцип упраљања полумостним инвертором

Основна структура полумостног једнофазног инвертора је приказана на слици 8.1.
Константан једносмерни напон Ud је подељен на два дела помоћу редно везаних
кондензатора C великог капацитета. Грану инвертора чини каскадна веза два IGBT
транзистора са антипаралелним диодама. Потрошач је везан између средње тачке гране са
кондензаторима и средишта гране инвертора. Принцип рада инвертора је следећи –
периодични сигнали који се доводе на гејтове управљају стањем укључености транзистора
као статичког прекидача. Сигнали су померени за Т/2. У првој половини периоде напонски
сигнал се доводи на G1 и транзистор Q1 је укључен и напон на потрошачу је Ud/2. У овој
полупериоди транзистор Q2 се понаша као отворен прекидач. У следећој периоди Q1 је
искључен јер је напонски сигнал укинут са G1 и доведен на G2. Напон на потрошачу у
овој (другој) полупериоди је Ud/2. Затим се процес периодично понавља. Напон на
потрошачу је наизменичан, а чине га правоугаоне полупериоде. Управљање полумостним
инвертором значи управљање процесом укључења и искључења прекидача (транзистора)
Q1 и Q2 гране инвертора.

Слика 8.1. Структура полумостног једнофазног инвертора и сигнал

Јасно је да истовремена укљученост оба прекидача није дозвољена јер би резултат био
кратак спој. Такође, за искључење транзистора је у реалности потребно неко време, као и
за укључење. Због тога се уводе појмови време потребно да транзистор прекине ток струје
након издавања команде за искључење на гејту (Тoff), време потребно да транзистор
оствари ток струје након команде на за укључење гејту (Тon) и време у коме ни један од
транзистора не проводи струју тзв. мртво време (Тd). Дефинише се и прекидачка
учестаност (fsw=1/Т, где је Т=Тon+Тd+Тoff) која представља учестаност која је такође и

24
 учестаност наизменичног напона на потрошачу и учестаност управљачког сигнала
прекидача (транзистора).
Уз претпоставку да је струја на потрошачу филтрирана, тако да су све хармонијске
компоненте осим основне простопериодичне пригушене, индуктивност потрошача
узрокује њено кашњење за напоном тако да се у делу где напон и струја имају различит
занак струјно коло затвара преко антипаралелне диоде IGBT транзистора. Особине оваквог
инвертора су – контрола учестаности наизменичног напона се директно остварује
контролом прекидачке учестаности сигнала управљања и могућност амплитудске
регулације наизменичног напона.
PWM се заснива на управљању паљења и гашења транзистора Q1 и Q2 у тачкама
пресека модулационог сигнала и сигнала носиоца. Типичан модулациони сигнал је
синусоида m(t)=M*sin(ωt) подесиве амплитуде 0 < М ≤ 1 чија је учестаност f једнака
основној учестаности излазног напона, док се амплитуда може подешавати. Наизменични
сигнал носилац (Vc(t)) је троугаоног облика јединичне амплитуде и учестаности p*f.
Модулациони сигнал и троугаони сигнал носилац се пореде. У делу где је m(t) > Vc(t)
укључен је IGBT Q1, а искључен Q2, a u делу где је m(t) < Vc(t) укључен је Q2, а искључен
Q1. Наизменични напон на основној периоди чине p импулса чије су ширине одређене
пресечним тачкама модулационог и носећег сигнала.

Слика 8.2. Модулациони сигнал

8.2 Реализација управљања претварачем

За потребе управљања коришћени су регулисани импулсно-ширински модулатор (енг.
PWM – Pulse-Width Modulation) SG3524 Texas Instruments и високонапонски брзи драјвер за
IGBT и MOSFET транзисторе IR2213 International Rectifier у облику чипова, као и велики број
осталих компонената као што су биполарни транзистори, диоде, потенциометри,
кондензатори и отпорници уз помоћ којих се одговарајући напонски и струјни сигнали доводе
на одговарајуће логичке улазе чипова. Шема управљачког кола је дата на слици 8.3.

25
Слика 8.3. Шема управљачког кола

26
 SG3524 представља коло са осцилатором које обједињује све функције неопходне за
израду регулисаног извора напајања, инвертера или прекидачког регулатора које се може
применити и у апликацијама где је излазна снага велика. Чип садржи комплементарне излазе
што омогућава и push-pull и single-ended апликације. Још неке од функција које ова
компонента остварује, а неке од њих су коришћене при реализацији овог пројекта су:
регулатор, појачавач грешке,програмибилни осцилатор, компаратор великог појачања,
ограничење струје и коло за искључење у случају прекорачења подешене струје или неке
друге опасносности која може довести до оштећења опреме, квара или опасности по
руковаоца. Коло је предвиђено за рад у опсегу температура од 0°С до 70°С. На слици 8.4. се
налази блок дијаграм ове компоненте и приказ њених пинова као и улазних и излазних
величина.

Слика 8.4. Блок дијаграм са улазним и излазним величинама

За примену у овом пројекту битне пинове представљају:
C LIM+ и C LIM – који представљају улазе на којима се подешава позитивна и негативна
граница за дозвољену струју после које ће реаговати заштита од прекомерне струје.
GND – уземњење као референца у односу на коју се утврђују вредности улазних величина
CT и RT – који представљају улазе помоћу којих се задаје учестаност рада осцилатора и
повезани су на тример потенциометар R14 којим се ручно (помоћу „точкића“) подешава
учестаност тако да се може приближити или одаљити од резонантне (на улаз CT је везан
кондензатор С11 константне капацитивности док је на улаз RT везана редна веза отпорника
R6 променљивог тример потенциометра којим се подешава учестаност). RT успоставља
константну струју пуњења кондензатора CT што резултује линеарно растучим напонским
сигналом у облику „рампе“ на CT која се води на компаратор што обезбеђује линеарну
контролу ширине излазног импулса
REF OUT – референца излазног сигнала
VCC – улаз на који се доводи напајање чипа од +18V

27
SD (Shut-down) – представља функцију искључења која служи за блокаду транзистора у
случају прекомерне струје чиме се онемогућава њихово укључење док се уређај не ресетује
EMIT1 и EMIT2 – емитери биполарних транзистора који прослеђују управљачке сигнале
генерисане у PWM регулатору на улазе драјвера IR2213
OSC OUT – излаз осцилатора који обезбеђује да управљачки сигнали IGBT транзистора
никада не дају истовремено сигнал за укључење
IR2213 је високонапонски, брзи драјвер намењен за IGBT и MOSFET транзисторе који се
користе у енергетској електроници. Садржи два независно референцирана излазна канала (
High side output и Low side output). Погодан је за примене на високим фреквенцијама и
напонима до 1200V. Дијаграм типичног повезивања компоненте и функционални блок
дијаграм су приказани на слици 8.5.

Слика 8.5. Дијаграм повезивања компоненте

Слика 8.6. Функционални блок дијаграм

28
 За нашу примену битне пинове представљају:
VDD – напајање логичког кола
VSS – уземљење логичког кола
SD – (Shut-down) улаз за искљућење логићког кола
HO – излаз драјвера за гејт горњег транзистора
LO – излаз драјвера за гејт доњег транзистора
VCC – напајање горњег транзистора
HIN – логички улаз драјвера за управљачки сигнал горњег транзистора
LIN – логички улаз драјвера за управљачки сигнал доњег транзистора
VS – напајање доњег транзистора

Илустрација облика управљачких сигнала горњег и доњег транзистора

На шеми управљачког кола датој на слици 8.3. у горњем десном углу дата је шема везе
Грецовог споја са филтром првог хармоника струје F1 који служи да бисмо добили чист
простопериодичан сигнал основне учестаности на трансформатору, са трансформатора се
даље струја исправља проласком кроз Грецов спој, одакле се даље води на кондензаторе С1 и
С2 на којима се добија једносмерни исправљени напон од 22V и -22V. Из ових напона се
помоћу три кола у горњем левом углу слике добијају помоћни извори напајања логичких и
управљачких кола који износе +18V, -15V и 15V, који се даље користе у шеми управљања.
Напон од +18V је потребан да би се компензовао пад напона на високонапонској диоди D5
која је коришћена да би се уштедело на броју помоћних напонских извора и да би се имао
довољно висок управљачки напон на гејту IGBT транзистора који треба да износи бар 15V да
би они нормално функционисали и добро водили.
LEM модул мери струју која протиче кроз калем индуктора на начин описан у делу текста
који се бавио експериментима и апаратуром коришћеном у њима. Он се напаја из извора
једносмерног напона +15V и -15V. Може да детектује једносмерне и наизменичне струје
учестаности од нула до неколико стотина kHz и њену тренутну вредност директно пресликава
на свој секундар и доводи на мерни отпорник R16 чија је отпорност 40Ω. Пошто је однос
трансформације 1:2000, за струју кроз индуктор ефективне вредности 200А на излазу LEM
сензора добија се 0,1А што на омерном отпорнику даје напон од 4V. Из тога се закључује да
напону на отпорнику од 1V одговара струја од 50А кроз индуктор.
29
 Овако трансформисана струја се даље води преко диоде D8 на коло где се њена
оријентациона вредност приказује на дисплеју, не превише прецизно. Одакле се може
визуелно пратити колико је њена вредност близу подешеној вредности реаговања заштите
приликом „тражења“ резонантне учестаности. Такође се преко диода D6 и D7 прослеђује
колу за њену компарацију са подешеном вредношћу реаговања заштите, одакле се у случају
прекорачења издаје сигнал за гашење (shut-down, SD).
Коло са биполарним транзисторима и блоком за RESET је моностабилно коло које и након
реаговања заштите одржава сигнал за блокаду управљачких сигнала IGBT транзистора (SD
сигнал) све док се притиском тастера RESET управљачко коло не ресетује. Тада се коло
инвертор поново може доводити у резонанцију „тражењем“ резонантне учестаности.
„Тражење“ резонантне учестаности се одвија коришћењем блока POT 5K и тример
потенциометра означеног са FREQ R14 10K који у стварности представља „точкић“ налик
ономе који се користи за појачање звука на појачалима.
Помоћу тример потенциометра означеног са DEAD TIME R18 5K подешава се мртво
време (Тd) између искључења једног и укључења другог IGBT транзистора. У конкретном
случају пројектованог резонантног инвертора оно се креће до 7µs.
Тример потенциометар означен са I MAX R22 10K служи за подешавање струје реаговања
заштите, чијие прекорачење доводи до појаве сигнала на SD и искључења транзистора.
Зенер диоде код блокова TB2 и TB3 који представљају IGBT транзисторе Q1 i Q2 (ознаке
GG, EG, ED и GD редом значе гејт горњег, емитер горњег, емитер доњег и гејт доњег) служе
да ограниче управљачке сигнале (напоне) на гејтовима да они не би премашили дозвољену
вредност и оштетили транзисторе.
Преко грана са отпорницима R4 и R7 се преносе сигнали са осцилатора на улазе драјвеа за
управљање укључењем/искључењем горњег и доњег IGBT транзистора респективно.
Кондензатори C22+C5 и C23+C10 на излазу из драјвера акумулирају енергију потребну за
одржавање транзистора у укљученом стању. C5 и C10 су електролитички кондензатори и
карактерише их споро пуњење, док су C22 и C23 класични керамички кондензатори и
карактерише их брзо пуњење, они брзо акумулишу енергију помоћног напонског извора.

На слици 8.7. приказан је изглед штампане силицијумске плочице са постављеним свим

компонентама управљачког кола описаног у оквиру овог текста. Изглед штампане плочице и
распоред елемената на њој скоро у потпуности одговара шеми са слике 8.3. и на њој се могу
препознати одговарајуће компоненте са шеме.

На слици 8.8 приказана је стварна штампана плочица израђена према цртежу са слике 8.7.
која је уграђена у орман заједно са осталим компонентама пројектованог уређаја за
индукционо загревање заснованог на примени резонантног инвертора.

30
 Слика 8.7. Штампана плочица

Слика 8.8. Штампана плочица у лабораторији

31
9 СИМУЛАЦИЈА
Симулација система за индукционо грејање са монофазним полумосним напонским
инвертором урађена је у програму TINA компаније Texas Instruments.

TI-TINA (Tool for Interactive Network Analysis) је програм базиран на SPICE-у (Simulation
Program with Integrated Circuit Emphasis) и служи за симулацију аналогних и дигиталних
електричних кола, као и за дизајн штампаних плоча. Поред тога што је бесплатан, направљен
је тако да буде интуитиван и једноставан за коришћење. Омогућава ефикасно обављање свих
конвенционалних типова анализе електронских шема:
➢ одређивање једносмерног режима рада
➢ анализа у наизменичном режиму рада (за мале сигнале)
➢ одређивање временског одзива кола
Сваки од наведених типова анализе се након извршавања одговарајућих прорачуна може
графички приказати. Резултати могу накнадно да се доведу у жељени формат. Пре почетка
анализе шеме, TINA аутоматски спроводи ERC (Error Check), тј. проверу потенцијалних
грешака.
Једносмерна (DC) анализа нелинеарних кола се аутоматски обавља и пре анализе
наизменичног режима (да би се одредили параметри модела за мале сигнале активних
елемената у околини мирне радне тачке), као и пре анализе прелазног режима ради
одређивања почетних услова. Ова анализа даје једносмерне функције преноса и осетљивости
специфициране функције на мале варијације параметара.
Линеарни одзив кола на простопериодичну побуду даје фреквенцијску карактеристику
кола за мале сигнале, са вредностима параметара нелинеарних елемената узетих за мирну
радну тачку. Додатно у оквиру AC анализе може се одредити величина шума који елементи
кола генеришу, било као ниво шума на излазу или еквивалентни шум на улазу. Такође се могу
одредити величине хармонијских изобличења као и модулациони коефицијенти.
Анализа у временском домену (транзијентна анализа) даје одзив кола у специфицираним
тачкама на различите побуде у интервалу који корисник задаје. За периодичну побуду
програм може да обави и Фуријеову анализу.
TINA такође поседује уграђене моделе за уобичајене нелинеарне елементе који се могу
правити у електроници: све типове диода, тиристоре, биполарне транзисторе, MOSFET, J-FET
транзисторе, тајмере и операционе појачаваче.

Иако наведене компоненте могу да буду корисне за прецизније прорачуне, у овом раду су
коришћени идеални елементи, ради једноставности и лакшег доношења закључака.

Пре саме симулације електронског кола, треба специфирати конфигурацију кола, за шта
постоји више начина. У оквиру овог рада је имплементиран најједноставнији начин,
коришћењем програма за цртање електронских шема.

32
 Да би се избегло потенцијално опасно нагло укључење резонантног инвертора на „пуну“
вредност исправљеног мрежног напона, коришћен је трофазни аутотрансформатор чији је
примарни трофазни намотај повезан на фазне напоне мреже, а напон секундара се помоћу
клизача континуално може мењати од 0V до номиналне вредности фазног напона мреже од
231V. Даље се напон са секундара аутотрансформатора води на трофазни Грецов спој, где се
исправља полуталасно и добија једносмерни напон који се стабилизује одређеном
капацитивношћу (240μF) и путем DC-линка прослеђује резонантном инвертору као улазни
напон.
Фреквенција у управљачком колу има широк опсег подешавања, али се у оквиру овог рада
користе учестаности из опсега од f=4kHz до 5kHz, у ком се налази резонантна учестаност
приказаног инвертора. Индуктивност L (чисто индуктивно оптерећење) износи 260µH, што је
утврђено директним мерењем.

9.1 Шема и параметри симулације

На слици 9.1. приказана је комплетна шема монофазног полумосног напонског инвертора.
Va, Vb i Vc представљају наизменичне напоне доведене са секундара аутотрансформатора.
Индуктивност L представља главни потрошач и индуктор у индукционом грејању. Отпорност
везана на ред са индуктором представља модел бакарне шарже која се греје, а кондензатори
C1 и C2 су резонантни. Кондензатори C5-C8 представљају еквивалентну капацитивност за
стабилизовање напона једносмерног међукола, док кондензатори C3 и C4 служе за
компензовање паразитарних ефеката на неидеалним IGBT транзисторима (који су приказани
као прекидачи SW1 I SW2). Генератор пулса , чији је напон доведен на одговарајуће
транзисторе комплементарно, помоћу PWM модулације диктира фреквенцију напајања
инвертора.
Ради једноставности симулације, исправљачки мост је заједно са DC-линком у шеми замењен
идеалним напонским извором, тј. батеријом. Вредност напона батерије (V1) зависи од
ефективне вредности напона у једносмерном међуколу, при одговарајућем напону секундара
аутотрансформатора. Кондензатори C3 и C4 су у овом случају елиминисани, обзиром на то да
се у поједностављеној варијанти користе идеални прекидачи уместо IGBT транзистора
(занемарени су сви паразитарни ефекти). У управљачком сигналу су занемарени успон, пад и
мртво време. Упрошћена шема је приказана на слици 9.2. и на основу ње су приказани даљи
резултати и изведени закључци.

Слика 9.1. Комплетна шема полумосног резонантног инвертора

33
 Слика 9.2. Упрошћена шема полумосног резонантног инвертора (коришћена у
симулацији)

Практична испитивања су извршена са ,,празним” индуктором, као и за раличиту

количину и облике бакарних цеви које се полажу подужно у пластични цилиндар око којег
је намотан калем. При томе су на располагању биле две бакарне шипке пуног попречног
пресека, пречника Ф=36mm и дужине l=700mm. Такође су коришћене две бакарне цеви
пречника Ф=35mm, дужине l=1000mm и дебљине δ=1mm.

Варијанте спроведених практичних испитивања су биле:

1) ,,Празан” индуктор (без шарже), при чему је коло доведено у резонанцију (напон на DC
линку 50V);
2) Индуктор са шаржом која се састоји од две бакарне цеви, при чему је коло доведено у
резонанцију (напон на DC линку 50V);
3) Индуктор са шаржом која се састоји од две бакарне шипке, при чему је коло доведено у
резонанцију (напон на DC линку 50V);
4) Индуктор са шаржом која се састоји од две бакарне шипке, при чему коло није у
резонанцији (fpwm < frez) и на секундару аутотрансформатора је пун напон мреже (напон на DC
линку 271V);
5) Индуктор са шаржом која се састоји од две бакарне шипке, при чему је на секундар
аутотрансформатора доведен пун напон мреже и управљачким колом се врши приближавање
фреквенције резонантној, све док се не достигне максимална струја кроз IGBT транзисторе и
не одреагује заштита (која је имплементирана у управљачком колу);

34
 • За адекватно симулирање наведених експеримената потребно је моделовати шарже
адекватним вредностима отпорника који је у шеми у редној вези са индуктором.
Обзиром на релативно високе учестаности напајања, скин ефекат је изражен и дубина
продирања вихорних струја у бакарне шипке је мала (реда величине милиметра). Она
се може израчунати уз помоћ обрасца z[mm]=2.2/√f[kHz]. Према томе, у погледу
загревања се очекује да се шипке понашају слично као цеви.
• Отпорност шарже се рачуна помоћу обрасца Rš=ρCu*l/S, при чему је обим шарже,
l= π*dŠ, док је S површина у коју ,,увиру” индуковане вихорне струје, S=l*z.

Треба имати у виду чињеницу да се шаржа налази унутар индуктора, па се према томе
систем индуктор-шаржа понаша као трансформатор (чији је калем примар) са
преносним односом m=N:1, при чему је N број навојака калема, који у нашем случају
износи око 100. Како би се шаржа верно моделовала отпорником на шеми, треба
израчунати отпорност која се ,,види” са примарне стране. Дакле, претходно добијена
вредност отпорности треба да се помножи квадратом преносног односа m, односно
мултипликациони фактор износи 10 000.
• Узевши у обзир наведени алгоритам (сматрајући да је ρCu=18µΩ*mm), отпорност једне
бакарне шипке износи 2,91µΩ, исто као и отпорност бакарне цеви. Прикладан модел
отпорника за редну везу са индуктором у датој шеми износи R=29,1mΩ. Ако се у
индуктор убаци X оваквих цеви или шипки, њихова укупна отпорност пресликана на
примарну страну се моделује приближно као Ruk=X*R. Дакле, ако се убаце две цеви
или шипке, укупна пресликана отпорност би им била R2Š=58,2mΩ.

• Задатак је симулирати претходно наведене варијанте експеримента и упоредити

резултате са снимцима са осцилоскопа, те коментарисати поједина одступања.

С обзиром на то да је прорачуната отпорност идентична за шипку и цев, симулација

варијанте 2) и варијанте 3) је иста. Потребно је обавити транзијентну анализу за сваки
поменути експеримент, како би се снимили таласни облици напона и струје индуктора.

Пре покретања симулације транзијентне анализе, битно је пронаћи резонантну учестаност

осцилаторног кола, у свакој варијанти шарже. То је могуће урадити скицирањем
одговарајућих амплитудских карактеристика. Заменска шема за ,,мале сигнале” и подешавање
параметара АС анализе приказани су на слици 9.3.

35
 Слика 9.3. Заменска шема за мале сигнале и подешавање параметара АС анализе

9.2 Резултати симулацијe

• Променом отпорности R од 10nΩ (што практично одговара одсуству шарже) до 58.2mΩ

(што одговара постављању шарже од две шипке) у претходно наведеној шеми долази
се до закључка да резонантна учестаност остаје иста (шаржа занемарљиво мало утиче
на промену резонантне фреквенције осцилаторног кола). Тек након подешавања
отпорности R на вредности 1Ω и изнад се види промена резонантне учестаности, што је
приказано на слици 9.4.. Промене амплитуда напона и струје на пригушници се виде
приликом подешавања отпорности R на вредности изнад 100mΩ. Повећање оптерећења
утиче на смањење напона на излазу из инвертора.
Иако ове отпорности излазе из опсега израчунатих за постављене шарже, у пракси се
може очекивати благи пад вредности напона и струје након постављања шарже због
паразитарних отпорности у реалном колу које у симулацији нису урачунате.

36
Слика 9.4. Утицај подешавања отпорности R на 1Ω на frez и Q фактор осцилаторног кола
• Резултат тражења резонантне учестаности за све отпорности до 1Ω је исти у
симулацији са идеалним параметрима. Графички приказ амплитудске карактеристике
са курсором који обележава вредност резонантне фреквенције приказан је на слици 9.5.

Слика 9.5. Приказ амплитудске карактеристике и одговарајуће резонантне учестаности

осцилаторног кола

37
 • Резонантна учестаност LC осцилаторног кола се рачуна по обрасцу frez=1/(2π*√(LC)),
где је еквивалентна капацитивност паралелне везе резонантних кондензатора. Резултат
прорачуна je frez = 4935Hz, што се врло приближно поклапа са резултатом симулације.

• Након подешавања PWM-а на frez, спроводи се транзијентна анализа кола. Начин на

који су подешени параметри транзијентне анализе приказаног кола се могу видети на
слици 9.6.
• У софтверу TINA се бирају само почетни и крајњи тренутак снимања сигнала (снимају
се они сигнали које мере одговарајући амперметри и волтметри у шеми). Корак
симулације је аутоматски подешен тако да буде довољно пута мањи од периода
правоугаоног напона који напаја управљачко коло, како би резултати били прецизни.
Почетак снимања сигнала је изабран тако да се не прикаже прелазни процес у
електричном колу, већ квазистационарно стање.

Слика 9.6. Подешавање параметара транзијентне анализе кола

Приликом спровођења транзијентне анализе снимају се таласни облици напона и струје на

индуктору. За варијанте 1), 2) и 3) таласни облици су практично исти (због идеалних
симулационих услова и занемарљиво малог утицаја отпорности шарже на понашање
електричног кола) и приказани су на слици 9.7.
Може се уочити да је амплитуда напона на калему око 1kV, док је амплитуда струје око 127A.
Ово важи при резонантној учестаности од 4935Hz и напону једносмерног међукола од 50V.

38
Слика 9.7. таласни облици напона и струје на индуктору за варијанте експеримента
1), 2) и 3)

• Уколико би се на секундар аутотрансформатора довео пун напон мреже, при чему би

напон једносмерног међукола био 271V, учестаност импулсно-ширинске модулације
би морала да буде мања како би се задржале сличне амплитуде напона и струје.
• Приближавањем резонантној учестаности у том случају би дошло до достизања
ограничења опреме, првенствено IGBT транзистора, који могу да поднесу максималну
струју од 150А (трајно). Да електрично коло не би било уништено, у управљању је
имплементирана адекватна заштита, тзв. Shut Down, који прекида напајање инвертора
након достизања лимита струје кроз транзисторе.
• Обзиром да су у оквиру симулације коришћени идеални елементи, укључујући
прекидаче, на резонантној учестаности би напони и струје могли да достигну високе
вредности. На слици 9.8. су приказани таласни облици напона и струје који одговарају
варијанти 4), док су на слици 9.9. приказани таласни облици напона и струје при
резонантној учестаности и напону једносмерног међукола од 271V. Варијанта 5) не
може да се симулира помоћу приказане шеме, јер идеалне компоненте могу да поднесу
неограничено оптерећење.

39
 Слика 9.8. таласни облици напона и струје индуктора са напоном једносмерног
међукола 271V и фреквенцијом импулсно ширинске модулације 4400Hz < frez = 4935Hz

Слика 9.9. таласни облици напона и струје индуктора са напоном једносмерног

међукола 271V и фреквенцијом импулсно ширинске модулације frez = 4935Hz

40
10 Резултати експеримената са различитим облицима шарже
унутар индуктора

Врсте шарже коришћене у експерименту и њене димензије:

• Бакарна (Cu) шипка пуног цилиндричног попречног пресека

( Ф=36mm, l=700mm )

• Бакарна (Cu) цев шупљег цилиндричног попречног пресека

(Ф=35mm, l=1000mm, δ=1mm )

41
1. Индуктор без шарже („празан“)
-коло доведено у резонанцију
UDC = 50 V
Idispl = 125 A
Imreže = 12 A
frez = 4,41 kHz

42
2. Индуктор са шаржом која се састоји од две бакарне цеви
-коло доведено у резонанцију
UDC = 50 V
Idispl = 90 A
Imreže = 9 A
frez = 4,60 kHz

43
3. Индуктор са шаржом која се састоји од две бакарне шипке
-коло доведено у резонанцију
UDC = 50 V
Idispl = 106 A
Imreže = 10,5 A
frez = 4,59 kHz

44
4. Индуктор са шаржом која се састоји од две бакарне шипке
-коло није у резонанцији (f < frez)
UDC = 271 V
U“TR PH=240 V (напон на секундару аутотрансформатора)
Idispl > 140 A (блокира дисплеј)
Imreže = 18 A

45
5. Индуктор са шаржом која се састоји од две бакарне шипке
-приближавање кола резонанцији док се не достигне максимална струја коју може да
поднесе IGBT, а да не реагује заштита
UDC = 260 V
IDC = 5,5 A
Idispl = 130 A
Imreže = 18 A
cos(φ)=0.41

6. Индуктор са шаржом која се састоји од две бакарне шипке

-коло доведено у резонанцију
UDC = 50 V
IDC = 39 A
Idispl = 97 A
Imreže = 9 А

46
11 Закључци

• Симулација полумосног резонантног инвертора помоћу идеалних елемената

омогућава сагледавање принципа рада наведеног претварача без увођења
компликованих прорачуна, али изоставља поједине паразитарне ефекте који се
одражавају на реалне експерименте.
• Утицај пресликане отпорности шарже на страну примара је (при прорачунатим
вредностима) од занемариво малог значаја за одређивање резонантне учестаности и
Q-фактора кола. Такође, има безначајан утицај на промену амплитуде напона и
струје индуктора. Самим тим изузетно мало део снаге коју инвертор узме из мреже
одлази на грејање/топљење шарже.
То је последица недовољно доброг одабира односа пречника шарже и индуктора.
Однос струја шарже и индуктора је пропорционалан корену односа њихових
пречника. Да би топљење било изводљиво, пречник шарже мора да износи
значајнију фракцију пречника завојнице, негде око 70-80%. Овај проблем може да
се превазиђе вишеслојним мотањем намотаја исте дужине на цилиндар мањег
пречника, што задаје додатне потешкоће техничке природе.

47
12 Литература

[1] Remya M N, Mukti Barai, Study of Induction Heating using Half Bridge Series
Resonant Inverter (2018), Department of Electrical Engineering, National Institute of
Technology, Calicut, India, 1-2
[2] Милош Р. Недељковић, Срђан Л. Срдић, Енергетски претварачи 2 – Топологије
енергетских претварача (2016), Универзитет у Београду, Електротехнички
факултет, Академска мисао, Београд, 85-90
[3] Yuvin Kokuhennadige, Md Masum Billah, Joni-Markus Hietanen, Jaakko Lind,
Induction Heater for Melting Aluminum (2019), Aalto University, School of Electrical
Engineering, Automation and Electrical Engineering (AEE) Master's Programme, Project,
Helsinki, Finland, 2-3
[4] Милош Р. Недељковић, Срђан Л. Срдић, Енергетски претварачи 1 – Основне
топологије енергетских претварача (2016), Универзитет у Београду,
Електротехнички факултет, Академска мисао, Београд, 114-117
[5] Лабораторијски практикум из електричних мерења, Текст за припрему 4.
лабораторијске вежбе, Pspice – кратко упутство
[6] Радојле Радетић, Мали уређаји за индукционо - Теорија и пракса, Бор, 2020
[7] Милош Р. Недељковић, Енергетски претварачи 1 - Топологије енергетских
претварача, Електротехнички факултет Универзитета у Београду - Електронски
уџбеник, 2016.
[8] Различите техничке спецификације (eng. Datasheet) компоненти коришћених за
израду пројекта
[9] Милоје Костић, Теорија и прорачун електромагнетних система за индукционо
грејање, Електротехнички институт Никола Тесла, Београд, 2013

48