Компјутерска

симулација и вештачка
интелигеција
 Предметни наставници:
проф. др Бојан Бабић,
проф. др Зоран Миљковић и
доц. др Милица Петровић

Предметни сарадници:
Александар Јокић, маст. инж. маш. и
Лазар Ђокић, маст. инж. маш.
Симулација рада трговинског маркета
„МФ Комерц“
 Циљ спровођења симулације

Организација рада маркета уз највећи степен

искоришћења ресурса, уз брзу и ефикасну услугу.
 Најважнији подаци

1. Број корисника,
2. Број шалтера,
3. Време међудоласка купаца
4. Просечно време опслуживања/ чекања на каси
Задатак 2.1
На основу добијеног опсега случајно изабраних
цифара бирамо случајно одабране бројеве
вероватноћа да ће клијенти чекати у реду је
32.2% што је у прихватљивом опсегу

вероватноћа да је сервер 1 слободан нам

говори и да је искоришћење расположивих
ресурса задовољавајуће.
 Генерални закључак после обе симулације

На основу претходних закључака можемо усвојити

једноканални систем који укључује само сервер 1 јер
нам он даје оптимално искоришћење ресурса у
односу на двоканални.
Друго решење би било покушај симулације увођења
другог, дигиталног сервера који би био активан
заједно са сервером 1. Али, у том случају морамо
имати у виду и вероватноћу да су наши клијенти
дигитално писмени и способни да сами користе
дигитални сервер 2.
Задатак 2.2 – продавац новина
 Циљ спровођења симулације
Циљ је одређивање најбоље стратегије наручивања новина на основу
експеримента са 205 понављања

Новине можемо купити само у пакетима, и то 10 новина по пакету

Профит се рачуна по формули:

 Закључак после спроведених симулација

Закључак је да је стратегија набавке 60 новина

најисплативија. Оптимална стратегија је и због тога што
просечна добит компаративније већа, али за малу
разлику. Додатно, дневни трошак за 60 новина је мањи
за продавца, али осигурава да је већа вероватноћа да се
не забележи дан где продавац нема добит. Наравно,
мања набавка доводи до ситуације где се губи новац на
основу додатне потражње јер је понуда недовољна.
Са тим што смо издвојили стратегију од 60 новина као
оптималну, формирана је додатна табела са 10
експеримента и 205 понављања да се добије бољи увид
у тип добити.
Задатак 2.3
 Циљ спровођења симулације
Циљ је одредити цене лежаја у примерима Example 2.5C.xls и
Example 2.5P.xls при којима се добија практич. но исти укупни
трошак за 8000 сати рада, за предложени и за тренутни систем.

15 експеримената на тренутном и на предложеном систему

Сваки експеримент има по 150 понављања.

 Битни параметри:

• Цена једног лежаја - $32 – почетна цена лежаја

• Цена кашњења сервисера - $10 по минути
• Губитак када глодалица не ради - $10 по минути
• Цена замене лежаја - $30 по сату односно $0.5 по
минути
• Време потребно за замену једног лежаја – 20
минута, користи се за тренутни систем
• Време потребно за замену сва три лежаја – 40
минута, користи се код предложеног система
  
Закључак:

Циљ је био да се одреди цена при којој је овај трошак

исти за тренутни и препоручени систем. Првобитна
цена лежаја која је износила $32 након сваког
поновљеног експеримента се повећавала за неку
једнаку вредност све док се није дошло до
приближних вредности укупних трошкова за 8,000
сати рада за тренутни и препоручени систем, односно
до коначне цене једног лежаја која износи $500.
Задатак 3
Технолошки систем се састоји од 3 машине и једног
робота

Структура технолошких система и интервали времена за операције

интервали времена обраде на машинама робота

Хватање Манипулација Остављање

M1 20±10 M2 60±10 M3 70±10 P 12±1 14±1 9±2

 Закључак
 
Прва четири теста су урађена у пуном капацитету симулационог програма,
тачније укупно 50,000 приспелих предмета је обрађено без проблема.
Међутим, приликом петог теста долази до појаве уског грла и преоптерећења
машине 3. На основу тога, одмах се може одбацити опција пет при којој
предмети за обраду долазе на сваких 66.67 секунди. Даље, при детаљнијем
поређењу свих степена искоришћења може се закључити да је највећа општа
искоришћеност постигнута за време међудоласка припремака од 75 секунди
(тест 4).
При томе, може се приметити да је највећа искоришћеност машине 3 - 93.4%, а
затим машине 2 - 80.1% што су релативно задовољавајуће вредности.
 Презентацију радили:

Жужа Матија

Живковић Лазар

Јеремић-Зејнедин Јаракула
Жад Дарие Срђан