Mala kola Fotografije

sve o fotografiji

Otrina- tajna br.1- STATIV

Vie elemenata utie na otrinu fotografije. Njihovom kombinacijom dobija se ono to nazivamo otra fotografija, to je i jedna od glavnih kvaliteta koje razdvajaju profesionalca od amatera. Glavna stvar je korienje stativa. Stativ obezbeuje stabilnost i nepokretnost aparata. Profesionalci ga koriste i danju po lepom sunanom danu, o nonim snimanjima i da ne govorimo. Stativi nisu ni naroito jeftini, bar ne oni kvalitetni, a na jeftinim varijantama aparati nisu dovoljno stabilni. Zavisi ta i dokle elite da odete sa svojim fotografisanjem. Mala kola vam preporuuje da nabavite makar i neku povoljnu varijantu, iako je noenje stativa, naroito velikih, pomalo i zamarajue. Meutim, ukoliko elite od svog hobija da napravite neto vie od puke zabave, stativ je obavezan. Jedna od kvalitetnih i uvenih marki uopte za foto-opremu je Manfrotto. Postoje tripodi i monopodi. Ovi drugi su pogodni za fotografisanje u prirodi. Kad kupite stativ profesionalnog kvaliteta, bie vam potrebna glava za stativ koja s prodaje odvojeno. Kuglasta glava je najbolje reenje zato to omoguava da se aparat postavi pod bilo kojim uglom. A najvanije je to glava vrsto dri va aparat i spreava njegovo proklizavanje. Za kvalitetni stativ i glavu treba izdvojiti oko 150 e, to je donja granica. Ilustracije tripoda, monopoda i kuglaste glave:

Otrina- tajna br.2- DALJINSKI, SELFTIMER, FIKSIRANO OGLEDALO

Kada se prstom pritisne dugme okidaa na fotoaparatu, on se pomeri taman toliko da slike ne budu otre kao ilet. Postoje dve stvari koje moemo da uradimo- da koristimo daljinski za na fotoaparat ili selftimer (samookida). Prednost prvog je da vi odreujete vreme okidanja, dok selftimer ima tano vreme kad okida (npr. za 10 sekundi ili manje, 5 sekundi je u principu dovoljno da se aparat oporavi od pritiska dugmeta) to nekad nije dovoljno ako npr. slikate sebe i elite dovoljno vremena da se namestite. Daljinski se mogu nabaviti za oko 10-15 e. Sledei trik je podizanje i fiksiranje ogledala. Ogledalo se nalazi u unutranjosti tela aparata i slui da odbija zrake svetlosti koji ulaze kroz objektiv, alje ih prema prizmi te se tu zraci lome i kroz okular ulaze u nae oko gde mi vidimo ta smo uhvatili. Kad okinemo ogledalo sepomera ka gore, te zraci svetlosti dolaze do senzora. Znai, treba ustanoviti gde se na naim aparatima nalazi kontrola za fiksiranje ogledala. Veina savremenih digitalnih refleksnih fotoaparata ima ovu funkciju, jer se koristi i za ienje senzora. Potraite u menu baru pod custom function- mirror lockup. Kada omoguite njegovo fiksiranje, mora dva puta da se pritisne dugme okidaa (na aparatu ili daljinskom)- jednom da se ogledalo podigne, drugi put da se napravi snimak. Deluje kao sitniarenje, ali od ovog je za otrinu vanije samo korienje stativa. Sad treba napraviti mali eksperiment (ko eli od nas), uslikati isti predmet bez stativa, selftimera i fiksiranog ogledala i onda snimak sa ovih par jednostavnih trikova i postaviti fotografije ovde da vidimo razliku.

Otrina- tajna br.3- OTVOR BLENDE

Sledei tekst koristi onima koji imaju manual mod na fotoaparatu tj. mogu sami da podeavaju otvor blende (ko ne zna, to je onaj f broj). Svaki objektiv daje najveu otrinu pri snimanju na odreenom otvoru blende. Za veinu objektiva, to je za oko dve blende (dva f broja) manje od maksimalne. Podrazumeva se da je maksimalna kad je najotvorenija, a f broj je u stvari nii. Na primer, kada biste imali objektiv f/2.8 ( max. otvorena) najotrije slike bi dobijali s blendom f/5.6 i f/8 (to su dve blende manje od f/2.8, objanjenje o blendama na kraju teksta). Naravno, ne mogu se uvek izabrati ti otvori blende, ali ukoliko se naete u situaciji da moete, takvim nainom snimanja obino ete dobiti najotrije slike koje va objektiv moe da snimi. Ipak, to ne vai za sve objektive, ali odgovarajui otvor blende nai ete ako obratite panju na to s kojim otvorom blende dobijate najotrije slike. To je danez spomenuo, citiram ga: objektivi su najsavreniji optiki u sredini stakla, tako da se zatvaranjem blende zatvara prodor svetla kroz krajeve objektiva, koji nisu tako optiki kvalitetni kao njihova sredina, tako da se zatvaranjem blende, osim poveanja duine fokusa, dobija na

kvalitetu fotografije, ne samo po pitanju otrine po pikselu, vec se dosta smanjuju vinjetarenje, hromatske aberacije, a ujedno dobijamo i bolji kontrast, kao i vernije boje. Eksperimentiite malo, uvrstite aparat na stalak, fokusirajte neki predmet pun detalja kao sto je tekstura drveta, lista ili ak nemalterisan zid, zakljuajte fokus, pa krenite slikanjem prvo skroz otvorenom blendom, pa zavrnite blendu nekoliko koraka, pa zavrnite jos nekoliko puta, naravno uz odgovarajuu ekspoziciju. Uporedite slike posle toga. Podatke o svojim fotografijama moete ustanoviti u photoshopu ili bilo kom programu za obradu fotografija ako pogledate EXIF. Kad ustanovite otvor blende na svojim najotrijim fotografijama, koristite ga onda kada vam je glavna briga otrina snimka, a ne dubinska otrina o kojoj emo nekom drugom prilikom. ta je blenda? Blenda se nalazi u objektivu vaeg aparata, blizu mesta spajanja objektiva sa telom aparata. Uloga blende je da odreuje koliinu svetla koja e proi kroz objektiv. Druga uloga je da odreuje dubinsku otrinu. Sastavljena je od vie listia k0ji se ire i skupljaju i tako poveavaju ili smanjuju otvor kroz koji svetlost prolazi. Kad je otvor blende vei do senzora prolazi vie svetla i obrnuto. to je f broj manji, veliina otvora blende je vea i obrnuto. Uoboajen je sledei f niz (mada postoje razlike u zavisnoti od tipa aparata) kod aparata na kojima se menja objektiv: 1.4-2-2.8-4-5.6-8-11-16-22-32 i kod kompaktnih, malo slabije mogunosti: 2.8-4-5.6-8 Meutim, vrlo esto postoje i brojevi izmeu ovih. SVAKI SLEDEI VEI F BROJ OZNAAVA DVOSTRUKO MANJU KOLIINU SVETLA KOJU BLENDA PROPUSTI!!! Npr. ako nam je na aparatu nametena blenda na f 4, to znai da objektiv proputa dva puta manje svetla od broja 2.8.

Otrina- tajna br.4- OBJEKTIVI

Istina je surova, to je skuplja optika, kvalitetnija, to su i fotografije kristalnije i istije. Kvalitetan objektiv je ozbiljna investicija. U ovom tekstu nece biti price o tome koji objektivi su kvalitetni, a koji ne, ali se oekuje od vas da zaponete priu o tome, koji vi posedujete, koji bi da kupite jednog lepog dana! VR oznaka na Nikonovim objektivima i IS na Canonovim VR oznaava objektiv za smanjenje vibracija, IS stabilizaciju slike, i jedno i drugo pomae da se dobiju otrije slike dok se snima iz ruke i pri slabom osvetljenju.Objektiv ostaje stabilan tokom due ekspozicije i sa njima se mogu postii uda u situacijama kad se ne koristi stativ (snimanje u gradu, sportski dogadjaji, venanja). Meutim, ukoliko koristite stativ da bi slike bile otrije, potrebno je iskljuiti VR odnosno IS na aparatu!!! Komanda za iskljuivanje nalazi se na samom objektivu. Ovakvi objektivi trae vibracije, te ako ih ne oseaju, objektivi e ih traiti, a tamo gde ih uopte nema moe izazvati blage vibracije. Uopteno o objektivima Objektiv ima zadatak da sakupi svetlo koje iz okolnog prostora ulazi u njega i usmeri ga prema senzoru (ili na analognim aparatima na film). U njemu moe da postoji sistem za izotravanje, zatim sistem za zoomiranje (zoom objektivi, koji nam pribliavaju ili udaljavaju objekte koje fotografiemo), zatim u objektivu se nalazi blenda ( s kojom se regulie koliina svetla i podeava dubinska otrina, to smo ve nauili, nadam se). Neki objektivi imaju i sistem protiv vibracija, to smo pomenuli gore ( imaju ga i neki kompaktni fotoaparati). Objektivi se dele prema arinoj daljini, koja je izraena u mm, na- irokougaone, normalce i teleobjektive. Ono sto vidi ljudsko oko odgovara vrednosti od 50 mm. Sve ispod toga su irokougaoni objektivi (irok ugao gledanja), a preko toga su teleobjektivi (gledanje na daljinu). Postoje objektivi koji imaju fiksne arine daljine. Soiva koja se nalaze unutar objektiva ima vie- jedna grupa prikuplja svetlo (uglavnom im je pozicija na spoljnjem delu objektiva) , druga svetlo usmeravaju prema senzoru (filmu), a postoje i posebne grupe soiva za lake izotravanje ili otklanjanje refleksija svetlosti.

Otrina-tajna br.5- par trikova

ISO Ne poveavajte ISO osetljivost ak ni kada je svetlo prigueno, kad snimate sa stativa. Ostavite ISO osetljivost na najnioj vrednosti koju va aparat ima (ISO 200, 100, 50) i tako ete dobiti najistije fotografije. Kada se ISO osetljivost povea, na fotografijama se pojavljuje um (vidi se zrno). Ako snimate iz ruke, nemate izbora. Kad ne moete da koristite stativ, a ima dovoljno svetla, koristite to krae ekspozicije kako bi ste smanjili uticaj drmanja aparata u ruci. Namestite aparat na reim prioriteta zatvaraa (TV mod na Canonu) i izaberite ekspoziciju ija je vrednost brojano jednaka inoj daljini objektiva ili je vea od nje ( npr. za objektiv od 180mm, to znai snimanje pri ekspoziciji od 1-200). (ISO vrednost nam govori o osetljivosti senzora na svetlost) Reim rafalnog snimanja Kad snimate iz ruke u bilo kojim uslovima osim po lepom, sunanom danu, rizikujete da dobijete mutne fotografije zato to se aparat mrda. Trik koji upotrebljavaju profesionalci je da prelaze u reim rafalnog snimanja (postoji na svakom aparatu). Za to vreme okida se dri pritisnut da bi se snimio niz fotografija umesto jedne. Velika je verovatnoa da e bar jedna od tih desetak biti otra kao ilet. Zumirajte da biste proverili otrinu Kad pogledate fotografiju na malom LCDu, sve izgleda otro. Kad otvorite fotografiju u raunaru deava se da to nije sluaj. Na poleini aparata nalazi se dugme za zumiranje koje omoguava da proverite otrinu slike. Uradite to odmah, im napravite snimak, kako biste imali priliku da napravite nov snimak ako nakon zumiranja ustanovite da je zamuena. Kod savremenih refleksnih aparata postoji opcija za brzo zumiranje, koja omoguava da podesite odreen stepen zumiranja. U uputsvu za rukovanje pogledajte da li va aparat ima tu opciju.

Otrina-tajna br.6- Naknadno izotravanje u Photoshopu

Koje fotografije treba izotriti u Photoshopu? Odgovor je- SVE! ak i one koje smo napravili otre. Otvorite fotografiju u Photoshopu, iz menija Filter izaberite opciju Sharpen, a zatim opciju Unsharp Mask. Kada se prikae okvir za dijalog, videete tri klizaa koji slue za primenu razliitih parametara izotravanja- Amount, Radius, Treshold. Tri skupa parametra ine uda. Kad otrite portrete namestite: Amount 150% Radius 1 Treshold 10 Panorame-gradske i priroda: Amount 85% Radius 3 Treshold 2 Ostalo: Amount 85% Radius 1 Treshold 4 Profesionalno izotravanje Iskljuivo dostupna u punoj verziji Photoshopa. Ova metoda omoguava da bolje izotrite slike a da pri tom ne dobijete oreole i obojene artefakte koji se ponekad pojavljuju kada primenjujete mnogo postupaka izotravanja. 1) Iz menija Image izaberite stavku Mode, pa zatim Lab Color. 2) Na paleti Channels pritisnite kanal Lightness (ovaj kanal sadri samo detalje slike, a ne i boju, pa tako izbegavamo neke probleme s bojama koji se javljaju pri izotravanju slike u punom koloru). 3) Primenite filter Unsharp Mask koji su ve navedeni. 4) Onda primenite ponovo Unsharp Mask uz iste parametre, znai postupak se ponavlja dvaput. Ako slika deluje preotro, pre nego uradite bilo ta drugo, iz menija Edit izaberite opciju Fade Unsharp Mask. U okviru za dijalog Fade postavite kliza Opacity na 50% da biste pri drugoj primeni smanjili dejstvo filtera na polovinu. 5) Vratite se u meni Image i izaberite Mode, a zatim RGB Color. Ukoliko nikad niste radili u Photoshopu, samo sledite uputstvo za otrenje i nee biti nikakvih problema.

Otrina- tajna br.7- fokusiranje

Jedan od razloga zbog kojih moemo dobiti mutnu fotografiju je loe izotravanje. Sistem za izotravanje fotoaparata radi na principu razlike kontrasta (osvetljenja), a u uslovima slabog osvetljenja kontrast je mali, te aparat naprosto ne moe dobro izotriti. Veina aparata signalizira, uglavnom malim kruiem koji prilikom uspenog fokusiranja postaje zelen, a ako ne moe fokusirati, onda treperi, postaje crven i slino. Mutne fotografije mogu nastati i zbog toga to smo se previe primakli objektu kojeg fotografiemo (npr. dok radimo u macro modu). Svaki objektiv ima mogunost snimanja u odreenom rasponu udaljenosti. Pri normalnom fotografisanju, to je obino oko pola metra ili metar do beskonanosti. Ali u macro modu objektiv ima daleko manji opseg u kojem moe izotriti sliku. Koliki je taj raspon, zavisi od objektiva i moramo znati podatke za svaki objektiv. Na primer- ako za neki model objektiva u macro modu udaljenost na kojoj moemo snimati od 10-60 cm, svaki pokuaj snimanja na udaljenostima manjim od 10 cm i veim od 60 cm rezultirae mutnom fotografijom. Takoe, deava se i da blizu donje granice npr. na 15 cm aparat ne moe dobro izotriti, a ipak javi da je dobro izotrio. Zato je poeljno nakon snimanja fotografije pogledati da li je fotografija otra i to tako to se ne oslanjamo na prikaz na ekranu, jer je ona umanjena pa izgleda otra, a na ekranu raunara pokae se mutna, ve je potrebno da snimljene fotografije prilikom pregledavanja uveamo na malom ekranu i na uveanom delu fotografije ustanovimo da li je mutna ili nije.