UITELJSKI FAKULTET BEOGRAD NASTAVNO ODELJENJE VRAC

PREDMET: SLUANJE MUZIKE U RAZREDNOJ NASTAVI

DIDAKTIKO METODIKE KARAKTERISTIKE MUZIKE KULTURE U RAZREDNOJ NASTAVI

MENTOR: Prof. J. Lelea

STUDENT: Tanja Orgona 2003/261

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

VRAC, 2008.

1. DIDAKTIKO METODIKA UPUTSTVA

Nastavni predmet Muzika kultura treba kod uenika da razvije estetski doivljaj, matu, vetine, navike i stvaralaki impuls. U osnovnoj koli nastava muzike kulture, zajedno sa drugim nastavnim predmetima, utie na svestrani razvoj linosti deteta i predstavlja jednu od vanih disciplina. Obavezni i preporueni sadraji ovog nastavnog predmeta treba da prue znanja i informacije uenicima kako bi mogli da s razumevanjem i radou prate, razlikuju, doivljavaju i procenjuju muzike vrednosti. Da bi bili realizovani ciljevi prvog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja, kao i zadaci programa obrazovanja i vaspitanja, potrebno je obezbediti nastavna sredstva u skladu sa vaeim normativima.1 Saznajni proces u nastavi muzike kulture zasniva se na doivljavanju muzike kroz pesmu i sluanje muzike. Uenicima se prenose neophodni elementi, koji ine osnovu muzike pismenosti i znanja, a u funkciji su boljeg razumevanja muzike. Osnovni princip u ostvarivanju ciljeva i zadataka treba da bude aktivno uee uenika na asu, a as muzike kulture treba da bude doivljaj za uenike. Usvajanje znanja uenika zavisi od dobre organizacije asa, koji mora biti dobro planiran, osmiljen i zanimljiv. Nastava treba da se odvija u vedroj i radnoj atmosferi. Raznim oblicima rada, tehnikama i oiglednim sredstvima uenicima se prenose znanja i kombinuju razne metode u nastavi. Prema svojim sadrajima nastavni program se realizuje u nekoliko etapa. U prvoj etapi nastava se svodi na forme rada koje najvie odgovaraju psihofizikom razvoju uenika. To su: brojalice, pesme, muzike igre, sluanje muzike i sviranje na dejim ritmikim instrumentima. Nastavu treba uvek povezivati sa muzikim ivotom drutvene sredine uz uestvovanje na takmienjima i muzikim priredbama.
1

Ministarstvo prosvete: Nastavni plan i program za prvi i drugi razred, Slubeni glasnik RS, Beograd, 2007., str. 62.

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

Sadraj Muzike kulture ine aktivnosti:

- izvoenje muzike (pevanje/sviranje),

- sluanje muzike,

- stvaranje muzike,

- horsko i orkestarsko muziciranje.

2 3

2 3

Koriene aplikacije - Proti, V.: Muzika kultura za drugi razred osnovne kole, ZUNS, Beograd, 2006. Koriene aplikacije Ili, V.: Muzika kultura za prvi razred osnovne kole, Kreativni centar, Beograd, 2006.

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

2. IZVOENJE MUZIKE

Izvoenje muzike, pevanje i sviranje, predstavlja najvaniji vid aktivnog odnosa prema muzici i mlaim razredima osnovne kole. Ovom aktivnou razvijaju se muzike sposobnosti koje vaspitaniku omoguavaju da, vie ili manje, izvodi, doivljava, opaa i razume muziku. Rad na razvijanju oseaja za ritam i melodiju, te prepoznavanju i reprodukciji meloritmikih celina, zatim na osposobljavanjuopaanja estetskih kvaliteta putem izraajnog pevanja pesama razliitog sadraja i karaktera i na formiranju muzikih pojmova kao izvora razumevanja muzike je veoma dug i sloen. Na nastavniku je da obezbedi podsticajne uslove i aktivira uee u muzici i muziki razvoj svih ispitanika. U tom smislu najprirodnije je da se prvi koraci, u osnovnokolskoj muzikoj nastavi, zasnivaju na sadrzajima bliskim deci ritmu brojalica, melodijskom sastavu dejih i narodnih pesama i muzikim igrama.4

2.1. PEVANJE

Pevanje dejih pesama u osnovnoj koli treba da bude osnovni sadraj rada u nastavi muzike kulture. Nastava nema zadatak da stvara umetnike, ve kod uenika razvija ljubav prema muzikoj umetnosti i smisao za lepo i uzvieno, potpomae njihov svestrani razvoj, oplemenjuje ga i ulepava mu ivot. Ovo se moe postii samo praktinom nastavom (pevanjem/sviranjem), a manje teoretisanjem. Izborom kompozicija prua se mogunost i proirivanja znanja iz drugih oblasti. Uenjem pesama deca mogu lake da savladaju pravilnu dikciju, kako naeg tako i stranog jezika. Prilikom izbora kompozicija nastavnik ima slobodu, ali mora paziti da budu zastupljene deje, narodne, prigodne pesme drugih naroda, kao i pesme savremenog muzikog stvaralatva za decu. Nastavnik treba, radi aktualizacije programa, da naui decu i neku pesmu koja nije navedena u preporuenom izboru za pevanje,
4

Stojanovi, G., Nastava muzike kulture/Prirunik za uitelje i studente uiteljskog fakulteta, ZUNS, Beograd, 1996., str. 9.

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

ako to odgovara cilju i zadacima programa i ako zadovoljava kriterijume vaspitne i umetnike vrednosti.5 Pre obrade pesme poeljno je da se ispria pria iji je sadraj u vezi sa tekstom, kako bi se probudilo interesovanje za pesmu, a samim tim i razvila uenikova mata. Stvaranje pogodne atmosfere za uenje nove pesme potrebno je da bi dete svaku pesmu maksimalno pozitivno doivelo, da u sebi stvori one potrebne emocije koje su podstakle kompozitora i nadahnule ga da stvori pesmu. Nastavnik treba da peva iz srca, izraajno. Potrebno je takoe da vodi rauna i ispravlja nepravilno disanje uenika pri pevanju ili loe dranje tela prilikom sedenja. Za pravilan izbor pesama neophodno je primeniti i didaktike principe.5 To se posebno odnosi na princip postupnosti i dostupnosti. U okviru principa postupnosti treba imati u vidu tri pravila: - od poznatog ka nepoznatom; - od lakeg ka teem; - od blieg ka daljem. U muzikoj nastavi za trajno usvajanje znanja veoma je znaajan princip doivljaja. Kada je pesma usvojena i, ukoliko to zadovoljava tekst nauenu pesmu treba: - dramatizovati; - slobodno improvizovati pokretima; - likovno izraziti; - pratiti ritmikim instrumentima. Na poetku godine trebalo bi davati lake primere za obradu, a na kraju tee, kako bi uenici lake shvatili i usvojili nove kompozicije, a samim tim postali sigurni u svoje mogunosti. S principom postupnosti usko je povezan princip dostupnosti, jer samo dostupan program omoguava

5 5

Ministarstvo prosvete: Nastavni plan i program za prvi i drugi razred, Slubeni glasnik RS, Beograd, 2007., str. 64.

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

postepeno i uspeno razvijanje muzikih sposobnosti uenika. Dostupan program ne bi trebalo meati sa lakim, jer lakim izborom ne stvara se vee interesovanje za savladavanje programa, kao ni mogunost za uspeno muziko razvijanje. Neeljeni efekti se javljaju i kod pretekog programa. U trenucima kada uenici pokazuju zamor i dekoncentraciju na bilo kom asu, nekoliko minuta pevanja veselih dejih pesama, uz pokret, razvedrie premorena lica i omoguiti im da ponovo krenu na usvajanje novih znanja iz razliitih predmeta. Svaki kolski dan poeljno je poeti i zavriti pevanjem pesama. *** Pevanje u razrednoj nastavi je pevanje po sluhu. Uenici treba izraajno da pevaju odreen broj asova i to u I razredu 20, a u II razredu 25 asova. U I i II razredu postavljaju se zvuni slojevi tako to se pevanjem odgovarajuih pesama po sluhu stie predstava o tonovima. Zvuk koji uenici pamte u raznim pesmama i igrama (igre opaanja, prepoznavanje tonova i ritmikih kretanja) kasnije povezuju sa notnim pismom. Tako se postupno uvode u tajne pevanja iz notnog teksta. - Pevanje pesama (uenje po sluhu) razliitog sadraja i raspoloenja, tradicionalne i umetnike muzike koje su primerene glasovnim mogunostima i uzrastu uenika. Poeljno je povezivanje sadraja pesama sa sadrajima ostalih nastavnih predmeta ukoliko je mogue (uenici i kola, godinja doba, praznici i obiaji, zaviaj i domovina, priroda i okolina, ivotinje...). - Pevanje i izvoenje muzikih igara (igre uz pokret, didaktike igre). - Pevanje jednostavnih modela i namenskih pesama kao zvune pripreme za postavku muzike pismenosti.6

***
6

Ministarstvo prosvete: Nastavni plan i program za prvi i drugi razred, Slubeni glasnik RS, Beograd, 2007., str. 57.

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

Pevanje u III razredu jeste pevanje po sluhu i pevanje sa notnog teksta. Potrebno je da uenici saznaju kako se ui pesma i pomou nota, to jest da naue itanje i pisanje nota i ostalih muzikih znakova pomou kojih e sami doi do melodije. Pevanje pesama po sluhu i sa notnog teksta, igre sa pevanjem, opismenjavanje uenika: - Deje pesme -

Igre sa pevanjem Usvajanje muzikog renika u vezi sa pevanjem/sviranjem: p (piano) za tiho pevanje/sviranje, mf (mecoforte) srednje jako, polujako, f (forte) za jako pevanje/sviranje Savlaivanje tonske visine i solmizacije u obimu c1-g1 Usvajanje muzikog pisma: linijski sistem, violinski klju, trajanje tonova (polovina note, etvrtina note, osmine note i odgovarajue pauze) u taktu 2/4.7 ***

Pevanje u IV razredu jeste pevanje po sluhu i pevanje sa notnog teksta. Potrebno je da uenici, pored pevanja pesma po sluhu, naue itanje i pisanje nota kao i ostalih muzikih znakova pomou kojih e sami doi do melodije. Da bi se to pravilnije izvela obrada pesme sa notnog teksta, potrebno je da uenici:
-

analiziraju notni tekst Kroz uoavanje tonaliteta, takta, tempa, ritmikih vrednosti koje se nalaze u melodiji, imena tonova i naina njihovog pevanja, oznaka za: dinamiku, repeticiju, prima i sekunda voltu; obrade ritam na neutralni slog Ritam pesme najbolje e usvojiti ako pevaju pesmu neutralnim slogom na jednom tonu uz taktiranje. Ritmiko itanje notnog teksta ne treba obraivati ako je ritam jednostavan i uenicima jasan;

Ministarstvo prosvete: Nastavni plan i program za trei razred, Slubeni glasnik RS, Beograd, 2005., str. 145.

Sluanje muzike u razrednoj nastavi -

Tanja Orgona

pevaju solmizacijom Na tabli ili na hameru treba da stoji ispisana cela pesma u vidu melodijske vebe rei. Pre pevanja pesme solmizacijom, dobro je raspevati uenike pevanjem kadence, ili pojedinih tonova lestvice koji e initi intervalske pokrete iz same pesme. Prvo pevanje je pevanje bez taktiranja da bi nastavnik proverio intoniranje tonskih visina. Naredna pevanja su istovremeno taktiranje i pevanje pesme dok se melodija ne savlada. Ukoliko uenici pogreno pevaju neko mesto u pesmi, intonativno ili ritmiki, potrebno je odmah zaustaviti pevanje i ispraviti greku; obrade tekst Odgovarajuim razgovorom objasniti uenicima da bi nauena melodijska veba, dodavanjem literalnog teksta, mogla da postane pesma. Neophodno je kod uenika probuditielju za uenjem teksta pesme. Tekst pesme treba izgovoriti pravilno, a nepoznate rei je potrebno objasniti. Poeljno je povezivanje muzikih sadraja sa sadrajima ostalih predmeta, a posebno sa nastavnim predmetom Priroda i drutvo; pevaju pesmusa tekstom, odnosno da se oslobaaju solmizacionih slogova i povezuju ritam i melodiju sa tekstom u jednu celinu Literarni tekst treba ispisati ispod nota, tako da ispod svake notne vrednosti stoji po jedan slog rei. Umesto solmizacionih slogova sa uenicima pevati slogove rei; utvruju i izraajno doteruju pesmu Koristiti sposobnost i predznanje uenika o muzikim elementima pogodnim za odslikavanje literarnog teksta, npr. tempo i dinamika. Ukoliko je tempo naznaen, onda uenicima treba ukazati na znaenje te oznake, kao i na njenu povezanost sa karakterom kompozicije. Za izraajno pevanje vana je pravilna dinamika. Posle obraene pesme, gde je to mogue, koristiti dramatizaciju teksta i ilustraciju pesme kako bi uenici uzeli aktivno uee u radu; izvode pesmu uz instrumentalnu pratnju Da bi uenicima predstavio izvoenje kompozicije u vidu muzikog doivljaja, nastavnik e svirati na nekom harmonskom instrumentu. Uz pevanje nauene pesme mogu se koristiti za pratnju i deji muziki instrumenti Orfovog instrumentarijuma.8

Primeri nekih kompozicija koje su predviene za pevanje u I razredu

8

Ministarstvo prosvete: Nastavni plan i program za etvrti razred, Slubeni glasnik RS, Beograd, 2006., str. 142.

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

Narodna pesma 9

Stojanovi, G., Nastava muzike kulture/Prirunik za uitelje i studente uiteljskog fakulteta, ZUNS, Beograd, 1996., str. 88. ova pesma nalazi se na priloenom kompakt disku

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

Deja pesma 10

Primeri nekih kompozicija koje su predviene za pevanje u II razredu

10

Stojkovi, P.: Muziko vaspitanje u osnovnoj koli / Metodika uputstva za realizaciju nastavnog programa muzikog vaspitanja od I do IV razreda, Udruenje muzikih pedagoga Srbije, Beograd, 1982., str. 14. ova pesma nalazi se na priloenom kompakt disku

10

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

Narodna pesma 11

Deja pesma 12

Primeri nekih kompozicija koje su predviene za pevanje u III razredu

11

Ili, V.: Muzika kultura za etvrti razred, Kreativni centar, Beograd, 2006., str. 31. Ili, V.: Muzika kultura za trei razred, Kreativni centar, Beograd, 2006., str. 78.

ova pesma nalazi se na priloenom kompakt disku

12

ova pesma nalazi se na priloenom kompakt disku

11

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

Narodna pesma 13

Deja pesma 14

Primeri nekih kompozicija koje su predviene za pevanje u IV razredu

13

Ili, V.: Muzika kultura za trei razred, Kreativni centar, Beograd, 2006., str. 90. Ili, V.: Muzika kultura za trei razred, Kreativni centar, Beograd, 2006., str. 35.

ova pesma nalazi se na priloenom kompakt disku

14

ova pesma nalazi se na priloenom kompakt disku

12

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

Narodna pesma 15

Deja pesma 16

2.2. SVIRANJE

15 16

Ili, V.: Muzika kultura za etvrti razred, Kreativni centar, Beograd, 2006., str. 23. Ili, V.: Muzika kultura za etvrti razred, Kreativni centar, Beograd, 2006., str. 14.

ova pesma nalazi se na priloenom kompakt disku

13

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

Sviranje je dogradnja pevanju i postoje opravdani razlozi za postojanje te aktivnosti. U svakom odeljenju postoji jedan broj uenika koji ima vee ili manje potekoe u pevanju. Da dete ne bi postalo maloduno, izbegavalo uestvovanje u muzici, pruati mu i druge mogunosti afirmacije na muzikom podruju, a to je upravo sviranje. *** U I i II razredu uenici sviraju na dejim ritmikim instrumentima (bubanj, zveke, tapii, triangl, ineli). Njih mogu napraviti i sami od najrazliitijih materijala (praznih kartonskih, drvenih ili plastinih kutija, kanapa, ice, drveta, cevi, kukuruza, iarke, kestena i dr. kao npr. svirale od zove ili vrbe, bubnjii od drveta i koe, tikve, itd.).

17

U II razredu postepeno uvoditi melodijske instrumente (metalofon) i upuivati uenike da sviraju po sluhu jednostavne melodije.
2

Osnovni oblici sviranja na dejim ritmikim instrumentima:

17 3 2

Koriene aplikacije - Proti, V.: Muzika kultura za drugi razred osnovne kole, ZUNS, Beograd, 2006. Koriene aplikacije - Ili, V.: Muzika kultura za prvi razred osnovne kole, Kreativni centar, Beograd, 2006.

14

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

I razred: - sviranje takta, - sviranje ritma.

II razred: - sviranje takta, - sviranje ritma, - sviranje melodije, - sviranje pauza.

I razred - Postupno upoznavanje muzikih ritmikih dejih instrumenata i naina sviranja na njima (tapii, bubanj, zveke, triangl, ineli, daire). - Pravljenje dejih instrumenata. - Auditavno razlikovanje dejih instrumenata po boji zvuka. - Razvijanje ritmikog pulsa i ritma sviranjem pratnje za brojalice i pesme na razliitim izvorima zvuka (telo, predmeti, ritmiki deji instrumenti). Na osnovu iskustva u izvoenju muzike, prepoznati: zvuke koje stvara glas (govor-pevanje), stepene jaine zvuka (glasno-tiho), razliita tempa (brz-spor), trajanje (kratak-dug), pesmu na osnovu karakteristinog odlomka melodije, naine na koje pesma uestvuje u porodinom ivotu (porodina slavlja i praznici).18

II razred - Sviranje pratnje za brojalice, pesme, igre na razliitim izvorima zvuka (telo, predmeti, ritmiki deji instrumenti).

Na osnovu iskustva u izvoenju muzike, prepoznati: tempo (brzo sporo), dinamike razlike (glasno - tiho, postepeno pojaavanje i utiavanje),
18

Ministarstvo prosvete: Nastavni plan i program za prvi i drugi razred, Slubeni glasnik RS, Beograd, 2007., str. 57.

15

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

razliita raspoloenja (veselo, aljivo, tuno, neno, odluno...) na osnovu izraajnih elemenata (dinamika, tempo, ritam, melodija), poznatu pesmu na osnovu karakteristinog odlomka melodije. Sviranje u I i II razredu, gde zapoinje ostvarivanje ove oblasti rada, vokalno-instrumentalni aranman je jednostavan i sastoji se od dve do tri grupe instrumenata. Prva grupa instrumanata donosi osnovni ritam, druga grupa svira naglaen deo takta, a trea nenaglaeni deo takta. Sviranje aranmana u I i II razredu se izvodi po sluhu, a postupak rada moe biti podeljen u nekoliko etapa: - uenike podeliti u grupe i dati im instrumente, a zatim pevanjem obnoviti staru ili nauiti novu pesmu; - savladati ritam pesme pljeskanjem, i istovremeno pevati pesmu; - uenici uzimaju svoje instrumente i sviraju naueni ritam (svaka grupa instrumenata svira ritam koji je savladala pljeskanjem i istovremeno pevaju pesmu); - uz upornost i ozbiljnost u radu prevazilaze se tekoe koje mogu nastati u zajednikom sviranju (npr. prelazak na sviranje deonice neke druge grupe).19 *** Sa sviranjem na Orfovom instrumentariju zapoeli smo u I i II razredu. Tu su se uglavnom koristili ritmiki instrumenti: zveke, daire, trijangl, dobo, tapii itd. Ako su se uenici tada, eksperimentalno, upoznali i sa melodijskim instrumentima (metalofon, ksilofon), onda e sviranje u III razredu biti lake. Na prvim asovima, u kojima je planirano sviranje, mogu se obnoviti ranije obraene brojalice i pesme. Isto tako, za sviranje na melodijskim instrumentima mogu se koristiti i notni primeri pojedinih pesama koje su uenici olmizaciono obradili.

Osnovni oblici sviranja na dejim instrumentima:

19

Ministarstvo prosvete: Nastavni plan i program za prvi i drugi razred, Slubeni glasnik RS, Beograd, 2007., str. 65.

16

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

- sviranje takta, - sviranje ritma, - sviranje melodije, - sviranje pauza. Sviranje pesama: - Sviranje i pevanje modela i namenskih pesama kao zvuna priprema za postavku muzike pismenosti - Izvoenje jednostavnijih pesama na melodijskim instrumentima Orfovog instrumentarija
-

Ponavljanje kraeg zadatog melodijskog motive (veba pamenja, razvijanje motorinosti).20 ***

IV razred Sviranje na instrumentima Orfovog instrumentarijuma razvija kod uenika svest o sopstvenim mogunostima, a pored pevanja prua mu zadovoljstvo i lino uivanje. Sviranjem se uenici ukljuuju u razne oblike muzikog komuniciranja, aktivira se njihova radoznalost, razvija interesovanje za instrumentalno muziciranje, regulie se i oslobaa motorika, neguje se interesovanje za grupne muzike aktivnosti... Kroz sviranje uenici razvijaju: - oseaj za lepo, ritam, dinamiku, tempo; - sposobnost memorisanja muzikih celina, primene muzike pismenosti. U toku kolovanja korisno je da svaki uenik svira na instrumentima Orfovog instrumentarijuma. Da bi uenik uivao u sviranju njegovi pokreti treba da budu:
20

Ministarstvo prosvete: Nastavni plan i program za trei razred, Slubeni glasnik RS, Beograd, 2005., str. 145.

17

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

- oputeni; - da to bolje iskoristi mogunosti instrumenta; - da sa svojim instrumentom izgleda lepo, to podrazumeva otklanjanje svake nespretnosti pri pokretima. Uivajui u sviranju na priredbama uenik e svoje oduevljenje prenositi na orkestar i publiku. Nastavnik moe sam, prema raspoloivim instrumentima, da pravi aranmane za pesme, malu muziku dramatizaciju ili muziku igru tako da upotpuni zvuni utisak i obogati izvoenje.21

Primeri nekih kompozicija koje su predviene za sviranje u I razredu

21

Ministarstvo prosvete: Nastavni plan i program za etvrti razred, Slubeni glasnik RS, Beograd, 2006., str. 143.

18

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

22

23

Primeri nekih kompozicija koje su predviene za sviranje u II razredu

24

22

Stojkovi, P.: Muziko vaspitanje u osnovnoj koli / Metodika uputstva za realizaciju nastavnog programa muzikog vaspitanja od I do IV razreda, Udruenje muzikih pedagoga Srbije, Beograd, 1982., str. 27. 23 Stojanovi, G., Nastava muzike kulture/Prirunik za uitelje i studente uiteljskog fakulteta, ZUNS, Beograd, 1996., str. 16.

19

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

25

Primeri nekih kompozicija koje su predviene za sviranje u III razredu

26

24

Stojanovi, G., Nastava muzike kulture/Prirunik za uitelje i studente uiteljskog fakulteta, ZUNS, Beograd, 1996., str. 14.
25 26

Stijanovi, G.: Muzika kultura za trei razred osnovne kole, ZUNS, Beograd, 2004., str. 59 Stojanovi, G.: Muzika kultura za trei razred osnovne kole, ZUNS, Beograd, 2004., str. 24.

20

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

Primeri nekih kompozicija koje su predviene za sviranje u IV razredu

27

3. SLUANJE MUZIKE

27

Stojanovi, G., Proti, V.: Muzika kultura za etvrti razred osnovne kole, ZUNS, Beograd, 2004., str. 29.

21

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

Organizacija asa sluanja muzike treba da bude sasvim jasna, sa pripremljenim oiglednim nastavnim sredstvima. Od prvog dana dete treba da bude u kontaktu sa dobrom muzikom koja odgovara njegovom uzrastu. Svoj doivljaj muzikog dela uenici mogu izraziti pantomimom. Oni e spontano doarati sviranje na instrumentu koji su prepoznali, a sam karakter sluane kompozicije podstaknue ih na odreene pokrete. Sluanje muzike prie je vrlo omiljen oblik kod mlaih uenika. Zbog duine trajanja ovog knjievno-muzikog oblika sluanje treba ralaniti na dve do tri manje celine. Dobro je posle svake takve celine prekinuti sluanje i proveriti da li su uenici shvatili sadraj prie do tog trenutka. Sluanje samostalnih muzikih celina iz prie moe se ponoviti i drugom prilikom, kao podseanje na priu. Svako novo sluanje e dovesti do novih saznanja. Sluanje nekih kompozicija iz prethodnog razreda moe se ponoviti i u sledeem razredu.28 *** Budui da muzika do njih dolazi auditivnim putem uenike treba psihiki pripremiti kako bi svu svoju panju mogli usmeriti samo na muziki doivljaj. Uzrastu I i II razreda odgovaraju najvie vokalno-instrumentalne kompozicije, koje po svom sadraju moraju da im budu vrlo bliske Prilikom sluanja uenicima se moe dozvoliti sloboda emotivnog izraza (crteom, mimikom, pokretom, tekstom itd.). U I i II razredu treba vie organizovati globalno sluanje muzike i inspirisati uenike da opaaju i uoavaju sve vanije elemente sluane kompozicije. Poeljno je da uenici sami objanjavaju svoja oseanja i zapaanja posle odsluane kompozicije, a da nastavnik usmerava i sreuje njihove utiske. Kroz razliit doivljaj umetnikog dela, uenici e razvijati svoju kritinost, individualan odnos prema umetnosti, to je od posebnog znaaja za njihova dalja iskustva. 28

I razred U sluanim delima razlikovati: specifine zvuke iz okruenja, ljudske glasove (enski, muki, deji), muzike instrumente, stepene jaine zvuka
28 2

Ministarstvo prosvete: Nastavni plan i program za prvi i drugi razred, Slubeni glasnik RS, Beograd, 2007., str. 66.

22

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

(glasno-tiho), razliita tempa (brz-spor), trajanje (kratak-dug). Osposobljavati uenike da prepoznaju kompoziciju koju su ranije sluali, na osnovu karakteristinog odlomka. II razred U sluanim primerima prepoznati: razliite tonske boje (glasove i instrumente), razliita tempa, dinamike razlike, razliita raspoloenja na osnovu izraajnih elemenata, kao i kompoziciju koju su sluali, a na osnovu karakteristinog odlomka. Osposobljavati uenike da navedu primere prisustva muzike u svakodnevnom ivotu. *** III razred Budui da je sluanje muzike aktivnost usmerena na estetsko vaspitanje uenika, potrebna je odgovarajua muzika inerpretacija; ako muzika nije iva, potrebna je kvalitetna reprodukcija. Treba sluati muziku napisanu za decu, ali tome se mogu dodati i kratke, jednostavne kompozicije koje, miako nisu posebno komponovane za njih, mogu posluiti za sluanje. Dimenzije, struktura i sadraj kompozicija treba da budu takvi daih deca mogu prihvatiti kao svoj muziki doivljaj. Sluanje muzike: - Sticanje iskustva u slunom razlikovanju zvunih boja (ljudski glasovi, muziki instrumenti); Navikavati uenike na paljivo sluanje muzike; Upoznavati muzika dela umetnikog i narodnog stvaralatva.29

*** IV razred

29

Ministarstvo prosvete: Nastavni plan i program za trei razred, Slubeni glasnik RS, Beograd, 2005., str. 145.

23

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

Sluanje muzike treba da doprinese da nastava tee u radosnoj i vedroj atmosferi. Pomou muzike uenici treba da stupe u dodir sa umetnikim izrazom bogatog registra ljudskih misli i oseanja (hrabrosti, radosti, oduevljenja, tuge itd.). Svoje doivljavanje muzike uenici mogu ispoljiti: pokretom, mimikom, opisom, priom ili razgovorom. Kompozicije koje se sluaju moraju svpojim trajanjem, sadrajem i muzikim izrazom odgovarati mogunostima percepcije uenika, to znai da su : - kratke, - vokalne ili prie ilustrovane muzikom, - vokalno-instrumentalne.30 Najpogodnije za prvo sluanje i upoznavanje muzike su prie ilustrovane muzikom iji su literarni sadraji donekle poznati i u kojima e uenik po muzikim nagovetajima naslutiti sadraj koji sledi. U priama u kojima se linosti prikazuju muzikom, uenici e uoavati koji glas, tempo ili ritam doarava odreenu linost. 30 Vokalno-instrumentalne kompozicije programskog karaktera sluaju se onda kada uenici mogu da shvate mogunosti muzikog izraavanja. U radu na sluanju muzike glavna panja treba da bude koncentrisana na razvijanje uenikove ljubavi prema dobroj muzici, a ne na neprekidnu borbu sa loom.

4. MUZIKE IGRE
30 3

Ministarstvo prosvete: Nastavni plan i program za etvrti razred, Slubeni glasnik RS, Beograd, 2005., str. 144.

24

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

Najspontaniji nain na koji dete izraava svoje muzike sposobnosti (oseanje za ritam i doivljavanje melodije i teksta) jeste muzika igra. U situacijama kada su pravila igre sloenija i zahtevaju vei napor dece nastavnik ih moe podeliti u dve grupe, od kojih jedna peva, a druga izvodi pokret. Igre se izvode, uglavnom, kolektivno sa razliitim rasporedom uloga. Posle stvorene atmosfere za novu igru, igra se ui prvo sa manjom grupom sposobnijih uenika, kako bi ostali od njih mogli da naue. Igra se savlauje u celini, a pevanje mora da pone tanim intoniranjem poetnog tona. Nove pokrete treba uvebati pre savlaivanja itave igre. Muzike igre mogu da budu: didaktike, igre sa pevanjem, igre uz instrumentalnu pratnju, male muzike dramatizacije. *** U niim razredima (I i II razred) planirano je izvoenje igara laganog tempa da bi se razvila vetina pokreta. Jednostavne rei pesama proiruju deje poznavanje okoline u kojoj ive, prirode... i podstiu ih na pantomimiko izraavanje. One omoguuju uenicima da nesvesno savladaju razne ritmikomelodijske pojave koje e kasnije svesno obraditi u momentu opismenjavanja. Osnovni zadatak brojalica je razvijanje ritmikog oseanja i pomo onima sa labilnijim ritmom. Za razvijanje sluha mogu se izvoditi brojalice na zadatom tonu. Pri izvoenju brojalica treba da se stvori atmosfera igre, jer pored toga to u igri najbolje ue, uenici doivljavaju nastavu kao neto to relaksira i zabavlja. U poetnom radu na obradi brojalica panju treba posvetiti ravnomernom i razgovetnom ritmikom izgovaranju slogova i rei brojalica u tempu. Treba ih takoe izgovarati umerenom jainom i slobodnom intonacijom. Kasnije se moe traiti da ih izgovaraju na odreenoj tonskoj visini. Poeti sa radom brojalica koje su u 2/4 ili 4/4 taktu (jer je lake za poetak), a kasnije uiti i brojalice u 3/4 taktu. Zainteresovati uenike da sami sastavljaju nove brojalice, razbrajalice i sl. koristei dvoslone, troslone i etvoroslone rei. Pevane brojalice su
25

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

zahtevnije za rad, jer, pored teksta i rei, dodaje se uenje melodije. Ritam brojalica se moe izvoditi na vie naina istovremeno: jedna grupa uenika izvodi ritam na udarakim instrumentima, druga hoda, trea udara rukama.31

Primer didaktikih igara u I razredu

31

Ministarstvo prosvete: Nastavni plan i program za prvi i drugi razred, Slubeni glasnik RS, Beograd, 2007., str. 65.

26

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

P r a v i l a i g r e: Igrai stoje u krugu, okrenuti prema sredini kruga. Ribar stoji izvan kruga i dri u ruci tap sa udicom. Igrai imaju od kartona izrezanu ribu, raka i abu koje kriom za vreme pevanja dodaju jedan drugom. Dok se peva pesma ribar ide u krug i peca tako to udicu stavlja ispred svakog igraa. U toku pecanja jedan od igraa treba da okai o udicu jednu od ivotinja. Poto je pesma otpevana ribar, pre nego to podigne udicu, treba da pogodi ta je ulovio. U pogaanju mu pomae jedan igra koji se nalazi u sredini kruga i koji ima tri instrumenta ( tapie, zveku i triangl ). Zvuk svakog od ovih instrumenata predstavlja jednu ivotinju. Po kratkom zvuku instrumenta koji se javlja posle otpevane pesme ribar treba da imenuje ulov. Ako pogodi, menja ulogu sa igraem koji mu je stavio ulov. Igra se nastavlja.32

Primer didaktikih igara u II razredu

32

Stojanovi, G., Nastava muzike kulture/Prirunik za uitelje i studente uiteljskog fakulteta, ZUNS, Beograd, 1996., str. 59. i 60.

27

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

P r a v i l a i g r e: Igrai idu jedan iza drugoga imitirajui voz i pevaju pesmu. Veina ih ima u depu putne karte, ali meu njima je I nekoliko putnika bez karte. Jedan uenik je kontrolor. On stoji izvan reda; na re stoj! zaustavlja voz I trai kartu od dva putnika koja mu se ine sumljivim ( on naravno ne sme znati koji su uenici dobili karte, a koji ne). Ako ne pronae putnike bez karte, igra se nastavlja. Kada kontrolor pronae putnike bez karte, igra se nastavlja. Kada kontrolor pronae slepog putnika, menja s njim ulogu. 33

Primer brojalice u I razredu

33

Stojkovi, P.: Muziko vaspitanje u osnovnoj koli / Metodika uputstva za realizaciju nastavnog programa muzikog vaspitanja od I do IV razreda, Udruenje muzikih pedagoga Srbije, Beograd, 1982., str. 23.

28

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona
34

5. DEJE STVARALATVO

34

Stojkovi, P.: Muziko vaspitanje u osnovnoj koli / Metodika uputstva za realizaciju nastavnog programa muzikog vaspitanja od I do IV razreda, Udruenje muzikih pedagoga Srbije, Beograd, 1982., str. 26.

29

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

Nastava muzike treba ueniku da prui to vie prilika za oslobaanje i razvijanje njegovog muzikog izraavanja. Stvaralaki rad podstie uenika da pronae onaj nain izraavanja koji mu najvie odgovara. *** Kroz slobodu izraavanja razvijaju se stvaralake sposobnosti, fantazija, intuicija i individualnost. Prvi stvaralaki izraz deteta je igra. Dete u igri kroz pokret odmerava ritam, kroz dozivanje melodijski izraz i ta igra je znaajna u muzikom izraavanju deteta. Najjednostavniji oblici stvaralatva koji se mogu ostvarivati u I i II razredu jesu: - improvizacija pokreta (uenici pokretima izraavaju tekst nauene pesme ili sluane kompozicije); - ilustracija nauene pesme (korelacija sa likovnom kulturom gde uenici "preslikavaju" tekst ili sadraj neke kompozicije); - ilustracija nepoznate kompozicije (uenici individualno doivljavaju sluano delo, pa e prikaz odsluanog biti vrlo razliit); - prepoznavanje kompozicija preko ponuenih ilustracija (uenici se opredeljuju za jednu od slika za koju smatraju da je inspirisala kompozitora); - odreivanje ritma za zadati tekst; - improvizacija melodije na dati tekst (ovaj nain stvaralatva primenjivati od drugog razreda).35

*** III razred

35

Ministarstvo prosvete: Nastavni plan i program za prvi i drugi razred, Slubeni glasnik RS, Beograd, 2007., str. 66. i 67.

30

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

Deja mata je nepredvidiva, nemogue je u napred obuhvatiti sve oblike ritmiko-zvunih muzikih Celina koje mogu nastati u razredu. Uenici svakog razreda e pronai sopstveni nain muzikog izraavanja. Ako su uenici naviknuti da uz pesmu koju pevaju izvode njen metar i ritam, oni e ta znanja koristiti u svojim improvizacijama. U III razredu im nee biti teko da samostalno sastave ritmiko-metriku pratnju uz odabranu pesmu. Nastavnik moe podsticati uenike da: - smiljaju novi tzekst uz poznate brojalice, - smiljaju umetke unutar brojalice, - sastavljaju brojalice gde svaki uesnik mora dodati novu re ili stih, - sastavljaju ritmike ciline po odreenom modelu (ponovi moje, dodaj svoje),
-

stvaraju pesme s tekstom (nastavnik peva prvi deo pesme, odgovara jedan od uenika).36 ***

Do IV razreda stvaralaki rad se svodio na najelementarnije oblike stvaralatva, vie kroz igru i improvizaciju u kojoj je dominirala matovitost uenika.polazei od prirodnog pokreta, punog linog raspoloenja i doivljaja nastalih pod snanim uticajem ritma i muzike, uenici su stvarali slobodnu formu, kreirajui sopstveni izraz, pun dinaminosti i gradacija iz sveta deje mate. Estetski kvaliteti nastali na ovaj nain bogatili su ueniku emotivnost i razbijali fiziku i psihiku ukoenost. Sada e muziko stvaralatvo biti raznovrsnije i izraenije i pruae vee mogunosti za invenciju. Stvaralatvo moe biti zastupljeno kroz: - muzika pitanja i odgovore,
36

Ministarstvo prosvete: Nastavni plan i program za trei razred, Slubeni glasnik RS, Beograd, 2005., str. 148. i 149.

31

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

ritmiku dopunjalku,

- melodijsku dopunjalku sa potpisanim tekstom, melodijsku dopunjalku, improvizaciju ritma na zadani tekst sa zapisivanjem,

- sastavljanje melodije od ponuenih dvotaktnih motiva, komponovanje melodije na zadani tekst,

- ilustraciju nepoznate kompozicije, improvizaciju igre i pokreta na odreenu muziku.37

LITERATURA

37

Ministarstvo prosvete: Nastavni plan i program za etvrti razred, Slubeni glasnik RS, Beograd, 2005., str. 144.

32

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

Stojkovi, P.: Muziko vaspitanje u osnovnoj koli / Metodika uputstva za realizaciju nastavnog programa muzikog vaspitanja od I do IV razreda, Udruenje muzikih pedagoga Srbije, Beograd, 1982. Stojanovi, G.: Nastava muzike kulture / Prirunik za uitelje i studente uiteljskog fakulteta, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996. Ministarstvo prosvete: Nastavni plan i program za prvi i drugi razred, Slubeni glasnik RS, Beograd, 2007. Ministarstvo prosvete: Nastavni plan i program za trei razred, Slubeni glasnik RS, Beograd, 2005. Ministarstvo prosvete: Nastavni plan i program za etvrti razred, Slubeni glasnik RS, Beograd, 2006. Stojanovi, G., Proti, V.: Udbenici za prvi, drugi, trei i etvrti razred osnovne kole, Muzika kultura, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd Ili, V.: Udbenici za prvi, trei i etvrti razred osnovne kole, Muzika kultura, Kreativni centar, Beograd

SADRAJ :

33

Sluanje muzike u razrednoj nastavi

Tanja Orgona

1. DIDAKTIKO-METODIKA UPUTSTVA ........................................... 1 2. IZVOENJE MUZIKE ............................................................................ 3 2.1. PEVANJE . 3 2.2. SVIRANJE ..13 3. SLUANJE MUZIKE ............................................................................ 21 4. MUZIKE IGRE ................................................................................... 24 5. DEJE STVARALATVO ...................................................................29 LITERATURA ........................................................................................... 32

34