dnevnik strune prakse 2011/201 2

Sadraj
1.Uvod i opis preduzea u kome je obavljena struna praksa...............................2 2.Tehniki pregled vozila.......................................................................................3 2.1 Kontrola ispravnosti ureaja za upravljanje..................................................6 2.2. Kontrola ispravnosti ureaja za zaustavljanje..............................................7 2.2.1 Kontrola konica pomou obrtnih valjaka...............................................9 ...................................................................................................................... 10 Slika 5: Grafiki prikaz sile koenja...............................................................10 2.3. Svetla na vozilu.........................................................................................10 2.4 Kontrola i podeavanje farova....................................................................11 2.4.1. Simetrini farovi..................................................................................13 2.4.2. Asimetrini farovi.................................................................................13 2.4.3. Merenje jaine osvetljenja...................................................................14 ......................................................................................................................... 14 Slika 11: Detalj regloskopa (ekran za oitavanje jaine svetla)........................14 2.5. Kontrola izduvnih gasova...........................................................................14 2.6. Kontrola usmerenosti tokova prednje osovine na vozilu..........................16 3.Zakljuak..........................................................................................................17

dnevnik strune prakse 2011/201 2

1.Uvod i opis preduzea u kome je obavljena struna praksa

Tehniki pregled vozila je skup propisanih radnih operacija pri kojima se odgovarajuim merenjima i poreenjem izmerenih veliina sa propisanim vrednostima, kao i vizuelnim pregledom bez ili uz korienje odgovarajuih alata, bez bitnih rasklapanja, utvruje tehnika ispravnost ureaja i opreme, odnosno tehnika ispravnost vozila u celini. Tehniki pregled vozila je delatnost od opteg interesa, koju moe da obavlja samo privredno drutvo koje ispunjava propisane uslove i koje za to dobije ovlaenje. Privredno drutvo za vrenje tehnikog pregleda vozila mora da ispunjava propisane uslove u pogledu: a. graevinskog objekta sa prilaznim i izlaznim putevima b. ureaja i opreme za vrenje tehnikog pregleda c. strunog kadra d. propise i tehniku dokumentaciju za vrenje tehnikog pregleda

dnevnik strune prakse 2011/201 2

U radu bie dato objanjenje o primeni ureaja u operativnoj kontroli, zbog utvrivanja stepena ispravnosti pojedinih ureaja na vozilu, a samim tim i o tehnikoj ispravnosti vozila. Poto je tehnika ispravnost motornog i prikljunog vozila veoma bitna sa aspekta bezbednosti saobraaja, to je potrebno da se tehnike ispravnosti vozila kontroliu sistemacki, uz primenu savremenih ureaja. Struna praksa je radjena u D.O.O. Za promet i usluge Auto Biro , koji se nalazi u u Frukogorskoj ulici broj 52 u Novom Sadu. Firma je osnovana 1999 godine u Novom Sadu, PIB 101699631. Preduzee Auto Biro iz Novog Sada se bavi sa nekoliko delatnosti, i to:

Kontrola tehnike ispravnosti vozila Osiguranjem,prepisom vozila Registracijom vozila Vetaenjem saobraajnih nezgoda

2.Tehniki pregled vozila

Tehniki pregled vozila moe biti redovan, vanredan i kontrolni. Redovan tehniki pregled vozila vri se jednom godinje, a za motorna i prikljuna vozila kojima se vri javni prevoz ili prevoz opasnih materija kao i za vozila koja su starija od 15 godina i kojima se vri obuavanje kandidata za vozae, svakih est meseci. Vanredni tehniki pregled obavlja se nakon popravke a pre putanja u saobraaj vozila, kod kojeg su u saobraajnoj nezgodi ili na neki drugi nain oteeni delovi od bitnog znaaja za bezbednost u saobraaju. Na kontrolni pregled upuuju se vozila koja su u voznom stanju, odnosno kod kojih u saobraajnoj nezgodi nije dolo do otenja vitalnih delova. Vanredan tehniki pregled vri se ukoliko se pri oprerativnoj kontroli vozila od strane saobraajne policije uoe neispravnosti na nekom od ureaja: ureaja za upravljanje ureaja za zaustavljanje
3

dnevnik strune prakse 2011/201 2

vozilo koje preterano zagauje vazduh izduvnim gasovima vozilo koje je u saobraajnoj nezgodi toliko oteeno da se opravdano moe zakljuiti da su na njemu oteeni sklopovi i ureaji bitni za bezbednu vonju vozilo koje ima neispravan ureaj za spajanje vunog i prikljunog vozila

Kao pogodan objekat u kojem se vre tehniki pregledi smatra se:

objekat koji omoguava pravilan razmetaj i korienje ureaja i opreme, za vrenje tehnikog pregleda putnikih, kombi i malih teretnih vozila ija masa ne prelazi 3500 kg minimalne dimenzije graevinskog objekta su duina 13 m, irina 4.5 m i radna visina 3.3 m objekat koji omoguuje protoonost kretanja vozila (ulaz i izlaz vozila) objekat koji poseduje radnu prostoriju za voenje evidencije koja jt opremljena radnim stolom i plakarom objekat koji ima asfaltni ili betonski put koji omoguuje nesmetani dolazak vozila na liniju tehnikog pregleda odnosno odlazak bez puno manevrisanja objekat mora imati kanal odgovarajuih dimenzija, postavljenom kanalskom dizalicom. Ukoliko je objekat namenjen za vrenje tehnikog pregleda putnikih i malih teretnih vozila umesto kanala moe biti postavljena dizalica za podizanje celog vozila.

Preduzea i druge organizacije koje poseduju ovlaenja za vrenje tehnikog pregleda vozila, moraju da poseduju sledee ureaje i opremu: ureaj za kontrolu ispravnosti koionog sistema kompresor sa manometrom za proveru pritiska u pneumaticima nagaznu plou za kontrolu usmerenosti prednjih tokova vozila regloskop za kontrolu usmerenosti i jaine svetla sa luksmetrom i vizirom uglomer za utvrivanje slobodnog hoda toka upavljaa ureaj za merenje sadraja ugljenmonoksida u izduvnim gasovima OTO motora mera buke (fonometar) metarsku pantljiku merni ureaj za proveru gabarita, razmaka osovina i raspona tokova topericu dubinometar za merenje dubina ara na pneumaticima katalog boja

Svi ovi ureaji moraju biti ispravni, a podleu estomesenoj kontroli ispravnosti (badarenje), koju vri ovlaena organizacija od strane Saveznog zavoda za mere i dragocene metale. Ukoliko je bilo koji od ovih ureaja neispravan ovlaeno preduzee mora prestati sa tehnikim pregledima vozila i o tome obavestiti nadlene organe. Preduzee koje je ima dozvolu za vrenje tehnikog pregleda vozila mora imati najmanje dva kontrolora tehnikog pregleda. Tehniki pregled vozila moe obavljati samo kontrolor koji ispunjava propisane uslove i ima odgovarajuu dozvolu.
4

dnevnik strune prakse 2011/201 2

Kontrolor tehnikog pregleda mora: da ima najmanje zavrenu srednju strunu kolu u etvorogodinjem ili trogodinjem trajanju, struke mainske, obrazovnog profila vezanog za motore i vozila ili struke saobraajne, obrazovnog profila iz oblasti drumskog saobraaja da ima vozaku dozvolu za upravljanje motornim vozilima one kategorije vozila iji tehniki pregled obavlja da ima zavrenu obuku za kontrolora tehnikog pregleda vozila da ima poloen struni ispit za kontrolora tehnikog pregleda vozila da u poslednje etiri godine nije pravosnano osuivan za krivina dela iz grupe protiv ivota i tela, krivina dela protiv slubene dunosti, kao i da se protiv njega ne vodi istraga za ova krivina dela

Radnici koji vre tehniki pregled moraju poznavati propise kojima se reguliu pitanja u vezi sa tehnikim uslovima koje moraju ispunjavati vozila u saobraaju, kao i druge propise o vrenju tehnikog pregleda vozila i moraju biti obueni za rukovanje svim ureajima i opremom koji se pri pregledu upotrebljavaju. Preduzee koje vri tehnike preglede mora imati: Tehniku dokumentaciju za utvrivanje tehnikih karakteristika vozila iji se tehniki pregled vri Propise o bezbednosti saobraaja Tehnika uputstva proizvoaa ureaja ( uputstva za montau i odravanje ) i uputstva proizvoaa za rukovanje ureajima i opremom, njihov prevod na srpski jezik ukoliko je proizvoa izvan terirorije Republike Srbije Strunu literaturu za obuku i unapreenje znanja kontrolora koji vre tehniki pregled vozila odreenu od strane Agencije za bezbednost saobraaja Dokumentaciju o elektroenergetskoj saglasnosti da instalisana snaga u objektu moe obezbediti normalan rad ureaja u svim reimima njihovog rada pri vrenju tehnikog pregleda vozila Tehniku dokumentaciju-grafiki prikaz objekta, tj. tehnoloke linije, poligona i prilaznih puteva, u odgovarajuoj razmeri sa iskotiranim dimenzijama Elaborat tehnologije vrenja tehnikog pregleda vozila Tehniku dokumentaciju o ureajima Tehniku dokumentaciju kojom se dokazuje da na deonoci javnog puta, na koju se prikljuuje prilazni put do objekta, ne postoji zabrana kretanja vozila iji se tehniki pregled vri u objektu

Operacije tehnikog pregleda vozila prema Pravilniku o tehnikom pregledu vozila, u zavisnosti od lokacije valjka i kanala u objektu za vrenje tehnikog pregleda, najee se obavljaju u dva ili tri takta. Vrenje tehnikog pregleda vozila u tri takta sastoji se iz: TAKT I (na ulazu linije tehnikog pregleda vozila i na kontrolnom kanalu)
5

dnevnik strune prakse 2011/201 2

TAKT II (u sredinjem delu objekta odnosno linije tehnikog pregleda) i TAKT III (na prostoru izmeu valjka i izlaznog zida,nije protocan). TAKT I obuhvata sledee operacije: identifikacija vozila kontrola ispravnosti karoserije (mehanika oteenja karoserije, rama i dr.), kontrola ispravnosti pneumatika kontrola sastava izduvnih gasova kontrola veze tokova i opruga sa okvirom (karoserijom) kontrola stanja tokova i zazora u tokovima kontrola motora i pogonskih ureaja sa osloncima, oprema za odreenu pogonsku energiju kontrola izduvnog sistema kontrola ureaja za upravljanje: mehaniko oteenje, veze kutije upravljaa sa osloncima, oteenja gumenih delova servo upravljaa, zaptivenost instalacije servo upravljaa, slobodan hod toka upravljaa; zazor u upravljakim tokovima kontrola stanja koione instalacije: mehaniko oteenje koione instalacije, oteenje gumenih delova, zaptivenost kone instalacije, regulator za neprekidno podeavanje intenziteta koenja kontrola usmerenosti prednjih tokova vozila na nagaznoj ploi

TAKT II ine operacije: kontrola efikasnosti koionog sistema: sile koenja, radne i pomone konice, hod komandi i vraanje u prvobitni poloaj, vreme odziva konih komandi i sila aktiviranja radne konice.( kontrola se obavlja ureajem sa obrtnim valjcima).

TAKT III obuhvata sledee radove: kontrola dimenzija vozila kontrola ureaja za spajanje vunog i prikljunog vozila kontrola unutranje tehnike ispravnosti vozila kontrola ureaja koji omoguuje normalnu vidljivost kontrola ispravnosti ureaja na komadnoj tabli vozaa kontrola ureaja za osvetljavanje puta, oznaavanje vozila i davanje svetlosnih znakova kontrola zvunih signala i spoljne buke vozila kontrola opreme vozila pregled ostalih ureaja od posebnog znaaja za bezbednost saobraaja: vrata, brave, blatobrani, sigurnosni pojasevi, oprema za TNG ... voenje evidencije o tehnikom pregledu i drugi administrativni poslovi

2.1 Kontrola ispravnosti ureaja za upravljanje

6

dnevnik strune prakse 2011/201 2

U toku kontrole tehnike ispravnosti ureaja za upravljanje treba koristiti odgovarajuu opremu (uglomer). Upotrebom uglomera postie se vea preciznost kontrole slobodnog hoda upravljaa i postie se maksimalna objektivnost o stanju ispravnosti ureaja za upravljanje. Upotreba uglomera je veoma jednostavna. Na slici 1 prikazan je uglomer koji se sastoji iz dva osnovna dela: postolja na kome se nalazi nosa, reperne igle i uglomera. Jedan deo ureaja postavi se na prednje vetrobransko staklo vozila. Privrsti se pomou tri gumice pomou vakuma (1). Kad se postolje fiksira, onda iglu (2) treba usmeriti prema nultom podeoku uglomera. Na ovaj nain obezbeuje se veliine slobodnog hoda toka upravljaa. Ovako se obezbeuje praenje veliine slobodnog hoda toka upravljaa. Veza izmeu postolja uglomera i igle ostvarena je pomou zglobnih elemenata (3), ija se duina moe menjati. Zahvaljujui takvom reenju, omogueno je lako i jednostavno podeavanje igle u odnosu na bilo koji podeok uglomera. Pomou tri opruge (4) obezbeuje se privrivanje uglomera na toak upravljaa.Opruge (4) obezbeuju elastinu vezu izmeu uglomera i toka upravljaa.

Slika 1: Postavaljanje i izgled ureaja za kontrolu slobodnog hoda toka upravljaa Pre pristupanja kontrole ispravnosti ureaja za upravljanje, potrebno je upravljake tokove vozila usmeriti u smeru vonje paralnelno sa uzdunom osom vozila. Kada se vozilo pripremi i uglomer postavi, kontrolie se veliina slobodnog hoda toka upravljaa. Za vreme pomeranja toka upravljaa pokretri treba da budu ei i manjeg intenziteta, a da se pri tome upravljajui tokovi vozila ne pomeraju. Ureaj za upravljanje je ispravan ako toak upravljaa nama vei slobodan hod od 30 (15).

2.2. Kontrola ispravnosti ureaja za zaustavljanje

dnevnik strune prakse 2011/201 2

Ispravnost ureaja za zaustavlajanje je jedan od najbitnijih preduslova za bezbedno uestvovanje vozila u saobraaju potrebno je sistemacki kontrolisati njihovu ispravnost. Radi utvriavanja ispravnosti ureaja za zaustavljanje propisani su tehniki normativi. Kontrola ispravnosti ureaja za zaustavljanje vri se pomou specijalnih ureaja sa valjcima koje pokreu elektromotori. Pomou ovih ureaja registruje se ispravnost ureaja za zaustavljanje. Sila koenja registruje se posebno za svaki toak iste osovine. Razlika sile koenja na tokovima iste osovine ne sme biti vea od 20. Ova razlika se izraunava: R razlika sile koenja (%) F1 vea sila koenja na osovini (daN) R=_F1-F2 x 100(%) F2 manja sila koenja na osovini (daN) F1 Napomena: sopstvenoj teini vozila moe se dodati i teina vozaa oko 75kg (daN). Tehniki normativi u tabeli (1) vae kada se konice na motornom ili prikljunom vozilu ispituju u mestu. Odnos zbira sila koenja na obimu svih tokova koenih radnom konicom i ukupne teine vozila mora da bude vei ili jednak propisanim vrednostima koinog koeficijenta prikazanog u tabeli (1).
Najvea sila aktiviranja (daN) M Vrsta koionog sistema Motocikli Putniki Teretna Autobus i Putniki Teretna Autobus i Prikljuna Traktorske Traktor Motocikli Traktor Sila na Sila na automobil vozila trolejbus automobili vozila trolejbus vozila prikolice nonoj runoj komandi komandi 50 25 50 40 70 60 70 60 60 30 35 55 25 45 20 50 25 45 20 25 15 25 15 Koioni koeficijent

Radna konica Pomona konica

Tabela 1: koioni koeficijenti i najvea dozvoljena sila aktiviranja u zavisnosti od vrste vozila i vrste konice Za ispravnost koionog sistema prema propisanim tehnikim normativima, bitno je da koioni sistem radne konice izdri minimalnu silu na pedali od najmanje 100 (daN). Prema istim normativima parkirna konica treba da obezbedi: parkirna konica motornog vozila, odnosno prikljunog vozila, kada je ono odvojeno od vunog vozila, mora da obezbedi nepokretnost vozila optereenog do najvee dozvoljene mase pri nagibu od 16%, a da pri tom vozilo nije koeno na drugi nain parkirna konica skupa vozila mora da obezbedi nepokretnost celog skupa vozila pri nagibu od 8% a da pri tom skup vozila nije koen na drugi nain

Sila kojom se dejstvuje na komandu parkirne konice ne sme biti vea od 40(daN) za putnike automobile i traktore, takoe nesme biti vea od 60 (daN) za druga motorna v ozila.
8

dnevnik strune prakse 2011/201 2

2.2.1 Kontrola konica pomou obrtnih valjaka Privredno drutvo koje vri tehnike preglede mora imati dva para obrtnih valjaka koji su meusobno pogonski nezavisni, koji omoguavaju nezavisno merenje koionih sila na tokovima iste osovine. Elektromotori koji pokreu valjke moraju imati snagu takvu da pri optereenim valjcima postignu najmanje 90% brzine neoptereenih valjaka. Obrtni valjci imaju opseg merenja od 0 KN do najmanje 6 KN. Trebaju biti konstruisani tako da mogu da izdre osovinsko opetereenje od najmanje 120 KN. Prilikom ispitivanja sile koenja pomou obrtnih valjaka vozilo se naveze na valjke, iskljuci rad motora, ruica menjaca postavi u neutralan poloaj. Nakon toga se pokrene sistem valjaka i pri odreenoj brzini papuicu konice treba pritisnuti praktino do sile blokade tokova ili do ostvarivanja najvee mogue sile koenja. Toak ispitanog vozila postavlja se izmeu valjka, i zahvaljujui trenju, obre se zajedno sa njima. Prilikom koenja, toak tei da zaustavi obrtne valjke, usled ega se na kuitu elektromotora javlja reaktivni obrtni momenat, proporcionalan sili koenja. Sila koenja toka, koja je izmerena,pikazuje se (daN) na pokaznoj skali, koja ima dve skazaljke jednu za levi toak, a drugu za desni toak vozila. Savremeniji ureaji imaju poseban digitalni displej za pokazivanje razlike sile koenja levog i desnog toka u procentima. Pored pokazne skale na ureaju postoji i pisa, koji slui za registraciju dijagrama koenja. Neki ureaji imaju umesto pisaa tampa sa istom namenom. Sastavni deo ureaja ini jo i dinometar za merenje none sile aktiviranja konica, a kod ureaja namenjenih za kontrolu teretnih vozila, i mera pritiska vazduha u pneumatskoj koionoj instalaciji vozila. Pri kontroli prednje osovine parkirna konica treba da bude otputena. Nakon merenja sile koenja na valjcima rezultati se automatski stampaju,jer su obrtni valjci direktno povezani sa centralnim raunarom.

Slika 2: Valjci za proveru ispravnosti ureaja za zaustavljanje

Slika3: Provera ispravnosti koionog sistema

Prilikom kontrole konice obavezno se vri registracija odgovarajuih dijagrama koenja (slika 4). Opisani postupak ispitivanja se ponavlja za svaku osovinu vozila (koja ima konice) kao i za pomonu / parkirnu konicu. Ocena ispravnosti koionog sistema vri se na osnovu rezultata ispitivanja.
9

dnevnik strune prakse 2011/201 2

Slika 4: Ravnomerno koenje levog i desnog toka iste osovine (Fl=Fd=3kN);takoe istovremeno koe oba toka (tl=td=5s).Konice su ispravne

Slika 5: Grafiki prikaz sile koenja

2.3. Svetla na vozilu

Zakonom o bezbednosti saobraaja propisano je da svetlosni snop oborenog svetla mora biti u stanju da osvetli najmanje 40m, a navie 80m puta, a svetlosni snop velikog svetla najmanje 100m puta ispred vozila nou, pri noramalnoj vidljivosti i pri ravnomernom optereenom motornom vozilu na horizontalnoj povrini. Kod pojedinih tipova vozila fabriki je izvedeno reenje pomou kojeg se moe korigovati domet svetla prema optereenju vozila. Da bi farovi sluili nameni, a da pri tome ne stvaraju smetnje drugim uesnicima u saobraaju, potrebno je da budu pravilno podeeni. Na slici 6 prikazane je sijalica koja se koristi na vozilima. Po zakonu o bezbednosti saobraaja na putevima koji se prinenjuje u naoj zemlji uesik u saobraaju duan je da kako nou i u uslovima smanjene vidljivosti ukljuci svetla na svom vozilu i u toku dana, odnodno uvek kada se vozilom kree po javnom putu. Zbog predhodno navedenog moze se videti znaaj ispravnosti svetla na vozilu.

10

dnevnik strune prakse 2011/201 2

Slika 6:Sijalica koja se koriste na vozilima Podeavanjem farova postiu se tri bitna uslova: odreivanje dometa svetlosnog snopa, usmerenost svetla i intenzitet svetla. Podeavanje farova se vri specijalnim ureajima namenjenim za tu svrhu, koji se naziva regloskop (hela). Za pravilno regulisanje farova potrebno je da budu pravilno postavljeni vozilo i ureaj. Na prednjoj strani vozila se posebno kontrolie rad svih svetala :posebno pozicije, posebno bonih i prednjih pokazivaa pravca. Takoe se vri kontrola svetla za osvetljavanje tablice, zadnjih pozicionih i stop svetala, kao i pokazivaa pravca sa zadnje strane. to se tie glavnih svetala prvo pod poklopcem motora treba proveriti proizvoaku oznaku na koju visinu treba postaviti ugao regloskopa pre kontrole podeenosti svetala. Ako ista ne postoji onda se treba pomou procene visine na koju je svetlo postavljeno na vozilo. Na regloskopu treba izvriti podeavanje visine ugla na onu visinu koju je predvideo proizvoa vozila. Takodje regloskop treba pribliiti tanom centru svetla.

2.4 Kontrola i podeavanje farova

Vozilo treba postaviti na horizontalnu i ravnu povrinu, u suprotnom se ne moe izvriti pravilno postavljanje ureaja za kontrolu svetla u odnosu na vozilo, a samim tim ni pravilna kontrolna svetla vozila.

11

dnevnik strune prakse 2011/201 2

Slika 7: Pravilno postavljanje ureaja za svetlo i vozila

Slika 8: Regloskop (hela)

Na slici 7 vidi se kako treba postaviti ureaj za kontrolu svetla u odnosu na na vozilo. Vidi se da je vozilo postavljeno na horizontalnu i ravnu povrinu. Kada je vozilo pravilno postavljeno, potrebno je postaviti ureaj u odnosu na vozilo. Ureaj treba postaviti tako da vertikalna osa ureaja bude paralelna sa vertikalnom osom tokova vozila, a da horizontalna osa fara vozila istovremeno bude i horizontalna osa koja prolazi kroz soivo ureaja. Pre nego to se pristupi kontroli svetla kod vozila kod kojih je izvedeno vazduno oslanjanje, motor treba da radi oko pet minuta da bi se vozilo dovelo u stanje koje se kasnije nee menjati. Takoe, za pravlnu kontrolu svetla potrebno je da u pneumaticima bude odgovarajui, odnosno propisan pritisak vazduha. Domet i usmerenost svetlosnog snopa mogu se kontrolisati pomou ureaja koji se naziva regloskop na kontrolnom ekranu, koji je prakzan na slici 9. Ekran se nalazi na ureaju (slika 7 i 8 ). Za vreme kontrole svetlosnog snopa treba obratiti panju da postoje dve vrste svetla (simetrina i asimetrina), pa se razliito projektuje simetrian svetlosni snop u odnosu na asimetrian.

Slika 9: Kontrolni ekran ureaja

12

dnevnik strune prakse 2011/201 2

2.4.1. Simetrini farovi Kad se ukljui oboreno svetlo simetrinih farova, svetlosni snop treba da se projektuje po celom horizontalnom delu isprekidane linije (d slika 9) i da sama linija bude granica svetlo-tamne povrine. Ispod linije treba da bude svetla, a iznad tamna povrina. Po ovoj liniji treba da se projektuje svetlosni snop kada se kontroliu svetla na praznom teretnom vozilu. Prilikom kontrole oborenih svetala na putnikom i optereenom teretnom vozilu, svetlosni snop treba da bude projektovan po celoj duini horizontalne isprekidane linije (f slika 9). Kada se kontroliu velika svetla na bilo kom vozilu, ia svetlosnog snopa treba da se nalazi na preseku horizontalne i kose isprekidane linije, odnosno u ucrtanom kruiu, a kod nekih ureaja umesto kruga moe biti nacrtan krst . Od centralnog dela svetlosni snop se projektuje kao elipsa. 2.4.2. Asimetrini farovi Prilikom kontrole oborenih svetala, svetlosni snop treba da se projektuje na horizontalnoj i isprekidanoj liniji (d slika 9) sa leve strane oznaenog kruia, a sa desne strane da se projektuje po kosoj isprekidanoj liniji. Vertikalna linija je mesto gde nastaje razdvajanje poloaja svetlosnog snopa. Levo od nje se svetlosni snop nalazi na horizontalnoj liniji, a desno na kosoj liniji. Ovako treba da se projektuje svetlosni snop kad se kontroliu oborena svetla na praznom teretnom vozilu. Kada se kontroliu oborena svetla na putnikom vozilu i na natovarenom teretnom vozilu i autobusu, svetlosni snop treba da se projektuje po isprekidanoj horizontalnoj liniji (f slika 9) sa leve strane od kruia a sa desne strane da se podudara sa isprekidanom kosom linijom. Ako se posmatra linija (f slika 9), moe se videti da se po celoj njenoj duini nalazi granica svetlo-tamne povrine. To je primer kako treba biti projektovan svetlosni snop kada je pravilno podeen. Kada se kontroliu druga svetla, na bilo kom vozilu, ia svetlosnog snopa treba da se nalazi na preseku horizontalne i kose linije, odnosno u prikazanom kruiu. Dakle, kao to se prikazano i kod simetrinih farova. Ako se svetlosni snop nalazi na istom rastojanju iznad horizontalne i kose linije, onda je svetlosni snop dui od dozvoljenog, a ako je ispod navedenih linija, da je svetlosni snop krai od propisanog. Ako se za vreme kontrole ustanovi da je svetlosni snop ispod horizontalne linije, a iznad kose linije, onda je far ukoen u stranu, to nepovoljno utie na bezbednost saobraaja. Ako se far dodesi da njegova gornja strana bude nagnuta napred (u smeru kretanja vozila), onda e svetlosni snop biti krai, ako se podeavanje pomera u suprotnom smeru, onda e biti dui svetlosno snop. Kao to farove treba podesiti tako da imaju odgovarajui domet, tako je bitno da budu ispravno usmereni. Svetlosni snop treba da ima odgovarajuu duinu, to se postie okretanjem fara oko njegove poprene ose . Kada se kontrolie dugo svetlo, bez obzira na kategoriju vozila, snop se formira u vidu elipse iji sredinji deo nalazi
13

dnevnik strune prakse 2011/201 2

na preseku horizontalne i kose linije, odnosno u prikazanom krugu. Ako se u istom faru, odnosno sijalici, nalazi vlakno za oboreno i dugo svetlo, onda se podeavanje jednog svetla istovremeno podeava i drugo svetlo. 2.4.3. Merenje jaine osvetljenja Na ureaju prikazanom na slici 8 vidi se deo ureaja koji slui za merenje jaine svetla za osvetljenje puta. Detalji ovog instrumenta dati su na slici 10 i 11. Prilikom kontole intenziteta oborenog svetla svetlo treba da bude ukljueno, potrebno je pritisnuti taster (h slika 10), tada kazaljka (g slika 10) treba da pokae vrednost od jednog luksa, tj. treba da je u zelenom polju . Po gornjem lunom podruju kontrolie se intenzitet srednjeg svetla. Kada se kontrolie intenzitet dugog svetla, potrebno je aktivirati taster (i slika 10) i pri tome kazaljka (g slika 10) treba zauzeti poloaj na lunom polju izmeu 16-64 luksa, to zavisi od snage sijalice. Prema postojeim propisima smatra se da dugo svetlo zadovoljava ako ima 16 luksa, pod uslovom da je brzina kretanja tog vozila do 40km/h. Za obina svetla uslov je zadovoljen, ako za vreme kontrole instrument pokae vrednost od 32 luksa. Ako su u farove udrene halogene sijalice, onda e intenzitet svetlosti biti vei i moe se kretati 48-64 luksa.

Slika10: Instrument za kontrolu intenziteta svetla

Slika 11: Detalj regloskopa (ekran za oitavanje jaine svetla) 2.5. Kontrola izduvnih gasova

14

dnevnik strune prakse 2011/201 2

Polazei od kriterijuma zatite zivotne sredine, a u vezi sa tim zakonske obaveze kontrole sastava izduvnih gasova kod benzinskih motora, namee se zakljuajk da gasove treba kontrolisati odgovarajuim ureajem. Na pojedinim mestima, posebno u urbanim sredinama nivo zagaenosti vazduha dostie veoma velike razmere sa pogleda ouvanja zdravstvenog stanja oveka. Posebno tetan uticaj ma zdravlje imaju ugljen-monoksid (CO), ugljovodonici (HC), oksid azota (NOX) i vrste estice. Uticaj motornih vozila u ukupnom zagaenju, posebno urbanim sredinama je velik, jer su veliki gradovi posebno kritina mesta, i to na odreenim raskrsnicama. Iz tih razloga utvrena je kontrola izduvnih gasova na vozilu. Kod benzinskih oto-motora vri se kontrola sadraja ugljen-monoksida u produktima sagorevanja. Prema odredbama Pravilnika o dimenzijama, ukupnim masama i optereenju vozila, propisano je da benzinski motori ne smeju da isputaju u atmosveru ugljen-monoksid, ija koncentracija je vea od 4,5% zapremine izduvnih gasova, pri radu zagrejanog motora u praznom hodu.

Slika 12:Ureaj za kontrolu izduvnih gasova kod benzinskih motora Postoje razliiti ureaji za merenje prisustva ugljenmonoksida u izduvnim gasovima oto motora, koji zadovoljavaju propisane zahteve. Najee se u primeni sreu ureaji marke BOSH, INFRALITY i HOFMANN. Sva tri ureaja su slina i rade na istom principu. Za merenje koncentracije ugljen monoksida u izduvnim gasovima benzinskih motora potrebno je stvoriti odgovarajue preduslove, koji se ogledaju u pripremi ureaja i vozila. Priprema ureaja sastoji se u tome da se na vreme ukljui a potom se izvri eventualno podeavanje kada se ureaj zagreje. Pod pripremom ureaja podrazumeva se vreme od momenta iskljuivanja ureaja do momenta kada ureaj treba da pokae brojnu vrednost koncentracije ugljen-monoksida, sa kojim se vreno badarenje ureaja 5%. U toku zagrevanja ureaja dolazi do zagrevanja odgovarajue ploice, koja pri odreenoj temperaturi emituje infracrvene zrake koje ugljen monoksid apsorbuje.

15

dnevnik strune prakse 2011/201 2

Pod pripremom vozila podrazumeva se obezbeenje radne temperature motora, koja treba da bude u granicama 60-80C, a da pri tome motor radi na minimalnom broju obrtaja. Po izvrenoj pripremi pristupa se merenju prisutnosti ugljen-monoksida u izduvnim gasovima. Kad su ureaj i vozilo pripremljeni, merenje se izvodi veoma jednostavno i lako. Sondu je potrebno staviti u izduvnu cev. Neposredno nakon toga moe se proitati vrednost na displeju mernog ureaja uz prethodno ukljuivanje pumpe. Ukljuivanje pumpe postie se da izduvni gasovi prolaze kroz sondu, dok se oslobaaju kondenzata, filtriraju se za vreme prolaska kroz grubi preista, odlaze u ureaj kroz fini preista i na osnovu toga, na instrumentu se oitava preocenat sastava ugljenmonoksida (CO). Merenje je zavreno kadse na displeju ispe odreena vrednost. Ukoliko se za vreme merenja ustanovi da nije prisutno veliko prekoraenje ugljenmonoksida (CO), podeavanjem sastava radne smee ili momenta paljenja smee mogue je koncetraciju ugljenmonoksida u propisane granice. Kod dizel motora kontrolie se boja produkta sagorevanja, kako se jo naziva dimnost izduvnih gasova. Boja produkta sagorevanja kod dizel motora zavisi od koliine tenih i vrstih estica u njima, odnosno od koliine ai. Kontrola se vri merenjem dimnosti izduvnih gasova dizel motora.

Slika 13:Ureaj za kontrolu izduvnih gasova kod dizel motora

2.6. Kontrola usmerenosti tokova prednje osovine na vozilu

Kontrola usmerenosti tokova na prednjoj osovini vri se pomou nagazne ploe (slika 14). Kontola usmerenosti tokova vri se na sledei nain, vozilo treba pri malim brzinama kretanja do oko 5 km h proi preko nagazne ploe, plikom prelaska vozila preko nagazne ploe automatski se detektuje usmerenost tokova na prednjoj osovini. Rezultat merenja prikazuje se na displeju (slika 15). Na displeju ureaja se moe videti u koju stranu su tokovi usmereni ( prema spoljnjem ili unutranjem delu vozila).

16

dnevnik strune prakse 2011/201 2

Slika 14:Ureaj za kontrolu usmerenosti tokova na prednjoj osovini vozila

Slika 15: Displej nagazne ploe

3.Zakljuak
Preduzee D.O.O. Za promet i usluge Auto Biro je ozbiljna firma koja obavlja tehnike preglede motornih vozila po vaeim propisima. Postoje nekoliko nedostataka, kao jedan od njih je nepostojanje parking prostora ispred samog objekta u kom se obavlja tehniki pregled vozila, ulica u kojoj se nalazi objekat je veoma prometna to dovodi do stvaranja guvi u neposrednoj blizini samog objekta. Takoe dovodi do stvaranja guvi i poveava vreme manevrisanja vozilom prilikom ulaska i izlaska vozila.
17

dnevnik strune prakse 2011/201 2

Jos jedan nedostatak koji je ujedino i najvei, znatno smanjuje uinak pregledanih vozila je taj to linija nije protona, tj. ne postoje odvojene kapije za ulazak i izlazak vozila iz prostorije, pa se izlazak pregledanog vozila vri na istom ulazu gde je vozilo ulo u objekat kretanjem u nazad cime se produava vreme boravka vozila na liniji. Samim tim u samom objektu moze boraviti jedno vozilo, ime se prekida kontinuitet koji se moe ostvariti kod protonih objekata, jer se istovremeno mogu opsluivati vie vozila " u lancu " koji se nalaze na razliitim ureajima za proveru tehnike ispravnosti vozila. Ukoliko se motornim vozilom ukljuujemo u javni saobraaj , osim to vozilo mora biti tehniki ispravno - to je utvreno tehnikim pregledom motornog vozila, ono takoe mora biti registrovano. Motorno vozilo sastoji se od velikog broja razliitih ureaja i delova koji su meusobno povezani i ine jednu celinu. Vozila u saobraaju na putevima moraju biti tehnki ispravna i opremljena Zakonom propisanim ureajima i dodatnom opremom. Velik broj vozila koja uestvuju u saobraajnim nezgodama su tehniki neispravna. Samo tehniki ispravno vozilo moe biti garancija za bezbednu vonju. Zbog toga je tehniki pregled vozila najvaniji postupak za kontrolu ispravnosti vozila, a samim tim i bezbednosti saobraaja na javnim putevima.

18