Studio

Free

JI

edition 2012

Jadranka Ahlgren

ena-sunce Woman-sun
Vodika sveana enska narodna nonja - analiza boja Vodice (Croatia) festive female costume - color analysis esej /essay

Jadranka Ahlgren

ena sunce - Vodika sveana enska narodna nonja - analiza boja

Apstrakt: U tekstu se raspravlja o znaenju boja sveane enske vodike narodne nonje, onako kako je ona poznata od poetka dvadesetog veka na dalje po jedinom u celosti sauvanom primerku kostima koji se uva u Etnografskom muzeju u Zagrebu, i to sa antropolokog, kulturolokog i dizajnerskog stanovita, multidisciplinarno1, u smislu odnosa boja i kostima i poruke koju taj odnos u sebi nosi a u vezi s poloajem i znaenjem ene u drutvu. Poto se konstatuje da ova nonja ima kultni status u zajednici, pokuava se sa analizom njenog kulta a uz pomo boja, to nije strano modernoj antropologiji mada je to neto na emu se radi tek odnedavno. Dugo se smatralo da su boje nedovoljno pouzdano sredstvo za tumaenje istorije poto je njihov doivljaj individualan, ili pak kulturoloki isuvie nadogradjen, pri emu je simbolizam pojedinih boja oduvek bio zlouptrebljavan od strane grupa na vlasti, raznih kultova, religija i ideologija, te se zbog toga boje nisu shvatale dovoljno ozbiljno. U poslednje vreme, medjutim, bojama se u istraivanjima u dizajnu pristupa kroz ozbiljne multidisciplinarne studije, istorijske, etnoloke, antropoloko-kulturoloke i idizajnerske, uz pratea statistika i eksperimentalna psiholoka istraivanja koja se sprovode na terenu ili u laboratoriji, pri emu se sve vie dokazuje da postoje odredjeni arhetipovi kak ih mi doivljavamo, isti za sve sredine i kulture i nevezani za kulturnu nadogradnju, ve dublje usadjeni u nau svest a vezano za nas kao vrstu i na kolektivni um, onako kako ga tumai Karl Gustav Jung2 (Karl Gustav Jung 1875-1961), kao kolektivno nesvesno. Taj nivo doivljaja boja izgleda da je vezan najvie za na doivljaj prostora i prirode, slino kako je to opisao Volfgang Gete (Johann Wolfgang von Goethe 1749-1832) u knjizi Uenje o bojama (Farbenlehr)3
1

O prednostima multidisciplinarnosti u slinim istraivanjima govori dr. sci. Jadran Kale, anropolog ibenskog Muzeja vidi njegovu doktorsku disertaciju, Univerzitet Zagreb, 2009, Narodne nonje i kultura odjevanja u Severnoj Dalmaciji, u kojoj on kae sledede: Istraivanja narodnih nonji ne predstavljaju zaseban dio etnoloke znanosti, ni ostalih bliskih disciplina Brojna istraivanja ove vrste nastaju u sklopu muzejskih ekspertiza i srodnih materijalnih studija, a interdisciplinarni se doticaji dogaaju meu povjesniarima, povjesniarima umjetnosti, sociolozima kulture, ekonomskim povjesniarima i tekstilnim tehnolozima, sa stimulacijama iz kulturnih i medijskih studija (str. 2. iz Uvoda). Etnologija , kao nauku koja se bavi narodnom umjetnosti, moe se dakle, po njemu, tretirati i interdisciplinarno.
2

Karl G.Jung, vajcarski psihijatar, osniva analitike psihologije u kojoj se razlikuje lino I kolektivno nesvesno. O teoriji arhetipova vidi u njegovoj knjizi Arhetipovi i kolektivno nesvesno, prevod Bosiljka Milakara i Duica Leid Toevski, Atos, Beograd / Die Archetypen und das kolektive Umbewusste/. U toj knjizi on (ukratko, po izboru autorice ovog teksta) boje naziva arhetipima miljenja, upisanim u kolektivno nesvesno oveanstva, tako da se mi ved radjamo sa delom tog znanja kao i sa odredjenim ugradjenim matricama i ablonima koji de nas usmeriti da te arhetipe dalje razvijemo.
3

Volfgang Gete, Uenje o bojama (Johann Wolfgang von Goethe, Farbenlehr,1810), prevod Daniela Tkalec, Scarabeus naklada, Zagreb,2008. Ova knjiga, tek nedavno prevedena kod nas, predstavlja Geteov odgovor, kritiku, na teoriju boja Isaka Njutna datu u delu Optika (Isaac Newton, Opticks, 1704. Gete se naime takodje bavio fizikom, optikom, i ovo svoje delo, tampno pred kraj ivota, smatrao je svojim ivotnim delom. Naalost, njegova teorija

3 iz 1810, uz pomo koje e mo i vriti ovu analizu, mada danas strunjacima stoji na raspolaganju i mnogo drugih teorija4. U tekstu se govori i o bogatstvu i negovanju kulturnog diverziteta u ibenskoj upaniji i to ne samo danas nego i u prolosti, to govori o kreativnosti ljudi ovog kraja. Kljune rei: Vodice, enska narodna nonja, boje, kult sunca, kult ene, ena, kulturni diverzitet .

Neposredan povod za ovaj esej je razliitost boja enske sveane vodike narodne nonje od boja svakodnevne robe i drugih sveanih nonji tog kraja, koja me intrigira ve godinama poto sam poreklom iz Vodica. Ovu razliitost sam primetila jo kao dete. Sveanu narodnu nonju vodike ene su nosile za praznike, kad idu u crkvu - subotom i nedeljom, pri venanju5, a u njoj su I tradcionalno pokapane. Njene jake, svetle boje otskau od boja svakodnevne, radne odee, koja se obino sastojala od suknje, bluze, travere (kecelje) i udara (marame), od sitno dezeniranog mrkog pamunog platna, takozvanog cica, tamnosmedje, tamnoplave, tamnocrvene, sive ili braon boje. Udovice nisu nosile sveanu nonju nego su je uvale za pokop6. One su nosile crnu odeu kao deo ire mediteranske tradicije, slino Grkoj, Italiji i paniji, a to vodi poreklo iz antike i njene patrijahalne kulture u kojoj su udovice, dok se ponovo ne udaju, bile ene sa umanjenim drutvenim pravima te i bez prava na boje. Crna odea bila je sem toga jeftinija, a crno se manje i prljalo. Poto nema mua i ne radja, udovica dakle biva ekskomunicirana iz grupe supruga bez obzira na to to je majka. Tako se i iz boja vidi na emu se bazirao status ene u ovim krajevima u stara vremena, na muu, a ne na njenom majinstvu, vrednoi, pameti, lepoti ili slino. Pri tom je Vodice bilo zemljoradniko selo u kom su se mukarci bavili zemljoradnjom i ostajali kui. ene sa okolnih ostrva esto su bile liene muke pomoi, iako zvanino u braku. Njihovi muevi su provodili godine na moru ili u pealbi a one su ostajale same da rade zemlju i podiu decu. Kad bi se udovica u stara doba ponovo udala, ponovo bi sticala i pravo da nosi boje sveanu narodnu nonju. Udovice su medjutim imale sveanu crnu odeu koju su nosile na blagdane, takodje, esto skupocenu. Narodne nonje, u staro doba, izgleda da su se vie medjusobno razlikovale po kvalitetu nego danas, shodno socijalnom status ene u drutvu, a to se vidi na primeru koji se uva u Etnografskom

boja nije bila prihvadena u njegovo vreme i ponovo se otkriva tek danas. Vie o Geteovoj Teoriji boja vidi na http://en.wikipedia.org/wiki/Theory_of_Colours
4

Za pregled raznih teorija boja preporuujemo knjigu Gona Gejda, istoriara umetnosti i profesora na Kembridu (Cambridge), Boje i njihova znaenja , (Johan Gage, 1938-2012, Color and meaning, University of California Press, Los Andjeles, USA,1999) koja naalost kod nas nije jo prevedena.
5

Obiaj venanja je sauvan u Murteru i moe se videti 4 Augusta - Murterski pir, kad ga murterani rekonstruiu

To znam iz iskustva. Moja pokojna baba Ivanica, Vice Mihid, udovica koja je nosila crninu skoro 50 godina, uvala je svoju nonju za pokop u jednoj ladici komova (velike krinje sa ladicama koja je sluila za uvanje robe, dokumenata i slino, a nalazila se u spavadoj sobi, ispod ogledala, kao jedini komad namjetaja uz krevet i po neki sanduk za robu). Iz te ladice ona bi je esto vadila i pokazivala nama deci, a u njoj je sahranjena 1987.

4 muzeju u Zagrebu7, sa poetka 20-tog veka, uradjenom od finih materijala i u veoma kvalitetnoj izradi. Teko da je takav kostim u to doba mogla sebi priutiti neka obina ena. Obine ene su uglavnom same ile svoj kostim a samo iznimno, kod bogatijih, ila ga je najderka. najderke su u to doba bile dobro plaene, to znam iz pria moje majke Nere Udovii, koju je kao ratno siroe podigla baka, najderka iz Vodica Luvidja Udovii. Socijalne razlike ogledale su se u kvalitetu tekstila koji je bio grubljeg ili finijeg tkanja, bolje ili slabije ofarban8, skupocenije izvezen, ili kroz nakit, iji su neophodan deo bile obavezne zlatne reine, mindjue, koje su se javljale u vie tipova, a zatim i prsten, manji bro ili lani sa priveskom, zavisno od mogunosti. Danas se i devojicama u Vodicama ije sveana narodna nonja i one je nose za blagdane, medjutim, trebalo bi ispitati kakvi su bili stari obiaji i kada su je devojke u staro doba poinjale nositi. Postoje jasne indicije da ova nonja ima poseban status u ivotu vodike ene i kultna obeljeja te bi trebalo ispitati nije li poetak njenog noenja bio vezan za zakrljale ostatke rituala inicijacije mladih u kolektivu, kojima se oznaavala njihova polna zrelost i prelazak u grupu odraslih9 u kom sluaju bi se ova roba poinjala nositi u ranom pubertetu. Moja porodica poseduje fotografiju nae pokojne rodjake Dolores ae10 (1936-2003), snimljene u narodnoj nonji u Vodicama 1947, u doba kad je imala 11-12 godina. Verovatno je bio obiaj da devijice u tim godinama dobiju svoju prvu nonju. Fotografija je crnobela. Izgleda da je njen but (prsluk), bio crven, jednobojan, a ako je i bio dvobojan, razlika medju bojama je bila minimalna. Naramenice suknje su roze (pink), plave bi na slici bile tamnije. Kostim je bio dobro saiven. Na slici koju moja familija takodje poseduje, iz 1957, je moja tetka Ana iin ain na svadbi svoje sestre Josipe Roca, u svojoj narodnoj nonji (ona je tada ve ivela u gradu) koje se seam i koja je bila istovetna sa babinom nonjom iz komova: uto-oran but11, tamno braon suknja sa oran porubom i roza naramenicama, beli udar (marama), bluza i arape. Te boje emo uzeti za analizu, bez obzira to je boja buta i poruba na suknji izgleda varirala od oran do crvene. U knjizi Vesne

Ova nonja, otkupljena je za Etnogrfski muzej u Zagrebu, 1972, gde se nalazi i danas. Pretpostavka je da se radi o nonji sa poetka 20 veka. Podatke o ovome, kao i njenu fotografiju dala nam je via kustosica muzeja eljka Jelavac, 2011, a zahvaljujudi posredstvu Tonike Cukrov
8

Roba se ranije farbala prirodnim, uglavnom biljnim pigmentima, a dobri prirodni pigmenti bili su retki i skupi. Obian narod je za farbanje koristio tradicionalne recepture i roba bi obino na suncu tokom vremena blijedila. Tek sa uvodjenjem hemijskih boja, kvalitet bojanja se popravio. Popis lokalnih biljaka, kojima je ibenski kraj pre toga bojao tekstil dat je u brouri Koviljke Biljakovid: Staro ruho moga grada, upanijski muzej u ibeniku, 2002, tampane u sklopu izlobe istog muzeja u saradnji sa Narodnim muzejem u Zadru: Od robe do odore: nonje i kultura odjevanja u u sjevernoj Dalmacijil, 2001 200, odrane u Zadru i ibeniku
9

Ovi rituali postoje u veini domorodakih kultura irom sveta, dok su u modernim kulturama asimilirani u druge obiaje i tee itljivi, ili se gube i nestaju kao i briga o pojedincu uopte
10

Dolores je jedna od dve derke pesnika Ive ade. ivela je kasnije u Beogradu i radila kao psiholog

11

ibenski muzej uva jedan ovakav gut sa poetka veka, svadbeni. Gornji deo je ut, od sjajnog, utog pamunog satena, a donji je od oran oje /tanki vuneni tof/.

5 Mra Vodika glazba12, postoji fotografija zbora vodianki koje nastupaju u ibeniku 1938. Radi se o crnobeloj fotografij. Kostim je, istovetan dananjem, onom koji je nosila moja teta Ana 1957, i moja baba verovatno pre 1921, kad je ve bila rodila mog oca. Na slici se jasno vidi 12 nonji od kojih 11 ima svetliji, dvobojni but, uto-oran, a samo jedna, slino kao kod Dolores, izgleda crvene boje. Sve nonje imaju veoma svetle, roze naramenice. I primerak nonje iz zagrebakog Etnografskog muzeja je istih boja, samo ima ljubiaste naramenice suknje. Oigledno je da se nonja malo menjala poslednjih sto godina. .. Ono to sveani kostim odvaja od obinog radnog, pored kroja, su i njegove jasno kodirane boje. Boja svakodnevne odree odredjena je samo gamom, kao tamna, dok su kod sveane nonje tano odredjene boje, mada ima i podvarijanti kao kod crvenog buta ili plavih naramenica suknje, koje se takodje sreu - vidi kostim dat na internet portalu grada Vodica13. Ove naramenice, ljubiaste na kostimu sa poetka 20 veka (Etnografski muzej, Zagreb) a danas roze (pink), podvarijanta plavo, generalno e mo tretirati kao ljubiaste, tamno ili svetlo, to, kako e mo kasnije videti, nije tako vano. Seoski kostim uvek je bio bogatiji bojama od gradskog poto gradski, od Renesanse na dalje, u ovim krajevima preferira elegantnim kombinacijama tamnih tonova i belog (bluza), sa malo boja, ime se izdvaja od seoskog. Kako su u Dalmaciji mnoga sela nastajala u neposrednoj blizini gradova to se gradski stil ivota prenosio i na njih. Uoavamo velike razlike izmedju kostima pojedinih sela. Primeujemo da sela koja se bave zemljoradnjom, imaju areniji kostim od onih u neposrednoj blizini gradova kao i ribarskih, ija je eljad vie ila u pomorce i pealbu, pa se vraala nazad i donosila gradski utucaj14. Ona su dakle nosioci jedne starije starosedelake kulture. Tako je vodiki kostim obojeniji od zlarinskog, koji je generalno crnobeli sa par crvenih opava a krasi ga i jedna velika crvena marama. Kod takvog tipa kostima (Zlarinski) koji je zapravo crnobeli, boja je samo dekoracija, ukras, obrub, nije vie funkcionalni element dizajna, ono to ga sainjava i to mu daje karakter. Kod ili kombinaciju boja, a o kodu moemo govoriti samo ako postoje dve boje, to je najee monotono, ili jo bolje tri i vie, odredjuje grupa kolektivno, i on se na dalje prenosi tradicijom pratei razvitak tehnologije i inovacija po pitanju proizvodnje i uvoza tekstila. Pri tome, boje u velikoj meri postaju nosilac identiteta pojedinih grupa, u ovom sluaju seoskih zajednica, ono to ih definie i medjusobno razdvaja. ibenski kraj je i inae poznat kao kraj u kom je svako selo gajilo svoju kulturnu tradiciju, i insistiralo na njoj, to ne vai za grupacije sela oko nekih drugih gradova.
12

Vesna Mra, Vodika glazba 1928-78. Izdava: Vodika glazba, Vodice, 1981- str.56.

13

Vidi: www. http://www.grad-vodice.hr/etnoloska_bastina.htm. Srela sam par kostima sa plavim naramenicama ali nisam primetila da su one dominantne te ne znam zato je ba jedna takva nonja odabrana za prezentaciju grada na njegovom internet portalu, i to jo pod podnaslovom: etnoloka batina. Smatram da ovo treba zameniti sa roze (pink) naramenicama
14

arenilo boja narodnog kostima Gete smatra za znak neukusa. To je stav koji preovladava medju evropskim intelektualcima od francuskih racionalnih filozofa (enciklopedisti) na dalje, to jest od Francuske buruaske revolucije 1784, dok se arenilo boja i dalje veoma ceni u nekim kulturama, kao na Tibetu, gde oznaava sredu i zadovoljstvo naroda, pa se zato sve njihove sveanosti ukraavaju sa puno zastavica arenih boja

6 To vue svoj koren u estim migracijama u ove krajeve, podeli sela na zemljoradnika i ribarska, sela uz obalu i sela u zaledju, kao i dugotrajnoj okupaciji ovih krajeva od raznih stranih sila, zbog ega je stanovnitvo ljubomorno uvalo svoju autohtonu kulturu. ibenski kraj krasi i slobodarski duh. To je grad koji je oduvek bio napadan i branjen, specifian po mnogo emu krasu, sirotinji, nerazvijenosti, ali i velikom uticaju Renesanse i njenog prosvetiteljstva koje je dozvoljavalo autonomiju i individualnost. .. U trenutku ivenja sveanog kostima, primenjivao se dakle u celosti jedan obojeni kod potenciran od strane zajednice, to nam, uz obavezu venavanja i sahranjivanja ena u tom kostimu, govori i o njegovom kultnom znaenju. Taj kod, i ceo kostim, je predmet oboavanja, njemu se pridaje posebna panja! Generalno, on je rudiment starijih kultova15 o kojima nita ne znamo a koje je nekad upranjavala zajednica, kulturno ve moda odbaenih ali jo uvek oigledno prisutnih u kolektivnom nesvesnom, to je psiholoki podesno za izraavanje bojom jer je njen jezik takodje nemut. ta to te boje pokuavaju da nam kau? Pokuaemo to da analiziramo opredelivi se za Geteovu teoriju boja16, koja najvie odgovara prirodi ivota u bogatom mediteranskom krajoliku u kom je iveo vodiki seljak, sa prvim naseljima na pobrdjima u zaledju mora, udaljenim desetak kilometara od obale. Sa tih pobrdja pruao se fantastian pogled na okolinu i more je bljeskalo itave godine okupano sunevim sjajem. Moda odatle kult svetla i jakih, svetlih boja: uto, oran (crveno), roze; metafora sunca postavljena na kostim sveane enske vodike narodne nonje u visini grudi, to govori da je vodika ena bila cenjena i potovana u svojoj zajednici, po ijem miljenju je oigledno imala i veliko srce, ba kao i sunce, im su joj njegovi atributi (u vidu boja) smeteni na grudi.

15

Kao kultna i ritualna upotreba crvene boje poznata je jo iz paleolita, kamenog doba: slikanje prahom crvenog okera pedinski crtei ; posipanje pokojnika crvenom bojom. Crvena boja je pri tom simbolisala krv, veni ivot, i trebala da zajednici donese korist od venog duhovnog prisustva pretka kult predaka! Oslikavalo se i telo I tetoviralo I sl. O slinoj, kultnoj upotrebi boja u ranoj srednjevekovnoj umetnosti, gde je svaki svetac imao na freskama strgo propisane boje haljina, ali razliite u razliitim delovima Francuske, recimo, zavisno od lokalnih kultova i legendi, govori i Don Gejd (fusnota 4.- str. 70.) i kae: Kao u primitivnim zajednicama ovde su boje uzete s obzirom na kulta ne onakve kakve u stvari jesu, i njihova znaenja proizilaze iz njihovog kulturnog, ritualnog koncepta pre nego od samog znaenja nekih boja ( simbolinih samih po sebi). - Prevod , autorka teksta. Ova knjiga naalost nije prevedena kod nas.
16

Postoje mnoge teorije boja, i sve su primenljive na analizu nekog obojenog antropolokog koda, ali ih je teko ovde i sada primeniti zbog literature o bojama koja je danas ogromna. Zato je, u ovako malom eseju, podesnije raditi analizu samo na bazi jedne od njih ali podesne - Geteove teorija boja (fusnota 3.).

7 Analiza Gete je tvrdio da odredjene boje17 imaju simboliku, arhetipsku vrednost, i to u vezi sa njihovom elementarnom funkcijom u prirodi i samim elementima prirode, prirodom dakle, ali je ta njegova teorija bila stoleima osporavana. Nasuprot Njutnu koji boje tretira vie mehaniki, Gete boje tretira i filozfsko-poetski kao deo naeg uma, percepcije, ali ne glavni, nego u sveukupnosti sa svim njegovim ostalim delovima to moderna nauka o percepciji danas potvrdjuje. Vidjenje i kreiranje boja (u umetnosti) zato po njemu treba bazirati na vie faktora naeg uma a ne samo jednom, recimo saznanju o mehanikom rasipanju bele svetlosti. Tumaenje boja, treba da bude povezano sa celinom prirode u kojoj ivimo, tvrdio je Gete18, i nama samima. Iako je Njutn pobedio i njegova teorija boja se i danas predaje u kolama, naunici, posebno kvantni fiziari ve pola veka upozoravaju da je izgleda ipak Gete bio u pravu. Pokazalo se naime da se laserska svetlost odredjenih boja u dodiru sa laserima drugih boja ne ponaa onako kako je to Njutn predvideo, i da Njutnova teorija nije generalna nego da vai samo za odredjene talasne duine, to jest samo za sunevu svetlosti. Otkrivene su boje koje ne postoje u sunevom spektru i neka nepredvidjena prelamanja boja. Izmedju ostalog, Gete je tvrdio da su i belo i crno boje, dok su jarke boje po njemu oznaka ivota jer nas upozoravaju gde se on nalazi u svom vrhuncu u prirodi, na ta, bar po njemu, treba da obratimo panju! Cvetovi su jarki, kao nosioci oplodnje, ali jarki su i pigmenati koji nas prehranjuju: zeleni i oran pigment kod biljaka hlorofil i karotin, kao i na crveni krvni pigment hemoglobin. Priroda inae tei ujednaenju svih boja u sivo, tako da posle smrti svi ivi organizmi gube boju i prelaze u neutralnu, sivu tvar. Boje su retki fenomen u prirodi, zapravo fenomen ivota, i vezane za organsko, jer je po svojoj prirodi i sama priroda ekonomina, ne proizvodi niti troi nita nepotrebno. Zato boje i treba poznavati, jer one tu nisu uzalud! Posebno ih treba poznavati i unapredjivati u umetnosti koja ima priliku da time to sa njima radi, jo vie unapredi svoju i njihovu prirodu. Umetnost, uz pomo boja treba da se jo vie nadogradi i unapredi, a time i priroda, smatrao je Gete, a tu spada i primenjena umetnost, kostim, koji zatim moe jo bolje da poslui samom ivotu. Narodni kostim, pri tom, iznedrila je kolektivna, narodna svest, ime cela stvar postaje jo znaajnija. Jarke boje na ovom enskom kostimu, po Geteu su znak da ovo drutvo vidi enu kao vrh ivota, koji obeleava i na taj nain istie, podrava!

17

Boja je utisak kojim oko reagira na razliite frekvencije svetlosnih titraja. Monohromatske (jednobojne) boje svetlosti dobijaju se kad se sunev zrak prelomi kroz kroz trougaonu staklenu prizmu na spektar od 7 duginih boja. Takozvane difuzne boje, boje materijala, dobijaju se kad odredjeni materijali upiju pojedine delove tog spektra a ostatak odbiju, pri emu vidimo razliite boje. Mi konstatujemo i razne intezitete osvetljaja, zasenenja i tame stanja bez boja. Oko uoava talasne duine duine izmedju 400 i 800 milimikrona. Osijetljivost oka u tom podruju maksimalna je na zelenom (550 milimikrona). Boje su u 20-tom veku prouavane na polju fizike, fiziologije oka i psihologije percepcije. Medjutim, nije utvrdjeno mnogo. Sve ta je do sada nauno utvrdjeno o bojama moe se svesti na samo par konstatacija: da se zelena i crvena svetlost percepiraju najbolje; da plava i zelena boja sniavaju krvni pritisak a crvena ga podie, te se ove boje zato preporuuju za bolnice; da oran stimulie uenje kod dece, te se preporuuje za kole; da tople boje u enterijeru smanjuju utisak veliine prostora a hladne ga poveavaju. Veliki napredak postignut je medjutim u medecini kolorterapijom, leenjem obojenom svetlou, gde je ustanovljeno da svetloljubiasta pomae u zaceljivanju rana, a neke druge boje za psihiu relaksaciju, protiv depresije i slino. Nae oko je fantastino rafinirano, registruje svaki foton. Gete je prvi predvideo i dvostruku prirodu svetla, to jest fotona: talasno-estinu, to je kvantna fizika dokazala tek u 20-tom veku
18

Geteova filozofija esto se naziva i prirodnjakom, a zapravo je prethodnica moderne ekologije

Sl.1. Murter, radna enska odea. Foto: iz turistikog vodia Murtera 2011. Udovika nonja moje babe Ivanice, Vice Mihi, Vodice 1979. Deja nonja moje rodice Dolores ae kad je imala 11-12 godina, Vodice 1947. Ana iin ain na svadbi sestre Josipe Roca, Vodice 1957. Foto: porodica Mihi

Boje; ena-sunce Sveana enska vodika narodna nonja ima boje koje ostala sela iz okoline nemaju. Tokom feti, dok se na vodikom gumnu vrte kulturnoumetnika drutava ibenskog kraja, sa narodnim nonjama uvek drugih boja mada se nekad radi o selima udaljenim samo par kilometara kao to su to Vodice i Tribunj, na primer, a koja ive u suivotu ve petsto godina, ovek se pita kako je mogue toliko bogastvo nasledja, diverzitet i kreativnost. Vodice, Tribunj, epurine, Prvi Luka, Zlarin, Gaeleze, Pirovac, Tisno, Skradin, Betina, Jezera, Murter, Primoten, svi imaju zaseban dizajn boja koji ljubomorno uvaju verovatno jo iz doba migracija slovenskih grupa i plemena u ove krajeve, pre najmanje petsto godina, a sigurno i vie, iz jo starijih vremena migracija Arhajaca, Kelta, Ilira, Gota ili jo starijih, neolitskih kultura predantikog doba od kojih je u Vodikoj neposrednoj blizini najpoznatija kultura Danilo19 nastala oko 5000 god. pre nove ere. Rairenost i znaaj pojedinih od tih kultura kao Starevake,20 otkriva se tek odnedavno. Izgleda da je postojala i jedna jo starija,

19

- Menuid Marko, Krnevid eljko, Pediid Ivan : Danilo, arheoloki vodi ibenik, upanijski muzej, 2000; - Sunica apid, Danilska kultura, Sveuilite u Zagrebu, Filozoski fakultet, 2009, http://www hr.scribd.com/doc/16664187/Danilska-kultura - preuzeto, jun 2012.

20

O Starevakoj kulturi vidi http://it.scribd.com/doc/35880029/Studije-o-Kamenom-i-Bakarnom-Dobu-uSjeverozapadnom-Balkanu-Alojz-Benac; o najnovijim iskopavanjma vidi:Lokalitet Galovo, Slavonski brod, 6000 pre nove ere www. Google.com/Galovo

9 jedinstvena mediteranska neolitske kultura koja se prostirala du obala itavog mediterana21, a ijim ostacima pripada i kultura Danilo iji je glavni ukras ornament u obliku spirale, istovetan slinim spiralnim ukrasima pronadjenim irom mediterana, a isti ornament nalazi se i danas na vodikoj mukoj kapi - takozvana ibenska kapa22. To znai da taj ukras, koji po svemu sudei simbolizuje upravo sunce, egzistira u ovim krajevima ve 7000 godina, to nije udno, jer, ako su se razlike boja Tribunja i Vodica mogle sauvati 500 godina u moderno doba, u arhajskom dobu se taj period moe produiti sigurno mnogo due, na hiljade godina. Tehnologija se tad sporije menjala a tradicija upornije odravala. Poznato je i da su neolitske zajednice za svoje zatitnike uzimale pojedine toteme iz prirode, biljke, drvee, ivotinje, pa i nebeska tela, sunce, mesec, zvezde...

Tako je ovaj kraj moda izabrao sunce!

Sl. 2. Vodika sveana rnska narodna nonja sa poetka dvadesetog veka (levo) i danas
Najstarija u celosti sauvana vodika sveana enska narodna nonja, otkupljena za Etnogrfski muzej u Zagrebu, 1972, gde se nalazi i danas. Pretpostavka je da se radi o nonji sa poetka 20 veka. Podatke o ovome dala je via kustosica muzeja eljka Jelavac. Umesto roze (pink), ovde se javlja ljubiasta na naramenicama, to je u stvari isto a o emu e biti rei kasnije u tekstu. Ljubiasta je na suprotnom kraju duge (spektra sunevog svetla), od crvene ili njoj bliske oran, ona je njihov kontrapod, dok je uta negde oko sredine spektra, mada naginje crvenom. Moja pretpostavka je da su ove tri boje: oran (crvena), ljubiasta (ili pink) i uta, simboli Sunca u svim njegovim fazama: na izlasku, u zenitu i na zalasku. Duga ili spektar sunevog svetla, tradicionalno se kod nas sastoji od 7 boja (crvene, narandase, ute, zelene, plave, indigo i ljubicaste poredjano od duih talasnih ka kraim). Krae talasne duine nose u sebi vie energije: ljubiasta, indigo i plava, i Gete ih je smatrao za srodne crnoj; dok je zelena na sredini, po

21

O staroj Evropi vidi: http://www.bosnian-pyramid.org/journal/Old Europe, kao i http://vieilleeurope.wordpress.com/2011/01/17/th-first-great-civilization-of-europe-cucutenitrypillia50003000-b-c-2 - gde se govori o CucuteniTrypillia kulturi u Rumuniji 50003000 BC i Vincanskoj kulturi 60003000 BC
22

O ibenskoj kapi vidi lanak - Jadran Kale:ibensk kapa, http://www.scribd.com/doc/81819739/%C5%ibenskakapa. Za ovu spiralu se inae pretpostavlja da simbolie sunce.

10
njemu neutralna boja i boja balansa u prirodi. uta, oran i crvena, su duih talasnih duina i sa manje energije, ali zato greju (kao toplotno, infracrveno zraenje) i stoje na strani svetlosti, razvoja ivota i sunca. Shodno tome Gete je boje i podelio na tople srodne svetlu, i hladne-srodne tami. Fotografija: eljka Jelavi, via kustosica, Etnografski muzej Zagreb, 2011,i Jadranka Ahlgren, 2011 .

Zbog jakog vizuelnog kontrasta koji postoji u trojstvu boja na poprsju, butu, prsluku ove nonje, panja se skree na prsa, grudi, posebno to je u liniji srca (ili neposredno iznad njega) izvren i prekid izmedju ute i oran(crvene). Pri tom uta boja, boja toplote, sunca i energije krasi ramena, upravljaki pogon ruku koje delaju i kreiraju, dok oran (crvena) pokriva abdomen sa unutranjm organima, i tako deluje zatitniki, jer crvena je oduvek bila atribucija ivota, krvi i toplote, skoro u svim kulturama sveta, i kao takva esto je koriena i u magijskim obredima. Pri tom, ovo trojstvo ine jedna hladna (ljubiasta, kasnije pink ili plava) i dve tople boje ( uta i oran /crvena/) a i jedan par suprotnih boja: ljubiasta i uta (komplementarne boje), koje u Geteovom krugu boja stoje jedna nasuprot drugoj i kad se taj krug zavrti daju belu boju, svetlost, ba kao i kad se zavrti krug sa meavinom svih boja. Gete je inae i smatrao da sve u prirodi postoji u parovima, polaritetu, kao Jin i Jang. On je takodje smatrao da su crno i belo boje, kao i osnovne emanacije kosmikih sila u prirodi: svetla i tame, postavljenih takodje u polarni odnos, u venoj medjusobnoj borbi za vlast. Ostale boje samo predstavljaju odraze te borbe, zavisno da li pripadaju delu spektra gde vlada svetlost, to jest bela boja (tople boje) ili delu spektra kojim vlada mrak, tama (hladne boje). Boje se u prirodi zato stalno i menjaju, nikad nisu u potpunosti iste, tvrdio je Gete. Cilj je medjutim da na kraju pobedi svetlo koje se smatra za simbol svega kreativnog i stvaralakog u prirodi. Taj cilj je na vodikoj nonji i postignut.

Sl. 4. Vodianke pevaju u zboru na nastupu u ibeniku 1938

11

Sl. 5. Slika enske nonje preuzete sa sajta grada Vodica. Podvarijanta sa plavim naramenicama suknje.
http://www.grad-vodice.hr/etnoloska_bastina.htm; Bogumilski steak sa ornamenarnom arom u obliku sunca, Staro groblje, Rajake Pimnice, Negotin; tetovaa sa slinim simbolima u zaledju ibenika

Pri tom na poprsju vodke nonje kvantitativno dominiraju tople boje: oran (crveno), uto, dok su hladne boje, ljubiasto i plavo, u manjini. Svetlo tako dominira i oznaka je vodike ene, dok u bojama ima i kontrasta, to je estetski lepo, po Geteu, i mnogo interesantnije od redjanja slinih tonova. U ovoj trijadi boja, javljaju se po Geteu, sem estetski povoljnog navedenog komplementarnog para, i dve druge, oku prijatne, estetski povoljne kombinacije boja koje on preporuuje: oran-ljubiasto i crveno-uto23; boje u njegovom krugu boja povezane ne kao susedne, ve kao susedne uz preskakanje po jednog polja boja. Analiza ukazuje da ovakav izbor boja oznaava dominaciju svetlosti i nosi u sebi skoro samo estetske kombinacije, to jest lepotu, to je i tano, jer ovaj kostim je zaista prijatno videti i on nekako podie energiju. Dizajnerski, a po pitanju boja, kostim je sveden, iako jako obojen, i deluje elegantno. To je postignuto dobrim odabirom boja, to jest uvodjenjem komplementarnih parova toplo-hladnih boja: uto-ljubiasto, oran-plavo(traversa), koji jasno razgraniavaju pojedina polja boja na kostimu i na taj nain ga geometrizuju, a geometrija u bojama je kroz celu istoriju bila estetski cenjena, posebno u primenjenoj umetnosti, kroz ornament. Boje ovog kostima, generalno, nisu hladne a ni prezasiene toplim tonovima (crvena, oran, uta) te kostim ne deluje pretrpano bojama, kao neki od kostima u zaledju. Kostim deluje interesantno i toplo! Svetle boje na poprsju pozivaju na kontakt a crna suknja i obilje belog na njemu, doprinose eleganciji i kontrastima. Kod kostima iz zaledja, gde se esto radilo sa vunom u boji, kostim nekad zna biti prezasien kontrastima i napadan, manje elegantan. To je jedan potpun drugi tip kostima, arhainiji. Od Geteovog kruga boja, vodikom kostimu nedostaje zelena boja biljaka, najzastupljenija boja ivota na planeti. Znai da je kostim apstraktan - produhovljen. Po naem miljenju on to i jeste, i to je upravo ono to ga izdvaja od kostima ostalih sela iz okruenja, a to je tee itljivo na prvi pogled. Nema ni tamno plave! Obe ove boje su boje balansa i mira. Gete je smatrao zelenu boju za boju balansa, poto se nalazi tano na sredini spektra, izmedju
23

ako but sad tumaimo kao crveni, jer on i jeste najee negde na prelazu izmedju oran i crvene

12

svetla i tame. Tvrdio je i da nae oko, podeeno da uoava spektar elektromagnetskog zraenja sa sunca ba koji i uoava - vidljivu svetlost, najjasnije uoava zelenu boju - biljni svet, najzastupjeniji oblik ivota na planeti, dok ostale boje uoava slabije. Posmatranje zelene boje stoga po njemu smiruje i donosi balans, iz razloga jer je to boja u iju smo itljivost najsigurniji, a i boja neagresivnosti, jer biljni svet za nas ne predstavlja opasnost. Na vodikoj nonji, zelene medjutim nema, a time ni mira. Sve je na njoj u dinamici a njene boje odraz su opredeljenja za akcju! Ako se jo uzme u obzir i generalna dominacija bele boje: bela bluza, arape i udar (mada on na starijoj nonji nije beo) jasno je i ko tu akciju vodi - sunce, svetlost; te zato moemo i zakljuiti da boje ove narodne nonje simboliu sunce. Radi se dakle o eni-suncu!

Ljubiasta, boja naramenica Ljubiasta, boja naramenica, energetski je najjaa poto se nalazi na onom kraju spektra sunevog svetla, na koji se nadovezje ultravioletno, visokofrekventno zraenje, koje je u stanju da ubije bakterije. Ova boja zahteva posebnu analizu. Ona povezuje suknju, donji deo tela sa glavom i ramenima, a po Jungu, ona simbolino predstavljatavlja spoj duha (plavo) i tela (crveno) i vezuje se za seksualnost, dok se boja lavande i sline njoj, a tu spadaju i pink i hladno roze, vezuju za devianstvo i istotu, posebno duhovnu. Po Geteu, tamno ljubiasto je najblie crnom tami! Ljubiasta je oduvek bila mistina boja duhovnosti i nesigurnosti, veitih uspona i padova, venog radjanja i obnove, a kao mistina boja zore vezuje se za simboliku antike boginje zore, Eos, sestre Titana, koja ivi iza granice okeana i tone u podzemlje, rimske Aurore24. Naramenice pri tom prolaze kroz podruje srane akre, akre emocija i ljubavi, te bi se moglo rei da se radi o emocijama koje dolaze iz stomaka, pojaanih energetskih naboja ali koje su hladne, racionalne, proraunate. Ljubiasta se povezuje i sa putem patnje duha i duhovnim uzdizanjem, u kom smislu se koristi i kao jedna od boja u odei katolikih svetenika25. Ove naramenice su ponekad i plave, a plava je takodje hladna boja po Geteu, boja racia. Po bojama bi se zato reklo da vodika ena filtrira svoju seksualnosti kroz promiljanje, to i nije tako loe jer se tako moda i uskraena seksualnost moe sublimisati kreativnou a za optu dobrobit pojedinca i zajednice. Promiljenost u seksualnosti se uklapa i u religijsku dogmu o eni ovih krajeva gde dominira strogi katoliki moral i gde se od ene, pogotovo ranije, oekivalo da bude jaka ali i edna, ista poput Bogorodice, iji se kult i danas izuzetno neguje u ovim krajevima a to se moe videti i iz mesnih naziva crkava, od kojih je puno posveeno Bogorodici. Ovo bi takodje na dalje trebalo ispitat, kao jedan od mesnih fenomena.
24

Grka boginja Eos, boginja jutarnjeg rumenila neba i praskozorja; Aurora zora, rimska boginja svitanja Ljubiasta boja odore je u katolikoj crkvi simbol pokajanja i svetenici je oblae za praznike velike pokore

25

13

Poznato je da je kult Bogorodice negovan u Dalmaciji kao i ostalim mediteranskim zemljama, ali bilo bi dobro ispitati i eventualne lokalne uticaje na njegovo jaanje, ne bi li se ispostavilo i prisustvo nekog lokalnog enskog kulta od ranije, iz predhrianskih perioda, od neolita pa sve do manihejstva i bogumila26. Takodje treba ispitati da nije kult Bogorodice ili ene-sunca doneo u ovaj kraj neko sa strane, kasnije, neki od katolikih monakih redova, kao Templari, sa istoka, koji su ovde boravili 150 godina27, Ivanovci, koji su ih nasledili ili Karmeliani. O uticaju katolikih monakih redova na razvoj kulta Bogorodice, ne treba sumnjati, jer u blizini Vodica postoje dva velika, jo uvek aktivna samostana, u Srimi i Prvi Luci. Samostan Gospe od milosti u Prviu aktivan je od 1461 a osnivai su mu franjevci treeredci. Pre njih tu su izgleda boravili Fratri Pustinjaci, Pavlini28, sledbenici Sv.Pavla, koji su poetkom 13 veka imali samostan na otoiu Galevac, otok Ugljan preko puta Zadra. Franjevci treeredci , koji inae uvaju batinu glagoljaa, poznati su po kultu Bogorodice. ibenik je od 9 veka veliki religiozni centar, a i u Vodicama je postojao manji enski samostan reda Druba sestara franjevki od Bezgrijene, takozvane Klarise, enskog reda koji je nastao u ibeniku 1673, takodje u okviru franjevaca treeredaca. U maloj crkvici iz 14 veka u Prvi Luci, Crkva Gospina porodjenja iz 1479, adaptirana 1878, stoje stihvi puni potovanja upueni Bogorodici uklesani na starom dovratniku, sada ugradjenom spolja u zid s june strane, na kom stoji: Svalipa jesi Divice Marijo i troke29 u tebi istone nima Toliko potovanje prema Bogorodici, mora da se prenosilo i na ene, pogotovo to je jasno da je u ovim krjevima od 13 veka na dalje, ivelo mnogo produhovljenih ljudi. Treba napomenuti da se Mala i Velika Gospe kao i Gospe od Karmela30 slave u Vodicama kao veliki crkveni praznici. I ibenska katedrala ima jedan oltar posveen Gospi od Karmela sa
26

U staroj grkoj je bog sunca je bio Apolon, a pre njega, to je bila bogina Demetra, boginja useva i gospodarica etve, a pre nje Geja, a pre nje, u neolitu, Boginja majka. Dominacija patrijarhata, naalost, ukinula je sedanja na ove stare boginje. Medjutim, mogude je da su se ona sauvala upravo u manjim seoskim zajednicama. Bogumile na Prviu spominje Denis Derk, u knjizi Posljednja volja Vesne Parun, VBZ, Zagreb 2012, gde navodi da je njen otac, inae sa Prvida, iz bogumilske familije. O postojanju bogumilskih spomenika u zaledju ibenika - Danilskom polju, Bribiru, Pridragi, Novigradu, vidi: efik Belagid, Stedci, Kataloko topografski pregled, Veselin Maslea, Srajevo, 1971. I manihejci i bogumili potovali su sunce, koje je bilo esto zastupljeno na ornametici njihovih spomenika a kod bogumila, na stedcima.
27

Poznato je i da su Krstai imali utvrdjenje u selu Vrana, na Vranskom jezeru kod Biograda, udaljenom oko 40 km. od Vodica. Od 11. veka spominje se Vrana kao Castrum Auranae u kom od 1176 do 1312, kad su ukinuti, borave templari a na dalje, do 17 veka red Ivanovaca (Jovanovci) Vidi o ovom http://www.zupavrana.hr/?page_id=7, i Zbornik, Povijest Vrane, Institut HAZU, Zadar, 1971.
28

Vidi vise o njima na www. http://www.preko.hr/opcina/galevac.php / septembar 2012

29 30

Troka istona - istoni greh / Evin greh koj je isterao Adama i Evu iz Raja/ Karmelidani su rimoktoliki crkveni red pustinjaka, koji su pokrenuli Krstai u 13 veku, za vreme svog boravka u Jerusalimu. Oni potuju proroka Iliju i Gospu od Karmela (Karmel - brdo u Palestini, u kom je pedina gde se nalazi prva crkva ovog reda koji slavi Gospu od Karmela, postojanu pomod Bogorodice, svim onima koji joj se mole.

14

njenim kipom u molitvi, rairenih, podignutih ruku, okrenutih prema nebu, kao moliteljici boljitka za sve. U srednjem vijeku, u ovim krajevima odomailo se noenje specijalne amajlije, karmelskoga kapulara, koji se u Vodicam nosi i danas. Njen praznik se slavi 16 jula, procesijom koja se penje od mesne crkve do vrha brda Okit, gde se nalazi crkva Gospe od Karmela, iz 17 veka. O roze ili pink Roze ili pink, koja zamenjuje (uz ponekad, plavu) ljubiastu boju naramenica starog kostima, javlja se verovatno u 20 veku, po ulasku u upotrebu jeftinijih, vetakih tekstinih boja, ove boje su pronadjene 1856, kad je pamuni saten i brokat postao raznobojniji i pristupaniji po ceni. Tekstil je sada mogao da se radi u mnogo vie tonova i boja nego ranije, pa i u potpuno svetlim, roze ili pink, to je bila novina koja je oigledno rado prihvaena. I roze naramenice medjutim zadravaju simboliku ljubiaste boje. Pri tom, energetski, trijada boja na butu (prsluku) vodike ene dobija na vrednosti, jer svetle boje poput pinka, limunutog, zelenoutog i slino, po Gete, poseduju u sebi vei energetdski naboj. Moda ih zato moderan ovek i vie koristi, jer je i ivot postao zahtevniji i dinaminiji. Pink stoji na kraju jedne druge vrste spektra, Geteovog svetlog spektra boja, tamo gde na obinim spektru stoji ljubiasta. Gete je svoj svetli spektar boja dobio dvostrukim prelamanjem zraka sunca - kroz dve spojene staklene prizme. Pri tom, neke boje nestaju, verovatno se radi o interferenciji, medjusobnom ponitavaju pojedinih elektromagnetnih talasa, te se dobija spektar sa manje boja, ali svetlijih i sa poveanim energijama zraenja. Ove boje su posebno interesantne jer se danas njima u medicine lei kolorterapija (terapija bojama). Neki lekari preporuuju i gledanje u ove boje, posebno pink, kao lekovito, pa postoje i itave bolnice ofarbane u svetloljubiasto i utozeleno31. Pri tome se tvrdi da je najlekovitija svetloljubiasta ili roze-plava. Uzevi pink na svoj kostim, vodike ene su izgleda jo mnogo pre savremenog doba, shvatile vanost ove boje. Moemo se zaista pitati kako to? Ne vidimo roze ni na jednoj od nonji iz susednih mesta. Medjutim obilje Pinka, uto-zelene, limun-ute i dreavo oran, postoji, i to istovremeno, na enskoj nonji sa otoka Susak, kod Rijeke, i navodi nas na istraivanje tog fenomena.

Bluza, travera, a na suknji ponovo sunce! Travera (kecelja) je najee od svetlo plavog brokata i odbljeskuje sunev sjaj ba kao i uvek zatalasano vodiko more, a koulja je uradjena od finog, tankog, belog platna sa
31

Jedna od takvih bolnica je Vidarekliniken, Jrna, vedska, u okolini Stokholma vidi http://www.vidarkliniken.se

15

Rielje vezom (beli vez) ili, na starijim primerima, sa ukrasom od perlica na uskoj kragni uza vrat koja se obino kopa na jedno dugme i ima suzu ili vei razrez na grudima. Perlice su bile svetlih tonova a ara koja se nizala jednostavna, geometriska. Bluze su bile veinom jednostavne i sa malo veza, zato ne odobravamo preterivanje sa Rielje vezom na dananjim rekonstrukcijama vodike nonje. Bogato vezeni rukavi, kao i bogato nabrane traverse, to se danas forsira, nikako se ne uklapaju u asketsku geometriziranu lepotu ove nonje i kvare je, te to treba izbei. Na nonji iz zagrebakog Etnografskog muzeja nema travere, ali moemo pretpostaviti da su njene boje u staro doba bile tamne, a da je svetlo plava usvojena kasnije, kad i roze(pink) tregera. Svetloplava je takodje hladna boja, ali ne boja nemira kao ljubiasta, ve arhetipska boja spokoja duha, neba. Ona nas podsea na odsjaje mora i odbljeske sunca sa puine, to takodje asocira na svetlost.
Mrka, tamno braon, ili crna je jedino suknja, ali ona je i najtradicionalniji deo ovog kostima. Istovetna sa skoro svim suknjama okolnih sela, satkana je od grubljeg pamunog materjala i bogato nafaltana. Ona je zahtevala dosta materijala i bila skupa, pa se esto pravila od domaeg, grubljeg platna farbanog prirodnim bojama iz okoline. Ova suknja na svom kraju ima porub od fine oran (crvene)oje, od koje je I donji deo prsluka buta. Ovaj nafaltani porub se pri plesu iri i pravi pun krug, upadljivu oran krunicu, simbol vatre koja se vrti ponovo sunce! Pri vrenju, ovu krunicu moemo doiveti i kao spiralu, glavni simbol Danilo kulture. Da li je mogue da se tragovi u bojama narodnih nonji tako dugo uvaju, to bi nam govorilo i da su boje neobino vane za narodnu kulturu i kulturu uopte?!

Zakljuak - Boje sunca, vizuelni atribut vodike ene i Div-divojka Vodika ena, na svojoj sveanoj narodnoj nonji , na poprsju nosi boje sunca. utu, kao sunce, roze, kao boju zore u svanue, crvenu ili oran, boju neba pri zalasku sunca i belu, univerzalnu boju svetlosti, dana, kontrapod mraku i noi. Beli su joj koulja, udar(marama) i biave32 (arape). Crne, sem kod cipela, na toj nonji nema, ako izuzmemo jaknu od debljeg materijala koja se nosi zimi, kratki kaputi33 od plia koji je ponekad znao biti tamno plavi, braon ili crn. iroki porub njene nafaltane suknje, dok se vrti u kolu, ocrtava takodje krunicu sunca. Mogli bi smo rei da su ove boje tu sluajno, ali to sigurno nije sluaj, ba kao ni mesto gde su smetene, na prsa, plea, u visini srca, uz kiticu cvijea i zlatni privjesak koji jo pojaavaju njihov sjaj.

32

arape su pletene od tankog pamunog konca Do struka

33

16

Sl. 6. Roze (pink), ljubiasto zora, irije (ostrvo bizu Vodica); uto, pink, oran zalaz sunca na irijama - http//www. Facebook/irije - preuzeto 2012

Pored toga to je simbol toplote, svetlosti i snage i moi u prirodi, sunce je simbol i svega onog to je uredjeno u cikluse, posebno kad je u pitanju vegetacija i smena godinjih doba, veni kalendar vremena, njegovog ciklinog protoka, pa je zato u patrijarhatu oduvek bilo i simbol glavnog boanstva, faraona i cara. Sunce se medjutim ovde javlja kao enski atribut34 to zbunjuje i navodi na razmiljanje da se radi o tragu neke kulture koja se na ovim krajevima odrala jo iz neolita, posebno zbog prisustva kulture Danilo u blizini i zemljoradnike strukture mesta. Ne bi ulazili u dublju analizu ove problematike. ena-sunce javlja se i u panteonu japanske into religje, upravo zato to je Japan bio tako dugo potpuno izolovan, i to kao njegova centralna figura, sve do 9 veka nove ere boginja Sunca Ametarasa, koja se na slikama predstavlja sa radirajuim diskom sunca oko glave. Slian ukras oko enske glave, u vidu sunevih nazubljenih zraka koji se sastoje od desetak trouglova, pronadjen je prole godine i na glavi jedne figurine iz Vinanske kulture, u Srbiji (kasni paleolit, neolit). Mogue je da e se pronai jo takvih tragova, kada e se moi rekonstruisati eventualni kult ene-sunca i u hrvatskim starim kulturama. Do tada ostaje nam da ovaj fenomen analiziramo na drugi nain, zabeleen u poeziji ovih krajeva pod imenom Div-divojka. Div-devojka35 je mlada, visoka, snana i lepa ena, koja sve moe. Neka vrsta heroja, samo enskog! Mogli bi se zapitati i za korene legendi o njoj, ali neemo ih nai, seu u daleku, mitski prolost. Legende o njoj, medjutim, prenosile su se usmeno, kroz narodnu poeziju i pesme o radu, ciklinim
34

U vedskom jeziku i sunce i mesec i zvezde su imenice enskog roda, to govori u prilog tome da je u najstarijim periodima postolo drutvo u kom su ene imale mnogo vedi znaaj nego kasnije u patrijarhatu. Takva drutva kod nas bi moglae da budu Starevaka i Vinanska kultura, jer se sve vie otkriva da su izgleda ene u tom drutvu vodile religijske obrede a glavni kult je bio kult boginje.

17 seoskim poslovima (etelake pesme i slino) koje su pevane sve do modernih vremena, i to najee kolektivno, u toku rada, kao ritmiki stimulans za rad ili pri druenjima i prelima. Pozitivna ena Austrijski filozof Oto Vajninger (Otto Weininger, 1880-1903), poznat i kao jedan od najveih enomrzaca u istoriji, napisao je filozofsku studiju o negativnoj eni, koja unitava svaku vrednost i lepotu koju inae, po njegovom miljenju, na svet donose samo mukarci-geniji. Radi se o uvenoj knjizi ovog zaista genija, ali mranog, Pol i karakter36, nezaobilaznom literaturom za sve one koji se bave enskim pitanjem, a koju je napisao kad je imao samo 23 godie, posle ega je izvrio samoubistvo. Vodika Div divojka je kontrapod njegovoj eni. Nju je opisala vodika pesnikinja Andjelke Sarajli iin Radin u knjiz Miline zavija, samostalno izdanje Vodice, 1989 , u pesmi Div divojka Vodianka, na strani 23, koja poinje ovako: Div divojka kamen vadi, Kamen vadi, loze sadi ena opisana u njoj, ista je suprotnost eni opisanoj kod Vajningera, izazovnoj i erotizovanoj, nesposobnoj za velika dela i uvek spremnoj da se mukarcu okai o vrat. Ona je vesela, i voli da se ali sa mukarcima kad se vraa sa polja, ili da peva, i to posle celodnevnog napornog rada, spremna da sa muem bez rei podeli i glad u kui, ili da sama podigne decu, ukoliko on ode u rat ili pealbu a to je eso bio sluaj jer ljudi su ili kako u ratove, tako i na rad u Ameriku i Australiju. Tragove o njoj moemo nai u narodnoj pesmi Ovar i devojka, koju je zapisao Vuk Kardjid, objavljenoj u Antologija narodnih lirskih pesama, Matica Srpska, Novi Sad, 1958 (str.216) gde je devojka: etvu ela... zlatnom rukom... oko pola dana... , ili drugih, iz iste knjige: Nadnjevanje momka i divojke (str.215), gde devojka nadnjeva momka; ili Tri posla (str.22.- pesma iz hrvatske krajine), gde ena ...oicama vrane konje uva, ruicama hitar vezak veze, desnom nogom muko edo ziba.... Interesantno je da se u ovim pesmama ede pie o devojkama, nego enama. To nam govori o jakom uticaju patrijarhata. Udata ena je vlasnitvo mua, ona se spominje najvie kao draga i eljena ljuba u svadbenim pesmama, a kasnije, vie u negativnim konotacijama: porodine svadje, tugovanke posle smrti brata ili mua i slino. Devojke, medjutim, spominju se esto kao radne i pametne, spremne na razne podvige. Ta pozitivna ena, ena-sunce, je ena koja moe. Ona je ena koja zajedno sa muem radi sve poslove u polju i pri tom stigne i da podoji i uspava dete koje je povela sa sobom. Potpuno ravnopravan rad ena i mukarca u Vodicama, u polju, opisala je i Mihovila Katalid, takodje poreklom iz Vodica, u svom romanu Zeleni peat, koji je izaao 1997 u izdanju Matice Hrvatske, Odeljenje Zadar, u kom opisuje ivot jedne ene kojoj je mu otiao na rad u Australij odakle se nikad vie nije vratio, u kudi muevljevog brata, poetkom 20-tog veka u Vodicama. To je bio normalni ivot vodianke, zemljoradnice iz zemljoradnikog kraja. Ipak, treba imati u vidu da se u ovim krajevima dugo ivelo u porodinim zadrugama37, to Mihovila takodje opisuje u svojoj sagi o vodikoj

36

Oto Vajninger (Otto Weininger, 1880 - 1903) Pol i karakter, Feniks Libris, Beograd, 2007

37

Tip porodice u kojoj vie brade i neudatih sestara ostaje u zajednici i posle enidbe, i zajedno rade imanje, obino oko tridesetak ljudi

18 porodici Baran (Birin38)u kojoj prati njenu istoriju 200 godina. Do pred II Svetski rat, porodice su bile velike, a radilo se po strogoj podeli rada i na smenu, to je delimino olakavalo rad. Poslovi su obavljani po strogoj dnevnoj raspodeli zadataka na sve radno sposobne, bez obzira na pol i starost, pri emu su svi radili sve, podjednako. ene nisu bile potedjene kopanja, mada su mukarci bili potedjeni takozvanih enskih poslova: donoenje vode sa bunara sigjima (kofama) koji su se nosili na glavi, runog pranja robe na bunaru, kuvanja sapuna i bile robe, pravljenja i peenja kruva (hleba), ienje kue i freganja drvenih podova, tkanje pamunih materijala, bijaca i sukanaca (ebadi i tepiha) od biljke sline konoplji samo koja raste u moru - brnistre, predenje vune i pletenje, runo ivanje i krpljenja odee, brige o sitnimm ivotinjama, mue koza, polivanja vodom prirunog vrta u kom se gajilo povre, voe i cvee, kuvanja, i na kraju, brige o deci. Na kraju, posle svega toga, eni je preostajala i uloga ljubavnice, ali i redovni odlasci u crkvu, koji su bili obavezni i moda oduzimali i najvie vremena. Voda se vadila iz bunara runo na sigaj (sa kofom na dugakom kanapu) i za to je trebala snaga. Vodika ena je zato morala biti i jaka. Ona je radila vie poslova od mukarca, mada je on verovatno preuzimao vei deo onih teih. Zbog velike nematine, skoro nijedno dete nije leti nosilo cipele, sva su ila bosa, a odelo se moralo stalno krpiti. este su bile i bolesti i puno male dece je umiralo. Od ene se, u tim uslovima, zahtevala spretnost, ekonominost i praktinost, to je i inae karakteristika gortaka. I zato se ona u radu izvetila, jo od malena, a selima su, kao ohrabrenje, kruile pesme o div-devojkama. Di-devojka je u stanju da ubije mia golom rukom, i to uz osmeh, to je pred nama, decom, vie puta uradila moja pokojna baba Vice, koja je ostavi udovica 1945, sa manje od etrdeset godina, sama podigla tri erke i izdravala staru majku, na velikom imanju, ne udavi se vie nikad. Jedino to div-devojka ne radi je gradjevina, ali i tu je ona esto glavna radna snaga. Kri i zida, kao ispomo glavnom majstoru, mukarcu. Time smo dotakli i druge dve glavne linosti u legendi o div-devojci, njenog mladia zmaja, i njenu drubenicu vilu, koja za razliku od nje gradi grad, ali zaaran. Heroj gradi grad, ili vila, koje se narod ipak plai, ne div-divojka koju i pored njene velike snage ne krase atributi genija, nego meke enske sile Nikad dakle ena Ali ena u Vodicama i pored toga tiho uvee peva, nazivajui svog mua svojom zvizdom, suncem i misecom39, dok on nju u pesmi naziva svojim cviem. Za razliku od Vajningera, veoma pozitivan spoj polova, te verovatno zato vodiki mukarci i potuju svoje ene, to se vidi i kroz njihov lep, pojaano estetizovan kostim.

Kulturni diverzitet Sa obzirom da je ouvanje doprinosa lokalnih tradicija i kulturnog diverziteta40 preporueno od strane UN-a jo 1992, Agendom 21, kao i posebno 2004-te, Agendom 21 za kulturu41 (Akcioni plan

38

Promenom Birin u Baran (na ruskom - Zmaj) autorica je elela da naglasi ovu vezu, koja inae odgovara I temperamentu glavnog junaka romana
39

Da tako naziva svog mua, ula sam svoju tetu Josipu Roca, 2010. Cvide moje, naziv za enu ili divojku, uje se u mnogim pesmama vodikih klapa danas.
40

Lokalnih kulturnih razlika, bogastva lokalnih kulturnih sadraja

19 za postizanje odrivog razvoja u kulturi 21 veka), ija je primena bila predvidjena prvenstveno uz pomo lokalnih zajednica, pa tek onda raznih institucija i eksperata na lokalnom, regionalnom i medjunarodnom nivou, ne moemo a da ne budemo ponosni na na kraj, iji su ljudi poznavali i cenili kulturni diverzitet jo od starih vremena, i trudili se da ga odre ne elei da se kulturno medjusobno stope, ve nastojei da svako selo to vie razvije svoju sopstvenu kulturu i kreativni izraz i identitet. Mada je selo mala mera, ideja suivota raznih kulturnih diverziteta je velika ideja, koja se u ovim krajevim spontano ispotovala, to je jo jedna stvar koju ovim radom elim da naglasim. Kostim svakog sela u ibenskom kraju ima svoje jedinstvene boje i kroj. Plesovi i obiaji su takodje jedinstveni i sauvani. U nematerijalno kulturno blago ovog kraja spada pesma, ples i sauvani stari obiaju: klapsko pevanje42, staro ibensko kolo43, udije - puki crkvei igrokaz i slino. Sve to govori da Vodice uvaju svoje stare obiaje, te se nadamo da e se na ovo nae istraivanje nadovezati i drugi i produbiti ga, jer ibenski kraj je zaista kraj gde se ima ta istraivati.

Zakljuak ena-sunce je autohtoni kult ovog kraja, deo kulture vodike regije proizaao iz znaajne uloge ene u poljoprivrednoj proizvodnji i kui, gde su njen rad, snaga i veselost bili potrebni zajednici koja je zato osmislila jedan kult ene u kom je ona bila cenjena kao sunce, a njen doprinos zajednici na taj nain ispotovan od strane svih njenih lanova, posebno ena samih za sebe, kolektivno, u poraslom oseaju samopotovanja kad se okupe u crkvi ili za praznike u svojim lepim kostimima ukraenoj bojama sunca na prsima: uto, oran (crveno), roze; gde je lepota kostima neka vrsti moralne nadoknade za vredan rad. Radi se o kultu ije smo oznake jasno pronali analizom boja enske vodike sveane narodne nonje za koju smo nali da je tradcijom strogo kodirana po pitanju kroja i boja, a koju i danas vodianke nose.

41

Agenda 21 za kulturu, je dokument EU usvojen 2004 u Barseloni, na Konferenciji ujedinjenih gradova i lokalne uprave (UCLG, United Cities and Local Governments). Ovaj dokument preporuuje negovanje kulturnih razliitosti i lokalnih diverziteta, kao dela ljudskih prava, odrivosti, demokratije i stvaranju uslova za mir Agenda 21 za kulturu je deo Agende 21, sporazuma UNCED-a /UN-ov Svetski samit o odrivosti planete - United Nations Conference on Environment and Development - koji se odrava svake etvrte godine u drugom gradu/ usvojenog u Rio de aneir, 1992, kao upustvo za odravanje ekolokog balansa na planeti u 21 stoledu.
42

Muke i enske pevake grupe, od obino do 10 lanova, koje pevaju bez muzike pratnje

43

koje neki istoriari nazivaju jo i starohrvatsko kolo, koje se plee sa podignutim rukama, a koje se u Vodicama plee na poseban nain, uz doskoke. O ovome pise Nenad Milin u brouri ibenie ti si stina, tampanoj u ibeniku, 2010 povodom IV-te smotre izvornog folklora ibensko-kninske upanije(str. 21,22)

20

Sl. 7. Keramiki up sa spiralama, Smiljii, neolitska kultura Danilo u blizini ibenika; vodika
kapa sa istim ornamentom kao na upu ali danas, posle 7000 godina http://www.benkovac-bastina.net/g2_projekt/povijesnipregled.htm Ova kapa se nalazi i na glavi oraa sa freske iz 12 veka iz crkvice Gospe Srimske, nadomak Srime

21
Sl. 9. Vodiko kolo. Foto preuzet iz knjige prof.Ivo Furii-a, Narodno stvaralatvo ibenskog podruja I, II i III, Muzej grada ibenika, 1988.

Sl.9. Kuturni diverzitet: ibenska i zlarinska sveana enska narodna nonja, sveana enska narodna nonja iz
Prvid epurine, Prvid Luke i iz Tribunja. Foto: preuzeto iz tur. vodia i sa interneta

Sl.9. Sveana enska narodna nonja Brodarice, Benkovca, Murtera, Betine i Pirovca. Foto: S. Mihi i preuzeto sa interneta i iz turistikih vodia

22

Sl.10. Sveana enska narodna nonja Tisna, Skradina, Jezera, Primotena. Preuzeto iz turistikih vodia i sa interneta

Sl.8. Zalaz sunca na moru kod Vodica, Foto: Mate Roca, 2011

23

Literatura:
O bojama i narodnim nonjama 1. Volfgang Gete, Uenje o bojama (Johann Wolfgang von Goethe, Farbenlehr), prevod Daniela Tkalec, Scarabeus naklada, Zagreb,2008. - na internet: http://en.wikipedia.org/wiki/Theory_of_Colours 2 Johan Gage: Color and meaning, University of California Press, Los Andjeles, USA, 1999 3. Jadran Kale - Narodne nonje i kultura odijevanja u sjevernoj Dalmaciji,doktorska disertacija, Sveuilite Zagreb, Filozofski fakultet, 2009 - O ibenskoj kapi, lanak - http://www.scribd.com/doc/81819739/%C5%ibenska-kapa - Izloba: Od robe do odore: nonje i kultura odjevanja u u sjevernoj Dalmacijil, 2001 02, Zadar i ibenik /Koviljka Biljakovid: Staro ruho moga grada, upanijski muzej u ibeniku, 2002, tampano u sklopu izlobe/ 4 .Brenko Aida, Funkcije enske nonje Hrvatske Posavine, Zagreb, Etnografski muzej Zagreb, 1988 5. Mod boja - kako su boje osvojile svijet : Etnografski muzej Zagreb, oujak - rujan 2009. Zagreb 6. Duplanid Arsen, Solinska narodna nonja na starim grafikama i crteima Split, Etnografski muzej Split, 2009 7. Ivanid Sanja; Jakid Ida ivot na sjeveru Dalmacije : tekstilna graa sjeverne Dalmacije iz fundusa Etnografskog muzeja Split /North Dalmatian textile items from the Ethnographic Museum holdings in Split/Split, Etnografski muzej Split, 2009

Arheologija, antropologija 8.Menuid Marko; Krnevid eljko; Pediid Ivan Danilo : arheoloki vodi ibenik, upanijski muzej, ibenik, 2000 9. Vodiki obiajnik, sa komentarima, reprint Obiajnika vodike crkve iz 1860 god. sa tri prateda struna eseja, priredila Tonika Cukrov, izdava: Grad Vodice, Vodice - Gradska knjinica Juraj igorid ibenik, ibenik, 2008. 10. Krsto Stoid: Sela ibenskog kotara, ibenik 1941 11. IvoFurid, Narodno stvaralatvo ibenskog podruja I, II i III, Muzej grada ibenika, ibenik,1988.

24

12. O staroj Evropi: http://www.bosnian-pyramid.org/journal/Old Europe preuzeto, jun 2012 13. J. KOROEC, Neolitska naseobina u Danilu Bitinju: rezultati istraivanja u 1953. godini (dalje: Neolitska naseobina), Zagreb 1958.; ISTI, Danilo in Danilska kultura, Ljubljana 1964.; M. MENUID, Danilo Gornje zatitno istraivanje, Obavijesti Hrvatskog arheolokog drutva 2/1993., 22-25; ISTI, Neolitika naselja, 48-50; O ostaloj literaturi o Danilu vidi u: K. KRNEVID . KRNEVID, Bibliografija arheolokih radova ibenskoga podruja, ibenik 1994, 93. 14. Sunica apid, Danilska kultura, seminarski rad, Sveulite u Zagrebu, Filozoski fakultet, 2009, http://www. hr.scribd.com/doc/16664187/Danilska-kultura, preuzeto, jun 2012. 15. efik Belagid, Stedci, Katalokotopografski pregled, Veselin Maslea, Srajevo, 1971. 16. Marko Menduid, Miljevci u prapovijest - preuzeto, august 2012, sa http://www.zupa-miljevci.com/index.php?option=com_content&view=article&id=16&Itemid=13 17. O staroj Evropi, http://vieilleeurope.wordpress.com/2011/01/17/th-first-great-civilization-ofeurope-cucutenitrypillia-50003000-b-c-2 , preuzeto august 2012, gde se govori o CucuteniTrypillia kulturi u Rumuniji 50003000 BC i Vinanskoj kulturi 6000-3000 BC; 18. Starcevo, hrvatski lokalitet Galovo ( Slavonija 6000 pne) vidi na http://www. Google.com/ Galova 19.Toni Brajkovid; eljko Krnevid; Emil Podru, Arheoloki tragovi kultova i religija na ibenskom podruju, 2008. (katalog izlobe) 20.Zdenko Brusid, Pokrovnik - naselja iz neolitika, 2008. Muzej grada ibenika, 2008 21.Muzej gradaibenika : http://www.muzej-sibenik.hr/hrv/publikacije.asp 22.A.Benac, Studije o kamenom i bakarnom dobu u sjevero-zapadnom Balkanu, Veselin maslea, Sarajevo 1964 23.ibenie ti si stina, ibenik, 2010, Katalog povodom IV-te smotre izvornog folklora ibensko-kninske upanije 24.Vesna Mra, Vodika glazba 1928-78. Izdava: Vodika glazba, Vodice, 1981

Romani, filozofske rasprave i poezija 25. Oto Vajninger (Otto Weininger, 1880 - 1903) Pol i karakter, Feniks Libris, Beograd, 2007 26. Mihovila Katavid, Zeleni peat, Matica Hrvatska, Ogranak Zadar, 1997 27. Andjelke Sarajlid iin Radin, Miline zavija, pesme, samostalno izdanje, Vodice,1989

25 28. Antologija narodne lirske poeziea, Matica Srpska, Novi Sad, 1958, knjiga 3

O autorki:

adranka Ahlgren, rodjena 1952, arhitekta, radi u okviru svog neformalnom studija, Studio JI, u Beogradu. Ima vie objavljenih naslova u periodici iz domena umetnike kritike i organizovala je javne diskusione tribine iz domena arhitekture i umetnosti, poslednju, 2012 u Beogradu, sa gostom arhitektom Walterom Unterrainerom na temu: Povratak na Arhitekturu. Devojako prezime joj je Mihid i poreklom je iz Vodica. ....................................... Kontakt: jadrankaahlgren@yahoo.com; www.Scribd.com/Jadranka Ahlgren www.Linkedin.com/Jadranka Ahlgren