Siromastvo U Srbiji

SIROMATVO U SRBIJI
I REFORMA DRAVNE POMOI SIROMANIMA

Centar za liberalno-demokratske studije
Biqana Bogievi, Gorana Krsti i Boko Mijatovi
SIROMATVO U SRBIJI I
REFORMA DRAVNE POMOI SIROMANIMA
Izdava
Centar za liberalno-demokratske studije
Urednik
Dragor Hiber
Za izdavaa
Zoran Vaci
Likovni urednik
Zoran M. Blagojevi
tampa
Tira
500 primeraka
ISBN 86-83557-
Beograd, 2002.
SIROMATVO U SRBIJI
I REFORMA
DRAVNE POMOI
SIROMANIMA
Biqana Bogievi
Gorana Krsti
Boko Mijatovi
Sadraj
Predgovor 7
I SIROMATVO I NEJEDNAKOST DOHOTKA 9
1. Uvod 9
2. Metodologija analize siromatva i nejednakosti dohotka 10
3. Podaci anketa o potrowi domainstva nedostaci i
ograniewa 16
4. Empirijski rezultati analize siromatva i nejednakosti
dohotka 18
5. Zakquak 36
II ANALIZA SISTEMA DRAVNE PODRKE SIROMANIMA 39
1. Opte karakteristike sistema 39
2. Materijalno obezbeewe porodica MOP 51
3. Deji dodaci 60
4. Zakquci 66
III KRATKORONA REFORMA SISTEMA DRAVNE PODRKE
SIROMANIMA 71
1. Mogui modeli pomoi siromanima 71
2. Postojei sistem podrke siromanima 80
3. Predlog kratkorone reforme 91
Ekonomski rast i siromatvo 91
Socijalna politika i siromatvo 93
Promene sistema dravne podrke siromanima 94
Osnove strategije 94
Reforma socijalne pomoi 96
Reforma dejih dodataka 107
O autorima 112
Predgovor
Ova studija je rezultat istraivawa za potrebe Mini-
starstva za socijalna pitawa Vlade Republike Srbije.
Prvo poglavqe napisala je Gorana Krsti, drugo Biqana
Bogievi, a tree Boko Mijatovi.
Zahvaqujemo se UNICEF-u (United Nations Children Fund),
koji je finansirao ovo istraivawe.
Zahvaqujemo se Mii Lianinu, Mladenki Mileti, Ne-
venki Rajkovi i Sveti obatu, struwacima iz Mini-
starstva za socijalna pitawa, na nesebinoj pomoi.
Zahvaqujemo se Gordani Matkovi, Branku Milanoviu i
Aleksandri Poarac na veoma korisnim sugestijama.
Boko Mijatovi
7
Decembar 2001.
I Siromatvo i nejednakost dohotka
1. UVOD
Dva kquna faktora koja utiu na rast siromatva u jed-
noj zemqi su pad drutvenog proizvoda i rast nejednakosti
dohotka, pored itavog niza drugih ekonomskih, drutve-
nih i politikih inilaca. Pad ivotnog standarda sta-
novnitva i rast siromatva u Jugoslaviji/Srbiji u po-
sledwoj deceniji prevashodno se duguje velikoj redukciji
ekonomske aktivnosti koja je posledica desetogodiwe op-
te politike i ekonomske krize, rata u okruewu, meu-
narodne izolacije zemqe i NATO agresije.
Zaposlenost se nije prilagoavala viegodiwem otrom
padu ekonomske aktivnosti tako da je, pored velike i stalno
rastue otvorene nezaposlenosti, rasla prikrivena nezapo-
slenost, koja je dostigla iznos od preko 30% ukupne zaposle-
nosti. Ovakvo stawe na tritu rada imalo je za posledicu
pad realnih zarada i kawewa u wihovoj isplati, to je gene-
risalo dramatino materijalno siromaewe i socijalno ra-
slojavawe stanovnitva. Sliku siromatva dopuwuje i
600.000 izbeglica i raseqenih lica
1
koja su nala utoite
na teritoriji Srbije.
Rezultati empirijskih istraivawa pokazuju da su glavne
strategije preivqavawa domainstava u Srbiji u 2000. go-
dini redukcija potreba, samostalno obavqawe proizvodwe
i usluga za sopstvene potrebe, smawewe tedwe ili prodaja
imovine, kao i bavqewe sivom ekonomijom. Naime, pad re-
alnih zarada u posledwoj deceniji znaajno je uticao na
promenu strukture dohotka domainstva. Proizvodwa za
sopstvene potrebe poveala je svoje uee u ukupnim ras-
poloivim sredstvima domainstva (sa 11,7% u 1990. na
9
1 Prema podacima UNHCR i ICRC. .
17,8% u prvom polugoditu 2000), dok je u okviru novanih
sredstava dolo do pada uea prihoda iz redovnog zapo-
slewa (sa 49% na 34,4%) i poveawa uea prihoda iz sive
ekonomije (sa 3,6% na 6,2%), kao i poveawa uea stavke
smawewe tedwe (sa 5,9% na 8,8%). Prihodi po osnovu so-
cijalnog osigurawa i socijalne zatite u 1990. godini i-
nili su 1,2% ukupnih prihoda domainstva, dok je u prvom
polugoditu 2000. godine ovo uee iznosilo 0,7%. Sa
druge strane, rast siromatva moe se sagledati i kroz ana-
lizu strukture potrowe domainstva, budui da siroma-
nija domainstva vei deo svojih prihoda troe za hranu,
a mawi deo za odeu i druge izdatke. Tako je uee rashoda
za ishranu poveano sa 36% u 1990. na 43,1% u prvom polugo-
ditu 2000. godine.
Nejednakost u raspodeli dohotka stanovnitva u Srbi-
ji nije velika u poreewu sa nekim zemqama u tranziciji.
Relativno stabilna vrednost Gini koeficijenta u veem
delu desetogodiweg perioda pokazuje da je pad realnih
primawa stanovnitva mnogo vaniji faktor u objawa-
vawu rasta siromatva nego to je poveawe wihove dis-
perzije.
Tekst ove analize organizovan je na sledei nain. U pr-
vom delu ukratko je predstavqena metodologija analize si-
romatva i nejednakosti dohotka. U drugom delu daje se
opis anketnih podataka koji su korieni u ovom istrai-
vawu, sa wihovim osnovnim nedostatcima i ograniewima.
Trei deo predstavqa rezultate empirijske analize siro-
matva i nejednakosti dohotka u Srbiji u prvom polugodi-
tu 2000. godine, dok se u etvrtom, posledwem delu daju za-
kquna razmatrawa.
2. METODOLOGIJA ANALIZE SIROMATVA I NEJEDNA-
KOSTI DOHOTKA
Za analizu siromatva potrebno je definisawe agregata
za merewe ivotnog standarda, odnosno, siromatva, zatim
odreivawe linije siromatva, i najzad, wihovo prilago-
avawe ekonomiji obima, odnosno, wihovo svoewe na po-
troake jedinice.
ivotni standard stanovnitva moe se meriti na
osnovu potrowe domainstva ili dohotka domainstva.
10 Siromatvo u Srbiji
Postoji nekoliko razloga za koriewe potrowe doma-
instva, kao adekvatnijeg agregata za merewe ivotnog
standarda, odnosno, siromatva. Prvi razlog je to je po-
trowa domainstva ravnomernija u odnosu na dohodak, bu-
dui da je u mnogim zemqama u tranziciji postojala ili jo
uvek postoji neredovnost u isplati plata, kao to je to bio
sluaj u Jugoslaviji u proteklih nekoliko godina. Drugi i
moda najvaniji razlog, jeste to ispitanici u anketi
obino nastoje da prikriju dohodak koji potie od nelegal-
nih ili polulegalnih aktivnosti, ali ne i potrowu koja
potie od tako steenog dohotka. Veliki obim sive ekono-
mije u zemqama u tranziciji kvalifikuje potrowu kao
adekvatniju meru siromatva. Trei razlog je to je natu-
ralna potrowa, posebno u ruralnim sredinama, vana
komponenta u ishrani stanovnitva, a to nije standardna
komponenta dohotka izraenog u novcu.
Definisawe dohotka domainstva
Siromatvo u Srbiji je analizirano na osnovu dohotka
domainstva i pored navedenih razloga za koriewe po-
trowe domainstva kao osnovnog agregata u istraivawu
siromatva. Koriewe dohotka domainstva omoguuje
poreewe sa ranijim studijama siromatva u Jugoslaviji,
koje su bile bazirane na dohotku domainstva, a analiza ne-
jednakosti dohotka omoguuje meunarodnu uporedivost sa
veim brojem zemaqa u odnosu na analizu nejednakosti po-
trowe.
Analiza siromatva u Srbiji zasnovana je na konceptu
stalnog dohotka domainstva koji obuhvata:
1)dohodak iz redovnog radnog odnosa;
2)dohodak van redovnog radnog odnosa;
3)dohodak od imawa-radwe;
4)prihode po osnovu penzijskog osigurawa;
5)ostala primawa po osnovu socijalnog osigurawa i so-
cijalne zatite;
6)prihode od izdavawa stana, kue, pokretne i nepokret-
ne imovine;
7)primawa iz inostranstva, pokloni; i
8)vrednost naturalne potrowe.
Prihodi od prodaje stana ili imawa nisu obuhvaeni bu-
dui da ove jednokratne transakcije mogu zamagliti sliku
11 Siromatvo i nejednakost dohotka
stalnog dohotka domainstva koji je od posebnog znaaja za
analizu siromatva.
Koriewe podataka o raspoloivim sredstava doma-
instva kao osnovnog agregata za merewe siromatva, ume-
sto podataka o stalnom dohotku domainstva, iskrivquje
stvarnu sliku siromatva. Upotreba raspoloivih sred-
stava domainstva vetaki poveava dohodak, poto
ukquuje prihode ije je poreklo smawewe neto imovine do-
mainstva (smawewe tedwe ili dobijeni krediti), koji su
deo kapitalnog, a ne tekueg rauna stanovnitva. Kao po-
sledica toga dobijaju se nie vrednosti indikatora siro-
matva.
Linija siromatva
Analiza siromatva takoe zavisi i od definicije linije
siromatva. Siromanim se smatra svako lice iji je do-
hodak ispod nekog egzistencijalnog minimuma (linije si-
romatva), neophodnog za zadovoqavawe minimalnih i-
votnih potreba. Egzistencijalne potrebe jednog pojedinca
ili porodice mogu biti definisane na razliitim nivoi-
ma, pa je linija siromatva relativno arbitrarna katego-
rija koja zavisi od vremena i prostora za koji se definie.
Postoje dve vrste linije siromatva: apsolutna i rela-
tivna. Apsolutna linija siromatva odreuje apsolutni
minimum ivotnog standarda i obino se bazira na fik-
snoj potroakoj korpi hrane neophodnoj za zadovoqavawe
minimalnih potreba za odreenom koliinom i struktu-
rom kalorija, koja je uveana za iznos ostalih izdataka, kao
to su odevawe, higijena, ogrev, osvetqewe i sl. Ovako de-
finisana apsolutna linija siromatva razlikuje se po ze-
mqama u zavisnosti od strukture potroake korpe i, radi
meunarodne uporedivosti, preraunava se u US dolare
iste kupovne snage. Zvanina linija siromatva u Slove-
niji fiksirana je na iznos od 37.000 tolara (370 DM) koji se
odnosi na domaina, dok se za ostale lanove domainstva
koriste koeficijenti u rasponu od 0,3-0,8 koji odraavaju
ekonomiju obima.
Relativna linija siromatva definie siromatvo u
odnosu na nacionalni nivo ivotnog standarda i koristi
se za meunarodna poreewa karakteristika siromanih.
Ona se obino definie kao odreeni procenat medijane
ili prosenog dohotka domainstva, te se mewa u zavisno-
sti od kretawa prosenog standarda stanovnitva. U Repu-
blici Makedoniji relativna linija siromatva je defi-
nisana kao 60% medijane godiweg dohotka stanovnitva.
2
U Jugoslaviji/Srbiji ne postoji zvanina linija siroma-
tva, ve postoji nekoliko kriterijuma koji se mogu kori-
stiti u analizi siromatva. To je, prvo, potroaka korpa
Saveznog zavoda za statistiku (SZS) koja je definisana kao
minimalna potroaka korpa hrane i pia etvorolanog
domainstva neophodna za zadovoqavawe minimalnih po-
treba za hranom u skladu sa nutricionistikim zahtevima.
Ona obuhvata 65 proizvoda, a kao osnov za izraunavawe mi-
nimalnih potreba za ishranom korieni su podaci o po-
trowi najnieg decila nepoqoprivrednih etvorola-
nih domainstava. Ona je za prvo polugodite 2000. godine
iznosila 8328 dinara po potroakoj jedinici ili oko 30
US dolara meseno (vidi sledei deo o jedinicama jednake
potrowe).
Osnovni nedostatak potroake korpe SZS jeste neto
iri spisak artikala za ishranu i pie u odnosu na egzi-
stencjalni minimum, dok, sa druge strane, ona ne sadri iz-
datke za odevawe, za odravawe minimalnih uslova stano-
vawa, kao i elementarnih higijenskih, zdravstvenih i obra-
zovnih potreba. Meutim, ako pretpostavimo da bi ade-
kvatnija korpa hrane i pia bila za oko 30% mawa od sada-
we, onda bi uveawe za ostale izdatke koji sada nisu obu-
hvaeni, a koji obino iznose od 20-30% ukupne vrednosti
potroake korpe, dovelo priblino do wene sadawe
vrednosti. Prednost koriewa potroake korpe SZS je-
ste uporedivost sa ranijim studijama siromatva koje su se
najee bazirale na ovoj liniji siromatva.
Za razliku od potroake korpe SZS, Svetski program
hrane (SPH) je 1999. godine definisao minimalnu potro-
aku korpu per capita koja obuhvata potrowu hrane, kao i
minimalne izdatke za higijenu, ogrev i struju. Ova korpa je
definisana na osnovu potrowe per capita najnieg dela
distrubucije dohotka (prva dva decila iz APD)
3
koja je uvea-
na da zadovoqi sve nutricionistike zahteve. Izdaci za
2 D. Johnson Restructuring Social Welfare Allowance, Working Paper: Seminar
for Government Officials, 2000
3 Ankete o potrowi domainstva, Savezni zavod za statistiku.
higijenu, ogrev i struju predstavqaju izdatke najsiromani-
jih, a wihova vrednost iznosila je oko 50% vrednosti potro-
ake korpe za ishranu. Ukupna vrednost potroake korpe
za prvo polugodite 2000. godine iznosila je 5570 dinara per
capita ili oko 20 US dolara proseno meseno. Budui da se
radi o zadovoqavawu egzistencijalnih potreba stanovni-
tva, ovu liniju siromatva tretiraemo kao liniju eks-
tremnog siromatva. Osnovni nedostatak ove korpe jeste
to je ona zasnovana na per capita konceptu koji se ne moe
prilagoditi tako da odrazi ekonomiju obima.
Jedinice jednake potrowe
Dohodak domainstva ili rashodi domainstva moraju se
prilagoditi veliini domainstva imajui u vidu ekono-
miju obima, budui da se neki izdaci dele meu lanovima
domainstva, kao to su izdaci za pokustvo, za korie-
we automobila, za dnevnu tampu i sl. Ekonomija obima
moe se aproksimirati prilagoavawem veliine doma-
instva varijabli koja predstavqa potroake jedinice.
Na primer, domainstvo koje ima 3.5 potroake jedinice
troi 3.5 puta vie u odnosu na odraslog pojedinca. Pored
veliine domainstva, pol i starost lanova domainstva
takoe utiu na potrebnu veliinu dohotka, odnosno izda-
taka domainstva, pa potroake jedinice mogu izeti u ob-
zir i ove karakteristike domainstva i wegovih lanova.
Potroake jedinice mogu odraavati samo veliinu
domainstva, te zavise od jednog parametra . Dohodak do-
mainstva po potroakoj jedinici moe se predstaviti
sledeom formulom:
4
DOHppj = ,
gde je: DOH dohodak domainstva; n- broj lanova doma-
instva; i parametar.
Specijalni sluaj kada je = 1 predstavqa dohodak per capi-
ta. OECD koristi vrednost = 0,7. Za tipinu veliinu doma-
instva u zemqama Istone Evrope i zemqama biveg Sovjet-
skog Saveza, navedena formula predstavqa simplifikaciju
n
DOH
4 J. Braithwaite, C. Grootaert and B. Milanovic - Poverty and Social Assistance in
Transition Countries, St. Martin's Press, 1999..
OECD skale prema kojoj je prvi odrastao =1, drugi odra-
stao = 0,7, a deca = 0,5. Prethodna eksponencijalna formula-
cija, meutim, pojednostavquje raunicu.
Jedinice ekvivalentne potrowe u APD izraunate su za
svako domainstvo korigovawem za razliku u potrowi la-
nova domainstva zbog razlika u starosti, polu i zanimawu.
Vrednost potroakih jedinica za mukarce kree se od
0,33 za decu do jedne godine do 1,50 za rudare i radnike u in-
dustriji za obavqawe teih fizikih poslova. Vrednost po-
troakih jedinica za ene kree se od 0,33 za decu do jedne
godine do 1 za radnike u industriji i poqoprivrednike.
Budui da se potroaka korpa SZS odnosi na etvoro-
lano domainstvo, bilo je potrebno izraunati vrednost
potroake korpe po potroakoj jedinici na osnovu po-
troakih jedinica iz APD. Tako je vrednost potroake
korpe SZS deqena sa 3,3 potroake jedinice.
Detaqna analiza siromatva u Srbiji u prvom polugodi-
tu 2000. godine bazirana je prvo, na potroakoj korpi
SZS svedenoj na potroake jedinice, koja predstavqa vi-
u liniju siromatva i na dohotku domainstva po potro-
akoj jedinici; i drugo, na potroakoj korpi SPH per
capita, koja predstavqa niu liniju siromatva i na dohot-
ku domainstva per capita.
Indikatori siromatva i nejednakosti dohotka
Najee korieni indikatori siromatva mogu se
definisati, prema Foster, Greer i Thorbecke (1984), na sle-
dei nain:
5
,
gde je parametar; z linija siromatva; c
i
jedinica
ekvivalentne potrowe jedinice i n ukupan broj lica.
Za =0, P(0) je indeks siromatva koji predstavqa broj
siromanih u procentu od ukupnog stanovnitva. Meu-
tim, ovaj indikator siromatva ne govori nita o tome
koliko su ti qudi siromani, odnosno koliko je wihov do-
hodak (potrowa) ispod linije siromatva. Indikator
siromatva koji uzima i to u obzir je deficit siromatva

z
c z

n
P
n
i
i
=
(

=
1
0 , max
1
) (
5 Making Transition Work for Everyone, World Bank, 2000. .
koji se dobija za =1. Tako se P(1) moe definisati na sle-
dei nain:
P(1)= P(0)*(prosean deficit),
gde prosean deficit predstavqa prosean deficit do-
hotka siromanih u procentu od linije siromatva.
U ovoj analizi siromatva kao indikatori siromatva
bie korien indeks siromatva P(0) i prosean defi-
cit dohotka P(1)/P(0).
Nejednakost raspodele dohotka stanovnitva ili disper-
zija dohotka stanovnitva merena je sa dva indikatora. To
su decil odnos (90/10) i Gini koeficijent. Odnos 90/10
predstavqa odnos dohotka stanovnitva 90-tog i 10-tog
percentila. Taj odnos se moe dekomponovati kao proizvod
90/50 odnosa i 50/10 odnosa. Ova dekompozicija nam govori
u kojoj meri se odnos 90/10 duguje disperziji najviih doho-
daka stanovnitva, a u kojoj meri disperziji najniih do-
hodaka stanovnitva. Meutim, decil odnos nije osetqiv
na outlier-e kako na najviim delovima distribucije dohot-
ka, tako i na najniim delovima distribucije dohotka. Po-
to nam 90/10 odnos nita ne govori o tome ta se deava
na drugim delovima distribucije dohotka (na primer izme-
u 13 i 88 percentila) za analizu nejednakosti raspodele do-
hotka stanovnitva koristiemo i Gini koeficijent.
Gini koeficijent se definie na sledei nain:
,
gde je n broj lica, c
i
wihov dohodak (potrowa), je
prosean dohodak (potrowa), r
i
je rang i-tog domainstva u
rangirawu dohotka (potrowe).
Vrednost Gini koeficijenta kree se od 0 do 1, gde 0
predstavqa apsolutnu jednakost, a 1 predstavqa apsolutnu
nejednakost u raspodeli dohotka.
3. PODACI ANKETE O POTROWI DOMAINSTVA
NEDOSTACI I OGRANIEWA
Analiza siromatva izvrena je na osnovu individual-
nih podataka APD za prvo polugodite 2000. godine. Uzorak
i
n
i
i
c
n
r
n
G
+
=
1
2
2
1 2
je obuhvatio 2150 domainstava na teritoriji Srbije (bez
Kosova i Metohije). APD se sprovodi kvartalno na teri-
toriji SRJ, a od 1999. godine ne anketira se stanovnitvo
na teritoriji Kosova i Metohije. Anketa se odnosi na
stalno stanovnitvo SRJ, pa ne obuhvata izbeglice i rase-
qena lica.
Osnovni ciq ove ankete je da se prikupe podaci o priho-
dima, rashodima i potrowi domainstva, kao i neki va-
niji elementi ivotnog standarda stanovnitva (uslovi
stanovawa, snadbevenost trajnim potronim dobrima i
slino), kao i neki podaci o lanovnima domainstva. To
su sledei podaci:
1)vrednost raspoloivih sredstava prema izvorima
prihoda (novana sredstva i vrednost naturalne po-
trowe);
2)vrednost upotrebqenih sredstava prema nameni potro-
we (kupovina za gotov novac, na kredit i vrednost
naturalne potrowe);
3)koliine utroenih sredstava za linu potrowu (na-
bavqene koliine i koliine iz sopstvene proizvod-
we);
4)osnovni podaci o stanu i osnov koriewa stana/kue;
5)snadbevenost domainstva trajnim potronim dobri-
ma;
6)podaci o elementima gazdinstva;
7)potrowa i prodaja poqoprivrednih proizvoda, stoke
i ostalih proizvoda sa gazdinstva;
8)osnovni podaci o lanovima domainstva.
Budui da je APD koncipirana pre vie od dvadeset godi-
na i da se wena koncepcija nije od tada u mnogome promenila,
nabrojaemo wene osnovne nedostatke i ograniewa. To su:
1) Vetaka usklaenost prihoda i rashoda domainstva.
Naime, prema metodologiji APD, upotrebqena sred-
stva domainstva ne mogu biti vea od raspoloivih
sredstava, dok raspoloiva sredstva mogu biti vea od
upotrebqenih za najvie 2%.
6
To praktino primora-
va domainstvo da vetaki usklauje svoje prihode i
rashode. Na taj nain gubi se vana informacija o
6 Anketa o potrowi domainstava u 1988. godini, Metodoloki materija-
li 333, Savezni zavod za statistiku
prihodima iz sive ekonomije, koji se najee ne pri-
javquju, ali se mogu registrovati kroz potrowu.
2)Evidentirawe prihoda i rashoda nije vreno popuwa-
vawem dnevnika kao to je to bio sluaj do poetka de-
vedesetih godina, kada su domainstva dobijala nova-
nu nadoknadu za takvo angaovawe. Oslawawe na seawe
ispitanika ili na wihovu dobrovoqnu evidenciju do-
vodi u pitawe pouzdanost prijavqenih vrednosti i ko-
liina.
3)Podaci o lanovnima domainstva su vrlo oskudni.
Oni se odnose na pol, godine starosti, srodstvo sa doma-
inom, zanimawe i socio-ekonomski status lanova do-
mainstva. Meutim, nedostaju podaci o wihovom obra-
zovawu, kao jednom od glavnih indikatora siromatva.
4)Podaci o snadbevenosti domainstva trajnim potro-
nim dobrima mogu biti dobri indikatori siroma-
tva ukoliko se lista trajnih potronih dobara prila-
goava optem ekonomskom i tehnolokom razvoju. Li-
sta trajnih potronih dobara u APD je vrlo zastarela,
jer sadri neke elemente koji se danas vrlo retko kori-
ste kao to su harmonika, magnetofon i gramofon. Sa
druge strane, ona ne sadri neka druga trajna potrona
dobra koja mogu biti dobri indikatori siromatva,
kao to su, na primer, kompjuter ili mobilni telefon.
4. EMPIRIJSKI REZULTATI ANALIZE SIROMATVA I
NEJEDNAKOSTI DOHOTKA
Indikatori siromatva i nejednakosti dohotka
Analiza siromatva izvrena je koriewem dohotka
domainstva kao osnovnog agregata za merewe siromatva.
Tabela 1 pokazuje da je u prvom polugoditu 2000. godine
neto vie od treine stanovnitva u Srbiji (36,5%) bi-
lo siromano, budui da je wihov dohodak u proseku bio
mawi od 30 US dolara meseno (via linija siromatva).
Od toga 18,2% stanovnitva ivelo je u apsolutnom siro-
matvu poto je wihov dohodak u proseku bili mawi od 20
US dolara meseno (nia linija siromatva). To, drugim
reima, znai da je oko 2,8 miliona stanovnika u Srbiji bi-
lo siromano, odnosno, oko 1,4 miliona je bilo ekstremno
siromano.
7
Posmatrano po domainstvima, 31,6% ili oko
755 hiqada domainstava u Srbiji je ivelo ispod vie li-
nije siromatva, odnosno 15,6% ili oko 373 hiqade doma-
instava ispod nie linije siromatva. Slika siroma-
tva u Srbiji je dramatina, imajui u vidu da navedeni po-
daci ne obuhvataju izbeglice i raseqena lica, koja su, svaka-
ko, ugroeniji u odnosu na stalno stanovnitvo Srbije.
Prema treoj liniji siromatva, koja predstavqa 50%
medijane ukupnog dohotka domainstva po potroakoj je-
dinici, 10,1% stanovnitva je bilo siromano. Poree-
wem ove linije siromatva sa linijom ekstremnog siroma-
tva, koja je via za 5,5%, dolazimo do zakquka da je kon-
centracija qudi iznad najnie linije siromatva izuzet-
no velika budui da malo pomerawe te linije siromatva
nagore poveava broj siromanih za 80%.
Linija siromatva
Potroaka Potroaka 50% medijane
korpa SZS korpa SPH ukupnog dohotka
(8328 din) (5570 din) (5281 din)
Indeks siromatva* 36,5 18,2 10,1
Jaz siromatva** 3,1 0,9 0,4
Prosean deficit
25,4 22,7 20,4
dohotka***
Tabela 1.
Indikatori siromatva u Srbiji u prvom polugoditu 2000, u %
Napomene: Potroaka korpa SZS za etvorolano domainstvo preraunata
je na potroake jedinice.
Potroaka korpa SPH je korpa per capita. Dohodak domainstva u prvom slu-
aju raunat je po potroakoj jedinici, a u drugom sluaju per capita. Trea li-
nija siromatva predstavqa 50% medijane ukupnog dohotka domainstva po po-
troakoj jedinici.
* Indeks siromatva predstavqa procentualno uee siromanih u ukup-
nom stanovnitvu.
** Jaz siromatva predstavqa procenat GDP potreban da se dohodak siroma-
nih izjednai sa linijom siromatva, pod pretpostavkom perfektne targe-
tiranosti socijalne pomoi siromanima.
*** Prosean deficit dohotka predstavqa prosean deficit dohotka siroma-
nih u procentu od linije siromatva.
Izvor: Izraunato na osnovu podataka Ankete o potrowi domainstva, Save-
zni zavod za statistiku.
7 Da su kao osnovni agregat za merewe siromatva koriena raspoloiva
sredstva domainstva umesto stalnog dohotka domainstva, indeks siroma-
tva iznosio bi 30,7% na osnovu vie linije siromatva, odnosno, 14,9%
na osnovu nie linije siromatva.
Rezulatati analize siromatva u daqem tekstu bie pri-
kazani samo za viu i niu liniju siromatva (potroa-
ka korpa SZS i potroaka korpa SPH).
Linija apsolutnog siromatva koja je u proseku meseno
iznosila 928 dinara per capita znaajno je via od zvani-
nog maksimalnog nivoa socijalne sigurnosti (tabela 1a),
koji se utvruje po porodici u zavisnosti od broja lanova
domainstva za korisnike u optinama iji je prosek zara-
de jednak ili vii od proseka zarade u privredi Srbije.
Ona je u prvom kvartalu 2000. godine iznosila 1206 dinara,
a u drugom kvartalu 1463 dinara. Polovinu ovog iznosa do-
bijalo je meseno jednolano domainstvo, to je znatno
mawe od linije apsolutnog siromatva per capita. Razlika
izmeu linije apsolutnog siromatva i zvanine linije za
materijalno obezbeewe porodice (MOP) postaje jo vea
kod domainstava sa dva ili vie lanova poto se iznos
MOP po lanu sa poveawem veliine porodice smawuje.
Naime, porodica sa dva lana dobija 70% naznaenog izno-
sa, porodica sa 3 lana 90%, porodica sa 4 lana 95%, a po-
rodica sa 5 i vie lanova 100% ovog iznosa. Pored toga,
iznos MOP nekoliko puta je mawi u nerazvijenim opti-
nama od ovde prikazanog maksimalnog nivoa socijalne si-
gurnosti za porodice koje ive u optinama iji je prosek
zarade jednak ili vii od proseka zarade u privredi Srbi-
je. Ovo ukazuje da su postojei kriterijumi za uvoewe u pra-
vo MOP znatno rigorozniji od visine potroake korpe
SPH, koja je tretirana kao linija apsolutnog siromatva.
Linije siromatva
Potroaka Potroaka Linija socijalne
korpa SZS korpa SPH sigurnosti za
po potro. per capita jednolano
jedinici domainstvo
Prosean meseni
iznos u dinarima 1388 928 667
Prosean meseni
iznos u USD 30 20 14
Tabela 1a.
Linije siromatva u Srbiji u prvom polugoditu 2000.
Napomene: Potroaka korpa SZS koriena je kao via linija siromatva,
dok potroaka korpa SPH predstavqa liniju apsolutnog siromatva. Linija
socijalne sigurnosti je zvanina linija siromatva za materijalno obezbee-
we porodice (MOP).
Linija apsolutnog siromatva bliska je minimalnoj
penziji u tom periodu, dok je minimalna plata bila i do
tri puta nia od linije apsolutnog siromatva.
Tabela 1. pokazuje da je prosean deficit dohotka rela-
tivno stabilna veliina jer se wena vrednost ne mewa u
znaajnoj meri sa promenom linije siromatva. Siroma-
no stanovnitvo je raspolagalo prosenim dohotkom ko-
ji je bio mawi za 25,4% od vie linije siromatva, dok je
kod ekstremnog siromatva prosean deficit dohotka u
odnosu na liniju siromatva iznosio 22,7%.
Tabela 2. pokazuje da je u posledwoj deceniji dolo do ra-
sta siromatva, pod pretpostavkom da podaci za Srbiju za
1990. i 1995. godinu nisu znaajno odstupali od prikazanih
podataka za SRJ. Siromanima je bilo potrebno sve vie
dohotka da bi se izjednaili sa linijom siromatva.
Podaci takoe ukazuju da je u 2000. godini bilo potrebno
3,1% GDP da se dohodak siromanih izjednai sa viom
linijom siromatva pod pretpostavkom prefektne targe-
tiranosti socijalne pomoi siromanima. To je znatno
vie u odnosu na 1990. godinu kada je jaz siromatva izno-
sio 1% GDP a kada je GDP bio znatno vei.
Pod pretpostavkom perfektne targetiranosti socijalne
pomoi siromanima, da bi se eliminisalo siromatvo u
Srbiji u 2000. godini bilo je potrebno obezbediti od 73
miliona US dolara do 253 miliona US dolara u zavisnosti
od izabrane linije siromatva. Kako je pretpostavka per-
fektne targetiranosti nerealistina, stvarna sredstva
neophodna za eliminisawe siromatva mogu biti nekoli-
ko puta vea od ovog minimalnog iznosa. U trinim pri-
vredama ona su najmawe dva puta vea od minimalnog iznosa
neophodnog za eliminisawe siromatva u uslovima per-
fektne targetiranosti. U zemqama u tranziciji (Poqska,
1990. 1995. I-VI 2000.
Jaz siromatva 1,0 4,1 3,1
Prosean deficit dohotka 18,7 23,2 25,4
Tabela 2. Indikatori siromatva prema vioj liniji siromatva, u %
Napomena: Podaci za 1990. i 1995. godinu se odnose na SRJ prema A. Posarac: Hu-
man Development Report Yugoslavia (1997), a za prvo polugodite 2000. podaci
se odnose na Srbiju bez Kosova i Metohije.
Maarska, Bugarska, Estonija i Rusija) za 1 US dolar pomo-
i siromanima trokovi socijalne pomoi se kreu od
1,5 US dolara do 8 US dolara (ne raunajui administra-
tivne trokove isplate sredstava).
8
Vrednost Gini koeficijenta u prvoj polovini 2000. go-
dine, koji je raunat za dohodak domainstva per capita i po
potroakim jedinicama, iznosila je 0,28. Nejednakost u
raspodeli dohotka stanovnitva u Srbiji nije velika u po-
reewu sa nekim zemqama u tranziciji, kao to su Ruska
Federacija (0,46-0,47), Taxikistan (0,47), Moldavija (0,41-
0,42), Makedonija (0,35-0,37) i Hrvatska (0,36-0,35).
9
Rela-
tivno stabilna vrednost Gini koeficijenta u veem delu
desetogodiweg periodu pokazuje da je pad realnih prima-
wa stanovnitva mnogo vaniji faktor u objawavawu ra-
sta siromatva nego rast wihove disperzije. Naime, vred-
nost Gini koeficijenta u 1990. godini za SRJ iznosila je
0,28, a u 1995. godini 0,25.
10
Meutim, treba imati u vidu da
APD ne obuhvata u potpunosti prihode od sive ekonomije
koji mogu imati veu disperziju u odnosu na prihode iz re-
gularne ekonomije,
11
a takoe ne obuhvata prihode najboga-
tijih domainstava, budui da oni, po pravilu, odbijaju da
8 J. Braithwaite, C. Grootaert and B. Milanovic, isto .
9 Making Transition Work for Everyone World Bank, 2000
10 S. Posarac Human Development Report Yugoslavia , Economics Institute, Bel-
grade, 1997
11 G. Krsti, B. Mijatovi i ostali Reintegracija sive ekonomije i razvoj
privatnog sektora u Srbiji, Ekonomski institut i LEX, 2001
Ukupan dohodak domainstva
Per capita Po potroakoj
jedinici
Decil odnos (90/10) 3,46 3,52
Odnos (50/10) 1,86 1,92
Odnos (90/50) 1,86 1,83
Gini koeficijent 0,283 0,284
Sredwa vrednost 10276,4 12028,1
Medijana 8973,1 10562,4
Tabela 3. Nejednakost u raspodeli dohotka domainstava, u %
uestuju u ovakvim anketama. Stoga se pretpostavqa da je
stepen nejednakosti u raspodeli dohotka u Srbiji vei, na
ta ukazuju neki drugi pokazateqi, kao to je potrowa
luksuznih proizvoda ili promet nekretnina, kao i podaci
nekih drugih anketa koje ne sprovode zvanini statistiki
organi, ve razne istraivake institucije kod kojih se
pretpostavqa da je pristrasnost odgovora mawa.
I pored vetake usklaenosti raspoloivih i upotre-
bqenih sredstava domainstva, jedan deo sive ekonomije je
ipak obuhvaen ovom anketom. Siva ekonomija je definisa-
na tako da obuhvata prihode van redovnog radnog odnosa
(dodatni rad zaposlenih i ostalih lanova domainstva).
Naime, etvrtina domainstava imalo je prihode iz sive
ekonomije koji su iznosili 12,6% prihoda iz regularne
ekonomije. Skoro treina stanovnitva koje je imalo pri-
hode iz sive ekonomije bilo je siromano, dok je 16,6% i-
velo u apsolutnom siromatvu. Sa druge strane, 23,1% do-
mainstava koja su ivela ispod vie linije siromatva
imalo je prihode iz sive ekonomije, a 26,3% domainstava
koja su ivela u apsolutnom siromatvu. Ovako nizak pro-
cenat prihoda iz sive ekonomije u odnosu na prihode iz re-
gularne ekonomije mogao bi da nas navede na zakquak da si-
va ekonomija ne remeti u velikoj meri targetiranost poje-
dinih oblika socijalne zatite (na primer MOP). Meu-
tim, treba imati u vidu da anketni podaci zvaninih sta-
tistikih organa potcewuju kako participaciju na skrive-
nom tritu rada, tako i visinu prihoda od ovih neregu-
larnih aktivnosti. Naime, prema Anketi o sivoj ekonomiji
iz 2000. godine, koju je sprovela nezavisna istraivaka
institucija, najmawe 30% aktivnog stanovnitva je bilo
ukqueno u aktivnosti sive ekonomije, sa mesenim priho-
dima u sivoj eknomiji koji su bili vei za 6,8% u odnosu na
regularnu ekonomiju.
12
Siromatvo prema tipu i sastavu domainstva
Dok je siromatvo poetkom devedesetih bio preteno ru-
ralni fenomen, sa produbqivawem ekonomske krize urbano
12 Prosene mesene zarade na as u sivoj ekonomiji bile su preko dva puta ve-
e u odnosu na regularnu ekonomiju. Vidi: G. Krsti, B. Mijatovi i ostali,
isto
stanovnitvo postaje znatno vie pogoeno padom ivot-
nog standarda i siromatvom nego ruralno stanovni-
tvo.
13
Kao i 1995. godine,
14
u prvom polugoditu 2000, ur-
bano stanovnitvo, tj. stanovnitvo koje nema prihode od
poqoprivrede, imalo je nadprosean indeks siromatva, sa
znaajnom razlikom u odnosu na indeks siromatva rural-
nog stanovnitva (tabela 4). Meutim, iako postoje znaaj-
ne razlike u indeksu siromatva izmeu ove dve kategorije
stanovnitva, te razlike se gube kada se posmatra wihov
prosean deficit dohotka. Drugim reima, oni su bili
priblino jednako siromani, jer im je nedostajalo u pro-
seku priblino isto dohotka da bi se izjednaili sa lini-
jom siromatva.
Osnovni razlog relativno maweg uea siromanih u
ruralnom stanovnitvu jeste mogunost proizvodwe hrane
za sopstvene potrebe, koja je posebno bila izraena u peri-
odu ekonomske krize. Naime, uee naturalne potrowe u
ukupnim prihodima domainstva poraslo je sa 11,7% u 1990.
Linija siromatva
Potroaka korpa Potroaka korpa
SZS SPH
Indeks siromatva
Ukupno 36,5 18,2
Urbano 39,7 21,5
Ruralno 29,4 12,6
Prosean deficit dohotka
Ukupno 25,4 22,7
Urbano 25,7 22,9
Ruralno 24,5 21,7
Tabela 4. Siromatvo prema izvoru prihoda domainstva*, u %
* Urbano stanovnitvo je ono koje u strukturi svojih prihoda nemaju prihode
iz poqoprivrede, dok ruralno stanovnitvo ima prihode iz poqoprivrede.
13 Prema metodologiji Ankete o potrowi domainstva klasifikacija sta-
novnitva na urbano i ruralno izvrena je prema izvoru prihoda domain-
stava, a ne prema lokaciji wihovog prebivalita. Urbano stanovnitvo je
definisano kao ono koje u strukturi svojih prihoda nema prihode iz poqo-
privrede, dok ruralno stanovnitvo ima i prihode iz poqoprivrede.
14 A. Posarac, isto
godini na 17,8% u prvom polugoditu 2000. godine. O zna-
aju naturalne potrowe za preivqavawe stanovnitva
najboqe govori podatak da bi se broj procenat siroma-
nih znatno poveao, kada bi se dohodak domainstva
umawio za iznos naturalne potrowe (sa 36,5% na 44,4%,
odnosno, sa 18,2% na 30,7%). Ovo poveawe broja siroma-
nih znatno je vee kod siromanijih domainstava, bu-
dui da oni imaju vee uee naturalne potrowe u
ukupnom dohotku domainstva.
Tabela 5. prikazuje siromatvo prema broju izdrava-
nih lanova u domainstvu. Najmawe su bila ugroena do-
mainstva koja nemaju izdravanih lanova. Siromatvo
raste sa poveawem broja izdravanih lica, pa su najsiro-
manija domainstva sa tri i vie izdravanih lica.
Wihov indeks siromatva dostie 51,4% prema vioj li-
niji siromatva, odnosno, 29,9% prema nioj liniji si-
romatva, to je znatno iznad odgovarajueg prosenog
Linija siromatva
SZS SPH
Indeks siromatva
Broj izdravanih lica
Ukupno 36,5 18,2
0 15,4 3,5
1 31,7 14,8
2 40,8 20,1
3 i vie 51,4 29,9
Broj izdravanih lica
Ukupno 25,4 22,7
0 20,0 19,7
1 23,6 19,1
2 27,8 23,3
3 i vie 28,2 26,6
Tabela 5.
Siromatvo prema broju izdravanih lanova u domainstvu, u %
indeksa siromatva. Prosean deficit dohotka takoe
raste sa poveawem broja izdravanih lica.
Tabela 6. pokazuje siromatvo prema broju lanova doma-
instva sa prihodom od rada. Prihod od rada je definisan
kao prihod od rada zaposlenih, aktivnih poqoprivredni-
ka, kao i prihod aktivnih lica u ostalim delatnostima.
Siromatvo, mereno indeksom siromatva i prosenim
deficitom dohotka, opada sa rastom broja lanova doma-
instva sa prihodom od rada.
Indikatori siromatva prema sastavu domainstva
predstavqeni su u tabeli 7. Indeks siromatva poveava
se sa brojem lanova domainstva. Uoava se znaajna raz-
lika u indikatorima siromatva u porodicama sa decom u
odnosu na porodice bez dece. Naime, izuzev dvolanih do-
mainstava sa decom (iji je broj u anketi neobino mali),
Linija siromatva
SZS SPH
Indeks siromatva
Broj lica
sa prihodom od rada
Ukupno 36,5 18,2
0 31,1 20,2
1 39,0 20,3
2 36,6 18,4
3 i vie 36,5 13,6
Broj lica
sa prihodom od rada
Ukupno 25,4 22,7
0 25,1 22,0
1 26,1 26,3
2 25,6 20,2
3 i vie 23,8 22,6
Tabela 6.
Siromatvo prema broju lanova domainstva sa prihodom od rada*, u %
* Prihod od rada obuhvata prihod od rada zaposlenih, aktivnih poqoprivred-
nika i aktivnih lica u ostalim delatnostima.
trolana i vielana domainstva sa decom imala su znat-
no vei procenat siromanih u odnosu na odgovarajua do-
mainstva bez dece, kao i vei prosean deficit dohotka.
Najugroenija su bila vielana domainstva koja su ima-
la natprosean indeks siromatva, a meu wima viela-
na domainstva sa decom. Skoro polovina stanovnitva
Linija siromatva
SZS SPH
Indeks siromatva
Tip domainstva
Ukupno 36,5 18,2
Jednolana 14,0 9,8
Dvolano sa decom* 9,1 0
Dvolano bez dece 23,5 10,2
Trolano sa decom 40,9 17,3
Trolano bez dece 28,1 10,9
Vielano sa decom 49,2 28,1
Vielano bez dece 42,2 21,8
Penzionersko** 31,7 19,7
Ostalo 37,1 18,0
Tip domainstva
Ukupno 25,4 22,7
Jednolana 25,6 18,9
Dvolano sa decom* 13,0 0
Dvolano bez dece 21,0 20,0
Trolano sa decom 25,7 19,1
Trolano bez dece 24,6 23,7
Vielano sa decom 28,4 25,0
Vielano bez dece 26,7 24,2
Penzionersko** 24,3 21,6
Ostala 25,7 23,0
Tabela 7. Siromatvo prema sastavu domainstva, u %
* U APD obuhvaeno samo 11 lica koja ive u ovom tipu domainstva.
** Penzionersko domainstvo je definisano kao nepoqoprivredno domain-
stvo iji lanovi prihode ostvaruju iskquivo po osnovu penzijskog osigura-
wa. Ostali lanovi domainstva mogu da budu samo izdravana lica.
(49,2%) koje potie iz ovakvih domainstava ivelo je is-
pod vie linije siromatva, pri emu je 28,1% ivelo is-
pod linije apsolutnog siromatva.
Ispodprosean indeks siromatva kada se koristi via
linija siromatva zapaa se kod stanovnitva iz penzio-
nerskih domainstava. Ako se siromatvo posmatra u od-
nosu na niu liniju siromatva, onda se zapaa obrnuta
situacija, odnosno da stanovnitvo iz penzionerskih do-
mainstava ima natprosean indeks siromatva. To je po-
sledica iwenice da je rast siromanog stanovnitva ko-
ji potie iz penzionerskih domainstava mnogo mawi kada
se pomeri navie nia linija siromatva u odnosu na rast
siromanog stanovnitva iz ostalih domainstava.
Siromatvo prema polu, starosti i socio-ekonomskom
statusu stanovnitva
Siromatvo je priblino podjednako pogodilo mukar-
ce i ene, pa je procenat siromanih mukaraca i ena
priblino jednak (tabela 8).
Posmatrano prema godinama starosti, siromatvo je do-
miniralo kod dece (do 18 godina starosti). Naime, 46% sta-
novnitva najmlae starosne grupe ivelo je ispod vie
Linija siromatva
SZS SPH
Indeks siromatva
Ukupno 36,5 18,2
Pol
Mukarac 37,1 18,1
ena 35,9 18,3
Godine starosti
0-18 46,0 25,5
19-38 36,3 18,5
39-59 36,9 16,9
60 i vie 28,8 13,8
Tabela 8. Siromatvo prema polu i starosti stanovnitva, u %
linije siromatva, dok je etvrtina wih bila apsolutno
siromana. Ovakvi rezultati su u skladu sa analizom siro-
matva prema sastavu domainstva budui da su porodice
sa decom bile u najteem finansijskom poloaju. Ostale
starosne kategorije imaju indeks siromatva neznatno iz-
nad ili ispod proseka. U zemqama istone Evrope (Bugar-
ska, Maarska, Poqska, Estonija, Rusija) najvei procenat
siromanih je meu najmlaim i najstarijim kategorijama
stanovnitva.
15
Posmatrano prema socio-ekonomskom statusu stanovni-
tva, najugroenije su bile kategorije stanovnitva bez
prihoda (tabela 9). To su nezaposlena i izdravana lica.
Skoro polovina nezaposlenih (47,4%) ivela je ispod vi-
e linije siromatva, a neto mawe od treine u apsolut-
nom siromatvu. Ovi indeksi siromatva znatno su vei u
odnosu na odgovarajue prosene vrednosti. Materijalni
poloaj izdravanih lica ne razlikuje se znaajno u odnosu
na nezaposlene. Nasuprot ovim kategorijama, samozaposle-
ni su bili u najpovoqnijem finansijskom poloaju budui
da je samo 3,6% ivelo ispod vie linije siromatva, a
Linija siromatva
SZS SPH
Indeks siromatva
Ukupno 36,5 18,2
Socio-ekonomski status
Zaposlen 34,5 15,8
Poqoprivrednik 31,5 12,1
Samozaposlen
ili poslodavac
3,6 0
Nezaposlen 47,4 29,6
Lice sa linim
prihodima
27,7 13,6
Izdravano lice 43,4 23,3
Tabela 9.
Siromatvo prema socio-ekonomskom statusu stanovnitva, u %
nije bilo onih koji su iveli u apsolutnom siromatvu. U
zemqama istone Evrope i biveg Sovjetskog Saveza kate-
gorije stanovnitva koje imaju najmawi procenat siroma-
nih su zaposleni i samozaposleni, dok je najvie siroma-
nih meu penzionerima i primaocima socijalnih tran-
sfera.
16
Siromatvo prema karakteristikama domaina
Indikatori siromatva prema polu i socio-ekonom-
skom statusu domaina vrlo su slini rezultatima iz pret-
hodnog dela koji se odnose na siromatvo prema ovim ka-
rakteristikama stanovnitva. U tabeli 10. zapaa se vee
uee siromanog stanovnitva u domainstvima u ko-
jima je domain mukarac. Nasuprot tome, mawi je udeo
stanovnitva u domainstvima koja ive ispod apsolutne
linije siromatva u kojima je domain mukarac u odnosu
na domainstva sa enom kao domainom, to je najei
sluaj u zemqama u tranziciji. Meutim, ene su imale u
oba sluaja vei prosean deficit dohotka nego mukarci.
Siromatvo je najvie pogodilo domainstva iji je do-
main nezaposleno lice. Vie od polovine stanovnitva
iz takvih domainstava nalazilo se ispod vie linije si-
romatva, a 41,7% ivelo je u apsolutnom siromatvu.
Wihov prosean deficit dohotka bio je znatno vei od od-
govarajue prosene vrednosti ovog indikatora siroma-
tva. Wima je nedostajalo oko treine dohotka da bi se iz-
jednaili sa viom linijom siromatva, odnosno, 29,8%
dohotka da bi dostigli liniju apsolutnog siromatva.
Budui da APD ne sadri podatke o obrazovawu lanova
domainstva, iako je obrazovawe jedan od kqunih indika-
tora siromatva, klasifikacija zanimawa moe poslui-
ti kao zamena za podatke o obrazovawu poto pojedina za-
nimawa zahtevaju odreen nivo obrazovawa. Na primer, za-
posleni industrijski radnici svakako ne poseduju visok
nivo obrazovawa.
Najvei indeks siromatva zabeleen je kod stanovnitva
koje potie iz domainstava iji je domain industrijski
radnik (tabela 11). Naime, wih 45,5% ivelo je ispod vi-
e linije siromatva, a 24,7% ispod linije apsolutnog
siromatva. Zanimawa sa iznadprosenim koeficijentom
siromatva u odnosu na viu liniju siromatva imaju zapo-
sleni u ostalim zanimawima, poqoprivrednici i zaposleni
u trgovini, a zaposleni u trgovini i u dravnoj upravi ako se
primeni linija apsolutnog siromatva.
Linija siromatva
SZS SPH
Indeks siromatva
Ukupno 36,5 18,2
Pol
Mukarac 37,3 18,1
ena 32,0 18,9
Zaposlen 34,1 17,2
Samozaposlen ili
poslodavac 0 0
Lice sa linim
prihodima 33,3 17,5
Ukupno 25,4 22,7
Pol
Mukarac 25,2 22,6
ena 26,9 23,0
Zaposlen 24,3 22,5
Samozaposlen
ili poslodavac 0 0
Lice sa linim
prihodima 23,8 22,5
Tabela 10.
Siromatvo prema polu i socio-ekonomskom statusu domaina, u %
Linija siromatva
SZS SPH
Indeks siromatva
Zanimawe
Ukupno 36,5 18,2
Poqoprivrednici 39,3 16,5
Industrijski radnici 45,4 24,7
Radnici u trgovini 37,8 23,8
Radnici u dravnoj
upravi i sl. 36,6 19,3
Rukovodee osobqe 28,1 11,7
Struwaci i umetnici 27,2 9,5
Ostala zanimawa 43,1 13,8
Lica bez zanimawa 33,2 17,4
Lini i porodini
penzioneri 33,1 17,3
Uivaoci socijalne
pomoi* 100,0 100,0
Izdravana lica 32,4 13,2
Lica nesposobna za rad** 12,5 0
Zanimawe
Ukupno 25,4 22,7
Poqoprivrednici 27,9 22,8
Industrijski radnici 28,9 25,0
Radnici u trgovini 29,0 23,3
Radnici u dravnoj
upravi i sl. 19,5 14,7
Rukovodee osobqe 19,1 0,8
Struwaci i umetnici 21,7 23,8
Ostala zanimawa 17,5 23,7
Lica bez zanimawa 23,6 22,3
Lini i porodini
penzioneri 23,5 22,1
Uivaoci socijalne
pomoi* 53,5 35,2
Izdravana lica 24,0 24,0
Lica nesposobna za rad** 0,2 0
Tabela 11. Siromatvo prema zanimawu domaina, u %
Siromatvo i opremqenost trajnim potronim
dobrima
Posedovawe nekih trajnih potronih dobara u domain-
stvu moe biti dobar indikator siromatva, pod pretpo-
stavkom da se raspolae podaci o wima. Kao to je istaknu-
to u odeqku 2, jedan od nedostataka APD jeste to ova anke-
ta ne sadri podatke o trajnim potronim dobrima koja u
danawim uslovima ekonomskog i tehnolokog razvoja mo-
gu biti dobri indikatori siromatva, kao to su kompju-
ter ili mobilni telefon i sl. U tabeli 12. predstavqeni su
indikatori siromatva stanovnitva koje poseduje neka
trajna potrona dobra.
Posedovawe maine za prawe posua i putnikog auto-
mobila najboqe diferenciraju siromane od onih koji to
nisu. Naime, koeficijent siromatva u zavisnosti od li-
nije siromatva od dva do pet puta je vei za stanovnitvo
koje ivi u domainstvima koja nemaju mainu za prawe
posua u odnosu na ostala domainstva. Meutim, i pored
toga oni su priblino jednako siromani budui da je raz-
lika u prosenom deficitu dohotka vrlo mala u odnosu na
razliku wihovih indeksa siromatva. Putniki automo-
bil takoe moe posluiti kao dobar indikator siroma-
tva, dok maina za prawe rubqa i televizor u boji boqe
diferenciraju siromane od onih koji to nisu kada se pri-
meni linija apsolutnog siromatva.
Posmatrano prema osnovu koriena stana/kue, naju-
groeniji su nosioci stanarskog prava jer wih 45% ivi
ispod vie linije siromatva, pri emu 24% ivi u apso-
lutnom siromatvu. Procentualni mawak dohotka u odnosu
na liniju siromatva je najvei kod zakupaca stana/kue,
iako ova kategorija stanovnitva ima najmawi koeficije-
nat siromatva.
* U APD obuhvaena dva domainstva iji je domain uivalac socijalne pomoi.
** U APD obuhvaen mali broj domainstava iji je domain lice nesposobno za rad.
Linija siromatva
SZS SPH
Indeks siromatva
Ukupno 36,5 18,2
Osnov koriewa stana
Vlasnik 36,3 18,0
Nosilac stanarskog prava 45,0 24,1
Zakupac 16,4 12,7
Trajna potrona dobra
Putniki automobil
Poseduje 26,4 10,8
Ne poseduje 45,4 24,8
Televizor u boji
Poseduje 35,7 17,3
Maina za prawe rubqa
Poseduje 35,0 16,6
Maina za prawe posua
Poseduje 18,5 5,9
Ukupno 25,4 22,7
Osnov koriewa stana
Vlasnik 25,4 22,6
Nosilac stanarskog prava 24,0 23,2
Zakupac 38,7 32,0
Trajna potrona dobra
Putniki automobil
Poseduje 21,7 20,1
Televizor u boji
Poseduje 24,6 21,8
Maina za prawe rubqa
Poseduje 23,6 20,9
Maina za prawe posua
Poseduje 23,7 26,4
Tabela 12. Siromatvo prema osnovu koriewa stana i opremqenosti
trajnim potronim dobrima, u %
Siromatvo i prihodi po osnovu socijalne zatite
Jedan od zadataka ove analize siromatva jeste da se utvr-
di kakva je targetiranost pojedinih oblika socijalne za-
tite. To bi bilo mogue pod pretpostavkom da je APD re-
prezentativna, odnosno da su glavne proporcije iz osnov-
nog skupa (celokupno stanovnitvo) sauvane u uzorku an-
kete. To bi znailo da broj domainstava u uzorku koji pri-
ma deji dodatak, odnosno, materijalno obezbeewe porodi-
ce kada se ekspandira na ukupan broj domainstava u Srbiji
priblino odgovara wihovom stvarnom broju. Meutim,
situacija je daleko od poeqne.
Prema podacima Ministarstva za socijalna pitawa, de-
ji dodatak u Srbiji u prvoj polovini 2000. godine primalo
je oko 286.760 domainstava, to predstavqa oko 12% ukup-
nog broja domainstava. Nasuprot tome, prema podacima
APD samo 78.894 domainstava je primalo deji dodatak u
tom periodu.
Situacija kod korisnika MOP je potpuno drugaija. Na-
ime, wih je, prema podacima APD, bilo znatno vie nego
to pokazuju podaci Ministarstva za socijalna pitawa.
Naime, prema podacima APD u prvoj polovini 2000. godine
u Srbiji je bilo 161.481 korisnika MOP, dok je wihov
stvarni broj 2,7 puta mawi.
Ovako velike razlike u broju korisnika MOP i dejih
dodataka ne mogu se objasniti niti kawewima u isplatama
(jer je isplata u posmatranom periodu bilo), niti greka-
ma u evidentirawu samih korisnika u anketi (jer ni zbirna
stavka ne odgovara stvarnom broju korisnika), ve jedino
mawom reprezentativnosti uzorka od pretpostavqene.
Zbog navedenih nedostataka i ograniewa APD, nee biti
predstavqene karakteristike i vaqanost sistema socijalne
MOP Deji dodaci
Via linija siromatva 57,4 59,2
Nia linija siromatva 39,2 35,2
Tabela 13.
Indeks siromatva i korisnici MOP i dejih dodataka, u %
zatite, ve, indikacije radi, samo targetiranost MOP i
dejih dodataka. Pre svega, treba istai da 3,3% stanovni-
tva ispod vie linije siromatva prima MOP, a 4,5%
ispod linije apsolutnog siromatva, dok kod dejih doda-
taka 6,2% domainstava koja ive ispod vie linije siro-
matva prima deji dodatak, a 7,5% domainstava ispod
linije apsolutnog siromatva.
Tabela 13. pokazuje targetiranost MOP i dejih dodataka
kada se primene navedene linije siromatva. Naime, blizu
60% korisnika MOP i dejih dodataka ivelo je ispod vi-
e linije siromatva, pri emu je neto vie od treine
bilo apsolutno siromano. Budui da je nia linija siro-
matva blia maksimalnom zakonskom nivou socijalne si-
gurnosti po kojoj se isplauju navedena prava, pretpostavqa
se da wihova targetiranost ne bi bila na zavidnom nivou
ni kada bi APD na adekvatan nain obuhvatala korisnike.
Poto to nije sluaj, o vaqanoj targetiranosti ovih soci-
jalnih davawa, ne moe se pouzdano nita zakquiti na
osnovu podataka APD.
5. ZAKQUAK
U prvom polugoditu 2000. godine neto vie od treine
stanovnitva u Srbiji bilo je siromano budui da su wi-
hovi prihodi u proseku bili mawi od 30 US dolara meseno.
Od toga 18,2% stanovnitva ivelo je u apsolutnom siroma-
tvu sa mesenim prihodima mawim od 20 US dolara.
Pad GDP u desetogodiwem periodu kquni je faktor
koji je uticao na rast siromatva. Procenat siromanih
povean je sa 14,1% u 1990. na 36,5% u prvom polugoditu
2000. godine. Siromanima je bilo potrebno sve vie do-
hotka da bi dostigli liniju siromatva. Da bi se elimini-
salo siromatvo u Srbiji u 2000. godini bilo je potrebno
obezbediti od 73 miliona US dolara do 253 miliona US do-
lara u zavisnosti od izabrane linije siromatva, pod
pretpostavkom perfektne targetiranosti socijalne pomo-
i siromanima.
Relativno stabilna vrednost Gini koeficijenta u veem
delu desetogodiweg perioda pokazuje da je pad realnih
primawa stanovnitva mnogo vaniji faktor u objawa-
vawu rasta siromatva nego rast wihove disperzije.
Kategorije stanovnitva koje su bile najugroenije si-
romatvom su:
urbano stanovnitvo, koje je imalo natprosean in-
deks siromatva;
domainstva sa tri i vie izdravanih lanova, iji
indeks siromatva dostie 51,4% prema vioj liniji
siromatva, odnosno 29,9% prema liniji apsolutnog
siromatva;
vielana domainstva sa decom, budui da je skoro
polovina stanovnitva (49,2%) koje potie iz ovakvih
domainstava ivela ispod vie linije siromatva, a
28,1% ispod linije apsolutnog siromatva;
najmlae starosne kategorije, odnosno deca do 18 godi-
na, jer je wih 46% bilo siromano, dok je etvrtina
ivela u apsolutnom siromatvu;
domainstva iji je domain nezaposleno lice, sa in-
deksom siromatva od 55,1%, odnosno 41,7% u zavisno-
sti od izabrane linije siromatva;
stanovnitvo koje potie iz domainstava iji je do-
main industrijski radnik (indeks siromatva izno-
si 45,5%, a indeks apsolutnog siromatva 24,7%).
O targetiranosti socijalne pomoi siromanima ne mo-
e se pouzdano nita zakquiti na osnovu podataka APD
poto oni ne odraavaju stvaran broj korisnika MOP i
dejih dodataka. To ukazuje kako na potrebu redefinisawa
metodologije i uzorka APD, tako i na potrebu koncipira-
wa jedne nove ankete koja bi bila bazirana na znatno veem
uzorku od APD i koja bi, pored ostalog, posluila i za re-
definisawe potroake korpe. Na taj nain mogla bi se
formirati nova zvanina linija siromatva, detaqno
analizirati targetiranost socijalne pomoi i simulirati
koliko bi sredstava bilo potrebno obezbediti za nove si-
romane.
II Analiza sistema dravne podrke
siromanima
1. OPTE KARAKTERISTIKE SISTEMA
(1) Organizacija sistema. U Republici Srbiji razlii-
ta podruja socijalnog sektora (socijalna pomo, zdrav-
stvena zatita, penzijsko i invalidsko osigurawe, nakna-
de za nezaposlenost) su u nadlenosti nekoliko institu-
cija: Ministarstva za socijalna pitawa, Ministarstva za
radne odnose i zapoqavawe i Ministarstva zdravqa
(slika 1).
Pod dravnim sistemom podrke siromanima pod-
razumevaemo organizovanu delatnost koja ima za ciq da
prui pomo siromanim graanima i wihovim porodi-
cama kada dou u stawe socijalne potrebe, odnosno kada
im je potrebna dravna pomo u zadovoqewu osnovnih
ivotnih potreba. Ovako definisana dravna podrka
je u nadlenosti republikog Ministarstva za socijalna
pitawa i reguliu je dva republika zakona: Zakon o so-
cijalnoj zatiti i obezbeivawu socijalne sigurnosti
graana (Slubeni glasnik RS br. 36/91, 33/93, 67/93,
46/94 i 52/96) i Zakon o drutvenoj brizi o deci (Slu-
beni glasnik RS br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94,
47/94, 25/96 i 29/2001). Sutinski je re o dve grupe in-
strumenata (slika 2): (1) instrumenti obezbeewa soci-
jalne sigurnosti graana i porodica (MOP) i (2) instru-
menti obezbeewa drutvene brige o deci. Prava iz ovih
oblasti garantovana su zakonom, a wihovo ostvarivawe
pravo je svakog graanina.
Sistem dravne pomoi siromanima ima karakteri-
stike kako centralizovanog tako i decentralizovanog si-
stema, u zavisnosti od kriterijuma koji se posmatraju.
39
4
0
S
i
r
o
m
a
t
v
o

u

S
r
b
i
j
i
MINISTARSTVO
ZA SOCIJALNA PITAWA
MINISTARSTVO
ZA RAD I ZAPOQAVAWE
Republiki zavod za
trite rada
MINISTARSTVO
ZDRAVQA
USTANOVE
SOCIJALNE
ZATITE
Filijale
Republikog fonda
za penzijsko-
invalidsko
osigurawe
zaposlenih na
lokalnom nivou
MOP
DTNP
Smetaj
Osposobqavawe za
rad
Usluge
socijalnog rada
Deji dodaci
Materinski dodatak
Porodiqsko
Oprema novoroenadi
Predkolsko vaspitawe
i obrazovawe
Preventivna zdrav. zat.
dece
Pomo majkama izbeglicama
sa decom do 1 god. starosti
Penzije
Invalidnine
Nezaposlenost Zdravstvena zatita
Bolovawa
LOKALNI
ORGANI
UPRAVE
(optine)
USTANOVE ZA
DECU
Filijale na
lokalnom nivou
Zdravstvene
ustanove
Bolnice
Slika 1. Socijalni sektor u Republici Srbiji
Prema izvorima finansirawa
1
sistem dravne pomoi
siromanima je centralizovan. Meutim, prema kriteri-
jumima za uvoewe u pravo i iznos pomoi, koji se razliku-
ju od optine do optine, i imajui u vidu dobro razvije-
nu mreu ustanova socijalne zatite i znaajnu ulogu lo-
kalnih organa uprave, koji odluuju o uvoewu u neko od
prava, sistem je, u isto vreme, u znaajnoj meri decentrali-
zovan. U postojeim uslovima ne moe se oekivati vea
decentralizacija sistema, prvenstveno u pogledu finansi-
rawa glavnih instrumenata dravne pomoi siromani-
ma, zbog nedostatka sredstava u buxetima lokalnih organa
uprave, pa je neophodno da u ovom periodu izrazitog siro-
matva Republika preuzme na sebe veinu obaveza iz obla-
sti dravne pomoi siromanima. Time se obezbeuje
efikasnija upotreba ogranienih sredstava za ove namene
Ministarstvo za socijalna pitawa je najvanija i naj-
odgovornija institucija u sistemu budui da: (1) vodi je-
dinstvenu socijalnu politiku na teritoriji Republike; (2)
41 Analiza sistema dravne podrke siromanima
MINISTARSTVO
ZA SOCIJALNA PITAWA
Ustanove
socijalne zatite
Lokalni organi uprave
(optina, grad)
Ustanove za decu
(predkolske ustanove, decja
odmaralita)
INSTRUMENTI OBEZBEEWA
SOCIJALNE SIGURNOSTI
GRAANA
INSTRUMENTI OBEZBEEWA
DRUTVENE BRIGE O DECI
Slika 2. Organizacija dravne podrke siromanima
1 Najvei deo sredstava se obezbeuje iz buxeta Republike, a od 1997. godine
je, sa centralizcijom informacionog sistema, umesto preko lokalnih or-
gana uprave, za odreen broj prava prava (MOP i deji dodatak, a od sredi-
ne 2000. godine i za materinski dodatak) uvedena praksa direktne isplate
od strane Ministarstva. Time su uiwene znaajne utede (oko 20%), jer su
ukinuta prava odreenog broja korisnika koji su ih neopravdano imali.
obezbeuje najvei deo sredstava iz buxeta za isplatu obave-
za prema korisnicima uvedenim u odreeno pravo sve be-
neficije u novcu; (3) obezbeuje sredstva za finansirawe
rada ustanova socijalne zatite iji je osniva Republika
i (4) vri nadzor nad strunim radom optinskih organa
uprave i ustanova socijalne i deje zatite.
Lokalni organi uprave (optina, odnosno grad) mogu
obezbediti sredstva za dodatne oblike dravne pomoi si-
romanima utvrene zakonom, to i ine, budui da se iz
lokalih buxeta finansiraju razliiti oblici pomoi u
novcu, naturi i uslugama: jednokratne pomoi, subvencio-
nisawe komunalnih trokova, pomo u trokovima zakup-
nine, elektrine energije, organizovawe narodnih kuhiwa
i slino. Takoe, kod sticawa prava iz oblasti drutvene
brige o deci optine su prvostepeni organ u donoewu od-
luka o ostvarivawu prava i obezbeuju sredstva za finansi-
rawe nekih programa (boravak u predkolskom ustanovama,
preventivna zdravstvena zatita, odmor i rekreacija de-
ce). Meutim, optine nemaju diskreciono pravo da odlu-
uju o visini pomoi ili da li e korisnike uvesti u pravo
ukoliko ispuwavaju zakonske uslove.
Ustanove socijalne zatite su direktno vezane za kori-
snike, pa je i wihova uloga najvanija u oblasti komunika-
cije sa korisnicima i pruawa usluga iz domena obezbee-
wa socijalne sigurnosti graana i wihovih porodica.
Mreu ustanova socijalne zatite na teritoriji Republi-
ke Srbije ine tri osnovne kategorije ustanova: (1) centri
za socijalni rad, (2) ustanove za smetaj korisnika
2
i (3)
ustanove za dnevni boravak i pomo u kui.
3
Najznaajniju
ulogu u donoewu odluka o uvoewu u pravo nekog od oblika
obezbeewa socijalne sigurnosti graana i porodica imaju
centri za socijalni rad, koji predstavqaju prvostepeni or-
gan. Pri tome, oni nemaju diskrecionoi pravo da odluuju o
2 Ustanove za smetaj obuhvataju: domove za decu i omladinu, centre za za-
titu odojadi, dece i omladine, centre za porodini smetaj, prihvati-
lita za decu i omladinu, domove za decu ometenu u razvoju, zavode za tele-
sno invalidnu decu sa ouvanim mentalnim sosobnostima, zavode za vaspi-
tawe dece, prihvatne stanice, prihvatilita, domove za penzionere i sta-
ra lica, gerontoloke centre, domove za odrasla invalidna lica, zavode za
smetaj lica ometenih u mentalnom razvoju i duevno obolelih lica.
3 Ustanove za dnevni boravak i pomo u kui obuhvataju: centre za dnevni bo-
ravak dece i omladine ometene u razvoju, centre za dnevni boravak, ustano-
ve za dnevno zbriwavawe odraslih i starih lica, centre za pomo u kui,
dnevne centre.
visini pomoi, niti o uvoewu u pravo ukoliko korisnici
ispuwavaju zakonski propisane uslove. Pored ustanova so-
cijalne zatite, vanu ulogu u ostvarivawu prava iz obla-
sti drutvene brige o deci imaju i ustanove deje zatite:
predkolske ustanove i deja odmaralita.
(2) Oblici podrke i finansirawe. Sistem dravne
podrke siromanima u Srbiji obuhvata vei broj razli-
itih oblika, meu kojima, pored gotovinskih naknada
(materijalno obezbeewe porodice MOP, deji dodatak,
materinski dodatak, pravo na tuu negu i pomo DTNP,
smetaj u ustanove, osposobqavawe za rad), znaajnu ulogu
ima i pomo u uslugama i naturi (dnevni boravak dece i
starih, pomo u trokovima ogreva, elektrine energije,
subvencionisawe komunalnih trokova, organizovana is-
hrana u narodnim kuhiwama, jednokratne pomoi u naturi
i slino).
U finansirawu prava iz ove oblasti najvei deo sredsta-
va se obezbeuje iz buxeta Republike. U periodu 19951999.
godine smaweno je uee realizovanih trokova dravne
pomoi siromanima u realizovanom buxetu, sa 16,7% u
1995. na 9,8% u 1999. godini (vidi tabelu 1). Ukoliko se
uzme u obzir iwenica da buxet nikada nije realizovan u
potpunosti, a posebno planirana sredstva za dravnu po-
mo siromanima, usled nedostatka sredstava, mnoge oba-
veze nisu isplaivane, pa je u 2000. godini dolo do kumu-
lirawa zaostalih obaveza za neke oblike socijalne za-
tite kawewa su prevazilazila dvogodiwi period. Za-
hvaqujui donacijama vlada drugih zemaqa u decembru
2000. godine isplaene su u znaajnom stepenu obaveze iz
ranijeg perioda.
Od ukupnih sredstava za dravnu pomo siromanima
najvei deo se izdvaja za finansirawe instrumenata dru-
tvene brige o deci. U periodu 19952001. godine wihovo
proseno uee u trokovima dravne pomoi siroma-
nima je iznosilo 77,9%. U 2001. godini planirana sred-
stva za brigu o deci dostiu ak blizu 87% ukupnih plani-
ranih sredstava za dravnu pomo siromanima, to uka-
zuje na znaaj ove grupe instrumenata u pruawu pomoi si-
romanima.
Planirani trokovi dravne pomoi siromanima u
2001. godini iznose 423 miliona DEM, to predstavqa
11,78% buxeta ili 1,85% projektovanog GDP-a. Projektova-
ni per capita trokovi dravne pomoi siromanima u
2001. godini su 55,05 DEM, odnosno po domainstvu 166
DEM u Srbiji bez Kosova i Metohije. Time je u 2001. godini
duplirano uee trokova dravne pomoi siromani-
ma u GDP-u u odnosu na 2000. godinu (0,93% GDP-a).
Iz buxeta Republike se finansira veina beneficija u
novcu. Iz buxeta lokalnih zajednica obezbeuju se sredstva
za finansirawe razliitih usluga, jednokratne pomoi i
pomoi u naturi. Takoe, iz lokalnih buxeta mogu su obez-
bediti i dodatna sredstva za uveawe garantovanih iznosa
MOP-a i drugih oblika ije je finansirawe u nadlenosti
Republike (npr. korisnicima MOP-a sa svoje teritorije
grad Beograd isplauje dodatnih 17%). Sa rastuim siroma-
tvom stanovnitva, u finansirawe podrke siroma-
nima ukquuju se sve vie humanitarne i druge nepro-
fitne organizacije, koje uestvuju u finansirawu razlii-
tih vrsta jednokratnih pomoi u naturi, kategorijskih ob-
lika pomoi (na primer, pomo u hrani za penzionere) i
slino. Struktura izvora finansirawa razliitih oblika
socijalne zatite predstavqena je u tabeli 2.
1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001*
buxet 4930,6 10231,7 13825,9 16810,7 17638,5 32702,5 107600
ukupni
trokovi
dravne pomoi 821,7 1142,7 1884,1 1814,3 1737,1 3514,4 12700
siromanima
(DPS)
uee DPS
u buxetu, % 16,7 11,2 13,6 10,8 9,8 10,8 11,8
uee brige
o deci u DPS, % 77,8 78,0 73,2 77,3 78,8 75,8 86,6
uee socijalne
sigurnosti 22,2 22,0 26,8 22,7 21,2 24,2 13,4
u DPS, %
*Planirana sredstva. Podaci za ostale godine su realizovana sredstva.
Tabela 1.
Kretawe trokova dravne pomoi siromanima u periodu 1995 2001.
u mil. din
4
5
A
n
a
l
i
z
a

s
i
s
t
e
m
a

d
r
a
v
n
e

p
o
d
r
k
e

s
i
r
o
m
a
n
i
m
a
Izvor: Adaptirano prema Zakonu o socijalnoj zatiti i Zakonu o drutvenoj brizi o deci i Izvetaju o radu centara za socijalni rad za 1999. godinu.
SOCIJALNA SIGURNOST
GRAANA I PORODICA
Materijalno obezbeewe porodica (MOP)
Dodatak za pomo i negu drugog lica (DTNP)
Smetaj u ustanovu
Porodini smetaj
Osposobqavawe za rad
Odravawe i investicije
u ustanove socijalne zatite
Izvor
finansirawa
Buxet
Republike
DRUTVENA BRIGA
O DECI
Deji dodatak
Nakanada zarada porodiqama
Materinski dodatak
Pomo za opremu novoroeneta
Naknada trokova boravka u predkolskoj ustanovi
za tree dete
Predkolsko vaspitawe i obrazovawe dece bez
roditeqskog starawa i ometene u razvoju
Vaspitno-obrazovni program u godini pred polazak u
osnovnu kolu od 3h dnevno u kolskoj godini
Pomo majkama izbeglicama do 1 godine starosti deteta
Izvor
finansirawa
Buxet
Republike
Tabela 2. Osnovna prava u sistemu socijalne zatite i izvori finansirawa
Oprema korisnika za smetaj u ustanovu
Jednokratne pomoi
Narodna kuhiwa
Subvencionisawe komunalnih trokova
Pomo u naturi
Obezbeivawe ogreva
Trokovi sahrane
Zdravstvena zatita
Reewe stambenih potreba
Boravak, predkolsko vaspitawe i preventivna
zdravstvena zatita dece predkolskog uzrasta i
boravak dece do 10 godina starosti
Odmor i rekreacija dece do 15 god. starosti u dejem
odmaralitu
Regresirawe trokova boravka dece u predkolskoj
ustanovi, odmora i rekreacije
Sredstva za izgradwu, dogradwu i opremawe
ustanova za decu
Buxet
lokalnih
zajednica
(optina,
odnosno grad)
Buxet
lokalnih
zajednica
(optina,
odnosno grad)
(3) Kriterijumi za uvoewe u pravo. Uslovi za ostvari-
vawe prava na razliite oblike dravne pomoi siroma-
nima jedinstveno su regulisani za teritoriju Republike.
Prvi i najvaniji kriterijum za ostvarivawe nekog od pra-
va dravne pomoi siromanima jeste ostvarivawe priho-
da nieg od utvrenog nivoa socijalne sigurnosti. Nivo
socijalne sigurnosti ne predstavqa zvaninu liniju siro-
matva graana. Nivo socijalne sigurnosti se utvruje
prema prosenoj zaradi u privredi optine ili grada gde
je prebivalite korisnika, a najvie do nivoa proseka u
privredi Republike, to znai da se kriterijumi za stica-
we prava razlikuju po teritorijalnom principu, to stva-
ra horizontalnu nejednakost. To implicira da su kriteri-
jumi za sticawe prava mnogo restriktivniji u nerazvije-
nim optinama, odnosno gradovima, to znai da su isto-
vetni pojedinci tretirani razliito zavisno od mesta sta-
novawa. Kada se porede kriterijumi za sticawe prava za dva
najznaajnija oblika dravne pomoi siromanima
MOP i deji dodatak kriterijumi za sticawe prava na
MOP su znatno restriktivniji u odnosu na kriterijume za
sticawe prava na deji dodatak. Usklaivawe nivoa soci-
jalne sigurnosti vri se meseno (za deji dodatak i ostala
prava iz oblasti drutvene brige o deci) i kvartalno (za
MOP) na osnovu objavqenih podataka zvanine statistike.
To, praktino, znai da kriterijum za uvoewe u pravo
(prosena zarada u privredi Republike, odnosno optine)
funkcionie kao relativna linija siromatva.
Ostvarivawe prihoda ispod utvrenog nivoa socijalne
sigurnosti je osnovni, ali, slino sistemima u tranziciji,
4
ne i dovoqan uslov za sticawe prava na dravnu pomo si-
romanima. Kada je re o instrumentima obezbeewa soci-
jalne sigurnosti graana, potrebno je da graanin, odnosno
porodica ispuni i vei broj dodatnih kriterijuma, koji se
odnose na ograniewa u pogledu posedovawa vee pokretne i
nepokretne imovine, radnog statusa korisnika i lanova
4 U Poqskoj je, prema zakonu iz 1990. godine, potrebno da domainstvo, po-
red niskog prihoda, ispuwava dodatnih jedanaest kriterijuma; u Latviji su
utvrena etiri dodatna kriterijuma, u ekoj Republici, prema zakonu
iz 1991, zahteva se da korisnici budu nesposobni da poveaju svoj prihod
bilo zbog starosti bilo zbog naruenog zdravqa (prema B. Milanovi In-
come, Inequality and Poverty During the Transition from Planned to Market Eco-
nomy, World Bank, Regional and Sectoral Studies, 1998, str. 116).
porodice (nezaposleni, deca na redovnom kolovawu, ne-
sposobni za rad, otputeni, lica kojima je potrebna tua
nega i pomo), zabrane odricawa prava na nasleivawe, za-
brane zakquewa ugovora o doivotnom izdravawu.
Koriewe prava je vremenski ogranieno na jednu godi-
nu, kada se vri revizija sa mogunou neogranienog
produavawa sve dok je pojedinac, odnosno porodica u sta-
wu socijalne potrebe. Za lica koja ostvaruju prihode iz
radnog odnosa revizija prava na MOP se vri kvartalno.
Zakon ne predvia ograniewa u pogledu nacionalne pri-
padnosti korisnika, kao ni u pogledu starosti potencijal-
nih korisnika, sem kod dejeg dodatka gde je starosna grani-
ca navrena 19. godina ivota. Takoe, nije predviena me-
usobna iskquivost pojedinih prava, to znai da se kao
prihodi pojedinca, odnosno porodice ne uzimaju prihodi
po osnovu primawa nekog od oblika dravne pomoi siro-
manima.
(4) Iznos pomoi. Kod nekih oblika dravne pomoi si-
romanima (deji dodatak, DTNP) iznos pomoi je fiksi-
ran i vezan za prosenu neto zaradu u privredi Republike
prema posledwem objavqenom podatku na nain utvren Za-
konom o drutvenoj brizi o deci. U konkretnom sluaju,
iznos dejeg dodatka zavisi od dva kriterijuma: (1) broja
dece i (2) statusa roditeqa dece i kree se od 20% za prvo
dete do 30% za tree dete plus dodatnih 30% za decu bez ro-
diteqskog starawa ili decu samohranih roditeqa. Kada je u
pitawu MOP, iznos nije fiksiran, ve u konkretnom slu-
aju zavisi od dva kriterijuma: (1) mesta prebivalita i
(2) veliine porodice. U zavisnosti od mesta prebivali-
ta iznos MOP-a varira i do skoro sedam puta izmeu raz-
vijenih i nerazvijenih optina u Republici,
5
dok, u zavi-
snosti od veliine porodice, per capita iznos MOP-a opa-
da sa poveawem broja lanova porodice i do dva i po puta
za porodicu sa pet i vie lanova.
(5) Korisnici. U okviru dravne pomoi deci u periodu
19962001. godine prosean meseni broj korisnika se sma-
wio, zbog neredovnosti isplate, demografskih razloga,
promene poloaja Kosova i Metohije i drugih uzroka, pa je u
5 Podaci iz marta 2001. godine. .
periodu januar-jun 2001. godine za skoro 25% nii u odnosu
na 1996. godinu, kada je ostvaren najvei broj korisnika.
Pri tome je za prvih est meseci 2001. godine dolo do
primetnog poveawa broja dece korisnika, to se moe ob-
jasniti poveawem redovnosti isplate od decembra 2000.
godine. U prvih est meseci 2001. godine prosean meseni
broj korisnika dejeg dodatka je bio 676.680, to predsta-
vqa oko jedne treine odgovarajue populacije.
6
U ukupnom
broju korisnika najvee je uee korisnika dejeg dodat-
ka, koje u itavom periodu proseno iznosi 78,9% u ukup-
nom broju korisnika razliitih programa drutvene bri-
ge o deci koji se finansiraju iz buxeta Republike.
U okviru obezbeewa socijalne sigurnosti graana i po-
rodica u posmatranom periodu takoe je izrazit trend sma-
wewe broja korisnika, posebno do 2000. godine, da bi sa is-
platom velikog dela neizmirenih obaveza i poveawem re-
dovnosti u isplati dolo do poveawa broja korisnika
(tabela 3). U junu 2001. godine razliite oblike pomoi je
koristilo 0,87% ukupne populacije na teritoriji Srbije
bez Kosova i Metohije.
7
U ukupnom broju korisnika najvee
je uee porodica koje koriste MOP i ono je u posmatra-
nom periodu proseno iznosilo 46,2%. Procena je da oko
8% korisnika (porodica) MOP-a koristi i pravo na deji
dodatak.
U narednom periodu, zbog redovnosti isplate socijalnih
davawa i tranzicije privrede i reformi, treba oekivati
daqe poveawe broja korisnika MOP-a i dejeg dodatka.
Nezvanini podaci pokazuju da je za prvih est meseci broj
korisnika MOP-a i dejih dodataka porastao za preko 20%.
Treba oekivati da e se tendencija rasta nastaviti i u dru-
goj polovini 2001. godine.
(6) Kvalitet dravne pomoi siromanima. Sva prava
se utvruju i ostvaruju lokalno, preko razliitih tipova
ustanova socijalne zatite (centri za socijalni rad, usta-
nove za smetaj korisnika i ustanove za dnevni boravak i
6 Na osnovu saoptewa SZS-a Stanovnitvo i prirodno kretawe stanovni-
tva SRJ u XX i na poetku XXI veka, br. 040/2001. Podaci o broju stanov-
nika predstavqaju procenu za 30.06.2000. godine.
7 Ne raspolae se tanim podacima o broju korisnika razliitih oblika
dravne pomoi siromanima u naturi i drugih oblika koji se finansi-
raju na lokalnom nivou.
4
9
A
n
a
l
i
z
a

s
i
s
t
e
m
a

d
r
a
v
n
e

p
o
d
r
k
e

s
i
r
o
m
a
n
i
m
a
Naziv prava 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001
(jan-jun)
naknade zarada porodiqama 44.365 31.809 26.141 25.065 22.362 24.371
materinski dodatak 49.076 44.677 36.321 33.063 25.005 34.200
oprema za novoroene 6.936 5.890 5.230 4.653 4.487 6.670
pomo majkama izbeglicama 990 977 941 812 702 1.050
deji dodatak
porodice 413.263 393.724 356.707 268.463 251.472 297.662
deca 710.814 677.207 613.539 459.527 425.333 534.625
deca u predkolskim ustanovama** 73.295 75.000 76.801 74.345 74.542 75.764
Ukupno 885.476 835.560 758.973 597.465 552.431 676.680
MOP
porodice 39.978 34.937 32.358 31.409 25.326 31.086
broj lanova domainstava 85.742 75.292 70.417 67.532 52.413 69.598
DTNP 17.426 17.295 16.901 16.902 16.825 17.796
osposobqavawe za rad 670 670 670 670 650 482
smetaj u ustanovu 15.200 15.200 15.212 15.235 15.494 15.500
smetaj u porodicu 2.100 2.100 2.100 2.100 2.148 2.092
Uupno 75.374 70.202 67.241 66.316 60.443 66.956
* prosean meseni broj korisnika
** koje finansira Republika
Tabela 3. Broj korisnika dravne pomoi siromanima u periodu 1996 2001.
Napomena: Do 1. juna 1998. nije postojala jedinstvena baza podatako
korisnicima, pa se za te godine navode procene Ministarstva
Izvor: Podaci Ministarstva za socijalna pitawa Republike Srbije
pomo u kui), iji su osnivai Republika (u veini slua-
jeva) ili lokalnih organa uprave (optina, grad). Mreu
ustanova socijalne i deje zatite ini 121 centar za soci-
jalni rad, 65 ustanova za smetaj, 59 ustanova za dnevni bo-
ravak, 188 predkolskih ustanova i deja odmaralita,
to je u poreewu sa nekim zemqama u tranziciji, npr. Ma-
arskom koja ima 3.200 ustanova na 10 miliona stanovnika,
jo uvek nedovoqno razvijena mrea za pruawe socijal-
nih usluga. U ustanovama socijalne zatite centrima za
socijalni rad zaposleno je oko 2500 radnika, meu kojima
je najvee uee zaposlenih sa visokom strunom spremom
(90%). Posledwih godina, sa smawewem izdvajawa sredstava
za finansirawe centara, kontrola na terenu je nedovoqna,
budui da nisu obezbeena dovoqna sredstva za materijalne
trokove. Takoe, u svakom centru postoje proseno dva za-
poslena socijalna radnika koja idu na teren, to u privre-
di sa ueem sive ekonomije u GDP od 35% predstavqa ne-
dovoqno intenzivnu kontrolu.
Pored restriktivnih kriterijuma za sticawe prava na
neki od oblika socijalne zatite, dodatno ograniewe u
realizaciji prava u sistemu se odnosi na permanentan ne-
dostatak sredstava za realizaciju prava postojeih kori-
snika, to se odrazilo na znaajna kawewa u isplati poje-
dinih prava (kod nekih oblika, kao to su materinski do-
datak i deji dodatak to kawewe je u junu 2000. godine iz-
nosilo i po 27 mesenih rata), to je znaajno uticalo na
smawewe broja korisnika. Ovolika zakawewa u isplati
praktino su znaila da je vie od dve godine sistem soci-
jalne zatite samo delimino obavqao svoju osnovnu funk-
ciju, a to je obezbeewe socijalne zatite graana i wiho-
vih porodica. Sa politikim promenama u oktobru 2000.
godine i otvarawem Srbije prema meunarodnoj zajednici,
u decembru mesecu obezbeena su znaajna sredstva iz stra-
nih donacija pa su krajem godine isplaeni skoro svi zao-
staci, to je uticalo i da se u prvim mesecima 2001. godine
osetno povea broj korisnika.
(7) Informacioni sistem. Informacioni sistem je je-
dinstven, ali i delimino decentralizovan, s obzirom na
to da se veina informacija o karakteristikama korisnika
prikupqa i obrauje iskquivo na lokalnom nivou, dok na
republikom nivou postoje samo delimine informacije:
broj korisnika po pojedinim pravima, ekonomsko-socijal-
ni status, starost. Budui da povezivawe pojedinih infor-
macionih baza Ministarstva nije mogue, postoje infor-
maciona ograniewa za efikasnije voewe socijalne poli-
tike na nivou Republike i kontrolu.
2. MATERIJALNO OBEZBEEWE PORODICA MOP
U okviru instrumenata obezbeewa socijalne sigurnosti
graana najznaajniji oblik dravne pomoi siromanima
predstavqa materijalno obezbeewe porodice MOP, kako
prema sredstvima koja se izdvajaju za ove namene, tako i pre-
ma broju korisnika.
Ciqevi. MOP predstavqa oblik gotovinske mesene na-
knade siromanim graanima i wihovim porodicama.
Ciq je da se graanima i porodicama koji nemaju dovoqno
sredstava za zadovoqewe osnovnih ivotnih potreba ili
nisu u stawu da ih ostvare na drugi nain obezbedi minima-
lan meseni prihod za zadovoqewe osnovnih ivotnih po-
treba. Re je o pravu koje graani, odnosno porodice mogu,
ali i ne moraju da ostvare. Pravo na MOP je regulisano re-
publikim zakonom, ali dodatna sredstva mogu se obezbedi-
ti iz buxeta lokalnih organa uprave grad, odnosno opti-
na (npr, grad Beograd korisnicima MOP-a koji imaju pre-
bivalite na teritoriji Beograda isplauje dodatnih 17%
pripadajueg iznosa MOP-a).
Kriterijumi za uvoewe u pravo. Pravo na MOP imaju po-
rodice koje ostvaruju prihode nie od nivoa socijalne sigur-
nosti, a ispuwavaju i dodatne kriterijume. Porodicu ine
brani i vanbrani drugovi, deca (brana, vanbrana, usvoje-
na i uzeta na izdravawe) i srodnici u pravoj liniji, a u po-
bonoj do drugog stepena srodnosti, pod uslovom da ive u za-
jednikom domainstvu. Takoe, lanom porodice smatra se i
lice bez prihoda koje ne ivi sa roditeqima do zasnivawa
brane zajednice, a najdue do 27. godine ivota, kao i, bez
obzira gde faktiki ivi, brani drug, kao i roditeq deteta
nesposobnog za rad i deteta na redovnom kolovawu.
Nivo socijalne sigurnosti utvruje se u procentualnom
iznosu od osnovice koju ini prosena zarada ostvarena po
radniku u privredi optine, odnosno grada u prethodnom
kvartalu, s tim da osnovica ne moe biti via od prosene
zarade ostvarene po radniku u privredi Republike u istom
periodu.
Ostvarewe prihoda ispod nivoa socijalne sigurnosti
nije jedini uslov koji graani moraju ispuniti da bi ostva-
rili pravo na MOP. Potrebno je da pojedinac, odnosno po-
rodica ispuni i dodatnih est kriterijuma:
(1) da osim stambenog prostora, koji odgovara potreba-
ma pojedinca, odnosno porodice (jedna soba po lanu
porodice, odnosno dve sobe za lice koje ostvaruje
pravo na DTNP) i okunice, u povrini do 0,5 ha,
nema drugih nepokretnosti, osim ako je data sagla-
snoost za ukwibu prava hipoteke do namirewa va-
lorizovanih trokova datih po osnovu prava na
MOP;
(2) da se pojedinac, odnosno lan porodice, a koji je spo-
soban za rad, ukoliko ne obavqa nikakvu delatnost,
nalazi na redovnom kolovawu, vodi na evidenciji
nezaposlenih lica i nije odbio ponueno zaposlewe,
radno angaovawe na privremenim i sezonskim po-
slovima, struno osposobqavawe, prekvalifikaci-
ju, dokvalifikaciju ili osnovno obrazovawe;
(3) da pojedincu, odnosno lanu porodice nije prestao
radni odnos izjavom wegove voqe, wegovom saglasno-
u ili wegovom krivicom, zbog disciplinske ili
krivine odgovornosti, osim ako je od prestanka rad-
nog odnosa proteklo dve godine ili ako je po prestan-
ku radnog odnosa nastupila nesposobnost za rad;
8
(4) da pojedinac, odnosno lan porodice nije prodao,
poklonio ili se odrekao prava na nasleivawe nepo-
kretne imovine ili da je protekao period u kojem bi
od trine vrednosti nepokretne imovine koju je
prodao, poklonio ili se odrekao prava na nasleiva-
we mogao obezbeivati materijalni prihod;
(5) da pojedinac, odnosno lan porodice, ne poseduje po-
kretnu imovinu ijim koriewem ili otuewem,
bez ugroavawa osnovnih ivotnih potreba, moe
8 Nesposobnima za rad se prema l. 14 Zakona o socijalnoj zatiti i obezbe-
ivawu socijalne sigurnosti graana smatraju: (1) ena starija od 60 godi-
na i mukarac stariji od 65 godina, (2) dete do navrene petaneste godine
ivota, a ako je na redovnom kolovawu u sredwoj koli do kraja roka pro-
pisanog za kolovawe i (3) lice potpuno nesposobno za rad, prema propi-
sima o invalidskom i penzijskom osigurawu.
obezbediti sredstva u visini estostrukog iznosa
MOP-a, koje bi mu bilo utvreno u momentu podno-
ewa zahteva;
(6) da pojedinac nije zakquio ugovor o doivotnom iz-
dravawu
Koriewe prava je vremenski ogranieno na jednu go-
dinu, kada se vri revizija sa mogunou neogranienog
produavawa sve dok je pojedinac, odnosno porodica u sta-
wu socijalne potrebe. U sticawu prava na MOP nema ogra-
niewa u pogledu nacionalne pripadnosti pojedinih ko-
risnika, niti u pogledu starosti, sem to su nosioci pra-
va na MOP retko deca mlaa od 18 godina budui da su pod
starateqstvom roditeqa. Potencijalni korisnici ne sme-
ju da odbiju ponudu za posao, niti da sami daju otkaz. Stica-
we prava na MOP ne iskquuje mogunost koriewa dru-
gih oblika dravne pomoi siromanima, kao to su
DTNP, deji dodatak itd.
Iznos MOP-a. Veliina MOP-a predstavqa razliku iz-
meu propisanog nivoa socijalne sigurnosti za pojedinca,
odnosno porodicu i veliine wihovih prihoda. To znai
da se za svakog korisnika wegovi meseni prihodi dopuwa-
vaju do pripadajueg nivoa socijalne sigurnosti. To, prak-
tino, znai da je implicitni porez kod MOP-a 100%, bu-
dui da svaki dinar rasta prihoda (dohotka) pojedinca do-
vodi do smawewa iznosa MOP-a za isti iznos.
Prihode pojedinca, odnosno porodice proveravaju zapo-
sleni u centrima za socijalni rad na osnovu uvida u odgova-
rajuu dokumentaciju o prihodima i provere materijalne
situacije na terenu. U obzir se uzimaju:
(1) prihodi i primawa koja se ostvaruju u mesenim iz-
nosima u visini proseka ostvarenog u prethodnom
kvartalu, odnosno u visini prihoda i primawa
ostvarenih u jednom mesecu ili proseka ostvarenog u
dva meseca, ako nema prihoda i primawa za sva tri
meseca;
(2) prihod od poqoprivredne delatnosti u visini kata-
starskog prihoda u tekuoj godini koji ostvaruje vla-
snik, plodouivalac ili neposredni korisnik;
(3) prihod od izdavawa u zakup nepokretne ili pokretne
imovine;
(4) prihod od drugih imovinskih prava, ako se na te pri-
hode plaaju porezi;
(5) prihod od izdravawa po osnovu srodstva i drugih
pravnih osnova;
(6) prihod od neregistrovane delatnosti, u prosenom
mesenom iznosu, ostvareni u prethodnom kvartalu,
i na osnovu nalaza i miqewa ustanove koja reava
o pravu;
(7) graanima koji samostalno obavqaju delatnost kao
prihod se uzima iznos koji slui kao osnovica za ob-
raunavawe doprinosa za penzijsko i invalidsko
osigurawe u tekuoj godini;
(8) Za lica u radnom odnosu uzimaju se u ostvarenom iz-
nosu, a najmawe u visini garantovane neto zarade.
U obzir se ne uzimaju sledei prihodi: (1) deji dodatak
(do troje dece), (2) DTNP, (3) naknade za telesno oteewe,
(4) primawa po osnovu nagrada i otpremnina za odlazak u
penziju i (5) primawa po osnovu uenikog i studenstskog
standarda.
Iznos MOP-a se kvartalno usklauje prema rastu prose-
nih zarada i razlika se u celini isplauje korisnicima
poetkom narednog kvartala. Iznos MOP-a u konkretnom
sluaju zavisi od dva kriterijuma: (1) veliine porodice i
(2) mesta prebivalita korisnika.
(1) Veliina porodice. Sa poveawem broja lanova poro-
dice opada per capita nivo socijalne sigurnosti porodice, sa
50% na 20% iznosa prosene zarade i mawe za porodice sa pet
i vie lanova (tabela 4). Time su mnogolane porodice bez
dece ugroenije sa aspekta obezbeewa zadovoqewa osnovnih
ivotnih potreba svih lanova porodice, dok one sa decom
primaju deje dodatke, to im bitno poveava prihode.
Zakonom utvren nivo Nivo socijalne
socijalne sigurnosti sigurnosti jednog
porodice, u % od lana porodice, u %
prosene zarade od prosene zarade
pojedinac 50 50
porodica sa dva lana 70 35
porodica sa tri lana 90 30
porodica sa etiri lana 95 23,5
porodica sa pet i vie lanova 100 20 i mawe
Tabela 4. Nivo socijalne sigurnosti u Republici Srbiji
Izvor: podaci Ministarstva za socijalna pitawa.
(2) Mesto prebivalita korisnika. Iznosi MOP-a
znaajno variraju i prema mestu prebivalita korisnika,
budui da je osnovica za utvrivawe mesenog iznosa MOP-
a prosena zarada u privredi optine, odnosno grada gde je
mesto prebivalita korisnika. U tabeli 5 je dat raspon
mesenog iznosa MOP-a po porodici u zavisnosti od veli-
ine porodice za mart 2001. godine.
Podaci u tabeli 5 pokazuju da meseni iznos MOP-a po
lanu porodice moe bitno varirati. U martu 2001. godi-
ne maksimalan odnos bio je 1:6,8. Ovo je posledica izrazi-
tih razlika u prosenim zaradama u privredi izmeu raz-
vijenih i nerazvijenih podruja. Tako se za posledwi, IV
kvartal 2000. godine nivo socijalne sigurnosti kree od
363 dinara (prosena zarada u privredi u Opovu) do 2466
dinara (prosena zarada u privredi Republike, to je
maksimalna osnovica za utvrivawe nivoa socijalne si-
gurnosti). Iz prethodnog proizilazi da postojei sistem
MOP-a na izvestan nain diskriminie siromane koji
ive u nerazvijenim gradovima, odnosno optinama i da
se na taj nain poveava greka iskquenosti ba kod ove
kategorije stanovnitva. Ideja postojeeg zakona o soci-
jalnoj zatiti bila bi prihvatqiva kada bi se diferen-
cijacijom po optinama kompenzovale razlike u u tro-
kovima ivota unutar Srbije. Meutim, trokovi
osnovnih ivotnih namirnica (struja, hleb, mleko, meso,
mleni proizvodi, uqe, eer, brano, so itd) su jednaki
na nivou Republike, pa je sistem MOP-a sa sadawim obu-
hvatom korisnika nepravedan prema graanima, odnosno
porodicama koje ive u najnerazvijenijim optinama, od-
nosno gradovima.
Veliina porodice Iznos u dinarima Iznos u DEM
1 lan 181,5 1.233 6 41,1
2 lana 254,1 1.726,2 8,5 57,5
3 lana 326,7 2.219,4 10,9 74
4 lana 344,85 2.342,7 11,5 78
5 i vie lanova 363 2.466 12 82,2
Ukupno 40.000.000 1.333.333
Tabela 5. Iznos MOP-a po porodici u martu 2001. godine
Izvor: podaci Ministarstva za socijalna pitawa.
Korisnici. U periodu 19962000. godine broj korisnika
MOP-a se kontinuirano smawivao, pa je u novembru 2000.
godine bio mawi za 36,7% u odnosu na 1996. godinu (vidi ta-
belu 6). Na poetku decembra zaostaci u isplati su iznosi-
li oko 20 mesenih rata. Meutim, sa isplatom 14 mesenih
rata u decembru 2000. godine i redovnou u isplati u
2001. godini dolo je do osetnog poveawa broja korisnika.
Za samo dva meseca broj korisnika se znaajno poveao (vi-
di tabelu 6), i to broj porodica za 24%, odnosno ukupan broj
korisnika za 30%. U januaru 2001. godine broj porodica se
popeo na 31.351 to predstavqa 1,23% ukupnog broja doma-
instava u Srbiji bez Kosova i Metohije.
9
Ukupan broj ko-
risnika, odnosno lanova porodica je 68.227, to je mawe
od 0,9% ukupne populacije, bez Kosova i Metohije.
10
Budui da se u 2001. oekuje redovnost u isplati i da sti-
cawe prava na MOP postaje privlano za veliki broj poje-
dinaca i porodica u uslovima siromatva stanovnitva,
treba oekivati daqe poveawe broja korisnika.
Najznaajniju grupu korisnika MOP-a nosioca prava
predstavqaju nezaposleni i nesposobni za rad koji zajedno
ine 94% ukupnog broja korisnika MOP-a (tabela 7). Neza-
posleni imaju najznaajnije uee sa preko 50% u ukupnom
broju korisnika, a nesposobni za rad oko 42%.
Struktura porodica korisnika MOP-a prema radnom
statusu (tabela 8) pokazuje da u ukupnom broju korisnika,
pored nesposobnih za rad i nezaposlenih, veliko uee
imaju i deca 32,4%, to upuuje na zakquak da je i broj de-
ce vana determinanta siromatva u Srbiji.
Broj korisnika 1996* 1997* 1998* 1999* Nov. Dec. Jan.
2000 2000 2001
broj porodica 39.978 34.937 32.358 31.409 25.326 30.736 31.351
broj korisnika 85.742 75.292 70.417 67.532 52.413 66.560 68.227
Tabela 6. Broj korisnika MOP-a u periodu 1996-2001. godine
*podaci su iz decembra.
Izvor: podaci Ministarstva za socijalna pitawa
9 Izraunato prema podatku o broju domainstava za prvo polugodite 2000.
godine. Saoptewe SZS, Anketa o potrowi domainstava, Saoptewe
SZS od 21.12.2000.
10 Izraunato na osnovu Saoptewa SZS-a Stanovnitvo i prirodno kreta-
we stanovnitva SRJ u XX i na poetku XXI veka, Saoptewe br. 040/2001.
U pogledu starosne strukture, najvee uee u ukupnom
broju korisnika MOP-a imaju deca i mladi, tako da je ue-
e korisnika do 20 godina starosti u ukupnom broju kori-
snika oko 35% (tabela 9). Vane starosne kategorije pred-
stavqaju i korisnici stari preko 60 godina (19,7%) i ko-
risnici izmeu 30 i 40 godina starosti (13,4%). Struktura
korisnika MOP-a prema veliini porodice pokazuje da su
pojedinci najznaajnija grupa korisnika sa 54% uea u
ukupnom broju. Podaci takoe pokazuju da je meu korisni-
cima MOP-a znatno mawe uee mnogolanih porodica.
Finansirawe. Garantovan iznosa MOP-a se gotovo u
celini finansira iz buxeta Republike, ali je mogue da
Radni status korisnika 1998 Uee, 1999 Uee, 2000 Uee,
nosioca prava u % u % u %
zaposleni 877 2,7 771 2,5 827 2,7
samostalna delatnost 80 0,3 79 0,2 88 0,3
poqoprivrednici 308 0,9 297 0,9 338 1,1
penzioneri 202 0,6 214 0,7 223 0,7
nezaposleni 16.287 50,3 15.934 50,7 15.769 51,3
deca 401 1,2 364 1,2 329 1,0
nesposobni 14.133 43,7 13.678 43,6 13.081 42,6
ostali 70 0,2 72 0,2 81 0,3
Ukupno 32.358 100 31.409 100 30.736 100
Tabela 7.
Nosioci prava MOP-a prema socio-ekonomskom statusu 1998-2000.
Izvor: Podaci Ministarstva za socijalna pitawa RS
Radni status Uee, u %
poqoprivrednici 0,9
nezaposleni 37,6
zaposleni 0,1
nespoosobni za rad 27,9
penzioneri 0,5
deca 32,4
ostali 0,6
Ukupno 100
Tabela 8. Struktura ukupnog broja korisnika MOP-a
prema socioekonomskom statusu u februaru 2001. godine, u %
lokalni organi uprave, ukoliko raspolau materijalnim
sredstvima, isplate dodatna sredstava, to se u nekim gra-
dovima ini.
U periodu 19982000. godine proseno uee MOP-a u
sredstvima za obezbeewe socijalne sigurnosti graana iz-
nosilo je 12,6%, i da je planirano znaajno poveawe wiho-
vog uea u 2001. godini na 30,5%. Podaci u tabeli 10
pokazuju da se uee MOP-a od 1998. godine u ukupnim
trokovima socijalne zatite kretalo izmeu 3 i 4%, sem
u 2000. godini kada se smawilo na ispod 2%. Takoe, do
2000. godine sredstva za finansirawe MOP-a su znatno
sporije rasla u odnosu na rast trokova socijalne zatite,
to ukazuje da se wihovo uee u trokovima socijalne
zatite i realno smawivalo.
Neizmirene obaveze za MOP su krajem 2000. godine izno-
sile 131 milion dinara. Planirano je da se etvrtina oba-
veza izmiri iz buxeta (26 miliona dinara), a da se vei deo
izmiri iz donacija. Izvestan pritisak na planirana sred-
stva izvrie i oekivani trend poveawa broja korisni-
ka, usled poveawa redovnosti isplata u 2001. godini.
Administrativne karakteristike. Prvostepeni organ
za uvoewe u pravo su lokalne ustanove socijalne zatite
centri za socijalni rad. Graani, odnosno porodice pod-
nose zahtev centru za socijalni rad u mestu u kojem imaju
prebivalite ili gde se zateknu, ako nemaju prebivalite.
Uz zahtev su duni da podnesu i dokumentaciju o broju la-
nova porodice, prihodima koje ostvaruju, posedovawu po-
kretne i nepokretne imovine (na osnovu potvrda iz uprave
Tabela 9. Struktura korisnika MOP-a prema starosti i veliini poro-
dice u februaru 2001.
Izvor: podaci Ministarstva za socijalna pitawa
starost korisnika uee u % veliina porodice uee u %
Do 7 godina 12,9 1 lan 54
7-20 22,6 2 lana 18
20-30 godina 10,4 3 lana 11
30-40 godina 13,4 4 lana 9
40-50 godina 12,4 5 i vie lanova 8
5160 godina 8,6
Preko 60 godina 19,7
Ukupno 100 Ukupno 100
prihoda) i zemqita (potvrde iz katastra). Na osnovu uvi-
da u dokumentaciju i, ree, provere materijalnog ststusa na
terenu, zaposleni u centrima za socijalni rad odluuju po
zahtevu, odnosno o uvoewu u pravo. Pri tome, oni nemaju
diskreciono pravo da odluuju o iznosu MOP-a. Pozitivna
reewa se dostavqaju Ministarstvu za socijalna pitawa,
koje, na osnovu wih, direktno vri isplatu korisnicima.
Ukoliko je reewe negativno, po osnovu uvida u materijal-
ni poloaj potencijalnog korisnika na terenu, mogue je
uloiti albu drugostepenom organu Ministarstvu za so-
cijalna pitawa Republike Srbije.
Revizija prava se vri na godiwem nivou, sem u sluaju
korisnika koji su u radnom odnosu, kod kojih se provera
eventualne promene materijalnog poloaja obavqa svaka
tri meseca. Posledwih godina, zbog osiromaewa privre-
de, a, samim tim, i smawewem sredstava za socijalnu zati-
tu, provera na terenu je sve rea, usled nedostatka sredstava
za ove namene. Mreu ustanova socijalne zatite ini 121
centar za socijalni rad sa nedovoqnim brojem zaposlenih
da se pokriju sva mesta u kojima ive korisnici MOP-a.
Kontrola sa republikog nivoa postoji u oblasti finan-
sirawa. U uslovima nedovoqnih sredstava za finansirawe
Tabela 10.
Kretawe trokova MOP-a u periodu 1998 2001. godine u mil. din.
1998. 1999. 2000. 2001.
Buxet Republike 16810,8 17638,5 32702,5 107600
Socijalna sigurnost 411,1 369,1 849,2 1700
Uee u buxetu (%) 2,45 2,1 2,6 1,6
MOP 63,5 52,36 68,6 516
Uee u buxetu 0,4 0,3 0,2 0,5
Uee u trokovima
obezbeewa socijalne 15,5 14,2 8,1 30,4
sigurnosti
Uee u trokovima
dravne pomoi siromanima 3,5 3 1,95 4,1
Trokovi dravne pomoi
siromanima
1815,1 1737,1 3513,7 12700
Uee u buxetu (%) 10,8 9,85 10,8 11,8
Napomena: Podaci za 2001. godinu predstavqaju planirana sredstva, dok su za
ostale godine data realizovana sredstva.
instrumenata obezbeewa socijalne sigurnosti graana, od-
nosno MOP-a, i visokog uea sive ekonomije, potreban
je daleko efikasniji sistem, u smislu da MOP dobijaju
stvarno siromani graani, odnosno porodice, odnosno da
se maksimalno smawi greka ukquenosti, odnosno iskqu-
enosti.
3. DEJI DODACI
U okviru instrumenata drutvene brige o deci, kao i i-
tavog sistema dravne pomoi siromanima najznaajniji
oblik pomoi predstavqa deji dodatak, kako prema broju
korisnika tako i prema veliini sredstava koja se izdvaja-
ju za ove namene.
Ciqevi. Da se svakom detetu koje ivi i koluje se na te-
ritoriji Jugoslavije obezbede uslovi ivota koji omogua-
vaju wegov pravilan psihofiziki razvoj: stvarawe uslova
za priblino ujednaavawe nivoa zadovoqavawa razvojnih
potreba dece, pomo porodici u ostvarivawu wene repro-
duktivne, zatitne, vaspitne i ekonomske funkcije i po-
sebna zatita treeg deteta iz porodica sa troje dece.
Kriterijumi za uvoewe u pravo. Uslovi za sticawe pra-
va na deji dodatak u Republici su diferencirani u odnosu
na broj dece u porodici. Prvo dvoje dece u porodici pravo
na deji dodatak ostvaruje u sluaju loeg materijanog po-
loaja porodice, odnosno ukoliko je meseni per capita pri-
hod porodice u posledwem kvartalu prethodne godine mawi
od 50% prosene zarade u privredi Republike, odnosno u
gradu ili optini gde je prebivalite porodice, dok tre-
e dete ovo pravo ostvaruje nezavisno od materijalnih uslo-
va. Uslovi za sticawe prava na deji dodatak zavise od me-
sta prebivalita korisnika, odnosno od veliine prose-
ne zarade u mestu prebivalita korisnika prava. U sluaju
da je prosena mesena zarada u privredi optine, odnosno
grada via u odnosu na prosenu zaradu u privredi Repu-
blike, onda cenzus predstavqa prosena zarada u privredi
Republike, odnosno iznos moe biti najvie za 10% vi-
i u odnosu na prosenu zaradu u Republici. Ukoliko je
prosena zarada u privredi optine, odnosno grada nia
od 70% od prosene zarade u privredi Republike, onda se
cenzus utvruje na tom nivou. To znai da se cenzus kree
u rasponu od 70% do 110% prosene mesene zarade u pri-
vredi Republike za posledwa tri meseca u prethodnoj godi-
ni. Za decu bez roditeqskog starawa i decu samohranih ro-
diteqa cenzus se uveava za dodatnih 20%. Ovim su uslovi
za sticawe prava na deji dodatak daleko mawe restriktiv-
ni u odnosu na uslove za sticawe prava na MOP, ali, kao i
kod MOP-a, diskriminatorni za porodice, odnosno decu
koja imaju prebivalite u nerazvijenim optinama.
Pravo na dodatak na decu ostvaruje se samo za prvo troje
dece u porodici, odnosno za svu decu ukoliko je prebivali-
te porodice u optinama, odnosno delovima optina sa
negativnom stopom prirodnog prirataja stanovnitva
(152 od 161 optine). Pravo na deji dodatak ima svaki gra-
anin i strani dravqanin (ako je to predvieno meuna-
rodnim sporazumom) za decu koja ive i koluju se na teri-
toriji Srbije (ako meunarodnim sporazumom nije druga-
ije odreeno). Pravo na deji dodatak ne postoji za decu za
koju se potpuno ili vie od 50% obezbeuje izdravawe iz
sredstava za javne rashode za vreme obrazovawa ili rehabi-
litacije, ili koje je smeteno u neku od ustanova socijalne
zatite. Sticawe prava na deji dodatak ne iskquuje mo-
gunost sticawa prava na druge oblike socijalne zatite,
kao to su MOP i DTNP. Pravo na deji dodatak je staro-
sno ogranien najdue do 19. godine ivota dece ako su na
redovnom kolovawu i svake godine se proverava ispuwe-
nost zakonskih uslova (od 1.04. do 31.03. sledee godine).
Pored navedenih uslova, za prvo dvoje dece neophodno je da
bude ispuwen i dodatni kriterijum: da per capita katastarski
prihod ne prelazi iznos od 3% prosenog katastarskog pri-
hoda po 1 ha plodnog zemqita u prethodnoj godini ili je
ostvaren sa zemqita do 0,5 ha na kome je podignuta stambe-
na zgrada. U poreewu sa uslovima za sticawe prava na MOP,
kriterijumi za sticawe prava na deji dodatak su blai.
Iznos dejeg dodatka. Iznos dejeg dodatka je regulisan
republikim Zakonom o drutvenoj brizi o deci i vezan za
prosenu neto zaradu u privredi
11
Srbije prema posledwem
objavqenom podatku. Iznos dejeg dodatka u konkretnom
sluaju zavisi od dva kriterijuma: (1) redosleda roewa
11 Sa prelaskom na sistem bruto zarada, procenti koji odreuju visinu dejih
dodataka su prilagoeni.
deteta i (2) statusa roditeqa dece (oba roditeqa, jedan ro-
diteq, bez roditeqa).
(1) Veliina porodice. Sa poveawem broja dece, iznos
dejeg dodatka se poveava za svako naredno dete i iznosi:
(1) za prvo dete 20%
(2) za drugo dete 25%
(3) za tree dete 30%
od prosene neto zarade po zaposlenom u privredi Republi-
ke prema posledwem objavqenom podatku. U tabeli 11 je
prikazana struktura mesenih rata dejeg dodatka u zavi-
snosti od veliine porodice. Prosean per capita deji do-
datak u junu 2001. godine je iznosio 30 DEM.
(2) Status deteta u pogledu roditeqskog starawa. Iz-
nos dejeg dodatka za decu bez roditeqskog starawa i decu sa-
mohranih roditeqa uveava se za dodatnih 30%, pa iznosi:
(1) za prvo dete 26%
(2) za drugo dete 32,5%
(3) za tree dete 39%
od prosene neto zarade po zaposlenom u privredi Repu-
blike prema posledwem objavqenom podatku.
Tabela 11. Meseni iznos dejeg dodatka po porodici u junu 2001. godine
Veliina porodice Iznos po porodici Per capita
DIN DEM U DEM
Porodica sa jednim detetom 688 22,93 22,93
Porodica sa dvoje dece 1.548 51,60 25,80
Porodica sa troje dece 2.580 86,00 28,67
Porodica sa etvoro dece 3.612 120,40 30,10
Porodica sa petoro dece 4.644 154,80 30,96
Porodica sa estoro dece 5.676 189,20 31,53
Porodica sa sedmoro dece 6.708 223,60 31,94
Porodica sa osmoro dece 7.740 258,00 32,25
Porodica sa devetoro dece 8.872 292,40 32,49
Porodica sa desetoro dece 9.804 326,80 32,68
Porodica sa jedanaestoro dece 10.836 361,20 32,84
Izvor:
Podaci i izvetaji Ministarstva za socijalna pitawa Republike Srbije
30,20
Korisnici. Korisnici dejeg dodatka predstavqaju naj-
znaajniju grupu korisnika instrumenata drutvene brige o
deci, sa prosenim ueem od 78,9% u periodu 19962001.
godine. U posmatranom periodu broj korisnika se kontinu-
irano smawivao, pa je u 2000. godini broj korisnika (poro-
dica i dece) bio mawi za oko 40% u odnosu na 1996. godinu.
U 2000. godini pravo na deji dodatak koristilo je prose-
no 251.472 porodice, to predstavqa oko 10% ukupnog bro-
ja domainstava u Srbiji bez Kosova i Metohije.
12
Broj dece
koja su primala deji dodatak bio je 425.333. Isplatom zna-
ajnog dela neizmirenih obaveza u decembru 2000. godine i
sa poveawem redovnosti isplata u 2001. godini, dolo je
do osetnog poveawa prosenog mesenog broja korisnika: u
prvih est meseci 2001. godine za preko 61.000 porodica.
Kretawe broja korisnika dejeg dodatka u periodu 1996
2001. godine je prikazano u tabeli 12.
U ukupnom broju porodica 88% ine porodice sa jednim
i dvoje dece (tabela 13). Iako porodice sa troje i vie dece
automatski automatski stiu pravo na deji dodatak za decu
vieg reda roewa, bez obzira na materijalni poloaj, ue-
e ovih porodica je znatno mawe 9,4%.
U ukupnom broju dece, 8% su bez starawa ili deca sa sa-
mohranim roditeqima, i to 5% iz ovih porodica sa jed-
nim detetom, 2% iz porodica sa dva deteta i 1% iz poro-
dica sa troje dece koja primaju deji dodatak uvean za
30%.
Tabela 12.
Kretawe prosenog mesenog broja korisnika dejeg dodatka 1996 2001.
Naziv prava 1996 1997 1998 1999 2000
2001
(jan-jun)
Ukupan broj
korisnika drutvene 885.476 835.560 758.973 597.465 552.431 676.680
brige o deci
Broj porodica 413.263 393.724 356.707 268.463 251.472 313.308
Broj dece 710.814 677.207 613.539 459.527 425.333 534.625
12 Ocewen broj domainstava za prvo polugodite 2000. godine prema Anketi
o potrowi domainstava, Saoptewe SZS, 21.12.2000.
Finansirawe. Deji dodaci se u celini finansiraju iz
buxeta Republike. Za ove namene u 1998. godini izdvojena su
najznaajnija sredstva u okviru sredstava namewenih dru-
tvenoj brizi o deci (53,6%), ali i u okviru ukupnih tro-
kova dravne pomoi siromanima (oko 42,3%).
Mesena sredstva koja se izdvajaju za isplatu dejeg dodat-
ka u januaru 2001. godine su iznosila neto vie od 10 mi-
liona DEM (tabela 15).
Tabela 13. Korisnici dejeg dodatka u decembru 2000. godine
Veliina porodice Broj porodica Broj dece
Porodica sa jednim detetom 126.730 126.730
Porodica sa dvoje dece 125.600 251.200
Porodica sa troje dece 27.050 81.144
Porodica sa etvoro dece 5.510 22.040
Porodica sa petoro dece 1.425 7.125
Porodica sa estoro dece 540 3.240
Porodica sa sedmoro dece 250 1.750
Porodica sa osmoro dece 115 920
Porodica sa devetoro dece 25 225
Porodica sa desetoro dece 12 120
Porodica sa jedanaestoro dece 3 33
Ukupno 286.760 495.564
Izvor:
Tabela 14.
Kretawe trokova dejih dodataka u periodu 19981999. u mil. din
1998 1999
Plan Realiz. Plan Realiz.
Ukupan buxet Srbije 15.995 16.810,7 21.458 17.638,5
Briga o deci 1.954,1 1.534,0 2.141,5 1.027,9
Uee u buxetu (%) 12,2 10,1 10,0 3,9
Deji dodatak 823,0 350,9
Uee u buxetu 4,9 2,0
Uee u trokovima
dravne pomoi
siromanima 42,3 25,1
Trokovi dravne
pomoi siromanima 2.725,4 1.945,3 2.989,9 1.396,6
Uee u buxetu (%) 17,0 12,8 13,9 5,4
iwenica da 73% ukupnih rashoda na deje dodatke ide na
prvo dvoje dece u porodici ukazuje da je socijalna kompe-
nenta sistema dejih dodataka vrlo vana, i pored toga to
su to deca sa niskonatalitetnog prodruja, to je, opet, ele-
ment populacione politike.
Administrativne karakteristike. Prvostepeni organ
za uvoewe u pravo su lokalni organi uprave optine.
Zahtevi se podnose u aprilu svake godine u optinama na
kojima je mesto prebivalita podnosioca zahteva. Reewe
o uvoewu u pravo donosi se na osnovu uvida u dokumentaci-
ju o prihodima i matine kwige roenih za decu. Revizija
prava vri se jednom godiwe. Pozitivna reewa se do-
stavqaju Ministarstvu za socijalna pitawa, koje na osnovu
wih planira i isplauje sredstva korisnicima direktno.
Za razliku od MOP-a, gde su izuzetno restriktivni do-
datni kriterijumi, kod dejeg dodatka dodatni kriterijum
(o posedovawu zemqita) je nedovoqan za ocenu materijal-
nog statusa podnosioca zahteva. Naime, u praksi to znai da
korisnici dejeg dodatka mogu imati i nekoliko kua
i/ili stanova, automobila u vlasnitvu. U tom smislu, ni-
je predviena ni kontrola materijalnog poloaja porodice
Tabela 15.
Meseni iznos dejeg dodatka po porodici u januaru 2001. godine
Izvor:
Veliina porodice
Ukupan iznos
DIN DEM
Porodica sa jednim detetom 69.777.538 2.325.918
Porodica sa dvoje dece 155.605.840 5.186.861
Porodica sa troje dece 55.852.840 1.861.761
Porodica sa etvoro dece 15.927.757 530.925
Porodica sa petoro dece 5.296.155 176.538
Porodica sa estoro dece 2.452.950 81.765
Porodica sa sedmoro dece 1.342.100 44.737
Porodica sa osmoro dece 712.344 23.745
Porodica sa devetoro dece 175.505 5.850
Porodica sa desetoro dece 94.153 3.138
Porodica sa jedanaestoro dece 26.016 867
Ukupno 307.263.198 10.242.107
na terenu, kao to je to sluaj kod MOP-a. Posledica neade-
kvatne zakonske regulative u ovoj oblasti moe biti izra-
zita greka ukquenosti porodica koje nisu siromane. U
situaciji nerestriktivnosti uslova za sticawe prava (u
pogledu posedovawa pokretne i nepokretne imovine), dru-
tvena briga o deci istovremeno predstavqa ne samo in-
strument socijalne, ve i u znaajnijoj meri instrument
populacione politike.
Drugi problem u oblasti administrirawa dejeg dodatka
i ostalih instrumenata drutvene brige o deci jeste status
zaposlenih koji rade na ovim pitawima u optinama. Wi-
hove zarade finansiraju se iz lokalnih, odnosno optin-
skih buxeta, dok nadzor nad wihovim radom vri Republi-
ka. Reewe wihovog statusa eventualno treba traiti u mo-
gunostima finansirawa wihovih zarada na teret buxeta
Republike, jer je to nain efikasnije kontrole wihovog ra-
da od strane Republike, odnosno Ministarstva za socijalna
pitawa.
4. ZAKQUCI
Prethodna analiza je ukazala na nekoliko vanih karak-
teristika sistema dravne pomoi siromanima u Repu-
blici Srbiji:
Prvo, u sistemu dravne pomoi siromanima samo se
parcijalno (u sluaju instrumenata socijalne sigurnosti
MOP-a) primewuje sistem testirawa prihoda i provera
materijalnog poloaja potencijalnih korisnika na terenu.
Kod instrumenata drutvene brige o deci, sistem testira-
wa se ne primewuje.
Drugo, najvaniji kriterijum za sticawe prava na neki
oblik dravne pomoi siromanima jeste veliina pri-
hoda mawa od utvrenog nivoa socijalne sigurnosti. Budu-
i da je nivo socijalne sigurnosti vezan za prosenu zaradu
u privredi Republike, odnosno optine (grada), jasno je da
predstvaqa relativnu liniju siromatva.
Tree, pored veliine prihoda, kod instrumenata socijal-
ne sigurnosti graana postoje i drugi uslovi koje je neophod-
no zadovoqiti da bi se steklo pravo, ime su uslovi za stica-
we prava na ove instrumente dravne pomoi siromanima
znaajno restriktivni i orijentisani na najsiromanije.
etvrto, sistem dravne pomoi siromanima ima
karakteristike kako centralizovanog, tako i decentrali-
zovanog sistema. Prema kriterijumima za uvoewe u pravo
i iznosu pomoi (znaajne razlike izmeu razvijenih i ne-
razvijenih podruja, odnosno izmeu optina zbog razli-
ka u veliini prosene zarade u privredi optine/grada
gde je prebivalite korisnika), kao i razvijenoj mrei
ustanova socijalne zatite koje vre kontrolu na terenu
i donose odluku o uvoewu u pravo, sistem dravne pomo-
i siromanima je u znaajnoj meri decentralizovan. S
druge strane, prisutan je visok stepen centralizacije iz-
vora finansirawa (buxet Republike). Centri za socijal-
ni rad nemaju pravo da odluuju o visini pomoi u svakom
konkretnom sluaju. U uslovima nedostatka sredstava za
ove namene i naglog siromaewa naroda, ovakva organiza-
cija sistema se smatra odgovarajuom. Svaka decentraliza-
cija izvora finansirawa centralnih instrumenata dr-
avne pomoi siromanima bi mogla da napravi izrazite
razlike u iznosu pomoi siromanim graanima na teri-
toriji Republike.
Analiza postojeeg sistema dravne pomoi siromani-
ma je ukazala na etiri osnovne oblasti problema, koje se
ogledaju u sledeem:
(1) Ne moe se u potpunosti oceniti efikasnost si-
stema, budui da se ne zna koliko je efikasan u obu-
hvatu siromanih graana, odnosno porodica. Kod
korisnika dejih dodataka postoji sumwa da su, neza-
visno od porodica sa troje dece, korisnici dejih
dodataka moda i porodice koje nisu siromane,
usled odsustva kontrole imovine i materijalnog po-
loaja korisnika na terenu. Kada je re o korisnici-
ma MOP-a, neka istraivawa
13
pokazuju da meu wi-
ma nema onih koji nisu siromani, odnosno da je
greka ukquewa (inclusion error) vrlo niska. S druge
strane, broj korisnika MOP-a je izrazito mali u po-
reewu sa procewenim brojem siromanih u Srbi-
ji,
14
to ukazuje na verovatnou da mnogi siromani
ne primaju MOP.
13 Videti studiju United Kingdom Donation to Serbian Family Material Support
Welfare Scheme, IMG, May 2001.
14 Vidi prvi deo ove studije.
(2) Postojei sistem dravne pomoi siromanima
kreira horizontalnu nejednakost. Nepovoqan je
za graane, odnosno porodice u nerazvijenim pod-
rujima, budui da je nivo socijalne sigurnosti
vezan za prosenu zaradu u privredi Republike, od-
nosno optine ili grada gde je prebivalite ko-
risnika.
(3) Postojei sistem dravne pomoi siromanima
ne obezbeuje jednak nivo socijalne sigurnosti sva-
kom lanu porodice. Ovo je posebno sluaj kod soci-
jalne pomoi, gde se sa poveawem broja lanova po-
rodice drastino smawuje nivo socijalne sigurno-
sti, a kod porodica sa vie od pet lanova ostali
lanovi porodice se ne uzimaju u obzir.
(4) Opadawe kupovne moi socijalne pomoi u uslovi-
ma nestabilnosti. Budui da je Zakonom utvreno
da je osnovica za utvrivawe prava na MOP prose-
na zarada u privredi u Republici, odnosno opti-
ni ili gradu u posledwem kvartalu, i da se usklai-
vawe mesenog iznosa MOP-a vri kvartalno, ne
uzima se u obzir rast trokova ivota koji su u RS
na mesenom nivou znaajni. U uslovima inflacije,
to vodi opadawu kupovne moi ovog oblika dravne
pomoi.
Domeni u kojima je potrebno intervenisati su:
(1) Postojei nain utvrivawa nivoa socijalne si-
gurnosti. Vezanost nivoa socijalne sigurnosti za
prosenu zaradu u optini, odnosno gradu gde je
prebivalite korisnika je osnovni izvor regio-
nalnih razlika u obezbeewu socijalne sigurnosti
graana, porodica i dece u Srbiji. Kao takav je izra-
zitio diskriminatoran u odnosu na graane, odno-
sno porodice nastawene u nerazvijenim podrujima.
Ovo je posebno sluaj kod MOP-a, gde je iznos pomo-
i direktno zavisi od gepa izmeu prihoda kori-
snika i nivoa socijalne sigurnosti, dok je kod de-
jih dodataka donekle ispravqeno budui da je iznos
dejeg dodatka fiksiran na celoj teritoriji Repu-
blike. Takoe, koriewe relativne linije siroma-
tva fiksira broj siromanih, nezavisno od eko-
nomskih kretawa u zemqi.
(2) Neadekvatna zakonska regulativa. Postojeom za-
konskom regulativom istrumenti dravne pomoi
siromanima su razdvojeni u dve grupe. Razdvojenost
dve grupe instrumenata socijalne zatite (kako za-
konski, tako i u praksi) znaajno oteava rad Mini-
strastva za socijalna pitawa u voewu jedinstvene
socijalne politike na teritoriji Republike. U po-
stojeim uslovima, deji dodaci predstavqaju isto-
vremeno instrument kako populacione, tako i soci-
jalne politike, to oteava voewe i socijalne i
populacione politike. Zato bi bilo potrebno da se
definie funkcija dejih dodataka u okviru poli-
tike socijalne zatite. Zakonske izmene bi trebalo
da definiu preciznije i status radnika zaposle-
nih u optinama koji rade na prikupqawu i odobra-
vawu zahteva za uvoewe u pravo u oblasti drutvene
brige o deci i mogunosti za koriewe mree usta-
nova socijalne zatite, prvenstveno centara za so-
cijalni rad, u procesu administrirawa instrumena-
ta drutvene brige o deci.
(3) Problemi u informacionom sistemu. U postojeim
uslovima, najvei deo podataka o korisnicima pri-
kupqa se i uva samo na lokalnom nivou, dok na nivou
Republike postoje nepotpuni podaci koji su u funk-
ciji samo efikasnije kontrole finansijskih sred-
stava, ali nisu usklaeni sa potrebama voewa soci-
jalne politike. Takoe, na republikom nivou ne po-
stoje aurni podaci o oblicima pomoi siroma-
nima koji se finansiraju iz buxeta lokalnih orga-
na uprave. Neophodno je da se objedine podaci uvoe-
wem jedinstvenog informacionog sistema na teri-
toriji Republike i, umesto samo po pravima, da se
evidencija korisnika vodi i po jedinstvenim ma-
tinim brojevima graana.
(4) Nedovoqna kontrola na terenu u uslovima viso-
kog uea sive ekonomije. Ovo se prvenstveno
odnosi na sticawe prava na deji dodatak, budui
da materijalni poloaj korisnika nije predmet
kontrole. S druge strane, potrebno je pojaati kon-
trolu i kod MOP-a, usled visokog uea sive
ekonomije u DP-u. Neophodno je obezbediti vea
finansijska sredstva za potrebe kontrole, kao i
informatiko povezivawe sa Upravom javnih pri-
hoda radi provere imovinskog statusa potencijal-
nih korisnika, to bi administrativno olaka-
lo rad sa korisnicima i uvoewe u prava.
III Kratkorona reforma sistema
dravne podrke siromanima
1. MOGUI MODELI POMOI SIROMANIMA
U svetu se koristi veliki broj razliitih programa po-
drke siromanima, koji poseduju svoje prednosti i nedo-
statke. Logika im je razliita, razliiti su ciqevi, meto-
di, obuhvat, trokovi, administracija Stoga emo u
ovom odeqku pokuati da ukratko prezentujemo osnovne
elemente pojedinih modela dravne pomoi siromanima,
kako bi stvorili osnovu za kasnije sugerisawe reforme po-
drke siromanima u Srbiji.
Zato pomo?
Da treba pomoi siromanima, postalo je gotovo opte-
prihvaeno naelo politike drave u velikom broju zema-
qa. Ali, postavqa se pitawe zato? Koji to razlozi stoje
iza shvatawa da se siromanima mora pomoi? Pomenue-
mo nekoliko konkurentskih.
Moe se tvrditi da siromani imaju pravo na pomo
drutva ve samim tim to su siromani, tj. zato to
nisu uspeli u ivotu iz bilo kog razloga. Drugim rei-
ma, postoji neto to se obino zove distributivna
pravda, koja predvia odreenu pravednu raspodelu do-
hotka koje se svako drutvo mora pridravati. Takvo
uverewe da svako ima prava na odreeni dohodak, pa za-
radio ga ili ne, teko da moe biti ozbiqno braweno,
jer ne postoji pravo jednog oveka na novac drugog ove-
ka u trinoj ekonomiji, niti drava ima nedvosmi-
sleno pravo da jednima uzima i drugima daje.
Mnogi qudi misle da je lepo i humano pomagati siro-
manima i da je potrebno onima koji nemaju dovoqno
71
za ivot, posebno invalidima i drugima koji ne mogu
da zarauju, davati milostiwu kako bi preiveli, i
to ne samo odraslima, ve, jo vie, wihovoj deci.
Ovaj stav je qudski i oslawa se na temeqe hrianske
civilizacije. Nikome nije prihvatqivo da gleda qude
kako umiru od gladi, ali je pitawe ko to treba da i-
ni: drava, koristei svoju poresku silu, ili boqe-
stojei graani, dobrovoqno. Najboqe bi bilo da se
milostiwa daje individualno i dobrovoqno, ali se
moe ispostaviti da to nije dovoqno u jednoj siroma-
noj zemqi.
Postoji i razlog politike prirode. U svakoj zemqi
veinu ine graani sa dohotkom ispod proseka, to u
skuptini zemaqa sa demokratskim poretkom donosi
prevagu onima koji zastupaju interese slabije stojeih
slojeva.
Prilikom prelomnih institucionalnih transforma-
cija, kao to je tranzicija iz socijalizma u slobodan
trini sistem, obino dolazi do irewa siroma-
tva poto se mnogi pojedinci ne snau najboqe u no-
vim pravilima igre ili ak nemaju priliku da se snau
usled pogorawa optih ekonomskih okolnosti, pa je
dobro pomoi im iz ekonomskih i socijalnih razloga,
a s realistinom nadom da im pomo u doglednoj budu-
nosti nee biti potrebna.
Dravna pomo siromanima ima dve komponente: re-
distributivnu i osiguravajuu. Prava redistributivna se
prevashodno odnosi na stalni transfer novca ka siroma-
nima, i to uglavnom prema hronino siromanima, koji
ne poseduju dovoqne radne sposobnosti i stoga nisu u sta-
wu da sebi i porodici obezbede dohodak dovoqan za prei-
vqavawe.
Osiguravajua funkcija socijalne pomoi predstavqa
od drave organizovano (implicitno) osigurawe od si-
romatva. Svi graani usplauju, kroz poreze, premiju
osigurawa dravi da bi mogli, ukoliko zapadnu u siroma-
tvo, da prime pomo radi preivqavawa. Drugim rei-
ma, dravna pomo siromanima predstavqa za graane,
ak i kada su boqestojei, osigurawe od neizvesnosti i
nepovoqnih posledica koje rizik poslovawa u trinoj
ekonomiji moe doneti. Ova komponenta se prvenstveno
odnosi na privremeno i tranziciono siromatvo i
predstavqa posledicu nepostojawa efikasnog privatnog
osigurawa od siromatva.
Pomo siromanima moe imati i loe i dobre posle-
dice, posmatrano sa ekonomskog stanovita. Nepovoqne
su: 1) novac koji se potroi na pomo mogao je biti produk-
tivnije utroen (na investicije, oduewe dugova itd), 2)
pomo moe doneti moralni hazard, tj. moe smawiti te-
wu korisnika socijalne pomoi da se zaposle i da sami se-
bi i svojoj porodici zarauju dohodak. Povoqne posledice
dobrog sistema socijalne pomoi su: 1) spreavawe smawe-
wa qudskog kapitala (obrazovawe, zdravstvo), 2) spreava-
we kriminala, kome bi osiromaeni graani mogli pribe-
i, i 3) irewe politike podrke ekonomskim reforma-
ma, a kroz osigurawe od najteih negativnih efekata tran-
zicije.
Kome pomoi?
Mogue je razlikovati tri grupe stanovnika koje su kandi-
dati za dravnu socijalnu pomo:
dugotrajno siromani, oni koji iji je dohodak nii
od linije siromatva i u najpovoqnijim vremenima
ekonomskog napretka, a obino zbog nesposobnosti ili
nedovoqne sposobnosti da rade i zarade za sebe i svoju
porodicu; ovu grupu najveim delom ine invalidi, de-
ca, stari i fiziki i mentalno slabiji pojedinci,
privremeno siromani, oni iji je dohodak privremeno
smawen iz razlogao kao to su ekonomski okovi, gu-
bitak zaposlewa, steaj wihove firme i slino; oni
poseduju radne sposobnosti da zarade dovoqan dohodak,
ali im je potrebna pomo radi premoavawa privre-
menih tekoa;
siromani iz razloga tranzicije, koje su neposredno
pogodile reformske mere u zemqama u tranziciji (re-
strukturirawe preduzea i privrede itd); oni, kao i
privremeno siromani, poseduju radne sposobnosti,
ali ih tee mogu iskoristiti zbog privremeno nepo-
voqnog okruewa (tranzicione recesije, mawka tra-
we za radnim mestima wihovih kvalifikacija i
slino).
Prilikom dizajnirawa sistema socijalne podrke
siromanima korisno je razlikovati privremeno i
73 Kratkorona reforma sistema dravne podrke siromanima
tranziciono siromatvo, sa jedne strane, i permanent-
no siromatvo, sa druge.
U Srbiji postoje ili e u blioj budunosti postojati
sve tri kategorije siromanih. Hronino siromani su
brojni, a samo jedan deo je obuhvaen socijalnom pomoi.
Najvei broj siromanih u Srbiji bi, po ovoj klasifika-
ciji, pripadao grupi privremeno siromanih, poto po-
seduju dovoqne radne sposobnosti, ali je privremenost wi-
hovog siromatva postala gotovo trajna usled ekonomske
krize iz prethodne decenije. Meu wima je dosta zaposlenih
qudi, koji primaju niske plate i/ili ih primaju neredovno.
Tranziciono siromatvo je jo uvek potencijalno, zbog
toga to Srbija tek treba da ue u tranziciju. Najvei ri-
zik dolazi iz restrukturirawa preduzea, koja e se u post-
privatizacionom periodu oslobaati vika zaposlenih,
pa e jedan broj sada zaposlenih (privremeno) ostati bez
posla, a time i bez dohotka (iako minimalnog) koga su do sa-
da imali.
Kako pomoi?
U velikom delu sveta, posebno u zemqama u razvoju, i
daqe dominiraju neformalni tipovi pomoi siroma-
nima. Najvaniji od wih je pomo koju siromanom
pojedincu, tj. onome koji ne uspeva da zaradi za ivot,
pruaju lanovi porodice, odnosno ire familije. Ovaj
model je u i Srbiji veoma rairen, pa je ak doveo do ob-
navqawa familijarnih veza i retradicionalizacije to-
kom godina krize. Ovoj grupi pripadaju i podrka cr-
kve, lokalnih zajednica i komija, humanitarnih orga-
nizacija i slino.
U razvijenijim zemqama, kao i u zemqama u tranziciji
osnovnu ulogu u obezbeewu egzistencijalnog minimuma
preuzela je na sebe drava kroz formalne modele podrke
siromanima. Ima ih vie vrsta:
socijalna pomo u novcu, a na osnovu ocene sredstava
(dohotka i imovine) porodica,
deji dodaci, posebno oni nameweni siromanijim
porodicama,
subvencionisawe egzistencijalnih roba, kao to su
hrana, stanovawe, elektrina energija i slino,
neposredna ishrana, kroz narodne i kolske kuhiwe,
javni radovi, iji je jedan od ciqeva pruawe prilike
siromanima da zarade dohodak,
krediti i druge povlastice usmerene na podsticawe sa-
mozapoqavawa, itd.
Dve korisne klasifikacije modela dravne podrke si-
romanima su:
1. na one u novcu i na one u naturi, i
2. na one koje ciqaju iskquivo na siromane i na one
koji su irokog obuhvata; na primer, socijalna pomo
ciqa na siromane, dok subvencionisawe cena kori-
sti svim graanima.
Dva najee koriena modela novane podrke u mno-
gim zemqama su socijalna pomo i deji dodatak. Oni su u
razvijenim zemqama uklopqeni u iri kontekst socijalne
politike, koji ukquuje i veoma vano socijalno osigura-
we, dok u naprednijim zemqama u razvoju esto predstavqa-
ju dominantan ili jedini oblik dravne podrke siroma-
nima.
Socijalna pomo podrazumeva ustanovqavawa individu-
alnog prava na pomo kroz postupak utvrivawa sredstava
pojedinca, odnosno porodice, a u odnosu na propisanu li-
niju siromatva. Deji dodaci su u nekim zemqama usmere-
ni na siromane, a u nekima su univerzalno pravo, neveza-
no za socijalni status.
Transferi u naturi u korist siromanih obuhvataju ne-
ke vitalne robe (na primer, brano i pirina) i usluge (na
primer, zdravstvene i obrazovne) sa ciqem da olakaju eg-
zistenciju siromanih. Ovaj model se preteno primewuje
u mawe razvijenom delu sveta, a najee kroz etiri moda-
liteta: 1. opte subvencije nekih cena, 2. koliinsko raci-
onisawe, uz niske cene (prehrambene) robe, 3. besplatne bo-
nove za hranu, uz trine cene hrane, i 4. kuhiwe za siro-
mane, ukquujui i kolske.
Siromanima se moe pomoi kako kroz programe koji
su iskquivo na wih usmereni, tako i kroz programe koji
su iroko postavqeni, pa i boqestojei slojevi koriste
wihove beneficije. Naelno posmatrano, boqe je usmeri-
ti pomo iskquivo prema siromanima, jer se na taj na-
in pomae onima kojima je pomo zaista potrebna, a uz
mawi utroak buxetskih sredstava, ili, alternativno,
postie se vea pomo siromanima za data buxetska
sredstva. Sa druge strane, nije realistino oekivati
savreno targetirawe, pa e uvek biti siromanih koji
nisu obuhvaeni targetiranim programom, kao to e bi-
ti boqestojeih koji e biti ukqueni u program namewen
siromanima. Stoga je, moda, jedna kombinacija targe-
tiranih i iroko postavqenih programa najboqa na
primer, da se kombinuje targetirana socijalna pomo si-
romanima sa programima socijalnog osigurawa i bes-
platnog obrazovawa, koji koriste svima, pa i svim siro-
manim graanima.
U stvari, reforma modela dravne podrke siromani-
ma uvek se zasniva na odluivawu o trade-off-ovima izmeu
gotovinskih i naturalnih beneficija i uskog targetirawa
i irokog pristupa.
U Srbiji se koristi(lo) vie opisanih metoda dravne
podrke siromanima. Najvaniji su bili limitirawe
cena osnovnih prehrambenih proizvoda i komunalnih uslu-
ga i deji dodaci, zatim ouvawe zaposlenosti i humanitar-
na pomo, dok su klasina novana pomo siromanima i
narodne kuhiwe obuhvatali mali broj siromanih.
Ko je siromaan?
Da bi se moglo pomoi siromanim pojedincima i poro-
dicama, potrebno je prethodno ustanoviti ko je zaista si-
romaan. Postoji vie tehnika targetirawa, odnosno
ustanovqavawa onih koji su siromani. Pomenimo ih:
kategorijsko targetirawe; neke kategorije stanovni-
tva su sklonije siromatvu od drugih, odnosno vi-
sok procenat pripadnika odreene populacije je siro-
maan; tako se esto uzima da su deca, ene, stari, udo-
vice, seoski bezemqai, neobrazovani i invalidi gru-
pe koje su posebno pogoene siromatvom, pa se u mno-
gim zemqama u razvoju programi usmeravaju prema wi-
ma, a bez posebnog utvrivawa tanog stawa u datoj po-
rodici; kategorijsko targetirawe je administrativno
jednostavno izvedivo i jeftino, a slabost mu je nepre-
ciznost,
geografsko targetirawe; u pojedinim zemqama su po-
jedini regioni posebno siromani, pa je mogue
usmeriti pomo prema wima, a bez tanog utvrivawa
stawa primaoca pomoi; ovo se targetirawe, kao i ka-
tegorijsko, uglavnom koristi u zemqama koje nemaju
dovoqno snaan administrativni kapacitet i zato
nisu u stawu da na taniji nain odrede ko je zaista
siromaan,
indikatorsko targetirawe; u situaciji kada nije
mogue dovoqno tano oceniti dohodak i/ili imo-
vinu pojedinca ili porodice, mogue je osloniti se
na indikatore dohotka/imovine, koji bi morali da
budu visoko korelirani sa siromatvom da bi na ja-
san nain odvojili siromane od boqestojeih gra-
ana; indikatori mogu biti razliiti: nivo obrazo-
vawa, radni status, zanimawe, struktura porodice,
posedovawe odreenih stvari i slino; ovaj metod
targetirawa podrazumeva razvijen administrativni
aparat koji e ustanoviti iwenice na terenu i pro-
cesirati ih,
targetirawe pomou raspoloivih sredstava; teorij-
ski je najistije i najboqe reewe tano ustanovqava-
we sredstava (dohotka i/ili imovine) kojim raspolau
pojedinac i porodica, jer, siromatvo se i ogleda u
mawem dohotku, odnosno imovini; ovaj metod targeti-
rawa daje najveu tanost, ali je najkomplikovaniji i
najskupqi; koristi se u razvijenim zemqama i u na-
prednijim zemqama u razvoju i tranziciji, jer zahteva
vrlo sposobnu administraciju,
autoselekcija; ideja je da se sami siromani odvoje od
bogatijih i prikau kao siromani; to se postie, na
primer, javnim radovima kod kojih je nadnica dovoqno
niska da ne bude prihvatqiva boqestojeim graanima,
ve samo siromanima; ili subvencionisawem robe
koju troe siromani, a ne i boqestojei slojevi; ili
prehranom u narodnim kuhiwama, u kojima jela nisu
kvalitetno pripremqena; metod je jednostavan, jeftin
za siromane i atraktivan politiarima.
Od pomenutih tehnika targetirawa, u Srbiji je osnovna
pomou utvrivawa raspoloivih sredstava, kako za deje
dodatke, tako i za socijalnu pomo. Dodue, u primeni po-
stoji bitna razlika: dok bi targetirawe kod socijalne po-
moi trebalo da bude praeno kontrolom na terenu, tj. utvr-
ivawem tanog stawa jedne porodice tokom posete soci-
jalnog radnika, dotle kod dejih dodataka ovakva procedura
nije predviena ni normativno, ve se ceo postupak sastoji
u radu sa dokumentacijom.
Destimulacija rada?
Socijalna pomo moe podstai kod korisnika sa punom
radnom sposobnou sindrom zavisnosti, izraen izbega-
vawem da radi i zaradi za sebe i svoju porodicu. Ukoliko
se od socijalne pomoi moe pristojno iveti, onda wen
primalac moe jednostavnom kalkulacijom doi do za-
kquka da mu se vie isplati da je prima i ne radi, nego da
radi i ne prima je. Optije govorei, socijalna pomo nu-
no utie na ponaawe primaoca, i to destimulativno po
ponudu rada (izbor izmeu rada i dokolice). Ovaj problem
je dosta rairen u zemqama koje daju znatne iznose benefi-
cija siromanima i koje nemaju ugraene mehanizme za
podsticaj traewa posla ili samozapoqavawe u progra-
mima podrke. Stoga se posledwih godina u zemqama
OECD-a vre reforme dravne podrke siromanima, a
u ciqu smawewa radne destimulacije, odnosno ukquewa
podsticaja na rad. I u pojedinim zemqama u tranziciji se
pokuava isto.
Neki metodi uklawawa ili, bar, ublaavawa problema
zavisnosti primalaca socijalne pomoi od dravne podr-
ke su:
opte smawewe iznosa socijalne pomoi, to daje ve-
i podsticaj radnosposobnim siromanima da se za-
posle,
registracija na birou za zapoqavawe, uz prekid po-
moi ukoliko korisnik odbije ponueni posao ili
ukoliko ne uestvuje u programima biroa,
odreivawe maksimalnog perioda u kome radnosposo-
ban korisnik moe da prima socijalnu pomo,
iskquewe radnosposobnog lana porodice iz obrau-
na obima socijalne pomou (Estonija), i
umawewe, pri obraunu prihoda od koga zavisi pravo
na socijalnu pomo, jednog dela prihoda novozaposle-
nog, kako bi se izbeglo da se za ceo novi prihod od zapo-
qavawa umawe prava na socijalnu pomo (Bugarska);
na ovaj nain se stimuliu primaoci da se zapoqava-
ju, poto nee doi u situaciju da ceo novi prihod ue
u obraun prava na socijalnu pomo i tako bude impli-
citno oporezovan sa 100%.
U Srbiji postoji jedno zakonsko reewe koje daje podsti-
caj onima koji primaju socijalnu pomo da se zaposle. To je
odredba iz Zakona o socijalnoj zatiti koja predvia da
pravo na socijalnu pomo nema onaj ko odbije ponueni po-
sao ili odbije ukquewe u programe biroa za zapoqavawe.
Uticaj politike?
Svaki predlog reformi neminovno ima svoj politiki
aspekt, koji ne bi smeo biti zanemaren. Tako i izmene mode-
la socijalne pomoi siromanima impliciraju politike
odluke u kojima se, pored strune ocene reewa iz predlo-
ga, u obzir uzimaju i elementi politike prirode. Jedan od
wih je efekat predloene reforme na rejting vlade, jer ona,
sasvim prirodno, tei da maksimizuje svoje anse na slede-
im izborima. Ovo isto se moe rei drugaije: da bi re-
forma uspela, potrebno je i dobro da ima to iru poli-
tiku podrku u narodu.
Sa politikog stanovita, vlade obino daju prednost
socijalnim transferima to veem broju graana u odnosu
na transfere uem krugu korisnika, pa makar oni bili zai-
sta siromani (teorema o sredwem glasau). Tako su pret-
hodne vlade Srbije veoma redukovale neposrednu novanu
pomo siromanima, dok su vodile iroku politiku sub-
vencionisawa osnovnih proizvoda od koje je korist imalo
celo stanovnitvo. Problemi sa ovom strategijom, inae
moda opravdanom sa stanovita rejtinga vlade, jesu nega-
tivni efekti na ekonomsku efikasnost, fiskalna neodr-
ivost i nedovoqna podrka siromanima radi kojih je,
navodno, program i uveden u ivot. A loi programi ipak
na kraju doive neslavan kraj, pa je boqe odmah poi pra-
vim putem.
Pored irokog targetirawa i subvencija, za vladin rej-
ting je dobro, kako iskustvo u svetu pokazuje, da se osloni
na targetirawe pomou autoselekcije i na davawa u naturi
umesto u novcu. Autoselekcija omoguuje iskquewe poli-
tikih i drugih uticaja na izbor korisnika dravne po-
moi, poto to samo korisnici ine. Davawe u naturi, po-
sebno u zemqama u kojima je dohodak visok, pa time i dava-
wa siromanima, popularnije je jer se tako odbacuje pri-
govor da siromani iz dravne pomoi kupuju alkohol,
cigarete i slino.
Reforma socijalne pomoi, kao i svaka druga reforma,
podrazumeva da neko dobije, a neko izgubi. Dobitnici su
oni koji budu ukqueni u program podrke siromanima i
oni koji su od ranije ukqueni, a posle reforme dobijaju
vie nego do tada. Gubitnici su oni koji, eventualno, pre-
stanu da primaju pomo od drave i, naravno, poreski obve-
znici koji plaaju poveani raun.
Sa stanovita dobitaka i gubitaka, najboqe bi bilo da
gubitnici budu kompenzovani, a da dobitnicima ostane do-
bitak (Hiks-Kaldorov test iz ekonomike blagostawa). To je
najlake izvedivo ukoliko je mogue, bar delimino, fi-
nansirati reforme iz spoqnih sredstava, bilo donator-
skih, bilo ili iz programa strukturnog prilagoavawa.
Vlada je obino pod pritiskom najglasnijih, a ne najsiro-
manijih. Stoga je strateko pitawe da li e uspeti da od-
bije pritisak najglasnijih, boqe organizovanih grupa ili
e im podlei, bar delimino rtvujui najsiromanije.
Jer, siromani obino nisu dobro organizovani, a time ni
glasni i politiki uticajni, pa ih je lake zanemariti
kod donoewa stratekih odluka. Favorizovawe politi-
ki monijih i glasnijih u odnosu na one kojima je pomo po-
trebnija je esta praksa, ali ona vodi veim trokovima i
neefikasnosti.
Srbija je trenutno u povoqnoj poziciji za sprovoewe
radikalnih reformi u socijalnom sektoru. Prvi razlog je
sveobuhvatna politika i ekonomska reforma koja je u toku.
Ona rui stare interesne grupe, a politika opozicija je
relativno slaba. Stoga je dobra reforma dravne podrke
siromanima mogua, odnosno izvodqiva, a bez prevelikog
obazirawa na interese onih koji e se usprotiviti ili
eventualno izgubiti. Drugi razlog je spremnost donatora da
finansijski podre reforme, ukquujui i podrku siro-
manima, to bitno olakava teret finansirawa i omo-
guuje ukquewe novih siromanih u inae nerazvijen i
skroman sistem podrke siromanima.
2. POSTOJEI SISTEM PODRKE SIROMANIMA
U prethodnim delovima ove studije bilo je dosta rei o
karakteristikama siromatva u Srbiji i o postojeem mo-
delu dravne podrke siromanima. U ovom odeqku emo
istai neke od wih i dodati druge, koji su od znaaja za
predlog dopune i reforme ovog sistema.
Opta kretawa
U Srbiji je siromano 2,8 miliona stanovnika (prema
liniji siromatva Saveznog zavoda za statistiku), a u iz-
raenom siromatvu ivi 1,4 miliona stanovnika (prema
liniji siromatva Svetskog programa hrane). Siroma-
tvo nije posledica nejednakosti u raspodeli dohotka, jer
je raspodela prilino egalitarna (Gini koeficijent 0,28),
ve je uzrokovano dubokom ekonomskom krizom iz 1990-tih
godina, ukquujui veliki pad drutvenog proizvoda, sma-
wewe zaposlenosti, smawewe realnih plata i penzija, sua-
vawa dravne pomoi i slino.
Siromatvom su natproseno pogoene porodice sa de-
com i vielane porodice, urbano stanovnitvo, nezapo-
sleni i industrijski radnici, dok su u povoqnijoj pozici-
ji privatnici, penzioneri, seosko stanovnitvo i malo-
brojne porodice. Mukarci i ene su podjednako ugroe-
ni. Ipak, razlike u poloaju izmeu pomenutih kategorija
stanovnitva su umerene, tj. nisu dovoqno velike da bi se
moglo govoriti o posebno ugroenim grupama. Oigledno
je da je siromatvom ugroena cela populacija Srbije,
ukquujui i pripadnike nekadaweg sredweg sloja.
Znaajan deo dohotka stanovnitva dolazi iz sive ekono-
mije
1
i iz naturalne potrowe. Formalna ekonomija ne
uspeva da obezbedi dovoqne dohotke, pa stanovnitvo pri-
begava ostalim, mawe formalnim mehanizmima ostvarewa
zarade.
Doskora se standard stanovnitva, a time i (dela) siro-
manih titio kroz niske cene egzistencijalnih dobara,
uz stalne nestaice i kupovinu na mnogo skupqem sivom
tritu, i kroz zatitu od otputawa u drutvenom/dr-
avnom sektoru, ali uz vrlo niske plate. Taj pristup je bio
neefikasan sa stanovita siromanih, a imao je vrlo ne-
gativne ekonomske posledice (proizvodwa, efikasnost).
Socijalna pomo
Poto je doskora socijalna politika voena u podruju
cena i radnih odnosa u preduzeima, to je drava u velikoj
1 Sivu ekonomiju nisu u potrebnoj meri obuhvatili podaci iz poglavqa 1
ove studije.
meri zanemarila direktnu podrku siromanim graani-
ma kroz program socijalne pomoi.
Broj stanovnika koji primaju socijalnu pomo je vrlo ma-
li (82 hiqade u maju 2001. godine), gotovo zanemarqiv u od-
nosu na broj siromanih u zemqi. On je ak permanentno
opadao tokom 1990-tih godina. Tako je krajem 1996. godine
socijalnom pomoi obuhvaeno 40 hiqada porodica sa 86
hiqada lanova, a krajem 2000. godine samo 31 hiqada poro-
dica sa 67 hiqada lanova. Takvo kretawe broja korisnika
socijalne pomoi nije imalo nikakve veze za kretawem si-
romatva u Srbiji, ak je bilo potpuno obrnuto, ve je bi-
lo posledica restriktivnih reewa u sistemu socijalne
zatite i neuspeha da se i ta skromna podrka finansira.
Stoga je greka iskquewa (exclusion error) u Srbiji vrlo
visoka, tj. veliki broj siromanih nije obuhvaen socijal-
nom pomoi. Ukoliko u obraun uzmemo broj primalaca so-
cijalne pomoi i broj siromanih prema dve koriene
linije siromatva (poglavqe 1 ove studije), tada je greka
iskquewa 94, odnosno 97%, tj. samo 3, odnosno 6% siroma-
nih prima socijalnu pomo.
Iznos socijalne pomoi je nizak. U prvim mesecima
2001. godine kretao se proseno oko 21 DEM po pojedincu, a
maksimalni je iznosio 41 DEM za samca na razvijenom pod-
ruju Srbije koji nema nikakvih prihoda. Takvi iznosi te-
ko da mogu da znatnije poprave finansijsko stawe siro-
manih.
Linija siromatva je u Zakonu o socijalnoj zatiti od-
reena relativno, kao procenat od prosene zarade u pri-
vredi. Takvim reewem je praktino onemogueno povea-
we broja korisnika socijalne pomoi u vreme opadawa do-
hotka i ekonomske krize, jer se sa optim smawewem plata
sniava i linija siromatva. Time se dolazi u neobinu
situaciju da je broj siromanih u sutini fiksan bez ob-
zira na kretawe dohodaka, odnosno na dubinu ekonomske
krize. Preciznije govorei, ukoliko prosena plata u pri-
vredi odraava kretawe ukupnog dohotka zemqe i ukoliko
ne doe do promena u raspodeli dohotka, tada se normativna
linija siromatva kree zajedno sa dohotkom stanovni-
tva, pa je invarijantna na wegove fluktuacije, a time je
invarijantan i broj siromanih. Ovo reewe je potpuno
onemoguilo mnogo prirodnije kretawe broja korisnika
prava na socijalnu pomo u zavisnosti od ekonomskih
kretawa, a ti bi bilo poveawe wihovog broja u vremenu
krize i smawewe u vreme ekonomskog napretka.
Sa druge strane, raspoloivost dravnih sredstava za
podrku siromanima obino se kree paralelno ekonom-
skoj aktivnosti, tj. lake ih je obezbediti u vremenu pro-
speriteta, nego u vremenu krize.
O tome da li je procenat koji je odreen kao linija siro-
matva (stawe socijalne sigurnosti) za prvog lana doma-
instva (50% od prosene plate u privredi) dovoqno visok
za obezbeewe egzistencijalnog minimuma moe se diskuto-
vati. Ali, vrlo je restriktivno reewe, odnosno nizak je
procenat koji je predvien za druge lanove domainstva, a
to je po 20% za drugog i treeg lana, po 5% za etvrtog i pe-
tog i po 0% za sve ostale. Znai, ukoliko normalizujemo ove
procente tako to emo jedinicom oznaiti liniju siro-
matva za prvog lana, onda drugom i treem pripada po
0,4, etvrtom i petom po 0,1, a ostali se ne raunaju! Ovaj
problem se, dodue, ublaava u porodicama sa decom, a kroz
deje dodatke, poto praktino sve porodice sa decom koje
primaju socijalnu pomo primaju i deje dodatke.
Ovi parametri za lanove domainstva daleko su nepo-
voqniji nego u drugim zemqama. Tako OECD analitika
skala koristi sledee normalizovane koeficijente za vi-
elane porodice: 1 za prvog odraslog, 0,7 za ostale odrasle
i 0,5 za decu. Italija, u svom sistemu socijalne zatite, ko-
risti izraz N
0,65
, gde je N broj lanova porodice, pa drugi
lan dobija 0,57, trei 0,47, etvrti 0,42 itd. U Sloveniji
se ostali odrasli u domainstvu vrednuju sa 0,7, a deca sa
0,3.
2
U Hrvatskoj je jo povoqnije: ostali odrasli u poro-
dici dobijaju 0,8, a deca od 0,8 do 1, zavisno od uzrasta. Ra-
zumno je pretpostaviti da unutar porodice postoji ekono-
mija obima, tj. da izdravawe svakog sledeeg lana kota
sve mawe, jer se nezaobilazni fiksni trokovi postepeno
smawuju po lanu sa poveawem domainstva. Meutim, u
srpskom zakonu je predviena izuzetna ekonomija obima,
kao da lanovi vielanih porodica nita ne troe.
Pomenuto reewe diskriminisalo je vielane porodice
u Srbiji: gotovo tri etvrtine (72%) porodica koje koriste
2 Deca u Sloveniji imaju nii koeficijent nego to je uobiajeno zato to
su deji dodaci prilino visoki i to prihodi od dejih dodataka ne ula-
ze u osnovicu za obrauna prava na socijalnu pomo.
socijalnu pomo su jednolane i dvolane.
3
Ovo je u potpu-
noj protivrenosti sa odavno poznatim karakterom siro-
matva, potvrenim i u ovoj studiji, da je siromatvo nat-
proseno prisutno u vielanim domainstvima. Da li je
ondawi zakonodavac eleo da diskriminie neke popu-
lacije koje su poznate po brojnosti porodica nije vano
bitno je da je reewe nepravedno i da iskquuje iz kruga si-
romanih ba one koji su obino najsiromaniji.
Sledee restriktivno reewe tie se regionalnih raz-
lika u liniji siromatva koje je propisao zakon. Naime,
kao prosena plata u privredi koja slui kao osnov za
ostvarivawe prava na socijalnu pomou uzet je optinski,
a ne republiki prosek. Time su graani iz razliitih op-
tina stavqeni u veoma nejednak poloaj, a zato to nisu
ispuwene pretpostavke na kojima bi mogao da poiva ovaj
pristup. Naime, kada bi postojale velike razlike u troko-
vima ivota po optinama i/ili kada bi nivo razvoja op-
tina odgovarao nivou prosenih plata uprivredi, onda
bi imalo smisla razmiqati o diferencirawu linija si-
romatva po optinama.
4
Jer, bitne razlike u trokovima
ivota vaqalo bi uzeti u obzir kod utvrivawa ko je zaista
siromaan. Meutim, razlike u trokovima ivota po op-
tinama su male, poto veina prehrambenih i drugih ro-
ba, kao i mnogih komunalnih usluga (i struje), ima istu cenu
u Srbiji, nezavisno od optine. Poto trokovi ivota
nisu korelisani sa lokalnim prosenim platama u privre-
di, onda nema smisla koriewe ovih drugih kao linije si-
romatva.
Postojee reewe daje zaista besmislene rezultate. Ispa-
da da siromatvo u jednoj optini presudno zavisi od toga
da li je lokalna, esto nerentabilna drutvena fabrika is-
platila neku platu ili nije, poto se to obino presudno
odraava na visinu prosene zarade u privredi, a time i na
zakonski kriterijum ko je siromaan, a ko nije. Zbog ovoga,
fluktuacije prosenih zarada u privredi optina su veo-
ma visoke, a razlike izuzetne. Tako je banatska optina
Opovo u etvrtom kvartalu 2000. godine imala prosek od
3 Videti poglavqe 2. .
4 Tako Statistika Kanade diferencira, u analitike svrhe, linije siroma-
tva prema prebivalitu na etiri gradske i jednu seosku klasu, sa slede-
im koeficijentima: 1 (gradovi preko 500 hiqada stanovnika), 0,88 (100-
500.000), 0,86 (30-100.000), 0,78 (mawe od 30000) i 0,68 (seoska podruja).
363 dinara, nasuprot republikom proseku od 2466 dinara,
to nema mnogo veze sa nivoom razvoja ove optine. Dogaa
se i da siromani vraaju deo primqene socijalne pomoi
zato to konaan obraun pokae da je, u kvartalu u kome je
ona primqena, prosena plata u optini bila nia nego u
prethodnom kvartalu, po kome je socijalna pomo akonta-
ciono odreena i isplaena. Ili, dvojica stanovnika sa
jednakim dohotkom, ali sa prebivalitem u susednim op-
tinama, lako mogu doi u potpuno razliitu poziciju:
prvi da prima prilinu socijalnu pomo, a drugi da se na-
lazi daleko iznad linije siromatva, a time i bez anse da
ostvari pravo na socijalnu pomo. Potrebno je samo stano-
vati u pravoj optini.
Sa druge strane, zakonodavac je propisao da u optinama
u kojima su plate u privredi vie nego to iznosi repu-
bliki prosek pri obraunu prava primewuje republiki
prosek. Time je sniena linija siromatva koja bi se dobi-
la doslednom primenom optinskih proseka na celoj teri-
toriji Srbije i iz kruga siromanih iskqueni neki gra-
ani iz razvijenijih optina. Takvo je reewe oito ne-
konzistentno, a usmereno je na smawewe broja korisnika i
tedwu finansijskih sredstava.
Ovaj defekt postojeeg sistema korigovan je posledwih
meseci, bez promene zakona. Naime, iz donatorske pomoi
ve je finansirana dodatna podrka onim graanima iz
optina sa niskim prosenim platama koji, zbog primene
propisa, ili nisu imali pravo na pomo ili je pomo koju
su primali bila vrlo niska. Primenom republikog pro-
seka plata na sve optine u Srbiji oko 14 hiqada novih
porodica ukqueno je u sistem socijalne podrke, a za oko
20 hiqada porodica iznos pomoi je povean. Isplate su
zapoete avgusta 2001. godine i odrive su finansijski i u
2002. godini.
Restriktivno je i reewe po kome je posedovawe zemqe
iznad 0,5 hektara dovoqan razlog za negaciju prava na soci-
jalnu pomo; koncept provere imovinskog stawa i wegovog
koriewa prilikom utvrivawa prava na socijalnu po-
mo svakako ima smisla, ali je potrebno uzeti u obzir
stvarne mogunosti koriewa imovine u Srbiji, a time i
ostvarewa prihoda po ovom osnovu. Naime, u mnogim kraje-
vima Srbije sela se prazne i dominiraju staraka domain-
stva, koja esto nisu u stawu da proizvedu ni dovoqno hrane
za sopstvene potrebe, a da se o drugom ne govori; iwenica
da poseduju zemqu, na primer na brdskom podruju, ne mewa
bitno na stvari, jer je ne mogu ni prodati, ni dati drugome
u zakup, pa po tom osnovu ostvariti prihod. Siromatvo
na selu postoji, posebno u pasivnijim krajevima i meu sta-
rakim domainstvima, a reewa iz Zakona o socijalnoj
zatiti onemoguuju ovoj populaciji sticawe prava na bes-
povratnu dravnu podrku.
Slino tome, restriktivna je i odredba kojom se iz prava
na socijalnu pomo iskquuju svi oni koji poseduju ma ka-
kvu imovinu iznad stambenog prostora koji odgovara po-
trebama porodice. Ovo reewe onemoguava koriewe
socijalne pomoi u sluajevima kratkorone fluktuacije
dohotka, na primer onda kada pojedinac ili porodica osta-
nu bez potrebnih sredstava, a do ponovnog poveawa dohot-
ka. Kao to ne bi bilo dobro da neko dugo vremena prima
dravnu pomo kao siromaan, a da poseduje znatne nekret-
nine, tako nije dobro ni prisiqavati nekog da proda vi-
ak nekretnina samo zato da bi preiveo estomesenu
krizu. Ciq dravne politike ne bi trebalo da bude smawe-
we imovine ugroenih, a posebno produktivne, poto se na
taj nain moe smawiti wihova dugorona sposobnost da
zarauju i siromatvo samo poveati.
Po postojeim propisima postoji, dodue, mogunost da
vlasnici imovine (kako zemqe, tako i ostale) primaju so-
cijalnu pomo ukoliko nemaju dovoqne prihode, ali uz oba-
vezu vraawa sredstava kada (ukoliko) budu u stawu i uz sta-
vqawe hipoteke na imovinu. Time se socijalna pomo pre-
tvara u pozajmicu, ali obezbeenu jakom, moda prejakom ga-
rancijom. Pojedincima u stawu potrebe, a posebno stariji-
ma, nije lako da se, u neizvesnosti o buduem kretawu dohot-
ka, odlue za ovu mogunost i da strepe da li e im imovina
otii na dobo. Pored toga, na slabo koriewe ove mo-
gunosti utie i neupuenost potencijalnih korisnika o
pravom karakteru hipoteke, kao i ograniewa koje hipoteka
donosi na slobodno raspolagawe imovinom. A nije izvesno
ni da je za dravu dobro da se bavi hipotekarnim pozajmi-
cama, posebno sa imovinom sumwive mogunosti prodaje.
Malom broju korisnika socijalne pomoi doprinela su i
neka druga reewa (i trikovi):
a. velika i sve vea zakawewa u isplati socijalne pomoi,
koja su dostigla preko dve godine, a jo je u meuvremenu
obezvreivana kroz inflaciju; ova kretawa su destimu-
lisala siromane da se prijave za pomo, poto je po-
stupak ostvarewa prava skopan sa prilinim napori-
ma i trokovima, a pomo, i to niska, poela bi da
stie tek posle dve godine,
b. dve promene metedologije obrauna plate u 1997. godi-
ni; 1) prosek je do tada raunat kao kolinik isplaene
mase plata i zbira zaposlenih koji su primili platu,
dok je potom prosek raunat kao kolinik isplaene
mase plata i zbora svih zapsoleni (dakle i onih koji
tog meseca nisu primili platu), 2) iz plate je iskque-
no vie stavki koje su do tada bile ukquene: preko-
vremeni rad, minuli rad, noni rad i druge naknade; po
oba osnova je prosena plata smawena, a posledica je
bilo smawewe siromatva u Srbiji,
c. sporno obraunavawe proputene zarade, tj. poveawe
dohotka radno sposobnih pojedinaca zaradom koju su
navodno mogli da ostvare (u sivoj ekonomiji), a nisu je
ostvarili, u obraunu dohotka prilikom utvrivawa
prava na socijalnu pomo,
d. odredba da se, pri obraunu prihoda, licima iz radnog
odnosa pripisuje zakonom garantovana zarada, bez ob-
zira da li su je ostvarili ili nisu; time je dohodak
kandidata za prijem socijalne pomoi neopravdano
uveavan, jer je tokom prethodnih godina u veem broju
preduzea bilo uobiajeno da plate kasne ili da se uop-
te ne isplauju.
I pored navedenih i drugih mawkavosti, postojei si-
stem socijalne pomoi je, po osnovnoj ideji, moderan i do-
bar. Tu mislimo a) na koncept dopuwavawa razlike izmeu
ostvarenih prihoda i linije siromatva (nivoa socijal-
ne sigurnosti) i b) na koncept testirawa, odnosno utvr-
ivawa ukupnih sredstava pojedinca i porodice, jer ovaj
metod daje najtanije rezultate ukoliko se dobro primeni.
Poto je metod tehniki zahtevan u delu utvrivawa pri-
hoda pojedinca i porodice, efikasna primena prevashodno
zavisi od sposobnosti administracije da prikupi i proce-
sira relevantne informacije i od prepreka koje se tom
prilikom mogu javiti.
Srbija poseduje razvijenu mreu institucija kojima je za-
datak briga o socijalnoj zatiti graana, a koju ine op-
tinski centri za socijalni rad, sa 2301 zaposlenih (mart
2001). Ova institucionalna osnova daje Srbiji prednost
nad mnogim zemqama u razvoju i tranziciji, koji ne posedu-
ju sline administrativne kapacitete.
Kadrovski sastav centara za socijalni rad je najee
povoqan, jer ga ine pojedinci koji su kvalifikovani i ob-
ueni i koji imaju dovoqno radnog iskustva za obavqawe
svoga posla. Materijalno-tehnika strana delatnosti cen-
tara za socijalni rad se bitno pogorala u posledwih dese-
tak godina, ali postoje izgledi da se, iz donatorske podr-
ke i domaih izvora, stawe popravi u doglednoj buduno-
sti.
Osnovni problem prilikom utvrivawa dohotka pred-
stavqa rairenost sive ekonomije u Srbiji,
5
pa prihode
pojedinca i porodice iz ovog izvora nije mogue obuhvati-
ti na uobiajen nain. Dok je ostale dohotke uglavnom mogu-
e sagledati kroz odgovarajuu dokumentaciju, dotle priho-
di iz sive ekonomije, po definiciji, izmiu formalnom
utvrivawu. Dodatnu tekou ini iwenica da su priho-
di iz sive ekonomije posebno znaajni za one graane koji
imaju nizak prihod iz formalne ekonomije ili ga uopte
nemaju, pa su stoga kandidati za sticawe prava na socijalnu
pomo.
Problemu obuhvata dohotka graana iz sive ekonomije je-
dino je mogue suprotstaviti se aktivnim terenskim ra-
dom, odnosno uvidom socijalnih radnika u stvarno stawe
imovine i indikatore dohotka porodice. Dosadawa prak-
sa sa uvidom na terenu je razliita: u nekim centrima za so-
cijalni rad predstavqa redovnu aktivnost, dok se u drugima
retko ili nikada ne primewuje. Ograniewe su do sada
obino bili materijalno-tehniki razlozi.
Trokovi participacije, tj. trokovi koje snose graa-
ni prilikom pokuaja ukquewa u program socijalne po-
moi, takoe su visoki. Oni obino nisu materijalne pri-
rode, ve se prevashodno sastoje u vremenu i naporima da se
pribavi dvadesetak potvrda neophodnih za prijavqivawe,
ali ima i finansijskih, kao to su trokovi viestrukog
prevoza i slino.
5 Videti G. Krsti, B. Mijatovi i drugi Analiza sive ekonomije u SR Jugo-
slaviji sa procenama za 1997. godinu i preporukama za wenu legalizaciju,
Ekonomski institut, 1998; G. Krsti, B. Mijatovi i drugi Reintegracija
sive ekonomije i razvoj privatnog sektora u Srbiji, Ekonomski institut i
LEX, 2001
Socijalnom pomoi su obuhvaeni samo oni koji su zai-
sta siromani.
6
Drugim reima, meu wima gotovo da nema
boqestojeih graana, pa je i greka ukquewa (inclusion er-
ror) vrlo niska. Odlino targetirawe sa strane ukquewa
nije jedino rezultat normativnih reewa i aktivnosti
centara za socijalni rad, ve autoselekcije graana. Naime,
niska socijalna pomo i velika zakawewa u isplatama u
prethodnom periodu uinili su da su se za socijalnu pomo
kandidovali samo oni kojima je zaista najpotrebnija i koji
nisu imali nikakve druge alternative. Ovo je potvreno
iwenicom da su ubrzane isplate socijalne pomoi u zimu
2000/2001. godine odmah izazvale poveani interes siroma-
nih i poveawe broja korisnika.
Deji dodaci
Program dejih dodataka je daleko vei od programa so-
cijalne pomoi, kako po broju korisnika, tako i po finan-
sijskim sredstvima. Broj porodica koje primaju deje do-
datke bio je u junu 2001. godine 350 hiqade, a broj obuhvae-
ne dece 597 hiqada. Rashod na deje dodatke je oko 8 puta ve-
i od rashoda na socijalnu pomo.
Ipak, obuhvat dece dejim dodacima bio bi i vii da ni-
je bilo velikih zakawewa u isplati tokom prethodnih go-
dina i da nije dolo do promene metodologije obrauna
plata u 1997. godini. Prvo je destimulisalo prijavqivawe,
a drugo zaotrilo kriterijume za sticawe prava.
Sistem dejih dodataka koncipiran je tako da zadovoqi
potrebe kako socijalne, tako i populacione politike. Sto-
ga ga je teko analizirati sa isto socijalnog stanovita,
odnosno ispitivati koliko zaista pomae siromanima i
da li se to moe uiniti na efikasniji nain. Jer, neko re-
ewe moe biti nedovoqno dobro sa stanovita podrke
siromanima, ali se moe braniti potrebama populacio-
ne politike.
Osnovni kriterijum za sticawe prava na deji dodatak je
materijalno stawe porodice sa detetom, odnosno decom. Na
podruju sa negativnim prirodnim priratajem, koje pokri-
va najvei deo Srbije, sva deca u siromanim porodicama
6 Videti studiju United Kingdom Donation to Serbian Family Material Support
Welfare Scheme, IMG, May 2001
imaju pravo na deji dodatak, dok na visokonatalitetnom
podruju, definisanom preko optina sa pozitivnim pri-
ratajem, prva dva deteta u siromanim porodicama stiu
pravo na deji dodatak.
Kriterijum materijalnog stawa porodice koja pretenduje
na deji dodatak je znatno blai u odnosu na kriterijume za
socijalnu pomo. Osnovne zakonske olakice su:
pri obraunu dohotka radi sticawa prava na deji do-
datak, kao linija siromatva uzima se 50% prosene
plate u privredi optine za svakog lana porodice,
bez otre regresije koja postoji kod socijalne pomoi;
naprotiv, kod dejih dodataka, vidimo, ne uvaava se
ekonomija obima koja postoji u svakoj porodici, ve se
svi lanovi tretiraju jednako,
koriewe optinskog proseka plata je ogranieno
na dole (najmawe 70% republikog), to ne postoji kod
socijalne pomoi, i na gore (110% od republikog pro-
seka), dok je kod socijalne pomoi maksimum republi-
ki prosek; po oba osnova lake je kvalifikovati se za
deji dodatak nego za socijalnu pomo kako u najmawe
razvijenim, tako i u najrazvijenijim optinama u Sr-
biji,
kod dejeg dodatka, na sticawe prava na deji dodatak
nema uticaja imovina porodice,
kod utvrivawa dohotka radi sticawa prava na deji
dodatak zakonom su propisane vrste prihoda koje se
uzimaju u obzir; meu wima se ne nalaze prihodi od ne-
registrovane delatnosti (sive ekonomije), ve samo
formalni, registrovani prihodi, tako da je i ovim pu-
tem data velika olakica.
Prilikom utvrivawa relevatnih iwenica za sticawe
prava na deji dodatak ne koristi se terenski rad, odnosno
provera podataka u porodici, tako da i ova slabost olaka-
va sticawe prava. Ovome doprinosi i malobrojnost odgova-
rajuih slubi u optinama, a nasuprot velikom broju dece
koja su obuhvaena dejim dodacima.
Targetiranost dejih dodataka nije visoka. Greka is-
kquewa, tj. procenat siromanih koji nisu ukqueni u
program, kod dejih dodataka daleko je nia nego kod soci-
jalne pomoi, a zahvaqujui blaim kriterijumima za sti-
cawe prava na deje dodatke u odnosu na socijalnu pomo i
daleko veem broju korisnika. Sa druge strane, greka
ukquewa, tj. procenat boqestojeih koji su ukqueni u
program, daleko je via nego kod socijalne pomoi, jer se
toleriu prihodi iz sive ekonomije kako kroz zakonska re-
ewa, tako i zbog odustva kontrole datih podataka. Ovo po-
tvruje iroka anegdotska evidencija.
I kod dejeg dodatka regionalne razlike u sticawu prava
na deji dodatak, a zbog koriewa optinskih proseka
plata, nisu dobre ni sa stanovita podrke siromanima,
ni sa stanovita populacione politike.
Struktura beneficija kod dejih dodataka takoe odra-
ava prednost datu populacionim u odnosu na socijalne
ciqeve. Jer beneficije, tj. deji dodaci, nisu vezani za vi-
sinu dohotka porodice koja je stekla pravo, kako je prirod-
no za socijalnu pomo, niti za starost deteta i poveawe
trokova, ve iskquivo za broj dece i wihov red roewa,
to je odraz populacionih ciqeva. Rastui iznos dejeg do-
datka za decu vieg reda roewa je u suprotnosti sa ekono-
mijom obima unutar porodice, koja bi implicirala opada-
jui iznos.
Sutinski problem kod dejih dodataka je sledei: obu-
hvat dece nije univerzalan, tj. ne koristi se pravo katego-
rijsko targetirawe, ve se pravo vezuje za materijalno sta-
we porodice; sa druge strane, utvrivawe raspoloivih
sredstava porodice je loe, kako sa normativne strane (ne-
ukquewe prihoda iz sive ekonomije i imovine), tako i sa
proceduralne (odsustvo bilo kakve provere podataka).
Stoga se za postojei sistem dejih dodataka moe rei da
vie pawe posveuje populacionim nego socijalnim
okolnostima.
3. PREDLOG KRATKORONE REFORME
1. Ekonomski rast i siromatvo
Najvaniji inilac smawewa siromatva je ekonom-
ski rast. Naelno gledano, poveawe dohotka jedne zemqe
neminovno donosi i poveawe dohotka wenih siroma-
nih graana, stvarajui mogunosti za boqi ivot.
Empirijska istraivawa, izvedena na velikom broju ze-
maqa i u dugim vremenskim periodima, potvrdila su te-
zu da siromani ravnopravno uestvuju u blagodetima
ekonomskog rasta, tj. da wihov dohodak raste proporcio-
nalno prosenom dohotku date zemqe.
7
Ova je veza global-
na i ne mora vaiti u svakom trenutku na svakom mestu,
ali jasno ukazuje na netanost tvrdwi da siromani ne
uestvuju u dobicima od ekonomskog napretka i da su li-
eni prava na plodove rasta.
Mogue je, ipak, da u odreenim situacijama ekonomski
rast dovede do privremene stagnacije ili opadawa dohotka
siromanih. Jedna takva situacija je radikalna promena
naina funkcionisawa ekonomskog sistema, kao to je
tranzicija iz socijalizma u kapitalizam, gde dolazi do
promene institucija i preraspodele dohotka od egalitarne
sheme u standardnu trinu (sa rastom uea dohotka od
kapitala u ukupnom dohotku). Ali, ovo je fenomen kraeg
roka i tranzicione prirode, dok u duem roku postoji po-
menuta proporcionalnost u rastu dohotka siromanih i
zemqe u celini.
Ekonomski rast utie pozitivno na ublaavawe siroma-
tva najmawe na tri naina. Prvi je poveawe trawe za
radnom snagom i, sledstveno, poveawe zaposlenosti u ze-
mqi, to angauje nezaposlene i neaktivne qude, donosei
im dohodak i priliku da se izvuku iz siromatva. Drugi je
poveawe zarada onih koji su zaposleni, a koji imaju niske
zarade i po tome pripadaju krugu siromanih. Poveawe
zarada im tokom vremena poveava ivotni standard i
prebacuje preko linije siromatva. Trei je poveawe
sredstava za dravnu podrku, a kao rezultat poveanog do-
hotka zemqe i poveane osnovice za oporezivawe, onim po-
jedincima koji nisu u stawu, trajno ili privremeno, da se
sami oslobode siromatva. Na taj nain, ekonomski napre-
dak stvara mogunosti za daleko uspenije smawewe siro-
matva nego to je to u stawu da uini bilo kakva dravna
politika pomoi siromanima.
Najboqa politika smawewa siromatva je orijentacija
na ekonomski rast, kao najvanije determinante siroma-
tva. Osnovni elementi dugoronog rasta su 1. makroeko-
nomska stabilnost, 2. brzi razvoj trino orijentisanog
privatnog sektora, 3. smawewe uloge drave i razvoj svih
7 J. L. Gallup, S. Radelet and A. Warner Economic Growth and the Income of the
Poor, Harvard Institute for International Development, 1998; D. Dollar and A.
Kray Growth Is Good for the Poor, WP 2587, The World Bank, 2001
trita, a posebno fleksibilnog i dinaminog trita
radne snage kao naina da se podstakne poveano zapoqa-
vawe, 4. privatizacija i restrukturirawe preduzea i 5.
vladavina zakona i dobro upravqawe.
2. Socijalna politika
8
i siromatvo
Na siromatvo, pored neposrednih dravnih politika
(socijalna pomo, deji dodaci), utiu i politike koje
imaju druge ciqeve, ali koje svojim dejstvom utiu na obim
i dubinu siromatva, odnosno na ivot graana Srbije.
Jedna od wih je penzijski sistema i politika. Samo po-
stojawe razvijenog penzijskog sistema smawuje siromatvo
meu starijim graanima, doprinosei na taj nain ubla-
avawu opteg siromatva. Mnogi elementi penzijskog
sistema i politike odreuju koliki e se broj starijih gra-
ana nai ispod linije siromatva, kao to su uslovi pen-
zionisawa, minimalna penzija, sistem indeksacije i sli-
no. Penzijski sistem Srbije je tokom prethodnih godina i
decenija dosta uspeno titio starije graane (wih oko
1,5 miliona) od zapadawa u siromatvo, odravajui odre-
en, iako minimalan, nivo potrowe, ali po cenu previso-
kih rashoda i uea penzija u drutvenom proizvodu. Re-
forma penzijskog sistema verovatno e uticati na smawe-
we uea penzija u drutvenom proizvodu, to e zao-
triti pitawe relativnog siromatva starijih graana.
Sa druge strane, pretpostavqeni ekonomski napredak e de-
lovati u suprotnom smeru.
Drugi je trite rada i regulacija na wemu. Budui da si-
romani po definiciji nemaju znatniju (produktivnu) imo-
vinu, to wihov dohodak prevashodno zavisi od mogunosti za-
poqavawa i preovlaujuih zarada na tritu. Dosko-
rawe radne odnose u Srbiji, zasnovane na socijalistikim
principima preterane zatite zaposlenih, zamewuju novim,
koji odgovaraju trinom sistemu i ugovornim odnosima
izmeu poslodavca i zaposlenog. Tek e moderniji, fleksi-
bilniji sistem radnih odnosa i trita radne snage, zajedno
sa ostalim komponentama ekonomske reforme, omoguiti
efikasnije poslovawe, a time i poveano zapoqavawe.
8 Videti: B. Mijatovi Naela nove socijalne politike, u Strategija
reformi, CLDS, 2001.
Trei sektor koji utie na poloaj siromanih jeste
zdravstveni sistem, koji doprinosi ublaavawu posledica
siromatva u meri u kojoj je besplatan, tj. dostupan siro-
manim graanima bez plaawa usluga. Doskora su zdrav-
stvene usluge u Srbiji bile, normativno posmatrano,
uglavnom besplatne za sve graane Srbije, ali su nefor-
malna plaawa bila veoma rairena i esto obavezna,
pretvarajui, tako, sistem u haotinu kombinaciju bes-
platnih i komercijalnih usluga. U budunosti e se, vero-
vatno, iriti legalna naplata zdravstvenih usluga, ali je
neizvesno da li e to dovesti do smawewa neformalnih
plaawa ili ne. U zavisnosti od odgovora na ovo pitawe
moglo bi se proceniti da li e i u kojoj meri biti pogor-
an poloaj graana, a posebno siromanih, u odosu na
zdravstvenu zatitu.
etvrti sektor od znaaja za smawewe siromatva je obra-
zovawe. Siromani obino imaju ispodproseno obrazova-
we, to znai i mawe mogunosti za pristojnu zaradu. Stoga
je jedna od dobrih dugoronih strategija u velikom broju ze-
maqa sa niskim dohotkom ulagawe u obrazovni sistem, kako
bi se u duem roku smawilo siromatvo kroz poveawe mo-
gunosti zaraivawa putem poveawe sposobnosti qudi. U
Srbiji, meutim, mawak obrazovawa nije jako vaan ini-
lac siromatva, emu su uzroci kako razvijen obrazovni si-
stem, tako i karakter siromatva (ekonomska kriza itd).
3. Promene sistema dravne podrke siromanima
Osnove strategije
Strategija reforme dravne podrke siromanima te-
balo bi da poiva na ciqevima koji se ele postii, vrli-
nama i slabostima postojeeg sistema i na dohotku i buxet-
skim mogunostima Srbije.
Osnovni ciqevi su:
smawewe broja qudi koji su siromani,
smawewe dubine wihovog siromatva, i
ekonomisawe sredstvima, to znai maksimirawe re-
zultata na osnovu raspoloivih sredstava.
Doskorawi oslonac socijalne politike na niske ce-
ne egzistencijalnih dobara i zatitu radnih mesta mora
biti naputen, jer je preskup (fiskalno neodriv), jer
je neefikasan (previe novca odlazi onima koji nisu
siromani), jer ugroava ekonomsku efikasnost (dovodi
do distorzija u alokaciji resursa) i jer se ne slae sa no-
vim, na tritu zasnovanim ekonomskim sistemom kome
Srbija tei.
Osnovne slabosti postojeeg sistema dravne podrke
siromanima (i socijalne pomoi i dejih dodataka) su:
prestrogi uslovi za sticawe prava na socijalnu pomo
i iz toga proistekao mali broj korisnika socijalne
pomoi i mala izdvajawa po jednom korisniku,
koriewe relativne linije siromatva,
diferencirawe linije siromatva po optinama,
oslonac na dokumentaciju kod utvrivawa prava, po-
sebno kod dejih dodataka, a uz nedovoqan terenski rad,
nedovoqno razvijen informacioni sistem.
Osnovna strategija reforme dravne podrke siroma-
nima bi trebalo, bar u kraem roku, da bude zasnovana na
ouvawu temeqnih, dobrih osobina postojeeg sistema i una-
preewu onih karakteristika koje se ne pokazuju dobrima.
Ekonomsko siromatvo Srbije ne omoguava, ak ni uz
donatorsku pomo, veliko poveawe dravne podrke si-
romanima. Stoga osnovni elemenat strategije mora biti
svest o ogranienim mogunostima finansirawa i o nu-
nosti da se nivo podrke odreuje ne prema tome koliko
bi bilo potrebno, nego koliko drava moe da izdvoji. Ve-
rovatno je da je gorwa granica finansijskih mogunosti
1% drutvenog proizvoda (GDP-a) Srbije, to je oko US$
100 miliona godiwe. Siromana drava ne moe da bude
velikoduna prema siromanima.
Strukturno posmatrano, trebalo bi umereno poveati
uee socijalne pomoi na raun uea dejih dodataka,
a kroz izvesno proirewe prava na socijalnu pomo i boqe
targetirawe dejih dodataka.
Centre za socijalni rad bi trebalo ojaati u svakom smi-
slu i kadrovski (posebno u mawim centrima) i materijal-
no i finansijski i informaciono kako bi bili u stawu
da efikasno izvre posao sprovoewa zakona, odnosno do-
brog targetirawa siromanih. Na taj nain e se investi-
cije u centre za socijalni rad vie nego isplatiti kroz
tedwu buxetskih sredstava namewenih siromanima,
preciznije kroz wihovu efikasniju upotrebu i tanije
usmeravawe ka zaista siromanima.
Reforma socijalne pomoi
Osnovni koncept socijalne pomoi (materijalnog obez-
beewa porodice) u Srbiji je u osnovi dobar i ne bi ga tre-
balo mewati, makar u sredwem roku. To znai da bi se i u bu-
dunosti trebalo osloniti na sistem koji poiva na etiri
temeqna elementa:
1. linija siromatva, koja, na osnovu utvrenih sredsta-
va, odvaja one koji su se kvalifikovali za socijalnu po-
mo od onih koji nisu,
2. utvrivawe sredstava pojedinca, odnosno porodice
(means-tested), kao osnove za odreivawe onih koji su
siromani,
3. dopuwavawe sredstava pojedinca, odnosno porodice
do linije siromatva, tj. isplata razlike izmeu li-
nije siromatva i raspoloivih sredstava pojedinca,
odnosno porodice iz dravnog buxeta,
4. ureivawe i finansirawe sistema od strane Repu-
blike.
Zadravawe osnova postojeeg sistema istovremeno ne
znai zadravawe i svih sadawih reewa. Vie wih bi
trebalo promeniti kako bi sistem dravne podrke siro-
manima bio efikasniji i pravedniji.
Ad. 1. Ko je siromaan?
Sada vaea linija siromatva u Srbiji poseduje vane
slabosti. Ona je relativna, tj. vezana za zarade i varira za-
jedno sa ekonomskom situacijom u zemqi, odravajui pod-
jednak broj siromanih bez obzira na stvarne varijacije u
siromatvu. A siromatvo se kree suprotno kretawu za-
rada to su one vie, stvarnog siromatva je mawe, i
obrnuto. Stoga je, radi tanijeg obuhvata siromanih i si-
romatva, daleko boqe da se ustanovi apsolutna linija si-
romatva izraena u dinarima. Apsolutna linija siroma-
tva bi omoguila da se broj siromanih koja imaju pravo
na socijalnu pomo kree inverzno od ekonomske aktivno-
sti to je ona vea i dohoci vei, to bi broj siromanih
bio mawi, kao to bi broj siromanih rastao sa opadawem
ekonomske aktivnosti i smawewem dohotka.
9
9 Apsolutne linije siromatva imaju brojne zemqe, meu wima Hrvatska i
Slovenija.
Naravno, linija siromatva ne moe dugorono ostati
nepromewena. Ona se neminovno pomera sa ekonomskim na-
pretkom, odnosno poviava se jer se drutvena percepcija
siromatva mewa. Oni koji se smatraju siromanim u jed-
noj razvijenoj zemqi bili bi obino boqestojei graani
jedne siromane zemqe, kao to se pojedinci sa neprome-
wenim dohotkom u zemqi koja se razvija mogu nai, posle
odreenog vremena, meu siromanima. Stoga se u duem
roku i apsolutna linija siromatva mewa. Ali, ovde je po-
enta, u kraem roku linija siromatva u jednoj zemqi, pa
tako i u Srbiji, trebalo bi da bude stabilna iz navedenih
razloga.
Precizan predlog linije siromatva je poseban istra-
ivaki zadatak, kojim se ova studija nije mogla baviti.
Razlozi tome su kako kratkoa vremena, tako i nepostojawe
dovoqno dobre baze podataka. Stoga se ovde nee ponuditi
taan iznos linije siromatva, ve e biti dato nekoliko
vanih napomena.
Prvo, linija siromatva mora biti zasnovana na po-
trebnom nivou potrowe pojedinca, odnosno porodica ko-
ja je nuna za preivqavawe.
Drugo, linija siromatva mora biti u skladu sa buxet-
skim mogunostima Republike Srbije, kao ograniavaju-
em faktoru koji onemoguava eventualnu velikodunost;
smatra se uobiajenim da se dravna podrka siromani-
ma, ukquujui i socijalnu komponentu dejih dodataka,
kree oko 1% drutvenog proizvoda (GDP-a) u zemqama u
tranziciji.
Tree, u metodolokom smislu, linija siromatva se mo-
e proceniti koriewem ankete o prihodima i rashodi-
ma stanovnitva,
10
a imajui u vidu postojee plate i pen-
zije. Ne bi bilo dobro da se ustanovi na suvie visokom ni-
vou, na primer na viem nivou nego to su prosene zarade
u pojedinim granama industrije ili nego to je prosena
plata nekvalifikovanih radnika, jer bi tada destimulisala
zapoqavawe, odnosno podstakla u izvesnoj meri ve zapo-
slene da napuste posao i prijave se za socijalnu pomo.
10 Tokom ovog istraivawa pokazalo se da nijedna od postojeih anketa o
prihodima i rashodima stanovnitva nije dovoqno kvalitetna, pa je, sto-
ga, za ustanovqavawe nove, apsolutne linije siromatva potrebno napra-
viti novu anketu, veu po obuhvatu i metodoloki korektnije uraenu.
Postojei nivo socijalne sigurnosti po pojedincu
(jednolanom domainstvu) od 50% prosene zarade u pri-
vredi kree se na dowoj granici zone razumnih vrednosti,
jer je znatno nii od prosene zarade u deset grana u Srbiji
sa najniim prosenim platama. U aprilu 2001, na primer,
sadawa linija siromatva za pojedinca iznosila je 1474
dinara, dok je prosek plata u ovih deset grana bio 2268 di-
nara.
11
Oigledno je da ova linija siromatva nije previ-
soko postavqena, jer tek mali broj zaposlenih ima niu
platu nego to je linija siromatva (raspored plata je
standardno log-normalan). ak i da se linija siromatva
postavi na znatno vii nivo, naputawe posla zarad soci-
jalne pomoi nije verovatno iz vie razloga: 1) usled oe-
kivawa o poveawu realnih plata i redovnijim isplatama,
2) usled spoznaje o tekom ponovnom zapoqavawu kada se
jednom izgubi radno mesto i 3) usled socijalnog osigurawa
koje je vezano za status zaposlenog, a na prvom mestu penzij-
skog osigurawa. Jo vanije, visina plate nije dovoqno do-
bro merilo dohodaka stanovnitva, poto znatan deo
ukupnog dohotka potie iz naturalne potrowe (oko 1/5,
prema Anketi o potrowi domainstava), iz sive ekono-
mije (takoe oko 1/5)
12
i iz drugih izvora. Drugim reima,
niske plate u pojedinim sektorima niti dobro aproksimi-
raju dohotke stanovnitva, niti treba da predstavqaju li-
mit linije siromatva.
Efekti poviewa linije siromatva za 10% tokom pr-
vog polugoa 2000. godine (sa 667 na 724 dinara meseno),
izraunati simulacijom pomou Ankete o potrowi doma-
instava SZS, su sledei: broj siromanih bi se poveao za
28 procenata, a jaz siromatva (mawak dohotka do linije
siromatva) za 41 procenat, a sve u odnosu na postojee
normativno reewe.
13
Pomenuta linija siromatva odnosi se na pojedinca, odno-
sno na jednolano domainstvo, kao i na prvog lana viela-
ne porodice. Potrebno je, naravno, uzeti u obzir i druge la-
nove vielanih porodica prilikom ustanovqavawa prava
na socijalnu pomo i odreivawa beneficije za one koji su to
pravo stekli. Osnovna iwenica od znaaja ovde je postojawe
11 U ovih deset grana zaposleno je 18,6% od ukupnog broja zaposlenih. .
12 Early Warning Report Yugoslavia, UNDP, razni brojevi.
13 Ovu i sledee simulacije efekata trebalo bi samo smatrati indikativnima.
ekonomije obima u trokovima jedne porodice, odnosno o
smawewu potrebnog iznosa novca za pokrivawe potrowe do-
datnih lanova porodice. Uzrok ekonomije obima jeste smawe-
we fiksnih trokova po lanu sa poveawem broja lanova
domainstva, jer su pojedini trokovi uglavnom fiksni bez
obzira na broj lanova domainstva.
Tretman ostalih lanova domainstva u postojeem si-
stemu je nepovoqan predvieno je samo 0,4 za drugog i tre-
eg lana, 0,1 za etvrtog i petog i nita za ostale to je
uglavnom posledica tewe drave da, kroz restriktivnu
politiku uslova za sticawe prava na socijalnu pomo, sma-
wi svoje rashode.
Sa druge strane, ne postoji metodologija koja bi na egzak-
tan nain precizno utvrdila kakvi bi trebalo da budu me-
usobni odnosi iznosa za lanove vielanih domainsta-
va. Drugim reima, ovi se odnosi u svim zemqama arbitrar-
no utvruju, naravno u razumnim granicama.
Koeficijenti za vielana domainstva bi mogli biti
sledei:
za pojedinca (prvog lana domainstva) 1
za drugog 0,6
za treeg 0,4
za etvrtog i ostale 0,25.
Predloene vrednosti koeficijenata su sline onima u
drugim zemqama. Pri razmatrawu predloenih koeficije-
nata trebalo bi imati u vidu iwenicu da sva deca iz poro-
dica koje primaju socijalnu pomo imaju pravo na deji do-
datak, tako da predloeni koeficijenti za decu (najee
0,4 i 0,25) nisu niski.
Usvajawe ove korekcije poloaja vielanih domain-
stava povisilo bi liniju siromatva za ova domainstva,
to bi svakako 1) proirilo krug onih koji imaju pravo na
socijalnu pomo i 2) povealo wihovo pravo u novanom
izrazu. Efekti promene koeficijenata za lanove porodi-
ce, izraunati simulacijom pomou Ankete o potrowi
domainstava SZS, su sledei: broj siromanih bi se po-
veao za 86 procenata, a jaz siromatva (mawak dohotka do
linije siromatva) za 90 procenat, a sve u odnosu na posto-
jee normativno reewe.
Kombinovani efekti simultane promene i linije siro-
matva i koeficijenata za lanove porodice, a u odnosu na
postojea reewa, su sledei: broj siromanih koji stiu
pravo na socijalnu pomo bi bio povean za 117 procenata,
a jaz siromatva za 180 procenta.
Novoustanovqena apsolutna linija siromatva bila bi
jednaka na celoj teritoriji Srbije. Time bi bile uklowe-
ne postojee razlike po optinama za sticawe prava na so-
cijalnu pomo i za visinu isplata i svi graani Srbije
bili bi stavqeni u jednak poloaj. Kako je ve navedeno,
ove razlike nemaju opravdawa, jer donose diskriminaciju
siromanih graana koji ive u siromanijem delu Srbi-
je. Stoga se uklawawe ovog reewa namee kao nuno uko-
liko se eli pravedan i efikasan sistem socijalne pomo-
i siromanima.
Ustanovqavawe jedninstvene linije siromatva za celu
teritoriju Srbije donelo bi poveawe broja onih koji ima-
ju prava na socijalnu pomo u siromanijim optinama i
povealo wihova prava, mereno novanim iznosima.
Destimulacija zapoqavawa radnosposobnih, koju svaka
socijalna pomo donosi u mawoj ili veoj meri (zavisno od
wene visine), trebalo bi da bude izbegnuta koliko je god
mogue. Srbija nije u prilici da dodequje velikodune
transfere onima koji kalkuliu da li je za wih boqe da ra-
de ili da ive od socijalne pomoi. Stoga je ovde potrebno
biti dosta radikalan. Za radnosposobne dravna podrka
siromanima moe biti samo privremeno, i to kratkoro-
no sredstvo za preivqavawe. Stoga bi trebalo propisati
da radno sposobni pojedinci imaju prava na socijalnu po-
mo samo ogranieno vreme. Na primer, samo est meseci
tokom jedne godine ili nekoliko godina tokom celog ivo-
ta (u SAD 5 godina).
Indeksacija linije siromatva bi se vrila na osnovu
indeksa trokova ivota. Time bi se obezbedilo ouvawe
wene realne vrednosti, odnosno jednaka kupovna mo i u
vreme inflacije.
Sredstva koja ulaze u obraun za sticawe prava na soci-
jalnu pomo i za odreivawe wene visine trebalo bi da bu-
du ukupna i stvarna sredstva pojedinca, odnosno domain-
stva. To znai:
neto sredstva, a ne prihod, kako je u sada vaeem zako-
nu propisano; prihod je potrebno, u naelu, umawiti za
trokove ostvarewa prihoda, kao to su trokovi
ekonomske aktivnosti (u poqoprivredi, samostalnoj
delatnosti, pri izdavawu nekretnina itd); sa druge
stane, vrlo je teko obraunati ove odbitke, posebno s
obzirom na mogunost prikrivawa podataka,
ukupna sredstva, kako bi sva sredstva bila ukquena u
obraun; postojei lan 18 Zakona o socijalnoj zati-
ti taksativno nabraja prihode koji se raunaju, to
nije dobro, jer neki od izvora dohotka nisu i teko da
mogu biti nabrojani, pa se mora pribegavati tumae-
wu; boqe je zakonom samo rei da ukupna sredstva pod-
leu obraunu, bez pokuaja taksativnog nabrajawa
svih pojedinanih oblika; sa druge strane, nepotrebno
se u postojeem sistemu iz obrauna sredstava iskqu-
uju prihodi od dejih dodataka i nekih drugih soci-
jalnih transfera, poto i oni predstavqaju prihod,
ponekad vrlo znaajan za porodicu (vei broj dejih
dodataka itd),
stvarna sredstva, a ne normativna ili potencijalna;
potrebno je iskquiti iz sistema reewa, koja sada va-
e, da se prilikom obrauna sredstava u obzir uzimaju
i 1) proputena zarada, tj. obraunata zarada koju je
kandidat za socijalnu pomo mogao ostvariti, iako je
nije ostvario i 2) garantovana zarada za zaposlene, ia-
ko je nisu ostvarili. Drugim reima, ne bi trebalo bi-
ti presudno to ta je i koliko neko mogao ostvariti,
ve ta je zaista zaradio.
Poloaj zakupaca stambenog prostora bi trebalo prei-
spitati. U postojeem sistemu zakupci nemaju nikakvu be-
neficiju, iako je plaawe zakupa privatnog stambenog pro-
stora veoma vana stavka u rashodima mnogih porodica, po-
sebno mlaih. Drugim reima, finansijski poloaj dveju
po svemu ostalom jednakih domainstava moe biti veoma
razliit ukoliko jedna poseduje sopstveni stambeni pro-
stor, dok ga druga zakupquje od privatnog vlasnika. Zakup-
cima moe po plaawu zakupnine preostati nedovoqno
novca za ivot, to bi se moglo respektovati kroz obraun
dohotka pri utvrivawu prava na socijalnu pomo.
Napred definisan ukupan dohodak mogao bi biti uma-
wen za jednu sumu namewenu pokrivawu trokova zakupa
stambenog prostora.
14
Poto pokuaj utvrivawa stvarnih
izdataka za zakup od strane jednog domainstva ne bi dao
14 U brojnim zemqama postoje programi finansijske podrke zakupcima
stambenog prostora.
vaqane rezultate, usled prikrivawa, to bi se mogla zako-
nom predvideti jedna suma na ime odbitka. Ona moe, jed-
nostavnosti radi, biti jednaka za sva domainstva ili da
zavisi od broja lanova domainstva. Ipak, uvoewe ova-
kve podrke siromanim zakupcima moglo bi biti prae-
no brojnim manipulacijama, pa je potrebno prethodno is-
pitati mogunosti kontrole.
Tretman imovine prilikom utvrivawa prava na soci-
jalnu pomo trebalo bi da bude preispitan. Ovde se javqaju
tri mogunosti:
1. imputirawe koristi od neposredne upotrebe sopstve-
ne imovine i pripisivawe imputirane rente ukup-
nom dohotku; ovo reewe ima teorijskog opravdawa,
ali je, generalno posmatrano, neuobiajeno i wegova
bi primena vrlo komplikovala postupak utvrivawa
dohotka,
2. preispitivawe postojeeg reewa o iskquewu poqo-
privrednika iz prava na socijalnu pomo samim tim
to poseduju vie zemqe od 0,5 hektara; postojee re-
ewe bazirano je 1) na razumnoj pretpostavci da poqo-
privrednik koji poseduje zemqu moe da sebi obezbedi
egzistencijalnu socijalnu sigurnost i 2) na spoznaji o
praktinoj nemogunosti obrauna dohotka poqopri-
vrednika; postoje, meutim, situacije kada poqopri-
vrednik nije u stawu da zadovoqi minimalne potrebe,
kao, na primer, starako domainstvo, niti je u prili-
ci da imovinu proda ili da u zakup i iz tih sredstava
preivi (na primer, imawe se nalazi na brdsko-pla-
ninskom podruju),
3. preispitivawe postojeeg reewa o iskquewu iz prava
na socijalnu pomo svih onih koji poseduju imovinu pre-
ko nune za stanovawe; i ovde se moe pojaviti pro-
blem nemogunosti prodaje ili izdavawa u zakup tog
vika imovine, a posebno na selu ili u depresiranim
gradovima.
Kod taaka 2 i 3 trebalo bi ublaiti postojei apsolut-
ni kriterijum imovine, odnosno vezati ga za stvarnu mo-
gunost prodaje ili zakupa. Drugim reima, iz sistema bi
trebalo iskquiti sadawu odredbu da pravo na socijalnu
pomo nema onaj ko poseduje nepokretnosti osim onih nu-
nih za stanovawe i okunicu do 0,5 hektara i zameniti je
novom odredbom da pravo na socijalnu pomo nema onaj ko
moe sebe i svoje domainstvo da izdrava prodajom ili
izdavawem u zakup imovine, i to one vee od potrebne za
stanovawe i vee od okunice od 0,5 ha, odnosno 1 ha na brd-
sko-planinskom podruju. Na taj nain bi se izbeglo auto-
matsko iskquewe iz prava onih koji poseduju imovinu, ve
bi se utvrivalo da li predmetna imovina moe doneti
prihod od zakupa ili moe biti prodata.
Kriterijumi za odreivawe imovine koja ne ugroava
pravo na socijalnu pomo bili bi gotovo jednaki postoje-
ima (stambeni prostor i zemqa do 0,5 ha, uz razliku na
brdsko-planinskom podruju). U praktinoj primeni
predloene odredbe standardno bi se pretpostavqalo da je
imovinu mogue prodati ili izdati u zakup, a da to samo u
posebno opravdanim i relativno retkim sluajevima nije
mogue i da vlasnik imovine tada stie pravo na socijalnu
pomo.
Ad. 2. Kako se utvruje siromatvo?
Sistem utvrivawa sredstava pojedinca, odnosno poro-
dice (means-tested) superioran je alternativnim metodima
targetirawa (odreivawa ko je siromaan). Kategorijsko,
geografsko ili indikativno targetirawe koriste se samo
onda kada metod utvrivawa sredstava nije mogu, bilo
usled slabosti dravne administracije, bilo iz drugih
razloga. Kada je ciq otkrivawe pojedinaca koji su siro-
mani, onda najtanije rezultate daje metod koji direktno
meri wihov dohodak i/ili imovinu, a ne metodi koji na
osnovu spoqnih izraza ili osobina pokuavaju indirekt-
no proceniti stawe dohotka i/ili imovine pojedinca ili
porodice.
Metod utvrivawa sredstava, naravno, ne daje savrene
rezultate, ve poseduje svoje slabosti. Administrativno je
sloen, pa su greke i lani podaci mogui. Zatim, ose-
tqiv je na sivu ekonomiju, poto ona, po definiciji, iz-
mie dravnim slubama (i poreskim), pa se dohodak iz si-
ve ekonomije teko moe registrovati i obuhvatiti stan-
dardnim postupcima i formalnom dokumentacijom.
Srbija i sada koristi sistem utvrivawa sredstava kao
osnovu za odgovor na pitawe ko je siromaan. Meutim, taj
sistem poseduje izvesne slabosti koje bi trebalo elimini-
sati tokom reforme.
Terenski rad (posete socijalnih radnika domainstvi-
ma) radi tanijeg ustanovqavawa stepena siromatva i
kontrole podnetih podataka od strane porodica koje su se
kandidovale za socijalnu pomo bitno je smawen tokom
1990-tih godina. Stoga je nuno u potpunosti rehabilito-
vati ovu aktivnost kako bi ocena siromatva pojedinaca i
domainstava bila zasnovana ne samo na podnetoj dokumen-
taciji, koja ne mora uvek da bude vaqana, nego i na neposred-
nom uvidu socijalnih radnika u stawe porodice. Time se
metod utvrivawa sredstava u izvesnoj meri dopuwava in-
dikativnim targetirawem, to je nuno zbog rairenosti
sive ekonomije u Srbiji i nemogunosti utvrivawa dohot-
ka pojedinaca, odnosno domainstava iskquivo na osnovu
formalne dokumentacije.
Dohodak iz sive ekonomije predstavqa znaajan deo ukup-
nog dohotka ba onih kategorija stanovnitva koje nemaju
znatnije prihode iz formalnog sektora, pa su stoga pri-
rodni kandidati za socijalnu pomo. Sve dok siva ekono-
mija postoji u znatnom obimu u Srbiji, jedini nain na ko-
ji ju je mogue obuhvatiti prilikom utvrivawa dohotka
pojedinca, odnosno domainstva jeste ba terenski rad so-
cijalnih radnika.
Optije posmatrano, socijalni radnici bi mogli da do-
biju izvesna diskreciona prava prilikom odluivawa o
sticawu prava na socijalnu pomo u situacijama kada kan-
didat nema zakonska prava (na primer, kada je neko duan da
ga izdrava, ali to ne ini) kako bi se reavale ivotne
situacije koje nisu predviene zakonom. Ispoqavawe dis-
krecionih prava bi moralo biti strogo nadzirano od stra-
ne Ministarstva kako ne bi bilo zloupotrebqeno.
Radi efikasnije obrade zahteva za socijalnom pomoi i
kontrole podnetih podataka, potrebno je bitno unapredi-
ti informacioni sistem Mistarstva za socijalna pitawa,
a kroz proirewe centralne baze podataka i integraciju
centralne baze sa bazama centara za socijalni rad. Jo va-
nije, potrebno je da se Ministarstvo povee sa drugim
informacionim bazama dravnih organa, kao to su baze
poreskih obveznika (posebno poreza na imovinu), vlasni-
ka pokretnosti (automobila, amaca itd), socijalnog osi-
gurawa, biroa za zapoqavawe, carine (radi uvida u uvoz
graana) i slino. Ovim putem bi se bitno upotpunila
slika o pojedincima, odnosno domainstvima koja koriste
ili konkuriu za socijalnu pomo i spreile eventualne
malverzacije.
Ad. 3. Koliko i kakva pomo?
Kada se ustanovi da jedno domainstvo raspolae sred-
stvima koja su nia od odgovarajue linije siromatva, ta-
da drava iz buxeta u novcu isplauje razliku izmeu lini-
je siromatva i raspoloivih sredstava. Time se omoguu-
je potrowa domainstva na nivou egzistencijalnog mini-
muma, odnosno prevoewe siromanih domainstava iz
stawa ekstremnog siromatva u stawe koje omoguava po-
krivawe najnunijih potreba.
Isplata u novcu je najpogodnija, jer omoguuje fleksibil-
nost potrowe, odnosno prilagoavawe potrowe poje-
dinca i domainstava wihovim potrebama i preferencija-
ma. Izdavawe pomoi u naturi suoava se sa svojim proble-
mima, mada poseduje i vrline.
15
Opredeqewe za pomo u nov-
anom obliku ipak ne mora da u potpunosti iskqui natu-
ralnu komponentu. Naime, u pojedinim porodicama moe
doi do koriewa socijalne pomoi na nain koji ugro-
ava egzistenciju porodice; na primer, alkoholiar moe
da troi znatan deo novca na alkohol, a ne na hranu za decu.
U takvim situacijama trebalo bi predvideti diskreciono
pravo centra za socijalni rad da rei da se pomo za to do-
mainstvo izdaje u naturi, a ne u novcu.
Ad. 4. Ko regulie i finansira?
Stepen decenralizacije dravne podrke siromanima
je bitno pitawe pri dizajnirawu sistema. Preterana cen-
tralizacija svih dravnih poslova u Srbiji navodi na pre-
ispitivawe (de)centralizacije i u ovoj oblasti.
U korist decentralizacije sa republikog na lokalni
nivo moe se navesti jedan vaan argument: lokalno upra-
vqawe programima borbe protiv siromatva moe smawi-
ti trokove i poboqati targetiranost. Jer, lokalna ad-
ministracija je boqe informisana o lanovima lokalne
15 Videti odeqak 1. Velika veina razvijenih i zemaqa u tranziciji koristi
novanu, a ne naturalnu pomo kao osnovu sistema dravne podrke siro-
manima.
zajednice nego centralna i stoga moe preciznije da iden-
tifikuje siromane. Pored toga, angaovawe lokalnog ci-
vilnog drutva i humanitarnih organizacija moe poboq-
ati koordinaciju napora i sredstava iz razliitih izvo-
ra usmerenih na podrku siromanima.
Preciznije govorei, organizacija programa podrke
siromanima moe biti dekomponovana na nekoliko ele-
menata: prvo, na kriterijume utvrivawa ko je siromaan
i na odreivawe beneficija; drugo, na finansirawe; tree
na administrirawe; i etvrto, na nadzor. Mogue je, kako
se u Srbiji i ini, pojedinim nivoima dravne organiza-
cije odrediti posebne uloge u programima podrke siro-
manima.
Preputawe kriterijuma za utvrivawe siromatva re-
publikom nivou ima vie prednosti. Prvo, sredstva e
biti distribuirana najveem broju siromanih qudi bez
obzira gde ive; ukoliko bi se kriterijumi odreivali lo-
kalno, sigurno je da bi se razlikovali i da bi jednako siro-
mani pojedinci nali u razliitom poloaju, a prema
mestu ivqewa; zatim, naelo jednakosti svih graana Sr-
bije pred zakonom sugerie i jednake kriterijume, a to je-
dino obezbeuje republika nadlenost. Drugo, omoguuje se
evaluacija projekata na teritoriji cele zemqe kako bi se
odredila wihova efikasnost. I tree, republika nadle-
nost, praena jedinstvenim kriterijumima, predstavqaju
branu lokalnim elitama da preusmere sredstva namewena
siromanima ka drugim svrhama. Neosetqivost jedini-
stvenih republikih kriterijuma na lokalne vrednosti i
preferencije moe biti reena dopunskim lokalnim pro-
gramima zasnovanim na lokalnim sredstvima.
Finansirawe osnovnih programa dravne podrke si-
romanima gotovo se nuno mora odvijati preko repu-
blikog buxeta. To je jedini nain da se svim graanima Sr-
bije obezbede jednaka prava i beneficije koje im pripadaju.
Ukoliko bi se finansirawe jedinstveno odreenih prava
prepustilo lokalnim zajednicama, sigurno je da bi dolo
ili do nemogunosti siromanijih krajeva da finansiraju
zakonom odreene beneficije ili do preoptereewa buxeta
siromanijih lokalnih zajednica (kao, na primer, u Esto-
niji). A verovatno oboje. Po strategiji koju zastupamo, Repu-
blika Srbija je, kao i do sada, duna da obezbedi osnovnu za-
titu siromanih, dok lokalne zajednice mogu izgraivati,
finansirati i sprovoditi svoje dopunske programe podr-
ke siromanim graanima.
Administrirawe socijalne pomoi je i sada organizova-
no na lokalnom nivou, preko optinskih centara za soci-
jalni rad. To je dobro reewe i ne bi ga trebalo mewati.
Nadzor nad wihovim radom i daqe bi trebalo da vri Mi-
nistarstvo.
Reforma dejih dodataka
Po postojeim zakonskim reewima, deji dodaci vie
predstavqaju instrument populacione nego socijalne po-
litike. Iako su uglavnom nameweni siromanijim poro-
dicama, pomenute normativne slabosti i slabosti u kon-
troli podataka podnetih od strane graana pretvaraju ih u
instrument prevashodno populacione politike, o emu je
ve bilo govora. Drugim reima, iako je pravo na deje do-
datke normativno vezano za socijalni poloaj porodice,
slabosti sistema targetirawa ine da je realizacija ovog
prava znatno vie oslowena na broj dece u porodici nego
na wen socijalni status. Ravnotea izmeu ciqeva koju je
zakonodavac planirao time je naruena.
Osnovno pitawe sredworone reforme sistema dejih
dodataka je, stoga, sledee: da li ih zadrati kao jedinstve-
no sredstvo dostizawa kako populacionih, tako i socijal-
nih ciqeva ili ih preispitati i promeniti ovaj dualni
karakter dejih dodataka? Odnosno, da li i daqe koristiti
postojei vieciqni sistem, uz mawe modifikacije, ili
razdvojiti socijalnu i populacionu komponentu kroz ra-
dikalnu reformu i realizovati ih kroz dva razliita in-
strumenta?
Populaciona komponenta dejih dodataka se najee
pojavquje u obliku poveawa dejeg dodatka sa redom roe-
wa deteta, tako da se za svako dete vieg reda isplauje ve-
i deji dodatak nego za dete nieg reda (na primer, vie
za tree nego za drugo). U svetu se koriste razliiti mode-
li dejih dodataka. U nekim zemaqama deji dodatak ne za-
visi od reda roewa deteta (Austrija, Bugarska, eka,
Danska, Irska, Rusija, Slovaka, Slovenija, panija),
16
a u
16 U nekima od ovih zemaqa visina dejeg dodatka zavisi od starosti deteta.
drugima raste sa redom roewa (Belgija, Estonija, Finska,
Francuska, Nemaka, Grka, Maarska, Izrael, Norveka,
Poqska, Rumunija).
Razdvajawe populacione i socijalne funkcije moe biti
izvedeno, kako je predloeno u studiji Sistem mera poli-
tike obnavqawa stanovnitva u Srbiji,
17
iskquivawem
populacione komponente iz sistema dejih dodataka i osla-
wawem populacione politike na druge instrumente (rodi-
teqski dodatak, materinski dodatak itd). Time bi se omogu-
ila reforma dejih dodataka iji bi osnovni ciq bila
ira podrka siromanim porodicama sa decom na pra-
vedniji i efikasniji nain.
Pomenuto razdvajawe socijalne i populacione funkcije
svakako ne moe biti izvedenu u kratkom roku, pa emo u
daqoj raspravi zadrati sutinu koncepta dejih dodataka
kakav je sada. Stoga neemo preipitivati osnovna reewa,
koja su posledica populacionih ciqeva pri koncipirawu
dejih dodataka, kao to su: razliita prava na nisko i vi-
sokonatalitetnim podrujima, rastui iznos dejeg dodat-
ka sa redom roewa deteta, odbacivawe ekonomije obima
unutar porodice pri obraunu sredstava porodice i sli-
no.
18
Takav pristup ostavqa malo prostora za reforme.
Indeksaciju dejih dodataka trebalo bi vriti indek-
som trokova ivota, jer se time obezbeuje jednaka kupov-
na mo tokom vremena. Realni iznos dejih dodataka bi
trebalo povremeno preispitivati, u zavisnosti od eko-
nomskog napretka i finansijskih mogunosti drave.
Osnovni preostali problem sa postojeim konceptom
dejih dodataka je wihova slaba targetiranost, odnosno neu-
speh normativnih reewa i wihove operacionalizacije da
postignu osnovni ciq da pravo na deji dodatak, osim kod
treeg deteta i na niskonatalitetnim podrujima, stiu
oni roditeqi koji pripadaju kategoriji siromanih.
Vaniji postojei problemi i potrebne reforme su:
17 Ekonomski institut, Beograd, 1999. .
18 Ukoliko bi se prihvatio koncept odvajawa socijalne i populacione poli-
tike i populaciona bila preneta na druge instrumente, tada bi deji doda-
ci bili zasnovani na drugim principima: uslovi za sticawe prava bili
bi jednaki na celoj teritoriji Srbije i neto stroi nego sada, uz uvoewe
ekonomije obima unutar porodice; iznos dejeg dodatka ne bi zavisio od
reda roewe i bio bi ili za svu decu jednak ili bi zavisio od socijalnog
poloaja porodice itd.
i kod dejih dodataka postoji diferencijacija uslova
za sticawe prava prema mestu prebivalita, odnosno
prema optinskim prosecima plata u privredi; to re-
ewe nije dobro, iz razloga koji su ve pomenuti u ovoj
studiji; stoga je potrebno, kao i kod socijalne pomoi,
ukinuti diferencijaciju po optinama i uvesti je-
dinstvene republike kriterijume visine sredstava
koja predstavqaju liniju siromatva,
zbog kombinacije socijalnih i populacionih ciqeva,
nije izvesno da li bi trebalo i kod dejih dodataka pre-
i sa relativne na apsolutnu liniju siromatva kod
konkurisawa za sticawe prava; dok socijalni ciqevi
sugeriu apsolutnu liniju, kako bi samo oni koji su za-
ista siromani mogli da steknu pravo, dotle popula-
cioni mogu dati prednost relativnoj liniji, kako ne
bi dolo do smawewa broja korisnika u vremenu pri-
vrednog napretka,
radi to tanijeg utvrivawa prava na deji dodatak,
potrebno je i ovde uvesti kriterijum imovine; nije do-
bro postojee reewe da pravo na deji dodatak imaju
siromani, a bez obzira na veliinu i karakter imo-
vine koju poseduju; drugim reima, trebalo bi, kao kod
socijalne pomoi, ukquiti mogunost ostvarewa pri-
hoda od imovine, mada po blaim kriterijumima,
takoe radi tanijeg utvrivawa prava na deji doda-
tak, trebalo bi u obraun ukquiti sve vrste sredstava
(dohotka) domainstva, tj. proiriti postojeu defi-
niciju prihoda tako da obuhvati sve oblike, ukquu-
jui i sivu ekonomiju.
Slabosti postojeeg sistema pomenute u posledwe dve
take (neukquewe imovine i sive ekonomije) prevashodno
su posledica uverewa zakonodavca da malobrojne optin-
ske slube koje se bave dejim dodacima nisu u stawu da sa-
vladaju posao kontrole imovine i prihoda od sive ekono-
mije kod stotina hiqada domainstava, pa da je boqe ove te-
ko proverqive kategorije iskquiti iz normativnog si-
stema. Ova naoko uverqiva logika ipak se, na kraju, pokazuje
pogrenom, jer se time pojam siromatva preterano rela-
tivizuje. Ukoliko drava ne moe ili ne eli da kontro-
lie prihode kao osnov sticawa prava na deji dodatak,
19
19 Sada ne postoji nikakva kontrola ni podnete dokumentacije, ni na terenu.
onda je jedna alternativa prelazak sa targetiranih na uni-
verzalne deje dodatke, a bez obzira na socijalno stawe po-
rodice. Jer, propisivawe socijalnih uslova za sticawe
prava na deje dodatke, a bez namere da se oni stvarno re-
spektuju, vodi u konfuziju, u kojoj svako moe da stekne pra-
vo na deji dodatak bez mnogo truda. Tada su greke ukque-
wa i iskquewa visoke, a zakon jako podsea na one lepe, ali
nesprovodqive zakone iz ne tako davne prolosti.
Ukoliko, pak, uzrok slabosti targetirawa lei u tewi
zakonodavca da dodatno relaksira kriterijume siromatva
kod sticawa prava na deje dodatke u odnosu na socijalnu
pomo, onda to ne bi trebalo initi kroz slabu kontrolu i
zanemarivawe stvarnih indikatora siromatva, ve kroz
eksplicitno povoqnije kriterijume dohotka (sredstava).
Tada bi, na primer, linija cenzusa mogla biti poveana sa
sadawih 50% prosene plate.
Optije, ukoliko zakonodavac propie kriterijume za
ostvarivawe odreenog prava, on je duan da predvidi prate-
e instrumente kontrole, a izvrna vlast je obavezna da ih
sprovede. A ukoliko to nije mogue iz bilo kojih razloga, on-
da je potrebno preispitati sistem i potraiti alternative.
Sa stanovita socijalne politike, odnosno podrke si-
romanima, targetirani deji dodaci su povoqnija opcija
od univerzalnih. Sa datim finansijskim sredstvima, mogu-
e je vie postii ukoliko su ona usmerena na siromane
nego ukoliko se transferiu za svu decu, pa i za onu iz do-
brostojeih porodica. Ovim posledwima prihod od dejih
dodataka sve mawe znai to im je dohodak vei, a usled
opadajue marginalne korisnosti novca. Dodue, postoje i
trokovi targetirawa dejih dodataka, oni administra-
tivni, ali oni su svakako mawi od dobitaka koji se poja-
vquju kao posledica boqeg targetirawa.
Pogledajmo kakve su mogunosti reavawa problema ad-
ministrativnog savladavawa vaqanog targetirawa dejih
dodataka:
mogle bi se spojiti slube dejih dodataka, koje se sada
nalaze pri skuptinama optina, sa centrima za so-
cijalni rad. Ne postoje, naime, dobri razlozi za pri-
padnost slubi dejih dodataka optinskoj upravi,
tim pre to sada i deji dodaci, za razliku od ranije
situacije, pripadaju istom ministarstvu kome i funk-
cije centara za socijalni rad. Stoga je objediwavawe
svih funkcija Ministarstva za socijalna pitawa u od-
govarajuem organu ministarstva sasvim prirodan po-
stupak. Time bi Centri za socijalni rad bili ojaani
sa gotovo 700 zaposlenih, to bi, uz verovatnu ekono-
miju obima, moglo odmah doneti dobitak u efikasnosti
rada; prelazak ovih optinskih slubi u Ministar-
stvo za socijalna pitawa podrazumeva i preusmeravawe
dela buxetskih sredstava od optina ka Republici,
to bi se moglo uiniti odgovarajuim smawewem
sredstava od poreza na promet koje Republika svake go-
dine preputa optinama i wihovim prenoewem na
Ministarstvo za socijalna pitawa; ipak, potrebna je
detaqnije ispitivawe ovog koncepta, s obzirom na
strunu spremu zaposlenih u optinskim slubama i
wihove druge poslove u optini,
verovatno je da e u doglednoj budunosti centri za so-
cijalni rad biti mawe angaovani na raspodeli huma-
nitarne pomoi i slinim vanrednim poslovima, i-
me e se javiti mogunost wihovog veeg angamana na
poslovima iz osnovne delatnosti;
kompjuterizacija centara za socijalni rad mogla bi
bitno poveati brzinu i efikasnost procesirawa in-
formacija, uz odgovarajue utede u vremenu, to bi
povealo administrativni kapacitet ovih organa;
povezivawe Ministarstva sa informacionom bazom
Republike uprave javnih prihoda o imovini (porez na
imovinu) moglo bi da bez veih tekoa, tj. bez dodat-
nog administativnog rada, omogui ukquewe kriteri-
juma imovine meu kriterijume siromatva i proce-
sirawe odgovarajuih podataka; sada je u toku poveziva-
we podrunih jedinica RUJP-a i stvarawe jedinstvene
informacione baze za celu Srbiju,
ukoliko se pokae potrebnim, mogue je i dodatno za-
poqavawe. Ono donosi nove trokove buxetu, ali
bi moglo doneti daleko vee utede putem boqeg tar-
getirawa.
112
O autorima
Biqana Bogievi (1970) je doktor ekonomskih nauka.
Predaje na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Jedan deo
kolovawa provela je na Univerzitetu u Kembrixu, Velika
Britanija, gde je i magistrirala. Osnovne oblasti wenog
interesovanja su prestrukturirawe preduzea, privatiza-
cija, korporativno upravqawe i organizacija preduzea.
Gorana Krsti (1967) je magistar ekonomskih nauka.
Stalno je zaposlena u Saveznom zavodu za statistiku. Sarad-
nik je CLDS-a i Ekonomskog instituta u Beogradu. Dokto-
rant je Sussex University Brighton, sa temom Empirical
Analysis of Formal and Informal Labour Markets in FRY.
Osnovne oblasti wenog interesovawa su trite rada, si-
va ekonomija i makroekonomska analiza.
Boko Mijatovi (1951) je doktor ekonomskih nauka. Za-
poslen je u Ekonomskom institutu, Beograd. Predsednik je
Programskog saveta CLDS-a. Osnovne oblasti wegovog in-
teresovawa su tranzicija, socijalna politika, javne finan-
sije i makroekonomska analiza. Objavio je kwige Privati-
zacija (1993) i Ekonomija, politika i tranzicija (1998).

Siromastvo U Srbiji

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Siromastvo U Srbiji

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SIROMATVO U SRBIJI

I REFORMA DRAVNE POMOI SIROMANIMA

You might also like