POJAM ADD / ADHD ADD je skraenica za attention deficit disorder, a ADHD za attention deficit hyperactivity disorder.

Sve je vei procenat dece kod koje je dijagnostifikovan deficit panje. Prvi put je registrovan u amerikoj klasifikaciji 1980. godine.1 Po novijim istraivanjima, 7 do 10% dece uzrasta 5 do 18 godina ima dijagnozu ADD ili ADHD. Poremeaji panje se sa veom uestalou javljaju kod deaka. ADD ili ADHD je najea dijagnoza koju dobijaju deca u SAD. Longitudinalne studije pokazuju da ovi problemi 70% sluajeva ne nestaju sa odrastanjem, mada se hiperaktivnost, ako je deo problema, smanjuje nakon puberteta.2 Statistike pokazuju da je skoro 30% takve dece imalo sukobe sa zakonom. Nakon punoletstva prave daleko vei broj saobraajnih prekraja u kojima je neko povreen. Uestalost razvoda u porodicama u kojima deca imaju ADD je dvostruko vea, vea je i sklonost ove dece ka bolestima zavisnosti. ADD je prisutan i kod dece u Srbiji, ali ne znamo u kojoj meri zato to ne postoje statistike na veim uzorcima koje bi ukazale na zastupljenost ovog problema. ADD nije deficit panje ve smanjena fleksibilnost panje. Deficit podrazumeva nedostatak neega. Kod ADD osoba upadljiva su 2 ekstrema panje: izraena odsutnost i nepanja kod aktivnosti koje su im dosadne (posebno kolske obaveze) i intenzivni fokus na stvari koje su im interesantne. Nema svako naporno dete ADD. Deca jednostavno mogu biti neobina, izuzetna i drugaija. U SAD je ADD postala moderna dijagnoza. Treba se uvati i tog ekstrema i ne tumaiti svaku razliitost u stilu uenja i ponaanja kao ADD sindrom. Ekstremno rairen raspon ponaanja traenja panje moe lako dovesti do toga da bude pomean sa ADHD.3 Deci se pripisuje ADHD kada ne mogu biti mirni na jednom mestu, biti koncentrisani te donositi kvalitetne odluke.4 ADD je skup osobina koje odraavaju detetov uroeni, neuroloki zasnovan temperament. U zavisnosti od toga kako je dete sa tim osobinama opaeno i oblikovano od strane roditelja i vaspitaa, ova kombinacija predispozicija se moe razviti kao njegova prednost ili nedostatak. Pored negativnih simptoma postoje i pozitivni aspekti koji takvu decu ine izuzetnim. Te osobe su nauile da svoj temperament i linost iskoriste kao svoju prednost kao npr. Tomas Edison, Volfgang Amadeus Mocart i Vinston eril.
1 2

Aleksandra Frani, ADHD sindrom, 2009, World Wide Web http://www.b92.net Neboja Jovanovi, ADD /ADHD. Deficit panje i hiperaktivnost dece, Beograd, 2007, str. 5 3 Nigel Mellor, ADHD or Attention Seeking. Ways of distinguishing two common childhood problems, Bournemouth, 2008, page 1 4 Don F. Tejlor Djeca s ADD i ADHD sindromom, Zagreb, 2008. str. 7

ADD se kod dece ispoljava kroz 3 osnovne karakteristike: selektivna panja, rasejanost i impulsivnost. Kod ADHD se uoava i etvrta: hiperaktivnost. SELEKTIVNA PANJA I MEMORIJA Dosada je kljuna re za ovaj problem. Ako se informacije deci ne prenose na stimulativan nain, njihova panja e gotovo nestati. Kada im je neto interesantno mogu da uu dublje u problem i budu kreativniji od ostale dece. Ali ako im je dosadno to to ue, onda su potpuno odsutni. ak i kada hoe neto da urade, kada znaju da je to vano. Kada su hiper fokusirane, ADD osobe bukvalno ne uju ta se oko njih deava. Ne odgovaraju na pozive roditelja i esto besno reaguju ako ih prekinete u onome to rade. Sposobnost hiper fokusa pokazala se kao dobra osobina kod golmana u sportu. Ima sjajnih golmana sa ADD strukturom. Kod dece sa ADD strukturom nije selektivna samo panja, ve i memorija. Takva deca obino od proitanog teksta zapamte stvari koje veina dece ne zapamti, ali ne memoriu ono to veina memorie. Zapamtie samo njima zanimljive detalje. Njihovi periodi koncentracije su izuzetno kratki. Kada itaju lekciju, obino samo prelete preko teksta. To ine vie zbog toga da bi odradili ono to se od njih trai, a ne da bi obradili odreene informacije. Za njih su itanje i pamenje proitanog dve odvojene stvari. RASEJANOST Najvei problem je to osobe sa ADD strukturom ne razlikuju bitno od nebitnog. One esto zapoinju veliki broj aktivnost, ali retko koju zavravaju. Upadljiva je njihova nesposobnost da postave prioritete i da ih stalno imaju na umu. 5 U koncentraciji na zadatak ometaju ih i spoljanji i unutranji podsticaji. Kada ue panju im moe odvui i muva koja proleti. Na putu do kole svata ih moe omesti i skrenuti im panju, te nije redak sluaj da zaborave da stignu na as. Unutranji ometai panje su esto bujice ideja, seanja i misli koje lutaju. IMPULSIVNOST

Neboja Jovanovi, ADD /ADHD. Deficit panje i hiperaktivnost dece, Beograd, 2007, str. 15

Deca sa ADD strukturom delaju pre nego to razmisle. Akcija ide pre refleksije. Kada je ishod pozitivan to moemo nazvati i spontanou. Ali kada dete ili odrasla osoba zbog toga upada u neprilike, onda takvo ponaanje nazivamo impulsivnim. Impulsivnost je osobina koju roditelji primete ranije od deficita panje ili pometenosti. Dete sprovodi u delo ideje koje mu naprasno padaju na pamet. Pri tome nema lou nameru. Jednostavno ne povezuje akciju sa njenim posledicama. To nisu deca koja imaju neki poremeaj ponaanja, ona samo ne razmiljaju o posledicama jer im je bra akcija od pameti. Neoprezni su. Nakon poinjene tete se oseaju loe zbog nevolja koje su izazvali. Strogo kanjavanje ovakve dece nee pomoi da se redukuje njihova impulsivnost. Samo e negativno uticati na njihovo samopotovanje i moe dovesti do stvarnih poremeaja ponaanja. ADD ne sme da bude izgovor za ponaanja koja se ne smeju tolerisati kod dece. Impulsivnost moe biti veoma opasna osobina za dete. Takva deca su sklonija povredama, zaboravljanju, gubljenju i lomljenju stvari. Kada postanu tinejderi i ponu da voze neko prevozno sredstvo, opasnost postaje jo vea. Prave 4 puta vie saobraajnih prekraja nego ljudi bez ADD sklonosti. Impulsivnost ADD struktura se posebno ispoljava u socijalnim situacijama. Jako im je teko da odloe zadovoljenje neke potrebe, da saekaju da negde dou na red, da sarauju ili da dele stvari. Nepredvidljivi su. Svata im moe pasti na pamet i to e uraditi bez razmiljanja. esto lau impulsivno. Ne oseaju krivicu, jer nisu ni planirali da slau. Impulsivnost se ispoljava i u nainu na koji rade domae zadatke u koli. U elji da to pre zavre obavezu, nee 2 puta proveriti rezultat. esto odgovaraju i pre nego to do kraja uju pitanje nastavnika. Nemaju strpljenja da sasluaju. Ove osobine uglavnom nateraju roditelje i nastavnike da donesu zakljuak da su uspesi deteta ispod njegovih mogunosti i da je jedino reenje poveati broj radnih sati. Kvantitet, povean broj sati provedenih u uenju, obino nije srazmeran poboljanju uspeha. Ako dete ne naui strategije uenja, ne naui da slua, ita i odri panju, poveavanje vremena koje dete provede uei nee bitno uticati na popravljanje rezultata u koli. Treba rei i da je radoznalost esto osnovni uzrok njihove impulsivnosti. Planiranje i predvianje moguih posledica akcije retko ukljuuju u svoje mentalne operacije. HIPERAKTIVNOST Hipearktivnost ne ide obavezno uz ADD. Ako je i ta osobina prisutna, uz 3 prethodno navedene, onda takva deca dobijaju dijagnozu ADHD Attention Deficit Hyperactivity Disorder. Kod nas je poznata dijagnoza koju dobijaju hiperaktivna deca: Hiperkinetiki

sindrom ili Deji sindrom hiperaktivnosti. Ali mora se i napraviti razlika izmeu hiperaktivnosti i energinosti deteta. Neka deca su neumorna i veoma aktivna, ak i kada spavaju. Ali to samo po sebi nije problem. Studije koje su koristile merne sprave da izmere aktivnost dece u toku dana pokazale su da stvarni nivo aktivnosti kod dece koja su oznaena kao hiperaktivna nije mnogo vei nego kod druge dece koja nisu dobila tu etiketu.6 Problem je to su hiperaktivna deca aktivna u neprikladno vreme i u neprikladnim situacijama. Hiperaktivnost je nesposobnost da se regulie nivo aktivnosti kako bi bio usklaen sa zahtevima situacije. ESTE PRATEE OSOBINE ADD ADD decu esto opisuju kao preterano emotivnu i sklonu pravljenju problema. Oseanje dominira nad njihovim rasuivanjem. Dete e sa intenzivnim emocijama nastaviti da trai ono to eli. Pozitivan aspekt ove osobine moe biti sklonost ka tome da se uloi ogromna energija za ostvarivanje svojih elja i ciljeva. Deca sa ADD strukturom sklona su preterovanom reagovanju na minimalni povod (drugima izgleda kao minimalan, ali njima izgleda kao maksimalan povod za reakciju). Suprotne emocije mogu brzo da se smenjuju. Kada je dete razoarano, kada mu nije zadovoljena neka elja, izgleda kao da mu se ceo svet sruio. Preteranu reakciju deteta nee ublaiti ni saznanje da e mu se elja ostvariti u budunosti. Dete eli ispunjenje odmah i teko mu je da odloi potrebu. Kod ADD dece ne uspeva sistem retkih i odloenih nagrada. Da bi sistem nagraivanja dao efekat u vaspitanju, nagrade i pohvale moraju biti veoma este. Potrebne su im nagrade za svaki zavreni deli posla. Kada god uu u hiper fokus i obave deo posla dok su u njemu, neophodna im je pohvala i tek onda su u stanju da nastave dalje. Suvie dalekoroni ciljevi nita im ne znae. Lo rukopis je esta pojava kod dece i odraslih sa ADD strukturom. Roditelje i nastavnike esto zbunjuje zato deca imaju dobru motornu koordinaciju, lepo crtaju ali im je rukopis izuzetno lo. Ponekad je poetak teksta itak, ali se on ubrzo pretvara u gotovo nemogu za proitati. Ova deca ne podne stvari koje se odvijaju sporo. itanje je za njih suvie sporo u odnosu na film ili video. Knjige sa akcijom i komikom mogu da im zadre panju. Konstantno trae stimulaciju i ne podnose dosadu. Ponekad dolazi do ekstremnih kolebanja panje, nivoa uzbuenja, oseanja i radnih sposobnosti. Deca su vei deo vremena pod niskim nivoom fiziolokog uzbuenja. Zato im je
6

Neboja Jovanovi, ADD /ADHD. Deficit panje i hiperaktivnost dece, Beograd, 2007, str. 21

potrebna stalna stimulacija da bi im odrala panju i nivo budnosti. Izuzetno je vano da se deca dobro naspavaju i da ne ostaju budni do kasnih veernjih sati. Deca sa ADD su zaboravna, imaju lo oseaj za vreme, egocentrina su i nemaju dobru sposobnost da sasluaju druge. RAZLIKE U ISPOLJAVANJU ADD / ADHD KOD DEAKA I DEVOJICA Devojicama je uglavnom vie stalo da udovolje zahtevima roditelja i nastavnika, te se i lake prilagoavaju zahtevima kole. kola generalno stavlja deake u loiju poziciju jer je nastava struktuirana tako da vie odgovara temperamentu i sklonostima devojica. Pored toga, nastavni kadar uglavnom ine ene. Interesantno je zapaanje da iz nekih studija da deca sa ADD strukturom bolje ue ako imaju mukog uitelja.7 Razlog je delimino u tome to muki uitelji generalno manje priaju. Kod ADD struktura je primeeno da je smanjena aktivnost leve hemisfere, a pojaan rad desne. Poto se govor procesuira veinom u levoj hemisferi, jasno je zato deci odgovaraju nastavnici koji ne priaju puno. Poznato je i da se u predkolskom uzrastu deaci i devojice drugaije ponaaju, imaju razliite sklonosti i igraju se drugaije. Devojice se due od deaka zadravaju na nekom zadatku. One se vie interesuju za socijalne interakcije, dok su deaci vie zainteresovani za predmete i akciju. Deaci su i skloniji ispadima i nestalucima u koli, zato se ADHD i ee dijagnozira kod deaka, dok kod devojica moe ostati neprimeen. Postoji razlika vezana za pol i u reakcijama roditelja na svoju ADD decu. Oevi su obino tolerantniji na hiperaktivnost svoje dece. Moda je razlog i to to lake prepoznaju sebe u hiperaktivnom detetu. Majke najee brinu o kolskim obavezama dece, teraju decu da ue. One primaju neprijatne vesti iz kole, prepoznaju problem i trae neko reenje za dete. Uglavnom majke pronalaze strunjake i obraaju im se za pomo. UZROCI ADHD Uzroke treba traiti u okviru neurobiologije i genetike. Sredinski faktori utiu takoe na ispoljavanje ADHD, ali osnovni uzrok same ADD strukture ne vodi poreklo iz uticaja sredine. Postoje razliite teorije o moguim uzrocima ADD, ali jo uvek ne postoji konaan odgovor na ovo pitanje. Istraivanja su pokazala da postoji povezanost izmeu konzumiranja cigareta i alkohola majki u trudnoi i veeg rizika pojavljivanja ADD kod njihove dece. Vea
7

Neboja Jovanovi, ADD /ADHD. Deficit panje i hiperaktivnost dece, Beograd, 2007, str. 34

koncentracija olova u telima predkolske dece takoe moe biti tetna. Smanjena aktivnost odreenog dela mozga, slab metabolizam glukoze i smanjeni protok krvi ka odreenim delovima mozga takoe se povezuje sa ADHD.8 Genetika je bitan faktor. Istraivanja su pokazala da u porodicama dece sa ADHD strukturom oko 25% roaka takoe ima ADHD. U tretmanu ADD dece esto se koristi psihostimulativna sredstva kao to su ritalin, deksedrin, antidepresanti (prozak). Psihostimulativna sredstva popravljaju simptome kod veeg broja dece, ali ne lee ADD. Brojni izvetaji govore i o negativnim posledicama koje izazivaju psihostimulativne hemijske supstance: smanjen apetit, nesanice, glavobolje, povien puls, usporavanje rasta, poveana napetost. Lekovi nemaju trajno dejstvo. Neophodni su odreeni edukativni postupci (strategije za modeliranje ponaanja, biofidbek i neurofidbek) i uenje metakognitivnih strategija (uenje kako se neto ui). ADD ili ADHD dijagnozu mogu da postave roditelji u saradnji sa strunjakom. Na strunjaku je da postavi prava pitanja, odgovore uporedi sa sopstvenom opservacijom i iskustvom steenim u radu sa decom sa ADD strukturom. Psiholog i psihijatar mogu timski dati dijagnozu. Psiholog ne moe prepisati lekove, on moe da testira dete razliitim testovima. Za dijagnozu ADD razvijeni su posebni kompjuterizovani testovi CPT testovi. Oni su napravljeni da budu repetitivni i dosadni i da zahtevaju konstantnu panju. Budui da je svaka osoba sa ADHD-om jedinstvena, strune osobe preporuuju razliite tretmane za razliitu decu. Neka deca uzimaju lekove za ADHD, dok druga deca ne. Neka deca rade sa strunim osobama najvie na korigovanju ponaanja, dok druga deca vebaju razvijati koncentraciju i pozornost.9 Osnovni pristup u tretmanu ADD je edukativni. Najbolje rezultate daje kognitivno bihejvioralni pristup neurofidbek u kombinaciji sa metakognitivnim strategijama i strategijama za modeliranje ponaanja. Neurofidbek je trening samoregulacije modanih talasa. ovek moe da naui samoregulaciju svojih modanih talasa ako ima povratnu informaciju o njima. To znai da je mogue poboljati svoju panju i sposobnost samokontrole. Neurofidbek trening je edukativni proces. Kada se navika uvrsti i dete ovlada vetinom samoregulacije, onda se radi na povezivanju ove vetine sa kolskim uenjem. Dete se posle toga ui strategijama uenja. Neurofidbek ureaj (Kvantitavni EEG) koristi se i za dijagnostiku ADD. Odnos izmeu amplituda sporih teta talasa i brzih beta talasa pokazuje koeficijent panje. Tanost ovog testa za dijagnostiku ADD je 98%, a pozitivna predikativna mo za ADHD 99%.

8 9

Sandra F. Rief, The ADD / ADHD Checklist, San Francisco, 2008, page 34 Don F. Tejlor Djeca s ADD i ADHD sindromom, Zagreb, 2008. str. 32

USMERAVANJE RAZVOJA ADD DETETA ADD deca su teka za podizanje i vaspitanje. Ako su pri tome i hiperaktivna, predstavljaju veliko iskuenje i za veoma fleksibilne porodice. Roditelje dece sa ADHD su konstantno suoeni sa potrebom da brane svoje roditeljske odluke kao i svoje dete. 10 Roditeljima je potrebno da uloe svestan napor kako bi bili pozitivni prema njima. Treba istai ta je dobro kod deteta, trenutna loa ponaanja tretirati kao izuzetak. Pozitivna motivacija ima puno vie efekta nego negativna, kazna.11 Potrebno je najpre definisati na kojem problemu u ponaanju deteta je potrebno raditi i ta je najhitnije. Svojim ponaanjem daje se model koji se eli u ponaanju deteta. Roditelji moraju biti kristalno jasni, odreeni i direktni. Poeljno je da detetu pomognu da nae pravo drutvo za sebe kao i da ga zaposle neim u trenucima kada mu je dosadno. Kada je dete dobro, dobar potez je nagraditi ga, a nagrada e zavisiti od uzrasta i linosti deteta. Kod mnoge ADD dece tajm aut metod nije prikladan zato to potkrepljuje sve negativne poruke koje su navikla da primaju. Kod mlae dece bolje prolazi tajm in (time in, prisutnost), gde dete mora da mirno sedi na stolici ili u oku, ali u istoj prostoriji u kojoj je i roditelj. Dalji koraci koji reguliu loe ponaanje mogu biti oduzimanje odreenih privilegija i davanje neke odgovornosti, posla. Vano je dete uiti empatiji, a kao posebno dobar metod pokazao se pravljenje ugovora sa detetom u pozitivnoj i zabavnoj atmosferi. KAKO POPRAVITI PANJU I UENJE Ostvarivanje kontakta oima je dobar nain da se otpone komunikacija iji je cilj trening panje. Ako se prikladno koriste, kompjuteri mogu biti od velike pomoi ADD deci.12 Postoje brojni edukativni CD ovi za gotovo sve predmete. Oni odravaju detetovu panju i pruaju neposrednu povratnu informaciju na uzbudljiv i interesantan nain. Kratki periodi uenja i este pauze su daleko delotvorniji nego dugotrajan rad. Vano je uiti dete da sedi mirno i osloboditi njegov um nepotrebnih briga. ADD decu je potrebno uiti kako da ue ali i kako da trae odgovore na svoja pitanja. Sa njima je potrebno raditi na njihovim organizatorskim sposobnostima, uiti ih kako da planiraju kratkorono, razvijaju socijalne vetine i zdrave meuljudske odnose, ostvare solidan kolski uspeh, redovno rade domae zadatke. Kljuni elementi za uspeh ADHD deteta u koli su vera u dete, bliska veza kole i
10 11

Sandra F. Rief, The ADD / ADHD Checklist, San Francisco, 2008, page 70 Aleksandra Frani, ADHD sindrom, 2009, World Wide Web http://www.b92.net 12 Neboja Jovanovi, ADD /ADHD. Deficit panje i hiperaktivnost dece, Beograd, 2007, str. 156

roditeljskog doma, saradnja i timski rad, isticanje sposobnosti deteta, kao i fleksibilnost i spremnost uitelja da se prilagodi individualnim potrebama uenika.13 ADD deci je esto potreban multisenzorni pristup, ukljuivanje veeg broja ula u cilju boljeg i lakeg uenja. Igranje igara ui dete da se koncentrie, fokusira i da radi konstruktivno u timu. Jako je poeljno decu uiti metakognitivnim strategijama, strategijama organizovanog miljenja. Dete treba uiti da koristi trostepeni pristup novom zadatku kroz pitanja: ta je ovde zadatak, kako u da ga obavim i kako sam to uradio. Vano je ukazati deci na znaaj organizovanja svog miljenja i informacija. Tabele su osnovna i jednostavna strategija za organizovanje informacija.14 Organizovanje pisanog rada obino predstavlja jedan od najveih problema za ADD osobe. esto je najvei problem kako da se pone. Hamburger metod pokazao se od pomoi u prevazilaenju otpora prema organizaciji rada. Ovaj metod podrazumeva da se detetu objasni da je struktura rada (uvod razrada zakljuak) koji treba da napie kao hamburger. Kao to su meso i prilozi izmeu korica hamburgera, tako i njegove glavne ideje treba da se nalaze izmeu uvoda i zakljuka. Korisno je naglasiti proces, a ne sam produkt. Zato je potrebno deci istai znaaj procesa uenja koji dovodi do proizvoda. Kada jednom ovlada procesom, dete se fokusira na proizvod upotrebljivo znanje, zavren zadatak. Da bi se efikasno uilo kada ima puno gradiva, uenik mora biti u stanju da predvidi ta e uitelj pitati. Da bi predvideli mogua pitanja, uenici moraju biti aktivni i moraju se staviti u ulogu uitelja. Problem pamenja kod ADD dece uglavnom potie od problema sa panjom. Postoje razni memorijski trikovi koji mogu pomoi deci, kao npr. akronimi, rimovanje ili ponovi odmah tehnika. ISHRANA ADD DETETA Zdrava ishrana je izuzetno vana za ADD decu. Novija istraivanja govore o tome da imbalans u neurotransmiterima moe biti neurobiloka baza ADD. Ishrana treba da obezbedi sastojke koji su potrebni nervnim elijama da odre svoj metabolizam, sastojke potrebne za stvaranje mijelinskog omotaa i one koji su potrebni za stvaranje neurotransmitera. Kod ishrane ADD deteta nije vano samo ta jede, nego i kada i kako jede odreenu vrstu hrane. Mozgu su potrebni stabilni ugljeni hidrati. Od voa u tu grupu spadaju grejpfrut, jabuke, trenje i pomorande. Od povra su to soja, pasulj, graak i soivo. Od mlenih proizvoda

13 14

Sandra F. Rief, The ADD / ADHD Checklist, San Francisco, 2008, page 73 Neboja Jovanovi, ADD /ADHD. Deficit panje i hiperaktivnost dece, Beograd, 2007, str. 167

dobro je piti mleko i jogurt, a od itarica jesti namirnice sa ovsenim branom, kao i pagete i pirina. Proteini utiu na rad mozga primarno preko njihovog uticaja na neurotransmitere. Neki proteini aktiviraju mozak dok ga drugi smiruju. Aktivaciju mozga podstiu proteini u plodovima mora, pasulju, graku, mesu, bobu Relaksaciju mozga podstiu oni koji se nalaze u jajima, mleku, bananama, mlenim proizvodima. Detetu su potrebne masnoe da bi normalno raslo i da bi njegov nervni sistem dobro funkcionisao. Treba izbegavati nezdrave masnoe kojih je mnogo u industrijsko pravljenoj hrani. Zdravih masnoa ima najvie u hrani iz mora, lososu, soji, orasima, avokadu. Nedostatak gvoa u ishrani deteta moe da doprinese ADHD simptomima kao to su nepanja, agresivnost i razdraljivost. Hrana koja ima dosta gvoa je soja, itarice su bogate gvoem, soivo, cvekla, tunjevina, suvo groe. Konzumiranje jela ili pia koja sadre dosta vitamina C uz obrok, potpomae apsorpciju gvoa iz hrane. ZAKLJUAK I SVETLA STRANA ADHD Nije lako biti roditelj ADD deteta. Ali posebno nije lako biti dete sa ADD strukturom u dananjem svetu. Neophodno je da se u usmeravanje i adekvatno vaspitanje ove dece na odgovarajui nain ukljue i roditelji i nastavnici i strunjaci. Kada im se pristupi sa razumevanjem njihovih osobenosti, sa strpljenjem i doslednou, ADD deca mogu da se razviju u prave bisere. Treba ceniti i podsticati njihovu kreativnost, spontanost, brzo miljenje, hiperfokus, upornost i visoki energetski naboj. ADD i ADHD deca su inovativna, esto duhovita, spremna na akciju, ingeniozna, dobra u improvizaciji, inventivna, sposobna da preuzmu rizik i pronau nova reenja. Veina ove dece je bistra i posebno nadarena. Zato bi bilo i ispravnije prevesti ADD kao Attention Differently Developed drugaije razvijena panja.