STEPA ehov (ISTORIJA JEDNOG PUTOVANJA) I U jedno rano julsko jutro izioe iz sreskoga grada N.

, u Zskoj guberniji, i krenue, tandrui irokim drumom, olupana, poluotvorena kola bez federa, jedna od onih prepotopskih karuca kojima se sada u Rusiji voze samo trgovaki pomonici, stoarski trgovci i siromani svetenici. Kola su tandrkala i kripala pri najmanjem pokretu, a kofa, privezana pozadi, sumorno ih je pratila i ve po samim tim zvucima i po alosnim konim dronjcima to su visili pogdegde na njenom obnaenom kosturu, moglo se suditi koliko su ova kola trona i ve spremna da se bace na ubre. U kolima je sedelo dvoje nskih stanovnika: jedan je bio nski trgovac Ivan Ivani Kuzmiov, izbrijan, sa naoarima i u slamnom eiru, vie nalik na inovnika nego na trgovca, a drugi otac Hristifor Siriski, stareina nske crkve sv. Kikole, omalen starac duge kose, u sivom kaftanu od grubog platna, sa cilindrom irokog oboda i vezenim, arenim pojasom. Prvi je o neemu duboko mislio i tresao glavom da rastera dreme; na licu mu se borila uobiajena poslovnost sa dobrodunou oveka koji se maloas rastao sa rodbinom i dobro gucnuo; drugi je, opet, vlanim oicama zaueno gledao u svet boji i smeio se tako iroko da se inilo da mu osmeh prelazi ak na obod cilindra; njegovo je lice bilo crveno i kao ozeblo. Sad su obojica, i Kuzmiov i otac Hristifor, krenuli da prodaju vunu. Rastajui se sa 3 svojim ukuanima, maloas su se dobro prihvatili utipaka sa pavlakom i mada je bilo rano jutro, prilieno su povukli... Obojica su ibili vanredno raspoloeni. Sem ove dvojice, sad opisanih, i koijaa Deniske koji je neumorno ibao biem par ustrih alata, u kolima se nalazio jo jedan putnik deak oko devet godina, lica preplanulog i mokrog od suza. Bio je to Jogoruka, Kuzmiovljev sestri. S ujakovim doputenjem i blagoslovom oca Hristifora, on bee poao da negde stupi u gimnaziju. Njegova mamica, Olga Ivanovna, udova sekretara kasacije d roena Kuzmiovljeva sestra koja je volela obrazovane ljude i otmeno drutvo, umolila je svoga brata, kad je poao da prodaje vunu, da povede Jegoruku i da ga upie u gimnaziju; i sada je deak, ne razumevajui kuda ni zato ide, sedeo na boku pored Deniske, drao se za njegov lakat da ne ispadne i odskakao kao ajnik kad kljua na samovaru. Od brze vonje koulja mu se nadula na leima kao klobuk, a nova, koijaka kapa s paunovim perom, svaki as mu je klizila na potiljak. On se oseao prekomerno nesrean i plakalo mu se. Kad su kola prolazila pored zatvora, Jegoruka pogleda u strau koja je odmereno hodala kraj visokog, belog zida, u male prozore s reetkama, u krst to se blistao na krovu i seti se kako je pre nedelju dana, na dan Kazanske majke boje, kada crkva slavi, iao s majkom u zatvoreniku crkvu, a pre toga na Uskrs, odlazio je u zatvor s kuvaricom Ljudmil'om i Deniskom i nosio uskrnje kola'e, jaja, pitu i preno meso; zatvorenlci su zahvaljivali i krstili se, a jedan je od njih poklonio Jegoruki olovna dugmeta za koulju, koja je sanl lzradio. Deak je gledao poznata mesta dok su grozna kola jurila kraj njih i ostavljala sve iza sebe. Posle zatvora promakoe crne, poaale kovanice, za njima, u prijatnom kutku, zeleno groblje, ogra \ eno zidom od krupnih oblutaka; iza ograde su veselo izvirivali beli krstovi i spomenici koji su se skrivali u zelenom vinjevom granju i izdaleka se inili kao bele mrlje.

Jegoruka se seti kako se te bele mrlje, kad vinje cvetaju, pomeaju s njihovim cvetom i pretvore u belo more, a kad vinje dozrevaju, bele spomenike i krstove zaspu kao krv crvene pegice. Iza ograde pod vinjama i danju i nou spavali su Jegoruskin otac i baka Zinaida Danilovna. Kad je baka umrla, poloili su je u dug, uzak sanduk i dvema velikim parama poklopili joj oi koje nisu htele da se zartvore. Ona je sve do svoje smrti bila ivahna i domosila s trga tneke evreke posute makom, a sada spava, spava... A iza groblja dimile su se ciglane. Gust, crn dim vio se u velikim kolutovima ispod dugih tranih krovova pnljubljenih uza zemlju i leno se dizao u visinu. Nebo nad ciglanama i grobljem bilo je garavo, i velike senke od oblaka dima milele su po polju i putem. U dimu oko krovova kretali su se ljudi i konji, pokriveni crvenom prainom... Iza ciglana svravao se grad i poinjalo poIje. Jegoruka se poslednji put osvrte na grad, priljubi lice uz Deniskin lakat i gorko zaplaka... Jo se, je H, nisi izdernjao, plaljivko jedan! ree Kuzmiov. Opet, balavac, zaslinio! Ako nee da ide, ostani. Niko te silom ne gonl! Nita, nita, bratJegore, nita to nije... promrmlja brzajui otac Hristifor. Nita to nije, brate... Prizivaj boga... Ne ide u zlo, nego u dobro. Znanje je svetlost, kako se kae, a neznanje je mrak... Vaistinu je tako. Hoe da se vrati? upi'ta Kuzmiov. Hohou... odgovori Jegoruka jecajui. E ba bi trebalo da se vrati. I onako uzalud ide; krenuo ova u umu da odsee akalicu. Nita, nita, brate... nastavi otac Hristifor. Boga prizivaj... Lomonosov je isto tako s ribarima tumarao, pa je od njega iziao ovek 5 uven u celoj Evropi. Murost, steena s verom, daje plodove bogu ugodne. Kako je ono kazano u moiitvi? Stvoritelju na slavu, roditeljima naim na radost, crkvi i otadbini na korist... Tako ti je to. Ima raznih koristi... ree Kuzmiov palei jevtinu cigaru. Poneko se po dvadeset godina ui pa nikakve vajde. Ima i toga. Nekom nauka koristi, a nekom samo um zamrsi. Moja sestra je ena nerazumna, sanja o otmenosti i eli da od Jegorke ispadne uen ovek, a ne shvata da bih ja i svojim zanimaaijem mogao Jegorku usreiti zauvek. Ja vam to zato kaera to nikoga nee ostati da trguje i ore ako svi postanu ueni i otmeni. Svi e od gladi pocrkati. A ako svi stanu trgovati i orati, nee ostati niko da ide na nauke. I mislei da su obojica kazali neto ubedljivo i znaajno, Kuzmiov i otac Hristifor nainie ozbiljna lica i jednovremeno se nakaljae. Deniska, koji je prislukivao ta govore i nije nita razumeo, odmahnu glavom i, pridigavi se, oinu biem oba alata. Nastade utanje. Meutim pred oima putnika ipue iroka, beskrajna ravnica, ispresecana lancern breuljaka. Gomilajui se i izvirujui jedan iza drugog breuljci su se slivali u uzvienje koje se prua sa desne strane puta do samoga horizonta i nestaje u Ijubiastoj daljini; vozi se vozi i nikako ne razume gde poinje i gde se svrava... Sunce se ve pomolilo iza grada i tiho, bez urbe, prionulo na svoj posao. U poetku, daleko ispred putnika, gde se nebo sa zemljom sastaje, oko humke i vetrenjae koja je izdaleka liila na majunoga oveuljka to razmahuje rukama, otegla se po zemlji iroka, svetlouta traka; malo posle, ista takva traka zasvetli malo blie, poe da mili udesno i zahvati breuljke; neto toplo tae Jegorukina I lea; snop svetlosti, prikravi se oostrag, skliznu preko kola i konja, poe u susret drugim svetlim smpovima i najednom sva iroka stepa zbaci sa sebe jutarnju polutamu, nasmei se i zablista od rose.

Ponjevena ra, korov, mleika, divlja konoplja sve, speeno od ege, crvenkasto i polumrtvo, sada umiveno rosom i ogrejano suncem, oive da ponovo procveta. Nad putem su, s veselim krikom, preletali severni gnjurci, u travi se dozivale krtice, a negde daleko jecali vivci. Jato jareb.ca, uplaeno kolima, prhnu i sa svojim mekim prrr polete prema breuljcima. Skakavci, cvrci, zrikavci i rovd udesie u travi svoju gudaku, jednoliku muziku. Ne proe mnogo vremena, rosa se ispari, vazduh uma, i prevarena stepa dobi svoj sumorni julski izgled. Trava klonu, ivot zamre. Mrkozeleni, a u daljini ljubiasti sparueni breuljci, sa svojim mirnim, kao senka, tonovima; ravnica sa zamagljenom daljinom i nad njima razapeto nebo koje u stepi, gde nema ni uma ni visokih planina, izgleda strano duboko i prozrano, inili su se sada beskrajni, skamenjeni od tuge... Kako je zaguljivo i sumorno! Kola jure, a Jegoruka vidi stalno jedno isto nebo, ravnicu, breuljke... Muzika u travi se stiala. Severni gnjurci odleteli, jarebice se ne vide. Nad sparuenom travom, zaludni, preleu gavrani, svi nalik jedan na drugoga, te ine stepu jo jednolinijom. Leti jastreb iznad same zemlje, razmahujui lako krilima i najednom se zaustavlja u vazduhu, ba kao da se zamislio o jadima ivota, zatim razmahuje knlima i kao strela leti nad stepom, i ovek ne razume zato leti i ta ba hteo. A u daljini vetrenjaa mae krilima... Radi raznolikosti, zabeli se u korovu lobanja ili promakne oblutak, iznikne za trenutak siva kamena ena ili osuena bela vrba s plavom kre 7 Stalicom na gornjoj granici, pretri put krtica i opet jure pored oiju korov, breuljci, gavrani. Ali evo, hvala bogu, u susret dolaze kola sa snopljem. Na samom vrhu lei devojka. Sanjiva i izmuena egom, ona podie glavu i posmatra ljude to joj idu u susret. Deniska se zablenuo u nju, alati proteu njuke prema snopovima, karuce se, kripnuvi, kosnue natovarenih kola i bockavo klasje, kao metla, ogrebe u prolazu cilindar oca Hristifora. Ne gleda kuda dde druslo jedna! vie Deniska. Vidi kako je njuku razjapila, kao da ju je strljen ubo! Devojka se dremljivo smei i, napuivi usne, opet lee... A tamo na bregu vidi se usamljena topola; ko ju je posadio i zato je tu bog bi ga znao. Od njene skladne pojave i zelenog ruha teko je odvojiti oi. Da li je srena ta lepotica? Leti ega, zimi studen i vejavice, u jesen strane noi kad vidi samo pomrinu i ne uje nita osim raspusnog vetra to ljutito zavija, a to je najgore celog ivota sama, sama... Iza topole, kao jasnouti prostira, od vrha breuljka do samog puta, pruaju se kao trake penine njive. Na breuljku je ito ve ponjeveno i sadenuto u krstine, a dole se tek anje... Sest etelaca stoje jedan pored drugog i zamahuju kosama, a kose veselo svetlucaju i u taktu, sve zajedno, zuje; vi, vi!? Po pokretima ena to vezuju snopove, po licima etelaca, po blesku kosa, vidi se da ega pee i gui. Crni pas s isplaenim jezikom tri od etelaca u susret karucama, verovatno hteo bi da zalaje, ali se na po puta zaustavlja i ravnoduno gleda u Denisku koji mu preti biem: ta jo je vea vruina kad se laje! Jedna ena se uspravlja i, uhvativi se obema rukama za umorna krsta, prati oima crvenu cicanu Jegorukinu koulju. Da li joj se svidela crvena boja ili se setila svoje dece, tek ona dugo i nepomino stoji i gleda za putnicima... 8 Ali evo minue i penicu. Opet se proteu od ege sprene ravaice, mrki breuljci, arko nebo; opet nad zemljom lebdi jastreb. U daljini, kao i ranije, mae krilima vetrenjaa i jo uvek je slina ovealjku koji razmahuje rukama. Coveku ve dojadilo gledati u nju; izgleda kao da joj se nikada nee pribliiti, da bei od karuca.

Otac Hristifor i Kuzmiov ute. Deniska iba konje i podvikuje im, a Jegoruka vie ne plae, nego ravnoduno gleda oko sebe. ega i amotinja stepe zamorili su ga. Cini mu se da ve davno putuje i trucka se, da mu sunce ve davno ee u lea. Nisu odmakli jo ni deset vrsta, a on je ve mislio: Vreme bi bilo odmoriti se! S ujakovog lica se malopomalo izgubd dobrodunost i ostade samo suha poslovnost; njegovom izbrijanom, suvonjavom Mcu, naroito kad je s naoarima, kad su nos i slepoonice pokriveni prainom, ta suvonjavost daje nemilosrdan inkvizitorski izraz. A otac Hristifor neprestano gleda zaueno u svet boji i smei se. utei misli o neem lepom i veselom, a dobar, umilan osmeh ne silazi mu s lica. Izgleda kao da je i tu lepu, radosnu misao umrtvila ega u njegovoj glavi... A ta misli, Deniska, hoemo li ini danas stii naa teretna kola? upita Kuzmiov. Deniska pogleda u nebo, pridie se, oinu konje i tek onda odgovori: Ako bog da, stii emo pred no... Zau se lave. est ogromnih stepskih ovairskih pasa, najednom, kao iz zasede, strahovito lajui, nasrnue na karuce. Neobino zli, kosmatih njuki kao u pauka i oiju crvenih od ljutine, oni opkolie kola i surevnjivo gurajui jedan drugog, promuklo poee da urliu. Oni su, izgleda, bili spremni da sa strasnom mrnjom iskidaju na paramparad i konje, i kola, i ljude... Deniska, koji j.e voleo da drai i da iba, obradova se ovome pa se sa pakosnim izrazom na licu sae i raspali biem jednog ovarskog psa. Psi jo pro rr.uk'ije zaurlae, te konji poletee, a JegoruSki, iccj! se jedva drao na boku, bi jasno, gledajui pasje oii i zube, da bi ga za tili asak rastrgli u komae kad bi spao s kola, ali on ipak nije oseao straha, nego je gledao isto onako pakosno kao Deniska, alei to u rukama nema bia. Karuce sustigoe stado ovaca. Stoj! povika Kuzmiov. Dri! Ooo! Deniska se zavali itavim svojim telom i za ustavi alate. Kola se zaustavie. Hodi ovamo! viknu Kuzmiov obaninu. Umiri te psine, proklete bile! Staracobanin, dronjav i bos, u zimskoj ubari, s prljavom torbom oko bedara i s kukom na drugoj batini kao kakvo lice iz Zaveta umiri pse, i skinuvi ubaru, prie karucama. A ista takva starozavetna pojava je stojala, ne miui se, i na drugom kraju stada, gledajui ravnoduno prolaznike. Cije je ovo stado? upita Kuzmiov. Varlamovljevo! glasno odgovori stari. Varlamovljevo! ponovi i onaj obanin to je stajao na drugom kraju stada. A da nije jue proao ovuda Varlamov? Nije, vere mi... ali je proiao njihov knjigovoa. Teraj! Karuce krenue dalje, a obani sa svojim zlim psima ostadoe za njima. Jegoruka je i nehotice gledao ispred sebe u ljubiastu daljinu, i stalo mu se ve initi da se vetrenjaa s razmahnutim krilima pribliuje. Ona je postajala sve vea i vea, sasvim porasla i ve su se mogla lepo razabrati oba njena krila. Jedno je bilo staro, iskrpljeno, a drugo, nedavno nainjeno od novog drveta, presijavaio se na suncu. Karuce su ile pravo, a vetrenjaa je odneku stala da se udaljuje ulevo. Vozili su se, a ona je stalno odmicala ulevo, ali se nije gubila iz oiju. 10 Bogme, divnu vetrenjau podigao Boltva sinu! primeti Deniska. A to li se to njegov sala ne vidi? On je onamo, iza udoline. Uskoro se pokaza i Boltvin sala, a vetrenjaa se nikako jo nije odmicala nazad, niti je zaostajala, nego je pokazivala na Jegoruku svojim sjajnim krilom i mahala. Prava arobnica! II

Oko pone karuce skretoe s puta udesno, pooe malo hodom, pa se zaustavie. Jegoruka u tihi, vrlo umilni ubor i oseti kako ga po licu, kao prohladna kadifa, pomilova neki drugi vazduh. Iz breuljka, koji je priroda slepila od ogromnog, udovinog kamenja, kroz stabljiku kukute koju je tu stavio nekakav nepoznati dobrotvor, voda je curila tankim mlazom. Ona je padala na zemlju providna, vesela, blistava od siunca i, tiho uiiorei, kao da zamilja da je snaan i buran potok, brzo je jurila nekuda ulevo. Nedaleko od brega reica se izlivala u lokvu; vreli zraci i usijano tlo, koji su je edno pili, oduzimali su joj snagu, ali malo dalje ona se, po svoj prilici, slivala s drugom istom takvom reicom, jer se otprilike stotinu koraaji od breuljka niz vodu, zeleneo gust, bujan evar, iz koga su, kad mu se karuce pribliie, izletele tri ljuke. Putnici se zaustavie kraj potoka da se odmore i nahrane konje. Kuzmiov, otac Hristifor i Jegoruka smestie se u ono malo hladovine to je padala od kola i ispregnutih konja, na prostrto ebe, i poee da jedu. Lepa, vesela misao, koju jfe ega umrtvila u glavi oca Hristifora, sad, pbto se napio vode i pojeo jedno peeno jaje, htela je da se izrazi. On umiljato pogleda u Jegoruku, provata pa poe: I ja sam, brate, uio. Jo izmalena bog usadd u mene razum i lako pojimanje; nisam bip 11 ostali, jer sam ve taiko mali, kao to si sada ti, bio uteha roditeljima i nastavnicima svojim razumevanjem. Jo mi nije bilo ni petnaest godina, a ve sam govorio i pisao stihove na ratinskom, ba tako isto kao i na ruskom. Seam se kako sam obino ja nosio ezlo preosveenom Hristiforu. Jednom posle slube, seam se kao da je danas bilo, na imendan blagoestivog Gospodara Aleksandra Pavlovia Blagoslovenog, skidajui se u oltaru, vladika me ljubazno pogleda, pa upita: Puer bone, kuam appellaris?') a ja odgovaram: Christophorus sums). A on: Ergo, connominati sumus, to jest mi smo, dakle, imenjaci... Zatim pita na latinskom: Ciji si? A ja takoe latinski odgovaram da sam sin akona Sirijskog u selu Lebedinskom. Videi takvu maju preranu zrelost i jasnou odgovora, preosveeni me blagoslovi i ree: Napii ocu da ga neu zaboraviti, a i tebe u imati u vidu. Protojereji i svetenici, koji su se u oltaru desili, sluajui latinski disput, takoe se mnogo zaude i svaki mi, da bi me pohvalio, izrazi svoje zadovoljstvo. Jo ni brkova nisam imao, a ve sam, brate moj, itao i latinski, i grki i francuski, znao filozofiju, matematiku, optu istoriju i sve ostale nauke. Bog me je obdario zaudo dobrim pamenjem. Ponekad dvaput proitam, pa naizust zapamtim. Nastavnici i dobrotvori moji divili su se i predviali da e od mene izii najueniji ovek, svetionik crkve. Ja sam i sam mislio da idem u Kijev, da produim nauke, ali roditelji nisu dali blagoslova. Ako e govorio je otac celog veka uiti, kad emo mi tvoju pomo doekati? Cuvi takve rei, napustim nauke i stupim u slubu. Ono, razume se, naunik od mene nije iziao, ali se zato nisam o roditelje ogreio, njihovu starost sam olakao, sahranio ih kako valja. Poslunost je vanija od posta i molitve! ') Dobri deae, kako se zove? ') Hristlfor sam (latinski). 12 acelo ste sad sve te nauke zaboravili! primeti Kuzmiov. Kako da ne zaboravi! Hvala bogu, ve se osma desetica naela! Iz filozofije i retorike poneto jo i pamtim, ali sam jezike i matematiku. potpuno zaboravio. Otac Hristifor zamure, promisli i ree poluglasno: ta je bie? Bie je stvar samobitna kojoj ne treba nieg drugog da bi postojala. On zamaha glavom i nasmeja se od zadovoljstva. Duhovna hrana! ree on. Istina je da materija hrani telo, a duhovna hrana duu! Ostavite nauke naukama uzdahnu Kuzmiov jer afko ne stignemo Varlamova, bie nam nauke. ovek nije igla, nai emo ga. Tu je on negde; vrzma se ovuda.

Nad evarom proletee one tri iste ljuke i u njihovom pisku se oseao nemir i nezadovoljstvo to su ih oterali s potoka. Konji su ozbiljno mljeskali 1 frktali; Deniska je obilazio oko njih i, trudei se da pokae da je potpuno ravnoduan prema krastavcimar pirozima i jajlma to su ih gaze jele, sav se predao gonjenju konjskih vcmv3y i obada kojd su bili prionuli uz konjske trbuhe/i lea. On je apatino, putajui iz grla neki o^obiti zlobno^pobedniki zvuk, unitavao svoje fitrtve, a kad ne bi uspeo, ljutito je krkljao i /pratio pagledom svakog srenika koji bi umaka'o od smrti. Deniska, ta radi tamo! Hajde da se i ti prihvati! ree Kuzmiov duboko uzdahnuv&i i dajui time na znaoije da se ve najeo. Deniska bojaljivo iprie ebetu i izabra sebi pet ksruipnih i utih krastavaca, zvanih semenjaka (bilo ga je stid da izabere sitnije i sveije), uze dva peena jajeta, crna i napukla, zatim ne 13 odluno, kao da se plai da ga neko ne uari po ispruenoj ruci, tae se prstom piroke. Uzmi, uzmi obodri ga Kuzmiov. Deniska odluno zgrabi piroku i odlazei da leko u stranu, sede na zemlju, okrenuvi lea kolima. Istog asa u se takvo glasno vakanje da se ak i konji osvrnue i podozrivo pogledae Denisku. Podmirivi se, Kuzmiov izvadi iz karuca torbicu s neim i ree Jegoruki: Ja u da spavam, a ti pripazi da mi ko ne izvue ispod glave ovu torbicu. Otac Hristifor skide mantiju, pojas i kaftan; Jegoruka, pogledavi ga, obamre o tuenja. On nikako nije zamiljao da svetenici nose akire, a otac Hristifor je imao prave akire od gruboga platna uvuene u visoke izme i kratak arenkast kaputi. Gledajui ga, Jegoruka je nalazio da je u tom odelu, koje ne odgovara njegovom inu, sa svojom dugom kosom i bradom, mnogo nalik na Robinzona Krusoa. Skinuvi se, i otac Hristjiar i Kuzmiov legoe u hlad pod karuce, okrenuti licem jedan drugom i sklopie oi. Deniska, kad prestade da vae, prui se poleuke na pripeci i takoe sklopi oi. Pazider da kogod ne odvede konje! ree on Jegoruki i odmah zaspa. Zavlada tiina. Culo se samo kako konji frku i mljeu i kako hru spavai; negde u blizini jecao je vivak i s vremena na vreme razlegao se pisak triju ljuka koje su doletale da vide nisu li otili nezvani gosti, blago romore6i uborio je potoi, ali svi ti zvuci nisu naruavali tiinu, niti su budili od zapare umali vazduh, ve su, naprotiv. celu prirodu uljuljkivali u dreme. TeSko diui od ege, koja se naroito oseala sada posle jela, JegoruSka otra do evara i otuda razgleda okolmu. Vide ono isto to je gledao do podne: ravnicu, breuljke, nebo, ljubiastu daljinu; samo su brda sada stojala blie i nije bilo 14 vetrenjae koja ]'e ostala aleko ipozai. Iza kamenitog breuljka, odakle je izvirao potok, dizaose drugi obliji i iri; tiz njega se priljubro omanjl zaselak od pet do est domova. Oko krovinjara nisi mogao videti ni ljudi ni drvea, ni senki, kao da se zaselak uguio u vrelom vazduhu i izumro. Besposlen, Jegoruka uhvati u travi zrikavca, u pesnioi ga prinese uhu i dugo ga je sluao kako svira svojim gudalom. Kad mu muzika dosadi, pojuri za rojem utih leptirova, koji su bili doleteli do evara na pojilo, i sam ne primeti kako se opet nae kraj karuca. Ujka i otac Hristifor tvrdo su spavali; njihov san e zacelo potrajati oko dvatri ssta, sve dok se ne odmore konji... A kako da se utuca to dugo vreme, i kuda ovek da se dene o ege? Teak zadatak... Jegoruska mehaniki poturi usta pod mlaz Sto je curio iz stabljike; u ustima mu postade hladno i zamirisa mu kukuta; on je pio uivajui, zatim na silu, sve dok mu se otra studen iz usta ne razli po svem telu i dok mu voa ne pokvasi bluzu. Zafcim se pribliio kolima i stao posmatrati spavae. Ujakovo je lice kao i pre bilo po^/ slovno. Zanesenjak u svom poslu, Kuzmiov te uvek, ak i u snu i u molitvi u crkvi, kaa se pevalo Ie heruvimi, mislio o svojim poslovima,'ni trenutka ih nije mogao zaboraviti, pa je i sad iverovatno sanjao

denjkove vune, teretna kola, cene, Varlamova... Otac Hristifor, meutim, ovek rriek, lakomdslen i smeljiv, celog svog ivota nije znao za takav posao koji bi mu kao smuk mogao isisati duu. Ni jednom od mnogobrojnih poslova, kojih se laao u svom ivotu, nije ga vukao toliko sam posao koliko trkaranje i optenje s ljudima, ega ima u svakom preduzeu. Tako ga u ovom putovanju nije zanimala toliko vuna, Varlamov i cene, koliko dugi put, putni razgovori, spavanje pod kolima, jelo u nevreme... I sada je, sudei rau po licu, zacelo sanjao preosveenog Hristifora, raz 15 govor na latinskom, svoju popadiju, utipke sa pavlakom i sve ono to Kuzmiov nije mogao sanjati. Dok je Jegoruka tako posmatrao njihova uspavana lica, u se iznenada tiho pevairje. Nege podalje pevala je ena, a gde ba, i na kojoj strani, teko je bilo pogoditi. Pesma tiha, otegnuta, i setna, nalik na pla i jedva ujna, javljala se sad sa desna, sad sa leva, sad odczgo, sad ispod zemlje, kao da je nad stepom lebdeo nevidljiv duh i pevao. Jegoruka se osvrtao i nije mogao da se doseti odakle ta udna pesma; a zatim, kad bolje oslunu, uini mu se da to trava peva; u svojoj pesmi, polumrtva, ve satrvena, bez rei ali alosno i iskreno, ubeivala je ona nekoga da ona nije ni za ta kriva da ju je sunce nevinu saeglo; uveravala je da strasno eli da ivi, da je jo mlada, da bi i lepa bila da nije ege i da nije sue; krivice nije oseala, pa ipak je molila nekoga da joj oprosfci i klela se da joj je nepodnoljivo bolno, tuno i da ali samu sebe... Jegoruka malo poslua i stade mu se initi da od te alosne, otegnute pesme vazduh posta jo zaguljiviji, vreliji i nepokretniji. Da bi zagluio pesmu, on, pevajui i trudei se da lupa nogama, otra do evara. Otuda pogleda na sve strane i pronae onu enu koja je pevala. Kraj poslenje seoske krovinjare stojala je ena u kratkoj donjoj suknji, dugonoga i kratka kao aplja, i neito prosejavala; ispod njenog sita je po breuljku polagano vejala bela praina. Sada je bilo jasno da je to pevala ona. Na nekoliko koraka od nje, nepomino je stojalo malo mukare, samo u koulji i bez kape. Kao oarano pesmom, nije se micalo i gledalo je negde dole, po svoj prilici u crvenu koulju Jegorukinu. Pesma se utia. Jegoruka dovrlja do kola, I zaludan, zabavi se opet. oko vodenog mlaza, I opet se u otegnuta pesma. Pevala je stalno ona ista krakata ena za breuljkom u seocetu. Je 16 goruku ponovo obuze njegova tuga. Odvoji se od cevi i podie oi. Ono to je spazio bilo je tako neoekivano da se malo uplaio. Iznad njegove glave, na jednom od velikih, tekih kamenova stojao je deai, u samoj koulji, bucmast, velikog, naduvenog trbuha i tananih noica, isti onaj to je : maloas stojao kraj ene. Zabezeknut u malko I uplaen, kao da pred sobom vidi doljake s onog sveta, netremice i otvorenih usta, piljio je on u crvenu Jegorukinu koulju i karuce. Crvena boja koulje mamila ga je i godila mu, a karuce i ljudi to su pod njima spavali, budili su njegovu radoznalost; moda ni sam nije primetio kako su ga prijatna crvena boja i radoznalost domamili odo zdo iz seoceta i verovatno se sada udio svojoj sme losti. Jegoruka je dugo merio njega, a on Jegoruku. Obojica su utali i oseali neku nelagodnost. Posle dugog utanja Jegoruka upita. ; Kako se zove? l Obrazi neznanevi se jo vie nadue; on^se b prisloni leima uz kamen, izbei o5i, pokrete/lako B usne i odgovori promuklim basom; / P ~" Tit ( f Deaci vie ne rekoe jean drugom iji rei. Poutavi jo malo i ne odvajajui oiju od\ Jegoruke, tajar.stveni Tit die jednu nogu, irapipa petom taku oslonca i uspe se na kamen; odatle se, uzmi&ui natrake i

netremice gledajui Jegoruku, kao da se boji da ga on ne udari pozadi, pope na sledei kamen i tako se uspinjao sve dok potpuno ne ieze za vrhom breuljka. Pratei ga oima, Jegoruka obgrli kolena rukama i obori glavu.... Vreli zraci su mu pekli potiljak, vrat i lea. Setna pesma je as zamirala, as se opet ula u uemalom, zaguljivom vazduhu; potok je jednoliko uborio, konji mljeskali, a vreme se oteglo u beskonanost, kao da je obamrlo. inilo se da je od jutra prolo ve sto godina... Da nije bog hteo da Jegoruka, karuce i konji zamru 2 Cehov: Stepa "' u tom vazduhu, i kao bregovi se skamene i ostanu veno na jednom mestu? Jegoruka podie glavu i bunovnirn oeima pogleda ispred sebe; ljubiasta daljina, koja je dotle bila nepomina, zanjiha se i zajedno s nebom poe nekuda jo dalje... Ona povue mrku travu, evar i Jegoruka pojuri neobino brzo za aljinom to ]9 beala. Neka sila ga je neujno vukla nekud, a za njim u poteru pojurie vruina i setna pesma. Jegoruka spusti glavu i zatvori oi... Prvi se prenu Deniska. Njega neto ujede, jer skoi, brzo se poea po leima i ree: Anatema te biio, to nee ve jednom da crkne! Zatim prie potoku, napi se 1 dugo se unrivae. Njegovo brbotanje i pljesak vode prenue Jegoruku iz zanosa. Deak pogleda na njegovo mokro lice, pokriveno kapljicama i krupnim pegarna, zbog kojih mu je koa bila nalik na caramor, i upita: Hoemo ld skoro krenuti? Deniska pogleda koliko je sunce na &Lbu Q&<skoilo, pa odgovori: Trebalo bi uskoro. On se obrisa krajem o koulje, pa nakiivi vrlo ozbiljno lice, poe skakati na jednoj nozi. Dede, ko e bre stii do evara! ree on. Jegoruka bee iznemogao o ege i sanjivosti, ali ipak stade skakati za njim. Deniski je bilo ve oko dvadeset godina, sluio je kao koija i spremao se za enidbu, ali jo nije prestajao da se pcnaa kao derite. Mnogo je voleo da puta zmajeve, da hvata, golubove, da se igra klisa, da se utrkuje, i uvek se meao u deje igre i svae. Trebalo je samo da gazde odu ili zaspe, pa da sa on zabavi neim kao to je skakanje na jednoj nozi i bacanje piljaka. Svakom se odraslom oveku, kad bi gledao ovo iskreno oduevljenje s kojim se on ludirao u drutvu utokljunaca, teko bilo uzdr 18 ati da ne kae Ala je ovo neki mamlaz! A deci to meanje odraslog koijaa u njihovu oblast nije izgledalo nimalo 6udno: neka se igra, samo neka se ne tue. Isto tako kuiei ne smatraju da je udno kad u njihovo drutvo zabasa nekakav veliki, dobroudni pas i pone da se igra s njima. Deniska je prestigao Jegoruku i zbog toga je, izgleda, bio vrlo zadovoljan. On namignu, i da bi pokazao da moe na jednoj nozi skakati dokle hoe, ponudi Jegoruki da skaou du puta i otuda, ne odmarajui se, natrag do karuca. Jegoruka ne pristade na ovaj predlog, jer se bee mnogo zaduvao i iznemogao. Najednom Deniska nafini vrlo ozbiljno lice, kakvo nije imao ak ni kad bi mu Kuzmiov itao bukvicu ili potezao na njega batinom; oslukujui, on se tiho sptisti na jedno koleno, dok mu se na licu pokaza izraz strogosti i straha, kakav biva u ljudi kad sluaju togo bezbono. On uperi/ oi u jednu taku, polako dia uvis aku, sku^ pljenu kao ami, i najednom se prui potrbu^fee po zemlji, pa lupi po travi skupljenom akbm. Ukebao sam ga promumla on pobedbnosno i, ustavi, prinese Jegorukinim oima jvellkog cvrka. Mislei da je cvrku to prijatno, Jegoruka i Deniska ga pogolicae prstima po irokim, zelenim leima i poigrae se njegovim briima. Zatim Deniska uhvati debelu muvu, koja se bee napila krvi, i dade je cvrku. Vrlo ravnoduno, ba kao da se ve odavno

poznaje s Deniskom, cvrak pokrete svoje velike eljusti sline viziru i odgrize muvi trbuh. Zatim ga pustie, on blesnu ruiastim nalijem svojih krila i, spustivi se u travu, odmah udesi svoju pesmu. Pustie i muvu; ona razvi krila i bez trbuha odlete konjima. Ispod karuca se u dubok uzdah. To se probudio Kuzmiov. On brzo die glaAru, brino pogleda 19 u daljinu i po tom pogleu koji ravnouno skliznu pored Jegoruke i Deniske, videlo se da je, im se probudio, pomislio na vunu i Varlamova. Oe Hristifore, ustajte, vreme je! poe on uznemireno. Spavate, a i onako smo ve prespavali posao! Deniska, prei! Otac Hristifor se probudi s istim osmehom s kakvim je zaspao. Lice mu se od sna smeuralo, izboralo, kao da je postalo upola manje. Poto se umio i obukao, on polako izvadi iz depa mali, zamaen psaltir i, okrenuvi se licem istoku, poe aptati itati i krstiti se. Oe Hristifore! ree prekorno Kuzmiov. Vreme je da se ide, konji su ve spremni, a vi zaboga... Odmah u, odmah... promrmlja otac Hristifor. Treba malo katizme itati... Danas ih jo nisam itao. Moete i docnije. Ivane Ivaniu, pa ja sam svaki dan svetenik... Nezgodno je. Ta nee vas bog za to kazniti! itavih etvrt asa otac Hristifor je stojao nepomino licem prema istoku i mrdao usnama, a Kuzmiov ga je gotovo s mrnjom gledao i nestrpljivo slegao ramenima. Naroito ga je ljutilo kad je otac Hristifor posle svake slave, uvlaio u sebe vazduh, brzo se krstio i namerno, da bi se i drugi krstili, triput govorio glasno: Aliluja, aliluja, aliluja, slava tebje boe! Najzad, on se osmehnu, pogleda u nebo i osta vljajui psaltir u dep ree: Fini!1) Malo posle karuce se kretoe. Kao da su ile nazad, a ne napred, putnici su videli ono isto to i do podne. Bregovi su se jo uvek gubili u ljubiastoj daljini i nije im se videlo kraja; promicao je korov, obluci, proletale ponjevene njive ) Zavrih (Latlnskl). 20 i stalno isti gavrani i jastreb, dostojanstveno razmahujui krilima, leteli su nad stepom. Vazduh je postajao sve nepokretniji od ege i tiine, pokorna priroda kamenila se u utanju... Ni vetra, ni ilog, sveeg zvuka, ni oblaka. Ali gle, najzad, kad se sunce stade kloniti zapadu, stepa breuljci i vazduh ne izdrae taj pritisak i izgubivi strpljenje, namuivi se, pokuae da zbace sa sebe jaram. Iza breuljaka se iznenada pojavi pepeljastobeo, runjav oblak. On se pogleda sa stepom kao da hoe da kae: ja sam spreman i natmuri se. Najednom se u nepokretnom vazduhu neto prelomi, vetar snano gruinu i sa umom, sa zvidukom, zakovitla se po stepi. Istog asa trava i prologodinji korov zamrmorie, putem se zakovitlae vihori praine, jurei niz stepu i nosei sa sobom slamu, viline konjice i perje, kao crni uvojiti stub digoe se do neba i pomraie sunce. Stepom uzdu i popreko, spotiui se i skaui, pojurie poljski cvetovi belonoge, a jedan od njih zapade u vihor, zavrte se, kao ptica, polete nebu i pretvorivi se tamo u crnu taku, izgubi se iz vida. Za njim polete drugi, pa trei, i Jegoruka vide kako se dva cveta sudarie u plavoj visini navalivi jedan na drugoga ( kao u dvobaju. Kraj samog puta prhnu dropljica. Treperei krilima i repom, oblivena suncem, liila je na metalnu ribicu ili na barskog leptira u koga se, kad treperi nad vodom, krila slivaju s briima, pa izgleda da mu brii rastu i spreda i pozadi i sa strane... Drui u vazduhu kao insekt, razmeui se svojim arenilom, dropljica se die visoko u pravoj

Mniji, zatim, verovatno uplaena oblakom praine, udari u stranu i dugo se jo videlo kako treperi... Utom, uznemiren vihorom i ne shvatajui ta se to zbiva, iz trave lzlete prdavac. Leteo je niz ve tar, a ne obratno, kao sve ptice; o<d toga mu se perje nakostreilo, pa se sav naduo te je narastao 21 koliko koko i obio vrlo Ijutit, ovaan izraz. Jedino gavrani, ostareli u stepi i privikli na njene strahote, mirno su letali nad travom, ili ravnoduno, ni na koga ne obraajui panju, kljuckali svojim debelim kljunovima suvu zemlju. Iza brda potmulo zagrme; zapahnu sveina. Deniska veselo zviznu i oinu konje. Otac Hristifor i Kuzmiov, pridravajui svoje eire, uper:e pogled u brda... Ne ,hi bilo loe da poprska kia! Trebalo je, izgleda, jo samo malo, jedan napor, i stepa bi pobedila. Ali neka nevidljiva, ugnjetaka sila malopomalo okova vetar i vazduh, smiri prainu, i opet, kao da niega nije bilo, zavlada tiina. Oblak se sakri, spreni breuljci se natrau^ rie, vazduh posluno uma; jedino to su uznemireni vivci negde jecali i jadali se na sudbinu. Ubrzo zatim pade vee. III Kroz veernji sumrak ukaza se velika jenospratna kua sa zaralim limenim krovom i mrafrnim prozorima. Ova se kua nazvala kona&ite, mada u njoj nije imalo esUto gde da se konai, a stojala je nasred stepe bez ikakve ograde. Malo podaIje od nje, crneo se bedan mali vinjik ogrpen plotam od prua, a pod prozorima, sa oborenim teikim glavama, stojali su uspavani suncokreti. U viSnjiku je kloparala mala vetrenjaa, podignuta zato da bi egrtanjem plaila zeeve. I vie se nita nije videlo ni ulo oko kue, osim stepe. Cim su se karuce zaustavile kraj trema sa nastrenicom za konje, u kui se ue radosni glasovi jedan muki, drugi enski zakripa? vrata na arkama i kraj karuca u tren oka iznie visoka, mrava prilika, koja je mlatarala rukama i skutovima. To je bio gazda konaiSta Mojsije Mojseji, sredovean ovek vrlo bledog lica i lepe 22 brade, crne kao zift. Odeven je bio v. iznoeni crni kaput na struk, koji je visio na njegovim uskim ramenima kao na vealici, dok su se skutovi kao krila irili svaki put kad bi Mojsije Mojseji od radosti ili od uasa pljesnuo rukama, Osim toga kaputa, na domainu su bile jo iroke bele akire i kadiveni prsnik s mrkim cvetovima, nalik na dinovske stenice. Mojsije Mojseji, poznavi putnike, najpre prosto obamre od navale oseanja, zatim pljesnu rukama i zastenja. Skutovi mu zavijorie na kaputu, leda se povie u luk i bledo lice se iskrivi u takav osmeh kao da je dolazak karuca za njega bio ne samo prijatan nego i bolno sladak. Ah boe moj, boe moj! usitni on tankim, pevueim glasom, sav zaduvan, uurban, smetajui svojim vrckanjem putnicima da izau4z kola. Srenog li danas dana za mene!/Ah, ta li sadeka treba da ponem! Ivane Ivaniu! Oe Kristifore! A kakav jo to lepukasti gospodi6i seii na boku, bog me video! Ah, boe moj, ta sam se ukipio na jednom mestu pa ne zovem goste U sobu? Izvolite, najponiznije molim... izvoliite samo! Dajte meni sve svoje stvari... Ah, boe moj! Mojsije Mojseji, preturajui po karucama i pomaui gostima da iziu, najednom se osvrte nazad i povika tako stranim, priguenim glasoin, kao da se davi, pa zove u pomo: Solomone! Solomone! Solomone! Solomone! ponovi u kui enski glas.

Vrata na arkama zakripae i na pragu se pokaza omalen, mlad Jevrejin, ri, velikog orlovskog riosa i sa elom usred retke, kovrdave kose; imao je na sebi kratak, vrlo iznoen kaput zaokrugljenih peeva i kratkih rukava, i kratke pantalonice od trikoa, zbog ega se i sam inio kratak i kus, kao oerupana ptica. To je bio Solomon, brat Mojsija Mojsejia. On prie karucaina utei, bez pozdrava, i smeei se nekako udaovato. 23 Ivan Ivani i otac Hristifor su doli ree mu Mojsije Mojseji takvim naglakom kao da se bojao da mu ovaj nee poverovati. O, maj', udnovatog sluaja, tako dobri ljudi se digli pa doli. Dede, Solomone, nosi stvari! Izvolite, dragi gosti! Malo posle Kuzmiov, otac Hristifor i Jegoruka sedeli su ve u velikoj, mranoj i praznoj sobi za starim hrastovim stolom. Taj sto je bio gotovo jedina stvar u odaji, jer u velikoj sobi osim ovoga stola, irokoga divana s pocepanom muemom i triju stolica, nije bilo nikakvog drugog nametaja. Ali stolice teko bi se mogle nazvati stolicama. To je bila nekakva alosna slika pravog nametaja, s muemom koja je odavno dotrajala, s naslonima neprirodno zavaljenim unazad, zbog ega su stolice neobino liile na deje sanke. Teko bi ovek pogodio na kakvu je udobnost mislio nepoznati stolar zaturajui tako nemilosrdno naslone; pre bi se pomislilo da tu i nije kriv stolar, ve neki prolaznik, siledija, koji je, elei da se pohvali svojom snagom, savio stolicama naslone, zatim uzeo da to popravi, pa ih jo vie zaturio. Soba je izgledala mrana. Zidovi su bili sivi, tavanica i grede poaaveli, po podu su zjapile pukotine i zijale rupe bogzna kako nastale (mislio bi ovek da ih je izbuio potpeticom opet onaj isti siledija). Izgledalo je da bi u sotai bilo mrano ak i kad bi se u njoj obesdlo i deset lampi. Ni na zidovima, ni na prozorima nije bilo niega to bd liilo na uikrase. Dodue na jednom zidu, u sivom drvenom okviru, visila sm neka pravila s dvoglavim orlom, a na drugom, u istom takvom okviru, nekakva gravira s natpisom Ravnodunost ljudi. Prema emu su ljudi bili ravnoduni, nije se moglo razumeti, jer je gravira bila jako potamnela od vremena i neo.bino ispljuvana muvama. Soba je zaudarala na ustajalost i kiselinu. Uvodei goste u sobu, Mojsije Mojseji nije prestajao da se uvija, pljeska dlanovima, cifra i ra24 dosno uzvikuje; on je smatrao da je potrebno da sve to ini kako bi se pakazao neofoino usluan i ljubazan. Kada su prola ovuda naa teretna kola? upita ga Kuzmiov. Jedna partija je prola danas sabajle, a druga se, Ivarie Ivaniu, odmarala ovde o ruku i predvee otila. A... prGe li ovuda Varlamov ili moda jo nije proao? Nij.e proao, Ivane Ivaniu. Jue sabajle proe njegov knjigovoa Grigorije Jegori d ree da je on, po svoj prilici, sadeka na salau kod molokana.1) Vrlo dobro. Mi emo, dakle, sad najpre/Stii tovar, pa emo onda kod molokana. / ta vam je, Ivane Ivaniu! ua$nu se Mojsije Mojseji pljeskajui rukama. Zar nou da idete? Vi lepo poveerajte i prenoite, a sutra, ako bog da, poi ete sabajle i stii koga treba! Nema se kad, nema se kad... Izvinite, Mojsije Mojsejiu, drugi put emo, a sada nemamo vremena. Posedeemo etvrt sata pa poi, a prenoiti moano i kod molokana. Samo etvrt asia! jauknu Mojsije Mojseji. Zar vas nije strah od boga, Ivane Ivaniu! Natereete me da vam kape sakrijem i da katanac stavkn na vrata! Bar se malo prihvatite i aja srknite! Nemamo vremena da se vazdan astimo ree Kuzmiov. Mojsije Mojseji nae glavu u stranu, previ kolena i istnari dlanove kao da se brani od udaraca, pa s bolno slatkim osmehom stade preklinjati:

 Ivane Ivaniu! Oe Hristifoire! Ta budite tako doibri, srknite kod mene aja! Zar sam ja, pobogu, tako rav ovek da se kod mene ni aj popiti ne moe? Ivane Ivaniu! ') Jena verska sekta. 25 Pa de, aj moe popiti uzdahrm sansilosno otac Hristifor. To nas nee zadrati. Pa hajde ba! pristade Kuzmiov. Mojsije Mojseji uzdrhta, radosno odahnu i stresajui se, kao da je ba toga asa iskoio iz hladne vode u toplotu, pojuri vraj;ima i povika stranim, priguenim glasom, kakvim je maloas zvao Solomona; Rozo! Rozo! Daj samovar! Posle jednog minuta vrata se otvorie i u sobu, s velikim sluavnikom u rukama, ue Solomon.. Stavljajui sluavnik na sto, on je podrugljivo gledao nekuda u stranu i kao i ranije udno se osmehivao. Sad se pri svetlosti lampice mogao razabrati njegov osmeh; on je bio vrlo sloen, i izraavao mnogo oseanja, ali je jedno meu njima preovlaivalo otvoreno prezrenje. Kao da je mislio o neem smenom i glupom, kao da nekoga nije mogao trpeti i kao da je nekoga prezirao, neemu se radovao i ekao zgodan trenutak da podsmehom uvredi i grohotora se nasraeje. Njegov dugi nos, debele usne i lukave, izbuljene oi kao da su se jedva uzdravale da ne prsnu u smeh. Pogledavi u njegovo lice, Kuzmiov se zajedljivo nasmei i upita: Solomone, zato letos ne doe k nama u N. na vaar da pretstavlja Civute? Pre dve godine, toga se i Jegoruka vrlo dobro seao. Solomon je u N. na vaaru, u jednoj atri, izvodio scene iz jevrejskog ivota i ponjeo veliki uspeh. Podseanje na to nije uinilo na Solomona nikakav utisak. Ne ogovorivi nita, on izae i ubrzo se vrati sa samovarom. Kad je zavrio posao oko stola, on ode u stranu, skrsti ruke na grudima, pa isturivi napred jednu nogu, zaustavi svoj podrugljivi pogled na ocu Hristiforu. Njegovo nadmeno i prezrivo dranje bilo je izazivako, ali u isti mah i neobino alosno i komino, jer to se vie trudio da 26 svojom pozom Izazove poftovanje, tim su ivlje padale u oi njegove kratke pantalonice, kus kaputi^ nos kao s karikature i sva njegova ptiija, oerupana pojava. ' Mojsije Mojseji donese iz dru^e sobe stoliicu i sede malo podalje od stola. Prijatno! Izvolite! poe on da zanima goste. Nek vam je nazdravlje. Vi ste mi retki gosti, mnogo retki, a oca Hristifora nisam video ve pet godina. I niko ba nee da mi kae iji je to tako dobar gospodifii? upita on neno, pogledajui u Jegoruku. To je sini moje sestre Olge Ivanovne odgovori Kuzmiov, A kuda e? Da ui. U gimnaziju ga vodim. Mojsije Mojseji iz uljudnosti dae svom Ucu izraz divljenja i znaajno zamaha glavom. O, to je lepo! ree on podigavi prst prema samovaru, kao da mu preti. To je lepo! Iz gimnazije e izai tako veliki gospodin da emo ti svi kape skidati. Bie pametan, bogat, s ambicijama, a mamica e se radovati. O, to je divno! On pouta malo, protrlja voja kolena i poe tonom u kome se meala ala sa potovanjem: Vi me, bogme, izvinite, oe Hristifore, ali ja se spremam da napiem tubu vladici kako vi trgovcima hleb ouzimate. Prilepiu na tubu taksu i napisati kako otac Hristifor zacelo ima zaraenih para kad je poeo trgovati d vunu prodavati.

 Da, palo mi, eto, na um po starost... ree otac Hristifor i zasmeja se. Prebacio sam se, brate, iz popovskoga esnafa u trgovaki. Umesto da sad kod kue sedim i bogu se molim, ja se treskam kano faraon na svojim dvo'kolicama... Brige su to! Al, zato ete pare da namlatite! Taman posla! Dobiu ja upalj nos do oiju, a ne pare. Vuna nije moja, ve zeta Mih.aila! 27 Pa zato on onda nije poao? ta e... jo mu se majino mleko nije na usnama osuilo. Umeo je vunu da kupuje, ali da je proda ne ume, jo je mlad. Sve je svoje novce straio, hteo je da postane gazda, da mu se ceo svet divi, a kad je stao da je krmi, ni cenu kotanja mu niko nije ponudio. Natezao ti se momak celu godinu dana, pa najzad doao k meni i veli: Tatice, prodajte vunu, smilujte se! Nita vam ja to ne znam! Tako vam je to. Kad doe u kripac, odmah tatice, a ranije se i bez tatice moglo. Kada je kupovao nije pitao, a sad, kad je dogorelo do nokata, zovi taticu. A ta moe tatica? Da nije Ivana Ivania, ni tatica ne bi nita uinio. Muka ti je s njima! Da, muka ti je iva, bogme, s decom! uzdahnu Mojsije Mojseji. estoro ih imam. Jednog ui, drugog lei, treeg na rukama nosi, a kad porastu, onda tek nastaju nevolje. Ne samo sadeka nego je ak i u Svetom pismu tako bilo. Dok su u Jakova deca bila mala, plakao je, a kad su mu porasla, jo gre je stao plaikati! Da, da... sloi se otac Hristifor, zamiljeno gledajui u au. Ja, dadue, nemam ega radi na Gospoda da ropem: doekao sam stare dane, kakve svima od boga eMm. Dobre Ijude sam kod sebe pogostio, sinove sam na put izveo i sada sam slobodan; svoju dunost sam izvrio, svet mi je, ako ushtem, na sve etiri strane otvoren. 2ivim polagacko sa svojom popadijorn, jedem, pijem i poivam, radujem se unuuima i bogu molim, a nita mi vie i ne treba. ivim kao bubreg u loju i niko me se ne tie. Od roenja nisam nikakve alosti imao i sad ako bi me. reciino, car upitao: Sta ti treba? Sta eli? Ta ba mi nita ne treba! Sve imam i za sve bogu hvala. U celom gradu nema oveka srenijeg od mene. Samo, eto, grehova imam mnogo, ali opet mora se i to rei, jedini je bog bez greha. Zar nije tako? 28 Vala, tako je. _^ Ono jest, zuba nemam, sevaju mi stare kojSti.jte as ovo, as ono... tu je sipnja i druge zavrzlame... Pcrboljevam, snaga izdala, ali, kai i sam, dosta sam iveo! Osamdeseta mi je! Ne moe se veito ni iveti, treba znati meru. Otac Hristifor se najednom neega seti, zagjcnu se nad aom i zakalja od smeha. Mojsije Mojseji se takoe iz utivosti zasmeja. Budalatine! ree otac Hristifor i odmahnu rukbm. Doe mi u goste moj stariji sin Gavrilo. On je svrio medicinu i radi u ernjigovskoj guberniji kao samoupravni lekar. Dakle...' velim ja njemu: Eto, rekoh, sipnja, te ovo, te ono... Doktor si, lei oca! On me omah skide, pokuca, poslua, pa razne tamo zavrzlame... trbuh izgnjei, i zatim ree: Vama, tatice, veli, treba da se leite komprimiranim vazduhom. Otac Hristifor se zaceni od grevita smeha, sve ga suze oblie, te ustade. A ja mu velim: Nek ie s milim bogom taj komprimiraini vazduh! izgovori on kroz smeh i O'dmahnu obema rukama. Nek ide s milim bogom! Mojsije Mojseji se takoe ie i uhvativi se za trbuh, zaceni se od nekog piskutavoig smeha, slinog lajanju pudlice. Nek ide s milim bogom taj komprimirani vazduh! ponovi otac Hristifor smejui se grohotom. Mojsije Mojseji podie glas za dva tona vie i tako se grevito zasmeja da se jedva odra na nogama.

 O, boe moj... stenjao je on kroz srneh. Ne mogu da dahnem... Tako ste me nasmejali, da... jao!... Izdahnuu... On se smejao i govorio, a ovamo je, meutim, preplaeno i podozrevajui pogledao u Solomona koji je stojao u ranijoj pozi i smeio se. Sudei 29 po njegovim oima i osmehu, on je prezirao i mrzeo ozbiljno, ali to nikako nije pristajalo njegovoj oerupanoj figurici, te se Jegoruki inilo da su taj izazivaki stav i pakosni, prezrivi dzraz, hotimini, da bi izigravao budalu i nasmejao drage goste. Ispivi utei est aa, Kuzmiov raisti pred sobom mesto na stolu, uze torbicu, onu istu to mu je, dok je pod kolima spavao, leala pod glavom, odveza vrpcu na njoj i istrese je. Iz torbice se prosue na sto svenjevi novanica. Dok jo ima vremena, hajdete, oe Hristifore, da prebrojimo pare ree Kuzmiov. Videvi novce, Mojsije Mojseji se zbuni, ustade i kao paljiv ovek koji ne eli da zna tue tajne, na prstima i maui rukama, izie iz sobe. Solomon ostade na svome mestu. Koliko ima svenjeva sa bankama od jedne rublje? poe otac Hristifor. Pedeset... Od po tri rublje eveeset... A banke od dvadeset pet i sto rubalja sloene su u svenjeve od hiljadu rubalja. Vi odbrojte sedam hiljada osam stotina za Varlamova, a ja u brojati za Guaievia. Samo pazite, nemojte da se zabunite... JegoruSka nika nije vieo toliko novaca koliko ih je sad bilo na stolu. Novaca je verovatno bilo vrlo mnogo, jer je sveanj od seam hiljada osam stotina, koji je otac Hristifor odvojio za Varlamova, prema celoj gomili izgledao vrlo mali. U drugoj prilici bi toliki silni novci moda zaprepastili Jegoruku i nagnali ga da razmilja o tome koliko se evreka, zerniki i kolaa s makom moe kupiti za toliku gomilu, a sad je sve posmatrao ravnoduno i samo je oseao odvratni miris trulih jabuka i gasa, koji se irio od novaca. Bio ie izmuen truckanjem na karucama, umoran i spaValo mu se. Glava mu je padala od umora, o5i se lepile, a rnisli mrsile kao konci. Da se samo moglo, on bi sa zadovoljstvom spustio glavu na sto, za 30 tvorio oi da ne vidi lampu i prste to su mu se micali nad gomilom, i pustio svoje klonule, sanjive misli da se jo vie zamrse. Kad se upinjao da ne drema, plamen u lampi, olje i prsti su se udvajali, samovar se ljuljao, a miris trulih jabuka kao da je bio jai i odvratniji. Ah, te pare, te pare! uzdisao je otac Hristifor osmehujui se. Ba je rnuka s njima! Sad moj Mihailo sigurno spava, i prisniva mu se da u mu toliku gomilu doneti. Va j Mihailo Timofeji je ovek nerazuman refl'e poluglasno Kuzmiov nije on za ovai posao/ a vi ste promuurru i lako ete pojmiti. Mogli Jbiste mi dati, kao to sam govorio, vau vunu, ua se vratiti kui, a ja bih vam, eto, dao jo po/pola rublje povrh cene, prosto iz potovanja./ Ne, Ivane Ivaniu uzdisao je otac Hristifor. Hvala vam na panji... Naravno, da se ja pitam, ne bih ni rei rekao, ali, sami znate, vuna nije moja... Mojsije Mojseji ue na prstima. Trudei S6 iz panje da ne gleda u gomilu novaca, on se prikrade Jegoruki i pnviie ga odostrag za koulju. Odider, gospodiiu ree on poluglasno, da ti pokaem jednog meou. Mnogo je straan, ljut! Uu! Sanjivi Jegoruka ustade i tromo se krete za Mojsijem Mojsejiem da vidi medveda. Kad je uao u jednu prilino malu sobu, njemu, jo pre nego to je ita ugledao, stade dah od nekog kiselog 1 ustajalog zadaha koji je ovde bio mnogo gui nego u velikoi sobi i odovud se, po svoj priMci, i irio po celoj kui. Jednu polovinu sobe zapremala je velika postelja, pokrivena prljavim ]'organom, a rugu orman s fiokama i gomile svakojakih prnja, poinju6i od dobro utirkanih suknji pa do etinjih gaica i naramenica. Na ormanu je gorela lojana svea. 31

Umesto obeanjoga medveda, Jegoruka spazd veliku, vrlo debeli^ Jevrejku, raspletene kose, u crvenoj flanelskoj tialjini s crnim bobicama; ona se s mukom provlacjla kroz uski prolaz izmeu postelje i ormana, sa islugim bolnim uzdasima kao da je bole zubi. Ugleavi Jegoruku, ona naini plano lice, otegnuto uzdahnu i pre nego to se dete pribra, ona mu gurnu pod nos kriku hleba, namazanu medom. Jedi, dete moje, jedi! ree ona. Ti si ovde bes mamice i nema ko da te nahrani. Jedi. Jegoruka stade jesti, mada mu posle bonbona i kolaa s makom koje je jeo svaki dan kod kue, nimalo nije prijao med, pun voska i pelinjih krila, On je jeo, dok su ga Mojsije Mojseji i Jevrejka gledali i uzdisali. Kuda ide sad, dete moje? upita Jevrejka. Da uim odgovori Jegoruka. A koliko vas mamica ima? Samo mene. Nema vie nikoga. Aoh! uzdahnu Jevrejka i podie oi gore. Sirota mamica, sirota mamica! Kako li e tugovati i plakati! Kroz godinu dana i mi emo naega Nauma odvesti da ui! Oh! Ah, Naum, Naum uzdahnu Mojsije Mojseji, i na njegovom bledom licu koa nervozno zadrhta. Samo da nije tako boleljiv! Prljavi jorgan se pomae i ispod njega se <ukaza grgurava deja glava na vrlo tankom vratu; dva crna oka blesnue i radoznalo se zaustavie na Jegoruki. Mojsije Mojseji i Jevrejka, ne prestajui da uzdiu, prioe ormanu i stadoe govoriti o neemu jevrejski. Mojsije Mojseji je govorio poluglasno, dubokim basom, i njegov jevrejski govor je liio na neprekidno: galgalgalgal, a ena mu je odgovarala tankim ureim glasiem, te je u nje ispadalo net nal'ik na tutututu... Dok su se oini dogovaarali, ispod prljavog 32 jorgana provki druga grgurava glavica na tankom vratu, za njom trea, potom etvrta... Da je Jegoruka imao ivu matu, mogao je pomisliti da pod jorganom lei stoglava adaja. Galgalgal... govorio je Mojsije Mojseji. Tutututu... odgovarala mu je Jevrejka. Dogovor se svri time to Jevrejka sa du bokim uzdahoin otvori orman, odvi tamo neku zelenu krpicu i izvadi iz nje veliki leciderski kola od rai, u obliku srca. Uzmi, dete moje ree ona pruajui Jegoruki kola. Sada ovde nema mamice, nema ko poklon da ti da. Jegoruka gurnu kola u dep i uputi se vratima, jer se prosto guio od ustajala kisela vazduha u kome su domaini iveli. Vraitivi se u veliku sobu, on se namesti na divanu to je mogao udobnije i pusti mislima na volju. Kuzmiov je ba u taj mah zavrio brojanje i vraao novce u torbicu. Nije se prema njima ponaao ba s mnogo potovanja i gurao ih je u prljavu torbicu bez ikakve milosti, tako ravnoduno kao da nisu bili novci ve otpaci hartije. Otac Hristifor je razgovarao sa Solomonom. Dakle, ta je, Solomone premudri? pitao je zevajui i krstei usta. Kako idu poslovi? Za kakve to poslove pitate? odvrati Solomon i pogleda tako pakosno kao da su ga sumnjiili za kakav zloin. Pa tako, uopte... Sta mi radi? ta raim? upita Solomon i slee ramenima. to i ostali... Vidite da sam lakej. Ja lakej kod brata, brat lakej kod prolaznika, prolaznici lakeji kod Varlamova, a kad bih ja imao desetak miliona, onda bi Varlamov bio moj lakej. A zbog ega bi on bio tvoj lakej? Zbog ega? Pa zato to nema nijednioga gospodima ili milionara koji ne bii, samo da stekns 1 Cehov: Stepa

33 Jo koju kopejku, stao lizati ruke ugavom ivutinu. Ja sam sad fugavi i bedni ivutin, svi me gledaju kao pseto/ a kad bih imao para, onda bi Varlamov preda mnom izigravao budalu, kao Mojsije pred vama. Otac Hristifor i Kuzmiov se zgledae. Nijedan ni drugi nisu razumeli Solomona. Kuzmiov ga strogo i suvo pogleda pa upita: Kako to ti, glupae jedam, uporeuje sebe sa Varlamovim? Nisam jo toliko glup da uporeujem sebe sa Varlamovim odgovori Solomon padrugljivo, merei svoje sagovornike. Mada je Rus, Varlamov je u dui ugavi ivutin: ceo mu je ivot u novcima i bogaenju, a ja sam svoje pare u pei spalio. Meni nisu potrebni ni novci, ni zemlja, ni ovce, i nije mi stalo da me se boje i skidaju kape kad prolazim. Znai da sam pametniji od vaeg Varlamova i da vie liim na oveka! Malo posle Jegoruka kroza san u kako Solomon glaso.m potmulim i promuklim od mrnje koja ga je guila, brzajui i vrskajui, poe o Jevrejima; u poetku je govorio pravilno ruski, zatim pree na ton onih to priaju ale iz jevrejskog ivota i stade govoriti kao vaarski lakrdija s pre teranim jevrejskim naglaskom. ekaj... prekide ga otac Hristifor. Ako ti se tvoja vera ne dopada, ti je proraeni, a pcdsmevati se, greh je; nije nikakav ovek onaj ko se svoioj veri ruga. Vi nita ne razumete grubo ga prekide Solomon. Ja vama o jednom, a vi drugo... E, ba se vidi da si glup ovek uzdahnu otac Hristifor. Ja te pouavam kako umem, a ti se ljuti. Ja tebi staraki, polako, a ti zapeo kao uran: pu, pu, pu! Ba si udan, zaista... Ue Mojsije Mojseji. On uznemireno pogleda Solomona i svoje goste, ,i koa na licu opet mu nervozno zadrhta. Jegoruka se osvrte i pogleda oko sebe; letimice on spazi Solomonovo lice i to ba 34 u asu kad je s tri etvrtine bilo okrenuto preitta njemu i kad mu senka od dugog nosa presee sav levi obraz; prezriva osmeha, pomeana sa tom senkom, blistavih, podrugljivih oiju, ohola izraza, Solomon sa svojom oerupanom pojavom, koja se udvajala i treperila pred Jegorukinim oima, sa vie nije bio nalik na budalu, nego na neto poput neistog duha to se pokatkad samo u snu prisni. Ala vam je ovaj kao sumanut, Mojsije Mojsejiu, bog ga video! ree s osmehom otac Hristifor. Trebalo bi da ga negde smestite, oenite, da uinite neto... Prosto ne lii na oveka... Kuzmiov se Ijutito namrti. Mojsije Mojseji opei uznemireno i ispitivaki pogleda i u brata i u goste. Solomone, izii odavde! strogo ree on. Izii! I on doade jo neto jevrejski. Solomon se krto nasmeja pa izie. A ta je to bilo?. uplaeno upita Mojsije Mojseji oca Hristifora. Zaboravlja se odgovori Kuzmiov. Nasrtljiv je mnogo o sebi uobraava. To sam i slutio! uasnu se Mojsije Mojseji, pljesnuvi rukama. Ah, boe moj! boe moj! promrmlja on poluglasno. Ali vi budite tako dobri pa izvinite i nemojte primiti srcu. To je straan ovek, straan ovek! Ah, boe moj! boe moj! On mi je roeni brat, ali oskn jaa nisam cd njega nita drugo doiveo. On nije, znate... Mojsije Mojseji zaokrui prstom po elu i produi: Nije pri istoj svesti... propao ovek. ProSto ne znam ta s njim da radim! Nikoga ne voli, nikoga ne potuje, nikoga se ne boji... Znate li, svakome se smeje, govori gluposti, u oi kree svakom. Neete mi verovati, jednom je doao ovamo Varlamov, a Solomon mu je tako neto izvalio da je ovaj udario biem i njega i mene... A zato 3* 35

mene? Zar sam ja kriv? Bog iriu ileo pamet; to je, dakle, boja volja; zar sam ja zato kriv? Citavih deset roinuta Mojsije Mojseji stalno je poluglasno mrrnljao i uzdisao: Nou ne spava, ve stalno misli, misli, misli, a o emu misli, bog bi ga znao. Prie mu nou, a on se ljuti i smeje. On ni mene ne voli... I nita nee! Tatica je, kad je umirao, ostavio i njemu i meni po est hiljada rubalja. Ja sara kupio sebi ovo konaite, oenio se i sadeka deice imam, a on je svoje pare spalio u pei. Ba teta, ba teta! Sto da ih pali? Tebi ne treba, daj ih onda meni, a to da ih pali? Najednom vrata na arkama zakripae i pod so zaljulja od neijih koraka. Jegoruku zaduhnu lak vetri i uini mu se kao a neka velika crna ptica prolete mimo njega i ukraij samog lica mu zamaha krilima. On otvori oi... Ujak s torbicom u rukama, spreman da krene, stojao je kraj divana. Otac Hristifor, drei svoj cilinder jrokog oboda, klanjao se nekome i smeio se, ne meko i umiIjato kao obino, nego s potovanjem i usiljeno, to nikako nije pristajalo njegovome licju. A Mojsije Mojseji je, kao da mu se telo razlomilo na tri dela, balansirao i na svaki nain se trudio da se ne raspadne u komade. Jedino je Solomon, kao da se nita nije desilo, stojao u uglu, skrstivi ruke, i prezrivo se smeio kao i dotada. Vaa svetlosti, 'izvinite, kod nas nije isto! stenjao je Mojsije Mojseji s bolnoslatkdm osmehom, ne primeujui ve ni Kuzmiova ni oca Hristifora, i balansirajui celim telom da se ne bi raspao. Mi smo ljudi prosti, vaa svetlosti! Jegoruka protrlja od. Nasred sobe je zbilja stojala njena svetlost u obliku mlade, vrlo lepe i pune ene u crnom ruhu i slamnom eiru. Jo pre nego to je stigao da joj razgleda crte, Jegoruki pade odnekud na pamet ona usamljena, stasita topola koju je vddeo po danu na bregu. 36 Je li prolazio danas ovaida Varlamov? upita enski glas. Nije, vaa svetlosti odgovori Mojsije Mojseji. Ako ga sutra vidite, zamolite ga da svrati kod mene na asak. Najednom, sasvim neoekivano, vrlo blizu svojih oiju, Jegoruka spazi crne kadivaste obrve, velike kestenjave oi i negovane enske obraze s jamicama, od kojih se,'kao zraci od sunca, razlivao osmeh po svem licu. Neto divno zamirisa. Lep deki! ree dama. iji je? Kazimire Mihailoviu, pogledajte kakva divota! Boe moj, on spava! Bucove moj mali... I dama snano poljubi Jegoruku u oba obraza, a on se nasmei i mislei da spava, zatvori oi. arke na vratima zakripae i ue se uurbani koraci: neko je ulazio 'i izlazio, Jegoruka, Jegoruka u se priguen apat dvaju glasova. Ustani da idemo! Neko, izgleda Deniska, jispravi JegoruSku na noge i povede ga za ruku; idui, on otvori malice oi, i jo jednom vide lepu enu u crnom odelu koja ga je poljubila. Stojala je nasred sobe i gledala kako on odlazi, smeei se i maui mu prijateljski glavom. Prilazei vratima, on vide nekog lepog i snanog crnomanjastog oveka u polucilinderu i dokolenicama. To je sigurno bio damin pratilac. Stoj! u se iz dvorita. Kraj kunog praga Jeg&ruka spazi move, raskoSne karuce i par vranaca. Na boku je sedeo lakej u livreji s dugim biem u rukama. One to su odlazili, jedino je Solornon iziao da isprati. Lice nu je bilo napregnufco od uzdravanja da se ne zakikoe; gledao je tako kao da je vrlo nestrpljivo ekao da gosti odu pa da im se do mile volje nasmeje. Grofica Dranjicka proapta otac Hristifor ulazei u kola. 37 Da, grofica Dranjioka ponovi Kuzml ov takoe apatom. /

Utisak to ga je dinio grofiin dolazak bio je verovatno vrlo snaan, jer je ak i Deniska govorio apatom; on se usudio da oine alate tek kad su karuce prele etvrt vrste i kad se daleko iza njih, umesto konaita, video samo slab plamiak. IV Ko je, najza, taj nedostini, taianstveni Varlamov, o kome tako mnogo govore, koga prezire Soloraon i koji je potreban ak i lepoj grofici? Sedei napred pokraj Deniske, polusaniivi Jegoruka je mislio ba o tom oveku. Nikada ga nije video, ali je vrlo esto sluao o njemu i zamiljao ga u svojoj uobrazilji. Bilo mu je poznato da Varlamov ima nekoliko desetina hiljada hektara zemlje, na stotine hiljada ovaca i vrlo mnogo para; o njegovom nainu ivota i zanimanju, JegoruSka je znao samo to da se uvek vrzma po ovim mestima i da ga uvek trae. Jegoruka je u svojoj kui mnogo sluao i o grofici Dranjickoj. Ona je takoe imala nekoliko desetina hiljada hektara zemlje, mnogo ovaca, svoju ergelu i mnogo para, ali se nije vrzmala, ve je ivela na svome bogatom imanju o kome su poznanici i Ivan Ivani, koji je vie puta bivao poslom kod grofice, priali udesa; tako su govorili da se u grofiinoj dvorani za primanje, gde vise portreti svih poljskih kraljeva, nalazi veliki trpezarijski asovnik u vidu stene, na kojoj propet sloji zlatan konj s oima od brilijanata, a na konju je zlatan konjanik to svaki put kad asovnik izbija, razmahuje sabljom desno i levo. Priali su takoe da je grofica dvaput godinje davala bal na koji je pozivala plemie i inovnike iz cele gubernije i da joj je dolazio ak i Varlamov; svi su gosti tada pili aj iz srebrnih samovara, jeli sve same neobiae stvari (na primer, zimi, na Boi, sluU* se 38 malina i batenske jagode) i igralo se uz muziku koja je i dan i no svirala... Kako je samo lepa! mislio je Jegoruika seajui joj se lica i osmeha. Kuzmiov je verovatno, takoe mislio o grofici, jer kad karuce preoe dve vrste otprilike, on ree: A opasno li je potkrada taj Kazimir Mihailovi! Pre tri godine, kad sam, ako se seate, od nje kupovao vunu, na samoj mojoj ikupovini zaradio je tri hiljade. Od Poljaka se drugo i ne moe oekivati ree otac Hristifor. A ona i ne haje. Davno je reeno, mlado ludo. Glava joj je jo vetrenjasta! Jegoruki se odnekud htelo da misli samo o Varlamovu i grofici, naroito o njoj.'Njegov sanjivi mozak se potpuno otpadio od obinih misli, mutio se i zadravao samo slike fantastine, kao iz bajki, koje imaju tu dobru stranu to se nekako same od sebe, bez ikakve brige onoga koji misli, raaju u mozgu i oipet same iezavaju bez traga treba samo dobro glavom stresti; uostalom, sve to je bilo oko njih nije ni ilo na ruliu obinim mislima. Breuljci, koji su se crneli na desnoj stranl, kao da su skrivali neto neznano i strano, a levo je sve nebo nad vidikom zahvatila purpurna rumen; teko je bilo pogoditi da li je to negde izbijao poar ili se moda mesec spremao da izae. Daljina se videla kao po danu, ali se njena nena Ijubiasta boja, zastrta veernjom maglom, ve sva bee izgubila, a itava se stepa pritajila u toj magli, kao deca Mojsija Mojsejia pod jorganom. U julske veeri i noi, prepelice i prdavci ve ne daju glasa od sebe, slavuji ne pevaju po umskim dolinama, niti cvee mirie, ali je stepa jo uvek divna i puna ivota. Tek to sunce zae i zemlju obavije magla, a svakidanja se amotinja zaboravi, sve mine, i stepa lako odahne punim gru 39 dima. Moda zato to trava ne vjdt^appmrini svoju starost, u njoj zapoinjejveelo, mladalako brujanje, kakvoga danjp^rSnia; pucketanje, zvidukanje, grebanje, stepski basovi, tenori i soprani sve se to sliva u neprekidni, jednoliki um, uz koji je oveku prijatno da se sea i predaje seti. Jednoliko brujanje uljuljkuje kao uspavanka; putuje i osea kako tone u san, a najednom odnekud dopre otri, nemirni krilk budiie ptice,

ili odjekne nekakav nerazgovetan zvuk, nalik na neijd glas, kao neko zaueno aa! i dreme sklapa kapke. Ili opei ide pored udoline gde ima dbunja i uje kako ptica, koju Ijudi stepe zovu spavaljka, nekome vie: spim! spim! spim!, dok se druga kikoe ili se zagrcnula od histerienog plaa: sova je to. Kome li kliku i ko ih slua u toj ravnici, sam bog zna, ali u njihovom kriku ima mnogo tuge i albe... Mirie na seno, na osuenu travu i pozno cvee, i taj miris je gust, otunosladak i nean. Kroz maglu se sve vidi, ali se teko mogu razaznati boja i obrisi predmeta. Sve izgleda drugaije nego to je. Ide i najedainput vidi napred, kraj samoga puta, stoji oblije nalik na monaha; ono se ne mie, eka, i kao da neto dri u rukama... Da nije razbojnik? Ta prilika se pribliava, raste najzad se poravnjava sa karucama i vidite da nije ovek ve usamljeni bun ili veliki kamen. Iste takve nepomine prilike, kao da nekog ekaju, stoje i po breuljcima, kriju se iza humki, izviruju iz korova i sve lie na ljude, pa ulivaju nepoverenje. A kad se mesec javi, no postaje bleda i tamna. Magle kao da nije ni bilo. Vazduh je prozraan, sve i topao; svuda se lepo vidi i mogu ak da se razlikuju pojedine stabljike korova kraj puta. Daleko oko sebe ovek moe da vidi lobanje i kamenje. Podozriva oblija, nalik na monahe, na svetloj pozadini noi ine se jo crnja i gledaju sumornije. Sve ee i ee sred jednolikog brujanja, uznemirivi nepokretni vazduh, odjekne ne40 ije zaueno: aa!..i uje se !kriik budne ili zadremale ptice. iroke senke preleu ravnicom kao oblaci po nebu, a u nedokunoj daljini, ako se dugo u nju zagleda, diu se i gomilaju jedna nad drugom maglovite, fantastine slike... oveku bude pomalo strano. A pogleda ld u bledozeleno, zvezdaraa osuto nebo, na kome nema ni oblaka ni pege, shvati zato je topli vazduh nepakretan, zato priroda bdi i zato se boji da se ma i malo pokrene: teko joj je i bolno da izgubi ijedan trenutak ivota. O nedosenoj dubini i beskrajnosti neba moe se suditi samo na moru, i u stepi nou, kad sja meseina. Strano je, prekrasno i puno milote, gleda te enjivo i mami sebi, a od njegove divote obuzima te vrtoglavica. Putuje sat, dva... Na putu te susree utljivi starachum ili kamena ena, koju je postavio bogzna ko i kada, bez uma preleti nad zemljom nona ptica i tebd malopomalo dolaze na um stepske legende, prie namernika, bajke dadilja sa stepe i sve ono to si sam umeo videti i osetiti duotn. I.tada u cvranju insekata, u sablasnim oblijima i huraovima, u plavom nebu, u meseevoj svetlosti, u lepranju none ptice, u svemu to vidi i uje, poinje da slutd velianstvo lepote, mladost, procvat svih moi i strasnu e za ivotom; dua se odaziva divnom, divljem zaviaju i poeli da zajedno sa nonom pticom poleti nad stepom. U velianstvenom zanosu lepote, u suviku sree, osea neku napregnutost i tugu, kao da stepa uvia da je usamljena, da su njeno bogatstvo i dua za svet izgubljeni, da ih niko nije opevao, da nikome nisu potrebni, i kroz radosnu graju uje kako tuno, oajno doziva: pesnika! pesnika! Stoooj! Zdravo, Pantelija! Je li sve u redu? Hvala bogu, Ivane Ivaniu! Da niste, deco, videli Varlamova? Ne, nismo ga videli. Jegoruka se probudi i otvori oi. Karuce se bdhu zaustavile. Udesno, daleko po putu, otegao se 41 niz teretnih kola dko kojih su se vrzmali neki Ijudi. Sva ta ko!a, zato to su na njima leali tovari vune, izgledala su vrlo visoka i kao naduvana, a konji majuni i kratkih nogu. Valja nam, dakle, sad poi molokanu glasno je govorio Kuzmiov. ivutin mi je kazivao da je Varlamov na konaku kod molokana. Kad je tako, ostajte u zravlju, prijatelji! Zbogom! Zbogom poao, Ivane Ivaniu! odgovori nekoliko glasova.

 Nego znate ta, deco ivo ree Kuzmiov kako bi bilo da vi povedete moga malog! to da se uzalud s nama lomi na putu? Namesti ga, Pantelija, kod sebe na denjak, pa krenite polako, a mi emo vas stii. Hajde, Jegore! De, poi!... jegoruka sie s boka. Nekoliko ruku ga prihvati, podie visoko gore i on se oseti na neem velikom, mekom i pomalo vlanom od rose. Sad mu se inilo da mu je nebo blizu, a zemlja daleko. Ej, uzmi svoj kaputi! viknu negde daleko dole Deniska. Ogrta i zaveljaj, dobaeni odozdo, paoe kraj Jegoruke. On brzo, ne elei ni o emu da misli, stavi pod glavu zaveljaj, pokri se ogrtaem i, proteui noge to je igda mogao, Jeei se zbog rose, zasmeja se od zadovoljstva. Spavati, spavati, spavati... mislio je on. A vi ga, vragovi, nemojte dirati! u se odozdo Deniskin glas. U zdravlju, prijatelji! Zbogom! viknu Kuzmiov. Uzdam se u vas! Ne brinite, Ivane Ivaniu! Deniska viknu na konje, karuce alosno zakripae i kretoe, ali sada ne putem, ve nekuda u stranu. Oko dva minuta bilo je tiho, kao da su sva kola pospala, i samo se ulo kako u daljini inalopomalo zarnire zveckanje kofe, privezane iza karuca. Ali evo ispred karavana neko viknu: Kirjvjjia, kreei! 42 Zakripae najpre prednja kola, za njima druga, trea... Jegoruka oseti kako se kola na kojima je on leao, nakretoe, i takoe zakripae. Pokrenuo se itav niz kola. Jegoruka se Vre uhvati rukom za vrvcu kojom je bio zaveza,n denjak vune, opet se nasmeja od zadovoljstva, namesti u epu medeni kola, i njega ubrzo poe hvatati san, kako se to obiho deavalo kodkue, u postelji... Kad se probudio, sunce je ve izlazilo; nekl breuljak ga je zaiklanjao, a ono, trudei se da pokropi svetlou svet, vredno je rasipalo svoje zrake na sve strane i zalivao horizont zlatom. Jegoruki se inilo da nije stojalo na svom mestu, jer se jue raalo pozadi, iza njegovih lea, a danas mnogo vie ulevo... Pa ni itava okolina nije liila na jueranju. Breuljaka ve nije bilo, a svuda, kud okom pogleda, pruila se beskrajna, nevesela ravnica rujeve boje; tamoamo dizale se po njoj omalene humke i proletali jueranji gavrani. Daleko ispred njih beleli se zvonici i kuice nekog sela; bila je nedelja i ukrajinski seljaci sedeli su kod kua, pekli i kuvali to se videlq po dimu koji se dizao iz svih dimnjaka i kao sivkastop]ava, providna koprena, lebdeo nad selom. Izmeu krovinjara i iza crkve plavila se reka, a za njom se maglila daljina. Ali nita nije tako malo liilo na jueranjicu, kao put. Neto neobino iroko, prostrano i golemo otezalo se kroz stepu umesto puta; to je bila siva traka, dobro ugaena i pokrivena prainom, kao i drugi drumovi, ali iroka preko sto metara. Svojim prostranstvom ona je u Jegoruki probudila nedoumicu i navela ga na misli iz bajki. Ko to po njojzi ide? Kome je potreban toliki prostor? Nerazumljivo i udnovato. Moglo se zbilja pomisliti da u Rusaji joS nije nestalo divljudi, dinovskoga koraka, kao to je Muromec Ilija i Solovej Razbojnik i da jo nisu izumrli konjiarci drevnih junaka. Jegoruka pogleda niz put, zamisli da vidi est visokih kolesnica kako uporedo jure, kao one to ih je viao 43 na slikama u svetenoj istoriji; u tey 'kolesnice upregnuto je po est divljih, razigraijah konja, i dok one svojim visokim tookovima diu u nebo oblake praine, konjima upravljaju ljudi kakvi se samo mogu sniti i ponii u prizorima iz bajke. I kako bi sve te pojave priliile stepi i tom putu kad bi samo postojale! Du cele desne strane puta njihali su se telegrafski stubovi s dvema icama. Postajui sve manji i manji, njih je kod sela nestajalo iza kua i zelenila, zatim su se opet javljali u ijubiastoj daljini kao vrlo male, tanune palice, nalik na pisaljke zabodene u zemlju. Na

icama su uali jastrebi, kopci i vrane i ravnoduno gledali na povorku teretnih kola koja se kretala. Jegoruka je leao na poslednjim kolima i zato ih je mogao videti sva redom. U tom nizu ih je bilo svega oko dvadeset i svaki vozar gonio je po troja kola. Kraj poslednjih kola, na koiima je bio Jegoruka, ilao je starac bele brade, isto onako mrav i malog rasta kao otac Hristifor, stroga i zamiljena lica, preplanula od sunca. Po svoj prilici, ovaj staracnije bio ni strog ni zamiljen, ali njegovi crveni kapci i dugi, otri nos davali su mu licu strogi, suvi izraz, kao kod ljudi naviknutih da usamljeniki misle o ozbiljnim stvarima. Kao i na ocu Hristiforu, na njemu je bio cilinder irokog oboda, ali ne gospodski, ve tojani 1 mrkocrven, pre nalik na zarubljenu kupu nego na cilinder. Bio je bos. Verovatno po navici koju je stekao na zimskoj studeni, kad mu se zacelo esto dogaalo da se mrzne kraj teretnih kola, on je, idui, lupkao sebe po bedrima i tapkao nogama. Primetivi da se Jegoruka probudio, pogleda ga i ree, grei se kao od zime: A, probudio si se, junae! Ti, kanda, bee sini Ivana Ivania? Ne, sestri sam... Ivana Ivania, veli? A ja, eto, 6izmice skinuo i bos skakuem. Noice su mi bolesne, pro 44 mrzle, pa je bez izama nekako lagodnije... Ja, lagodnije mi, detiou... Da reem, 'vako bez izama... Veli, sestri si mu? Ako e, dobar je to ovek... Nek mu bog da zdravlja... Ja... Velim za Ivana Ivania... Kod roolokana je otiao... O, Gospodi pornihij! Starac je i govorio tako kao da je bilO' vrlo hladno, s prekidima i ne otvarajui estito usta; a usnene suglasnike je izgovarao ravo, zamuckujui na njima, kao da su mu se usne smrzle. Obraajui se Jegoruki, nijednom se nije osmehnuo i izgledao je strog. Za dvoja kola dalje iao je s biem u ruci ovek u dugom crvenkastom kaputu, kaketu 1 izmama sa smaknutim sarama. Nije bio star; mogao je imati oko etrdeset godina. Kad se on osvrte, Jegoruka spazi dugo, crveno lice, s retkom jareora braddcom i sa izratajem pod desnim okom, nalik na suner. Osim ite vrlo rune guke, on je imao jo jedno naroito obeleje, koje je otro padalo u oi: u levoj ruci je drao bi, a desnom je tako razmahivao kao da diriguje nevidljivim horoim; s vremena na vreme bi gurnuo bi pod pazuho i tada bi dirigovao obema rukaima, gunajui neto sam sebi pod nos. Vozar iza njega bio je duga, uspravna rasta, jako sputenih ramena i^avnih lea poput daske. On se drao pravo, kao da marira, III kao da je progutao motku, ruke mu se nisu njihale ve su visile kao utapljene, a koraao je nekako kruto, kao deje igrakevojnici, ne savijajui gotovo kolena i trudei se da korakneto jemoguekrupnije; dok stari i vlasnik suneraste guke dvaput koraknu, on je uspevao da korakne samo jednom, zbog ega se inilo da ide sporije nego svi ostali i da zaostaje. Lice mu bee podvezano krpom, a na vrh glave mu je tralo neto kao elepu u kaluera: bio je odeven u kratku ukrajinsku prtenu koulju, svu iaranu zakrpama i u plave dugake gae, a obuven u oipanke od like. 45 One, dalje Jegoruka tiije vi^ ni razgledao. Legao je potrbuke, probuio na dehjaku rupicu i, onako dokon, uzeo ispredati od vune niti. Starac koji je kraj kola koraao, ne ispae ba tako strog i ozbiljan kako bi se reklo po njegovom licu. Kad je jednom zapodso razgovor, nije ga vie prekidao. A kud si nameran? Upita on tapkajui nogama. Da uim odgovori Jegoruka. Da ui? Aha... E, neka ti je na pomoi presveta Bogorodica. To ti valja. Imati jednu pamet dobro je, a dve jo bolje. Ponekome bog da jedan um, drugom dva, a ponekome i tri... Nekom tri, vaistinu... S jednim umom nas mati raa, drugi nam je od uerija, a trei od razumnog ivota. A dobro je, boga mi, dete, kad se u ponekog nau

tri uma, Tome je ne samo iveti nego i umirati lake. Jeste, i umirati... A pomreemo svi koliko nas je. Starac se poea po elu, pogleda crvenim oima gore u Jegoruku i nastavi: Maksim Nikolaji, spa'ija, tu, kod Slavjanoserbska,1) prole godine je takoe odveo svogmaliana da se ui. Ne znam kako mu ide od ruke nauka, ali je inae to dobar deko... Da im bog da zdravlja, dobra gotspoda. Dabome, i on, eto, odveo sina na nauke... U Slavjanoserbsku nema takve kole, to bi, da ree,' do nauke dovela oveka. Nema... A grad je onako, dobar... Obina kola, za prosto uenje, postoji, a za velike nauke da prosti, nema... Nema, vaistinu. Kako se ti ono zvae? Jegoruka. 'Oe rei Jegorije... Sveti velikomuenik Jegorije Pobedonosac, dana dvadeset treeg, meseca aprila. A moje krteno ime je Pantelija... Pan ') Mesto u ukrajini, nekaa sredite oblasti Nova Serbi]a koju su 1753. god;ne i dalje naseljaval Banaani. U prolom svetskom ratu oko njega su bile borbe Izmeu Nemaca i Rusa. 46 telija Zaharav Holoov... Mi stno, dakle, Holoovd... Ja sam ti rodom, moda si sluao, iz Tima, Kurske guberniije. Braa su mi varoani, u gradu se bave zanatima, a ja sam seljak... Ostao sam seljak. Pre sedam godina putovao sam tamo... hou rei kui. Bio sara i u selu i u varoi... U Timu, sam, velim bio. Tada su, bogn hvala, svi bili ivi i zdravi, a sad ne znam... Moda je ko i umro... A i vreme im je ve umirati, jer su svi stari, neki su stariji od mene. Ne mari umreti, to je dobro, samo razume se, ne valja umreti bez pokajanja. Nema goreg zla od iznenane smrti. Nenadna smrt je avolu radost. A ako hoe da umre s pokajanjem, da te, dakle u rajsko naselje prime, moli se Varvari Velikomuenici. Ona je naa zatitnica. Ona, vaistinu... bog je nju za to na nebesima odredio da bi dakle, svaki imao prava da joj se moli za pokajanje. Pantelija je mrmljao i oevidno se nije brinuo o tome da Ii ga Jegoruka slua ili ne slua. Govorio je sporo, sebi u bradu, ne diui i nesputajui glasa, ali je za kratko vreme uspeo da ispria mnogo tota. Sve je priao u odlomcima koji su bili gotovo bez veze meu sobom i nimalo nisu zaniimali Jegoruku. Moda je govorio samo zato da bi sada, ujutru, posle noi provedene u utanju, glasno proverio da li su mu sve misli na svome mestu? Kad je zavrio o pokajanju, on poe opet o onome Maksimu Nikolajiu iz okoline Slavjanoserbska. Da, pdvede deka. Odvede ga, vaistinu... Jedan od vozara, koji je iao sasvim napred, odjednom se otkide, potra u stranu i stade udarati biem po zemlji. Bio je to stasit mukarac oko svojih trideset godina, pleat, plavokos, grgurav i oigledno vr]o jak i zdrav. Sudei po pokretima njegovih ramena i bia, po surovosti koju je izraavao itav njegev~stav, on je tukao neto ivo. Njemu pritra drugi vozar, onizak i zdepast, guste crne i iroke brade, odeven u prsnik i dugaku 47 koulju. On prte u krupan smeh piaen kaljem i povika: ' Ljudi, Dimov utai zmiju! Tako mi boga! Ima ljudi o ijoj se pameti moe tano sudi ti po njihovom glasu i smehu. Crnobrai je pripadao ba tim srenim ljudima: u njegovom glasu i smehu se oseala nepopravljiva glupost. Prestavi da iba, plavokosi Dimov die biem sa zemlje, i smejui se, zavitla pod kola neto nalik na vrvcu. Pa to mje zmija, nego smuk viknu neko. ovek podvezanog lica, koji je kruto koraao, brzo prie ubijenoj zmiji, pogleda je i pljesnu svojim rukama nalik na palice. Zlikove! povika on potmulim, pla&iim glasom. to ubi toga smuia? ta td je on uinio, prokletnie? Uh, smuia zar da ubije! A kad bi kogod tebe tako?

 Smuka ne valja ubiti, vaistinu... mirno promrmlja Pantelija. Ne valja se... On nije otrovnica. Iako je po izgledu zmdja to je pitoma, nevina ivotinjiea... oveka voli... Velim smuk... Dimov i crnobradi se verovatno zastidee, jer se glasno zasmejae i ne odgovarajui na gunanje, leno se uputie svojim kolima. Kad poslednja teretna kola dooe do mesta gde je leao ubijeni smuk, ovek podvezanog lica zaustavi se nad njim, okrete se Panteliji pa upita planim glasom: Deda, ta mu bi da ubije smuia? Oi su mu bile, kako sad spazi Jegoruka, itne, mutne, lice sivo, bolesno, i ono kao potamnelo, a crveni podbradaik kao da bee jako oteen. Ama deda, to li ga ubi? ponovi on fcoraajui pored Pantelije. Glup ovek, ruke ga svrbe, zato je ubio odgovori starac. A ne valja ubiti smuka... Vaistinu... Dimov je, vaistina, mangup, sve to, mu pod ruku doe ubije, a Kirjuha ga nije spreio. Trebalo je spreiti, a on hahaha, pa hohoho... A ti, Vasdce, ne primaj to srcu... to da se ovek 48 Ijuti? Ubili, e, pa, pusti ih... Dimov je maingup, a Kirjuha zbog svoje glupe pameti... Sta e... Glupi ljudi, nerazumni, e, pa pusti ih. Eto, Jemeljan nikad ne bi taknuo to ne treba... Nikada, vaistinu... Jer je ovek obrazovan, a oni su glupacd... Velim za Jemeljana... On ni da takne. Vozar u crvenkastom kaputu i sa sunerastom gukom, kojd je dirigovao nevidljivim horom, uvi svoje ime, zaustavi se i, poeekavi da ga Pantelija i Vasja sustignu, poe uporedo s njima. O emu je re? upita on siipljivim, priguenim glasom. Ta, eto, Vasja sve prima srcu ree Bantelija. A ja mu od svake ruke, da se ne bi ljoitio, velim... Eh, noice moje bolne, promrznute! Eeh! Napele se zbog nedelje, praznika Gospodnjeg! To je od hoda primeti Vasja. Nije, mome, nije... Nije od fooda. Kad idem, kao da mi je lake, a kad legnem i zagrejem se, prava smrt. Hod mi ublaava. Jemeljan u crvenkastom kaputu stade izmeu Pantelije i Vasje i zamaha rukom, kaio da se ovi spremaju da zapevaju. Pa mahnuvi inalo, spusti ruku i oajno zastenja. Nemam glasa, pa to ti je! ree on. Prava napast! Cele noi i jutros vrti mi se po glavi trojno Gospodi pomiluj, to smo na venanju kod Marinovskog pevali; stoje mi u glavi i u grlu... sad u, 6ini mi se, zapevaiti, a ne mogu! Nemam glasa! On zauta jedan minut, mislei o neem, i nastavi: Petnaest godina saan bio u horu, u celoj luganskoj fabrici ni u koga moda nije bilo takvog glasa, a kako sain se, da me avo nosd, okupao pre tri godine u Doncu, nijedan ton ne mogu da O'tpevam isto Grlo mi je prozeblo. A meni je bez glasa kao radniku bez ruku. Zaista je tako odobri Pantelija. i Cehov: Stepa 49 Sad sam fia&sto a sam propao ovek, i nita vie. U taj mah Vasja sluajno spazi Jegoruku. Oi mu se navodnie i jo vie smanjie. I gospodii s nama ide! ree on i pokri nos rukavom, kao da se zastide. Kakav silan koija! Ostani s nama, pa e s naim kolima ii, vunu voziti. Misao da jedno isto lice moe biti i gospodii i koija, uinila mu se verovatno vrlo zanimljiva i duhovita, jer se glasno zakikota i produi da razvija tu misao. Jemeljan takoe pogleda gore u Jegoruku, ali mimogred i hladno. Bio je obuzet svojim mislima, i da nije bilo Vasje, ne bi ni opazio Jegoruku. Ne proe ni pet minuta, a on opet uze mahati rukama, pa zatim, opisujui svojim saputnicima krasote svadbenoga pripeva Gospodi pomiluj koji rnu je te noi pao na pamet, on gurnu bi pod pazuho i zamaha obema rukama.

Na jednu vrstu od sela, kola se zaustavie kraj bunara sa ermom. Sputajui svoju kofu u bunar, crnobradi Kirjuha se navali trbuhom na ivicu i zagnjuri svoju upavu glavu, ramena i deo grudi i tamnu rupu, tako da je Jegoruka video samo njegove kratke noge, koje su se jedva doticale zemlje; ugledavi daleko, na dnu bunara, sliku svoje glave, Kirjuha se obradova i zaceni od giupog, kao bas, dubokog smeha, a odjek iz bunara mu ga vrati; kad se die, lice i vrat su mu bili purpurni kao crvena oja. Dimov prvi pritra da pije. On poe piti kroz smeh, svaki as diui glavu sa kofe i priajui Kirjuhi o neem smenom, zatim se osvrte i ree glasno, da ga je mogla uti sva siepa, nekoliko runih rei. Jegoruka nije shvatio ta te rei znae, ali mu je bilo sasvim jasno da su gadne. Seao se odvratnast' s kojom su takve rei utei doekivali njegovi roaei i poznanici, pa i on je, ne znajui zato, delio to oseanje i navikao se da misli da samo pijanice i bukai doputaju 50 sebl slobodu da glasno izgovaraju ovakve rei. Setivi se kako smuk bi ubijen, on obrati panju na smeh Dimovljev i oseti prema tom oveku neto slino mrnji. Kao za pakost, Dimov ba tad spazi Jegoruku koji se skide s ko!a i poe bunaru; on se glasno nasmeja i povika: Ljudi, starac je noas roio deaka! Kirjuha se zakalja od smeha u basu, a i jo neki se nasmejae, te Jegornka pocrvene i jednom za svagda presudi da je Dimov vrlo rav ovek. Plav, grgurave kose, bez kape, s razdrljenom kouljom na grudima, Dimov je naoko bio lep i neobino jak; svaki njegov pokret odavao je kavgadiju i silediju koji zna svoju cenu. On je krio plea, podboivao se, govorio d smejao se glasnije od svih; izgledalo je kao da se sprema da jednom rukom podigne neto vrlo teko i time zadivi ceo svet. Njegov obesni, podrugljivi pogled skakao je po putu, kolima i nebu, ni na emu se ne zaustavljajui, te se inilo da besposlen trai koga bi ubio i emu bi se narugao. Oevidno, nikoga se nije bojao, ni od ega se nije snebivao i verovatno mu mmalo nije bilo stalo Sta e Jegoruka misli+i o njemu... A Jegoruka je ve svom duom mrzeo njegovu plavokosu glavu, beloliko lice i snagu; on je sa strahom i gadei se sluao njegov smeh i smiljao kakvu bi uvredljivu re kazao da mu se osveti. Pantelija takoe prie kofi. On izvadi iz depa zeleno stakleno kandilo, obrisa ga krpicom, zahvati njime vodu i ispi je, pa zatim jo jednom tehvati, zavi kandioce u krpicu i stavi ga natra& u dep. Deda, zato ti pije iz kandila? zaudi se Jegoruka. Neko pije iz kofe, a neko iz kandila odgovori dvosmisleno starac. Svaki na svoj nain... Ti pije iz kofe, pa neka ti je nazdravlje... . 51 Golubice moja, majicelepotice najenom e Vasja umiljatim, planiin glasom . Golubice moja! Njegove o6i, uperene vt daljinu, navodnie se i u njima se pojavi osmeh, a na licu mu se ukaza onaj isti izraz kakav je imao ranije kad je gledao u Jegoruku. Kome ti to? upita Kirjuha. Eno lisiicenmajice... legla na lea pa se igra, kao kuence... Svi se zagledae u daljinu traei oima lisicu, ali nita ne opazie. Jedini Vasja video je neto svojim mutnim, sivim oicama i ushiavao se. Vid mu je, kako se posle Jegoruka uverio, bio strahovito otar. On je bio tako dobra vida da je crvenomrka gola stepa bila za njega uvek puna ivota i sadrine. Trebalo mu je samo da se zagleda u daljinu pa da spazi lisicu, zeca, droplju ili drugu kakvu ivotinju koja se sklanjala od ljudi. Nije teko videti zeca u trku, droplju u letu to je mogao videti ko je god stepom prolazio, ali nije svakome dano da vidi zveri u njihovom domaem ivotu kad ne tre, ne kriju se i ne osvru se uznemireno oko sebe. A Vasja je viao lisice kako se igraju, zeeve kako se umivaju apama, droplje kako ire krila, dropljice kako izvode svoje take. Zbog tako

otrog vida, Vasja je, osim sveta koji svi vide, imao jo jedan svet, samo njegov, nikom rugom nedostupan i po svemu sudei, prekrasan, jer kad ga je sav ushien gledao, oovek mu je morao zavideti. Kad povorka kola krete dalje, u crkvi zazvoni za slubu. Povorka se razmestila podalje od sela na obali reke. Sunce je prilo kao i jue, a vazduh bio nepokretan i umao. Ono nekoliko vrba na obali nije bacalo senku na zemlju, nego na vodu, te 52 je njibov hlad uzalud prapadao, a u senci pod kolitma bilo je zaguljdvo i dosadno. Plava od neba koje se u injoj ogledalo, voda je strasno mamdla u se. Vozar Stjopka koga je Jegoruka tek sad opazio, osamnaestogodihji deak, Ukrajinac, u dugoj koulji bez pojasa i u irokim dugim gaama koje su vihorile pri hodu kao zastave, brzo se skide, stra dole niz strmu obalu i bunu u vodu. Poto se triput zagnjurio, on zapliva na leima pa zatvori oi od zadovoljstva. Lice mu se i smeilo i mrtilo, kao da mu je bilo u isti mah bolno i smeno i kao da ga je neto golicalo. Za vrela dana, kad ovek ne zna gde bi od ege i omorine, pljesak vode i glasno disanje oveka koji se kupa, odjekuju u uima kao divna muzika. Gledajui Stjopku, Dimov i Kirjuha brzo se skidoe pa jedan za drugim, uz glasan sineh i unapred uivajui, sruie se u vodu. I tiha, skromna reenica odjeknu mrkanjem, pljeskanjem i vikom. Kirjuha je kaljao, smejao se i vikao tafco kao da hoe da ga utope, a Dimov se dao za njim, trudei se da ga epa za nogu. Hahaha! vikao je on. Hvataj, dri ga! Kirjuha se smejao i uivao, ali mu je izraz lica bio isti kao 1 na suvu: glup, oamuen, kao da se neko prikrao neprimetno iza njegovih lea i lupio ga maljem po glavi. I Jegoruka se skide, ali se ne spusti niz obalu, nego se zatra i polete s visine od nekoliko metara. Opisavd u vazduhu luk, on bunu u vodu, duboko se zagnjuri, ali do dna ne dopre; on oseti neku hladnu i prijatnu silinu koja ga poduhvati i opet iznese na povrinu. On izrani, pa mrui i putajui klobuke, otvori oi, ali se u reci, ba kraj njegovog lica, ogledalo sunce. Njegove oi najpre zasenie varnice, a zatim ih proarae dugine boje i tainni peati; on opet hitro zaroni, otvori oi u vodi i spazi neto mutnozeleno, slino nebu na meseini. Zatim ,ga ona 53 Ista sila, koja mu nije davala da se dotakne dna i zadri u prohladnoj struji, ponovo ponese gore, te on izroni i tako duboko odahnu da oseti neku lagodnost i sveinu ne samo u grudima nego ak i u trbuhu. Posle toga, da bi od vode uzeo sve to se moe uzeti, on poe uivati u svima njenim blagodetima: leao je na leima i bakario se, prskao se, prevrtao, plivao i potrbuke, i postrance, i na leima i uspravno to bi mu god palo na um, sve dok se nije umorio. Druga obala, gusto obrasla trskom, zlatila se na suncu, a cvetovi trske kao divne perjanice naginjali su se nad vodom. Na jednom mestu trska je podrhtavala, povijala svoje cvetove i puckarala; to su Stjopka i Kirjuha terali rakove. Rak! Gledajte, Ijudi: rak! povika pobedonosno Kirjuha i zbilja pokaza raka. Jegoruka zapliva prema trsci, zaroni i stade pipati oko njenih ila. Ceprkajui po itkom, klizavom mulju, on napipa neto otro i odvratno, po svoj prilici raka, ali u taj raah ga neko epa za nogu i izvue na povrinu. Grcajui i kaljui, Jegoruka otvori oi i spazi pred sobom mokro, nasmejano lice kavgadije Dimova. On je teko disao i sudei po njegovira oima, hteo da nastavi alu. vrsto drei Jegoruku za nogii, on ve hted^ da digne drugu ruku da ga uhvati za vrat, kad se Jegoruka, s odvratnou i sa strahom, kao da se gadi i boji da ga taj grmalj ne utopi, otre od njega i ree: Glupae! Njuku u ti razbiti! Oseajui da to nije dovoljno da izrazi inr nju, on promisli malo i dodade: Nevaljale! Dukelo jedna!

A Dimov, kao da nita nije ni bilo, ne primeujui ve Jegoruku, zapliva prema Kirjuhi i povika: Hehehej! Dede da Iovimo ribu! Deco, lovinio ribu! 54 A to da ne? pristade Kirjuha. Ovde zacelo ima mnogo ribe... Stjopka, trkni do sela, zamoli od seljaka mreu. Nee dati! Dae! Samo ti zamoli! Reci, neka uina dobro delo, jer ti i mi doemo kao neki namernici. To je istina. Stjopka izae iz vode, brzo se obue i bez kape, vihorei svojim irokim i dugakim gaama, otra prema selu. Posle sukoba sa Dimovom, voda dzgubi svaku dra za Jagoruku. On izae i stade se oblaiti. Pantelija i Vasja su sedeli na strmoj obali s oputenim nogama i posmatraii kupae. U vodi do kolena, kraj same obale, stojao je Jemeljan sasvim nag, jednom rukom se drao za travu, da ne padne, a drugom je gladio sebe po telu. Koatih lopatica, s izratajem pod okom, sagnut i oigledno plaei se vode, bio je sav smean. Lice mu bee ozbiljno, strogo i om je Ijutito gledao u vodu, kao da se spremao da je napadne zato to je nekad u talaskna Donca ozebao i izgubio glas. A zato se ti ne kupa? upita Jegoruka Vasju. A, onako... Ne volim... odgovori Vasja. Sto ti je to podbradak oteen? Boli me... Ja sam, gospodiiu, radio u fabrici iica... Doiktor je govorio da mi zbog toga ba vilica i otie. Tamo je vazduh neist. A osim mene, jo su u t.roje dece vilice otekle, a jednome sasvim istrulile. Uskoro se vrati Stjopka s mreom. Dimov i Kirjuha su od dugog bavljenja u vodi bili pomodreli i promukli, ali su s voljom prionuld na riboiov. Najpre su zagazili u dubinu nde trske; tu je Dimovu bilo do gue, a amalenom Kirjuhi preko glave; on je grcao i putao klobuke, a Dimov je, spotiui se o otro korenje, padao i zaipetljavao se u mreu; obojica su se praaikali, galamilli 1 od ribolova je ispala samo ala. 55 Duboko feFkljasTle Kirjuha. Nita ovek ne moe da uhvati! Ne trzaj, avole! vikao je Dimov trudei se da mrei da Jobar poloaj. Dri rukama! Tu neete nita upecati! dovikivao im je s obale Pantelija. Samo ribu plaite, glupaci! Pomaknite se levo! Tamo je plie! Jednam nad mreom blesnu krupna riba; svi uzviknue, a Dimov udari pesnicom po onom mestu gde je iezla i na licu mu se vide da je nezadovoljan. Eh, zakrklja PanteMja i zatrupka nogama. Baodaa pustiti da umakne! Ode! Pomiui se ulevo, DLmov i Kirjuha se'malopomalo doepae pliaka i tu poe pravi ribolov. Odvrljae na trista koraka od kola; videlo se kako su utke i jedva pomiui noge, da bi zahvatili to dublje i blie trsci, vukli mreu; fcako su, da bi ribu poplaild i saterali je sebi u mreu, pljeskali pesnicama po vodi i ukali po trsci. Od trske su se uputili rugoj obali, vukli tamo mreu, pa se zatim razoaranog izgleda, diui visoko kolena, opet vraali trsci. Govorili su o neemu, ali o emu ba nije se moglo uti. A sunce im je peklo u lea, peckale ih muve, a modra tela prelazila su u purpur. Za njima je s vedricom u rukama,. zasukavi koulju do samih pazuha i drei je zubima za krajeve, iao Stjopka. Posle svakog uspelog lova dizao je uvis kakvu ribu, dote se ona bleskala na suncu, vikao je: Pogledajte, ala je banda! Imamo ih ve pet komada! Kad bi izvukli mreu, Dimov, Kirjuha i Stjopka svaki put bi dugo rili po mulju, neto trpali u vedricu, neto izbacivali, a to bi katkad zalutalo u mreu, ilo bi iz ruke u ruku, te bi ga radoznalo razgledali, pa zatim i to bacali...

 ta ta imate? dovikivali su im s obale. 56 f Stjopka je neto ogovarao, ali mu je teko ibilo razabrati rei. Eno ga gde izae iz vode i dri vedricu obema rukama, pa zaboravivi da spusti koulju, potra kolima. Ve je puna! vikao je teko diui. Dajte drugu! Jegoruka zagleda u vedricu: bila je puna; iz vode je pomaljala svoju runu njuku mlada tuka, a kraj nje su gmizalii rakovi i sitne ribdce. Jegoruka gurnu mku na dno i uskomea vodu; tuke nestade pod rakovima, a mesto nje isplivae na povrinu grge i linjak. I Vasja zagleda u vedro. Oi mu se navodnie, a lice postade umiljato kaa i ranije, kad je video lisdcu. On izvadi neto iz vedrice, prinese ustima i stade vakati. u se krckanje. Brao zaudi se Stjopka Vasica jede ivu krkuu! Pih! _ Nije ovo krkua ve dabri mirno odgovori Vasja i nastavi da vae. On izvadi iz usta riblji repi, umiljato ga pogleda i opet ga gurnu u usta. Dok je vaikao i krckao zubima, Jegoruki se inilo da pred nj'im ne stoji Ijudsko bie. Vasjin oteeni podbradak, njegove zamuane oi, neobino otar vid, riblji repi u ustima, i milota s kojom je vakao krkuu, inili su ga nalik na ivotinju. Jegoruki bi teko pokraj njega. A i ribolov se ve svri. On prohoda oko kola, razmisli i od dosade uputi se selu. Malo posle stojao je ve u crkvi i, nasldnivi elo na neija lea to su mirisala na (konoplju, sluao je kako pevaju na horu. Sluba se ve bliila kraju. Jegoruka se nije nita razumevao u crkvenom poianju i bio je prema njemu ravnouan. On poslua malo, zevnu i stade da posmatra potiljke i lea. Jemeljana je poznavao po potiljku riem i mokrom od nedavnog kupanja. Potiljak mu je bio podbrijan kao pod konac, i vie nego to je uobiajeno; slepoonice su takoe bile oiane vi e nego to treba, pa su^jervene ui Jemeljanove trale kao dva Toparaf izgledalo je kao da i same oseaju da nisu na svome mestu. Gledajui u njegov potiljak i uii, JegoruSka je odnekud pomislio da je Jemeljan po svoj prilioi vrlo nesrean. On se seti njegovog dirigovanja, prorouklog glasa, zaplaenog izgleda za vreme kupanja i oseti prema njemu veliko saaljenje, Poele da mu kae neto prijatno. Evo i mene! ree on povuikavi ga za rukav. Ljudi koji pevaju u horu tenor ili bas, naroito oni kojima je bar jednom u ivotu palo u deo da diriguju, naviknu da gledaju na deake strogo i osobenjaki, Te navike se ne otresaju ni posle kad prestanu biti u horu. Osvrnuvi se na Jegoruku, Jemeljan ga pogleda ispod oka i ree: Ne ludiraj se u crkvi! Zatim se JegoruSka progura napred, blie ikonostasu. Tu spazi zanimljive ljude. Ispred svih, s desne strane na zastirau, stojali su nekakav gospodin i dama. Iza njdh su bile dve stolice. Odeven u tek popeglano odelo od sirove svile, gospodin se drao nepomino kao vojnik kad pozdravlja, jaiko isturivi svoj izbriiani, modri podbradak. U njegovom krutom okovratniku, u modrilu podbratka, u omalenoj eli i tapu, osealo se vrlo mnogo dostojanstva. Od preleranog dostojanstva behu mu nabrekle vratne ile, a podbradak se s lakvam snagom dizao uvis da se inilo kao da mu je glava svakoga trenutka spremna da se otkine i poleti u nebo. A dama, puna, sredovena, u belom svilenom aJu, nagla je glavu u stranu i gledala tako kao da je nekom maloas uinila uslugu pa htela rei: Ah, nemojte, zaboga, zahvaljivati! Ja to ne volim... Oko zastirke su se tiskali jedan do drugog ukrajinski seljaci. Jegoruka prie ikonostasu i stade celivati ikone. Pred svakom ikonom je polako metanisao, ae 58 1

diui se sa zemlje, osvrtao se nazad na svet, potom je ustajao i opet celivao. Dotieui hladni pod elom, oseao je veliku milinu. Kad iz oltara izae crkvenjak s dugim maicama da gasi svee, Jegoruka brzo sikoi sa zemlje i pritra mu. Je li se ve razdavala nafora? upita on. Kakva nafora sumorno ipromrmlja crkvenjak. Hajde, gubi se... Sluba se svri. Jegoroka ne urei izae iz crkve i poe da luta po trgu. U svome veku on je video prilino sela, trgova i seljaka, te ga nita, na ma ta bacio pogled, nije nimalo zanimalo. Zaludan, da bi nekako utucao vreme, on svrati u duan nad ijim vraitima je visila iro&a i duga traka crvene tkanine. Duan se sastojao iz dva prostrana, ravo osvetljena dela: u jednom je bila bakalnica i prodavala se meka, pamuna roba, a u drugom su stojaJa burad s katranom i na tavanici visili amovi; iz tog drugog dela irio se prijatan miris koe i katrana. Pod duana bio je poliven; polivao ga je veroratno neka veliki sanjalica i slobodni mislilac, jer je sav bio pokriven udnim arama i kabalistifikim znacima. Za tezgom, oslonjen trbuhom o kasu, stojao je uhranjeni duandija irokog Mca i cxkrugle brade, reklo bi se Rus. Pio je aj, grickajui uz njega eer, i posle svakog gutljaja duboko uzdisao. Lice mu je izraavalo potpunu ravnodunost, ali se u svakom uzdah.il ulo: ekaj samo, pokazau ja tebi! Daj mi za kopejku semena od suncakreta! obrati mu se Jegoruka. Trgovac podie obrve, izae iza tezge i nasu u JegoruSkin dep za kopjeku semena od suncokreta, pri emu mu je kao mera sluila prazna teglica od pomade. Jegoruki se jo nije odJazilo. Dugo je posmatrao Jcu'tije s medenjacima, razmislio i upitao, pakazujui sitne medene kolaie iz Vjazme, koje od dugog stajanja bee popaJa plesan: Poto su ovi medenjaci? Dva za kopejku, 59 Jegoruka izvadL iz depa medeni kola koji mu je jue poklonila Jevrejka, pa upita: A poto su kod tebe ovakvi medenjaci? Trgovac uze u ruke medenjak, razgleda ga sa svih strana i podie jednu cbrvu. Ovakvi? upita on. Zatim die drugu obrvu, promisli i odgovori: Dva za tri ko pejke... Nastade utanje. iji ste vi? upita trgovac, nalivajuei sebi aj iz crvenog baikarnog ajnikai. Ja sam sestri Ivana Ivania, Ima raznih Ivana Ivania uzdahnu trgovac; on pogleda prako Jegorukine glave na vrata, pouta pa ree: Moda biste aja? Moglo bi... pristade Jegoruka malo nerao, premda je oseao silnu potrebu za jutarnjim ajem. Trgovac mu nasu au aja i prui zajedno sa nagrienim komadiem eera. Jegoruka sede na rasklapajuu stolicu pa stade piti. Hteo je jo da pita koliko staje funta ueerenog badema i tek to je poveo re o tome, kad ue muterija, i gazda, odmaknuvi u stranu svoju au, ode za poslom. On odvede muteriju u onu polovinu ranje gde je mirisalo na katran, i dugo je s njim priao o neem. Muterija, ovek oevidno vrlo tvrdoglav i uobraen, za sve vreme je u znak neslaganja odmahivao glavom i prkndcao se vratima. Trgovac ga ipak ubedi u neto i poe mu sipati ovas u dak. Zar je to ovas? ree na ukrajinskom mrzovoljno kupac. Ovo nije ovas, pleva je ovo. I kokoi bi mu se nasmejale... Neu, idem kod Bondarenka! Kada se Jegoruka vratio na reku, na obali se dimila omalena vatra. To su vozari spremali sebi ruak. Stjopka je stojao u dimu i velikotm krnjom kaikom meao po ikotlu. Malo postrance, oiju

60 . crvenjih o dima, seeli su Kirjuha i Vasja istei ribu. Ispre njih je leala mrea pokrivena muIjem i renom travom po kojoj su se bleskale ribe i gmizali rakovi. Jemeljan, koji se nedavno bio vratio iz crkve, sedeo je pored Pantelije, mahao svafei as rukom i jedva ujno popevao promuklim glasiem: Tebje pojem... Dimov se vrteo oko konja. Zavrivi ienje, Kirjuha i Vasja stavie ribu i ive rakove u vedricu, plaknue ih, pa iz vedrice izruie u vodu koja je vrila. Treba ld staviti masti? upita Stjdpka slddajui kaikom penu. Zato? Riba e sama pustitd sok odgovori Kirjuha. Pre nego to e skinuti kotao s vatre, Stjopka nasu v. vodu tri pregrti prosa i kaiku soli; najzad okua, cmoknu usnama, obliza kaiku i samozadovoljno zakrklja to je znailo da je kaa ve gotova. Svi, osim Pantelije, posedae oiko (kotla i prionue kaikama na posao. Ej, vi! Dajte deku kaiku! strogo primeti Pantelija. Ta i njemu se valjda jede! Pa ovo je seljaka hrana! uzdahnu Kirjuha. I seljaka e prijati, samo ako si gladan. Jegoruki dadoe kaiku. On stade da jede, ali ne sedajui, ve onako stojei kraj kotla i gledajui u njega kao u jamu. Kaa je iniri&ala na presnu ribu, a u prosu su svaiki as iskrsavale krljuti; rakovi se nisu mogli zahvatiti kaikom, te su ih oni to su ruali vadili iz kotla golom rukom; naroito se u tom pogledu nije snebivao Vasja, koji je u kau zamakao ne samo ruke nego i rukave. Ipak se kaa uinila Jegoruki vrlo ukusna i podsetila ga na orbu od rakova koju je kad kue, kad se posti, kuvala, njegova mama. Pantelija je postrance o njih vakao hleb. 61 Deda, a to ti ne jeil? upita ga Je meljan. ______ Ne jeem ja rakove... Mani! ree stari i gadljivo se okrete. Dok su jeli, vodio se opti razgovor. Jegoruka shvati da su svi njegovi novi poznanici, bez obzira na razline godine i karakter, imali neto to ih je inilo meusobno slinim: svi su oni bili Ijudi s divnom prolou i sa vrlo runom sadanjicom; o svojoj prolosti svi su do jednoga govorili s oduevljenjem, a sadanjost su skoro svi prezirali. Rus voli da prebira uspomene, ali ne voli da ivi; Jegoruka to jo nije znao, i pm nego to je kaa bila pojedena, on je ve tvrdo verovao da oko kotla sede ljudi koje je sudbina oalostila i uvredila. Pantelija je priao da je u ono vreme, kad jo nije bilo eleznica, iao s teretnim kolima u Moskvu i Njinjij, da je toliko zaraivao da prosto nije znao ta e s parama. A kakvi li su tek u to doba bili trgovci, pa kakva riba, i kako je sve bilo jevtino! A sad su putevi postali krai, trgovci krtiji, narod siromaniji, hJeb skuplji; sve se usitnilo i do krajnosti skuilo. Jemeljam je priao da je pre sluio u luganskoj fabrici kao horist, imao divan glas i odlino pevao iz nota, a da se sad pretvorio u seljaka i da ivi od milosti svoga brata koji ga alje sa svojim konjima i od toga uzima polovinu zarade. Vasja je nekad sluio u fabrici iica. Kirjuha je bio koija kod nekih dobrih Ijudi i u svoj okolini cenili su ga da najbolje upravlja trojkom. Dimov, sin imunoga seljaka, iveo je kako je hteo, provodio se i nije znao za muku, ali im je napunio dvadeset godina, njegov strogi, surovi otac, elei da ga naui radu i bojei se da se kod kue ne razmazi, stade ga slati uz koJa, kao inokosnog, siromanog radnika. Jedini je Stjopka utao, aJi se i po njegovom osavam licu videlo da mu je pre bilo mnogo bolje nego sad. 62 Setivl se oca, Dimov prestade da jede i natuti se. Ispod oka je merio drugove, pa zaustavi svoj pogled na Jegoruki. A ti, bezbonie, skini kapu! ree on grubo. Zar se sme jesti pod kapom? I to mi se zove gospodin!

Jegoruka skide kapu i ne ree ni rei, ali mu kaa odmah presede i on ne u kako se PanteIdja i Vasja zauzee za njega. U grudima mu se neto skupi od ljutine na tag bezobraznika i on odlu&i da mu potopoto uini kakvu bilo pakost. Posle ruka svi se uputi^e kolima a izvalle u hlad. Deda, hoemo li skoro poi? upita Jegoruka Panteliju. Kad bog htedne, onda emo i poi... Sad se ne moe, vruina je... Oh, Gospode, tvoja volja, vladiice.... Lezi, detiu! Ubrzo se ispod kola zau hrkanje. Jegoruka opet htede poi u selo., ali razmisli, zevnu i lee pored starca, VI Povorka kola ceo dan prestoja kraj reke; krenula je tek kad je sunce zaSlo. Jegoruka je opet leao na denjku, kola su tiho kripala i ljukala se, a podno njih je iao Pantelija i tapkajui nogama, lupao se po bedrima i mrmljao; u vazduhu, kao i prolog dana, cvrala je stepska muzika. Jegoruka je leao na leima i, poturivi ruke pod glavu, gledao gore u nebo. Vide kako planu veernja rumen, kako se potom ugasi; aneli hranitelji, zaklanjajui horizont svojiim zlatnim krilima, spremali su se da spavaju; dan je proao sreno, nastala je tiha, blaga no, te su mogli da sede spokojno kod svoje kue na nebu... Jegoruka vide kako nebo malopomalo potamne i na 63 zemlju se spusti magla, te kaiko/zveze zasvetlea jedna za drugora. / Kad gleda dugo u nedptkuno nebo, ne skidajui oka sa njega, anda^ se zbog neeg misli i dua stapaju u saznairfe o usamljenosti. Poinje da osea kako si oajno usamljen i sve ono to si ranije smatrao za blisko i svoje postaje bekrajno daleko i bez vrednosti. Kad ostane s njima nasamo, trudei se da pronikne u emu im je smisao, tada ti zvezde to gledaju s neba ve MLjade leta, neshvatljivo nebo i magla, ravnoduni prema kratkom ovekovom ivotu, pritisfcuju duu svojim utanjem; oveku pada na nnm usamljenost koja u grobu eka svafcog od nas, i Ijudsko bitisanje mu se uini oajno, uasno... Jegoruka je mislio o baki koja poiva sad na groblju pod vinjama; seti se kako je leala u kovegu s bakarnim noviima na oima, pa fcako su potom zatvorili koveg i spustili je u ratou; pade mu na um i potmula lupa grumenja zemlje 0 zaklopac na kovegu... On zamisli baku u tesnom 1 tamnom sanuku, naputenu od svih i nemonu. U mati mu se javi kako se baka najednom budi i, ne shvatajui gde je, lupa u zaklopac, zove u p&mo i na kraju krajeva, iznemogla od uasa, opet umire. Zamisli da su mrtvi mama, otac Hristifor, grofica Dranjicka, Solomon. Ali ma koliko se god trudio da i samoga sebe zamisli u tamnoj raci, daleko od svoje kue, ostavljenog, nemonog i mrtvog, to mu nikako nije polazilo za rukom; da on lino moe umreti, on tu mogunost nije doputao i oseao je da nikada nee umreti... A Pantelija, kome je ve bilo vreme da umre, iao je uz kola i vrio prozivku svojih misli. Ne kaem... dotora su gospoda... mrmIjao je on. Poveli su deka na uenje, a kako e on tamo proi, ne znam... u Slavjanoserbsku, velim nema takve ustanove koja bi ti veliku pamet dala... Nema, zaista... A deko je dobar, ne mogu da kaem... Porae, ocu e pomagati. Ti si, Jego64 , rije, sada maliam, affi e da poiraste i roditelje da hrani. Taiko je od boga ostalo... Pofcuj oca svoga i mater svoju... I ja sam iimao deice, ali su pogorela... I ena mi je izgorela, i deica... Vaistinu, uioi samog Bogojavljenja zapali nam se kuica... Ja njisatm bio kod kuoe, u Orel sam iao. U Orel... A Marija pobegla napolje, ald prisetivi

se da deca u kui spavaju, potrfela natrag, pa i oina izgorela s deicom... Da... Sutraidan eu samo koice nali. Oko ponoi su vozari i JegoruSika opet zaseli oko vatrice. Dok se korov razgorevao, Kiirjuha i Vasja su pdM po vodu negde u udoijicu; nestelo ih je u pomrini, aOd se za sve vreme dulo kako zvekeu vedricama i razigovaraju; znai da udoljica nije bila daleiko. Odsjaj vatre leao je na zemlji kao velika, treperava mrlja; liako je bila meseina, izvan ove crvene mrlje sve se fiinilo neprozimcHmraono. Vozaipima je svetlost bilia u oi, te su videli samo jedatn deo proistranog druma; u taimi se, jedva pnimetno, kao brda neodreenog obllka, ocrtaivaila kola sa tovarima i konjimai Na dvadeset koraka od vatre, na saraiioj mei izmeu puta i polja, ddzao se drveni nadgrobni krst, iskravljen na jednu steanu. JegoruSka je, d'Ok jo nije vatra gorela te se moglo nadakko videti, primetio da isti tafcav stari, iskrvljemi brst stoji i na drugoj strani druma. Vrativi se s vode, Kirjuha i Vaisja siu napunili kotao do vrha i stavffli ga na vaitnu. Stjopka je s krnjavom kaikom u rufcama zamzeo svoijie mesto u dimu kraij fcotla i, zamiilg'enio gledaiui u vor du, stao oektLvati da se digne pena. Pantelija i Jemeljan su sedeli jedan kraj drugog, uitali i o neem razmiljali. Dimov je leao potrbuke, sa glavom poduprtoim pesnicama i zurio u vatru; Stjopkiaa senka je igraia po njemu, od oega bi se njegovo lepo lice as zamrailo 6as planulo aroan... Kirjuha i Vasja su vrljala podalje i sikupljali za vatru koirov i 'brestovinu. JegotruiSba je, zavukavSi 8 Cehov: Stepa 65 ruke u depove, stojao fcrarj Pamtel'ije i po^natrao kko vatra prodire travu. ^^/ Svi su se odmarali i o negRTmislili, pogledajui uzgred na krst po kame su igrali rumeni peati. U usamljenam grabu ima neto tuno, sanjalafiko i u velifkoj meri pesniko.., ovak kao da uje kako grob uti, d u tom utangu fcao da se osea duia neznamoga biaa koje lei pod krstaom. Da 11 jedobro toj dui u stepi? Ne tui li ona iia meseoini? A stepa kraj groba izgleda setoa, sumorna i zamiljena, trava jo alosnija, te se 60veku ini kao da i sami cvr&oi UKdrandje cvre. I niko nee minuti kraj groba a a se ne pomoli za pokoj samotoe ive i da se na nj ne osvre, sve dok se grob ne izgubi daleko pozadi i dok ga magla ne proguta... Deda, zato ovaj krst ovde stoji? upita Jegoruka. Pantelijia pogleda u krst, zaitim u imova, pa Mikola, je 1' ovde, fcanda, kosai pobie trgovoe? Dimov se nerado pridie na lakat, pogleda niz drum pa odgovori: Ovde, bagme... Nastade utanje. Kirjuha zaSuSta suvom travom, zguva je u homuit i gurnu pod kotao. Crveni plamen bmknu, Stjoipku obavi crnii dim, i kroz pomrinu po putu kraj kola promae senlka krsta. Da, poiufoijiae dih... izmae se Dimoviu. Trgovci, otac i sin, ili, lilkone prodaviali zaustavili se tu, nedaleko u koniaoiitu to ga . sad dri Ignjat Fomin. Starac guonuo malo vie i stao se hvaMiti da imia uza se mtniogo novaca. Trgovci su, zna se, hvalisav svet, saikloni boe... Ne moe da otrpi da se ne pokae pred svofim biinjim u to lepoj boji. A u isto vreme su tu bili na preno6itu i neki kosad. Dakle, uju <mi to kakO' se trgovac hvali i uzmu ga na oko. uzdahnu Pan O, Gospode... Vlaioice!... telija. Sutradan, u cik zore nastavi Dimov trgovci krertu na put, a kosaii im se pridrue. Haj'demo, vae gospodsitvo, zajedno. Bie veselije a i manje apasno, jer ovo je mesto pusto... Trgovci su, da ne bd ikicme poliuipali, ili polako, a kosaima to dotorodolo... Dimov se die na kolena i protee.

 Da nastavi on zevajui ovde je sve dobro bilo, ali im su tngovoi doM do ovoga mesta, kosai navale na njiiih pa seci fcosama. Sin, ne budi kukavioa, ottne od jednoga kosu i takoe navali da see... Ali, naravno, kosai nadvladaju, jer ih je bilo osmorica. Iseku trgovce na paramparad; svre, dakle, svoj posao i obojicu odvuku s puta, oca na jednu stranu, a sina na druigu. Nasprain ovoga krsta ima na onoj straini jo jedan krst... Ne znam da li jo stoji... Odorwud se ne vii. Stoj'i j'o... ree Kirjuiha. ' Priaju da su pana potsle imalo nali. Malo potvrdi Pantelija. Naoe svega sto rubalja. Jeste, ali posle toga i od njiih 'troo'ioa umree, jer je i njih trgovac dobro kosoin dohvatio... Krv su silnu izgubili. Jednom je trgovac odsekao ruku; vele d/a je etiri vrste bez rulke troaoi, te ga posle pod samim Kurikovom naoe na nefcoin breuljkiu. uSnuo, glavu naslonio na feolena, kao da se zamislio, a kad tamo, duiu ispostioi, premirmio... Po krvavom tragu su ga nali... ree Pantelija. Svd pogledae u krst i opet gnjastade tiina. Odnekud, verovatnjo iz uvale, dopre ifcunl kraik ptice: spim! spim! spim!... Mnogo je zlih Ijudi na svetu ree Jemeljan. go, mnogo! potvrdi Pantelija i primae se blie vatri s takviiim izraaom kao da ga 6. 67 bee strah. Mnogo nastavd on poluglasno. Sreo sam ih ja svoga veka tuta i tma... Jrih zlih Ijudi... Svetih i pravednih sam vddeo mnogb, a grenih, ne da se ni izbrojati... Spasi i pomilui, presveta Bogorodice... Seam se, jedno'm sam, pre trideset godina a moda i vie, vozio nekog fcrgovca iz Moranska. Trgovac je bio divan oovek, lep naoko i pri novcu... trgovac, veliim... Dobair ovek, ne mogu rei... Daikle, ili mi tako i 'zaustavimo se da prenoimo u konaitu. A u Rusiji nisu ikonaita ovakva kao ovde. Tarrao su dvorifca pod krovom kao gumna na dobram imainjiina. Samo e krovovi na gumndma biti malo viii. Dakle, oistavimo ti se mi tu. Mo>j trgovac u sobiei, a ja kraj konja, i sve u najboljem redu. Elem, brao, pomolam se ja bogu, kao uveSk pred spavanje, pa krenem da se malo proem po dvoritu. A no je taimna bila, prst pred okom ne vidi ma kolifeo buljio; Prohodam ja tako malice, kao, recimo, tanno do kola i vidian vatra svetluica. Sta je sad? Doni'ai su, valjda, davno legli da spavaju, a sem mene i Irgovca drugih na prenoitu nije bilo... Otkud onda vatra? Obuzme me siuimnja... Prieim ja blie... hoou rei vatri... Gospode, pomiliuj i spasi, Carice nebesna! Gledam, >a uz sainu zemlju prozore s reetkom... to jest na kuii... Legnem ja na zemlju i pogledam; kaiko pogledam, po celom me telu podiu zmarci... Kirjuha, trudei se da ne smeta, gumu u vatru snopi korova. Pniekavi da trava na vatri prestane pucketati i pitati, starac produi: Pogledam unutra, a tamo podrum, 'ouiako veliki, mraan, a sumiijiv... Na buretu gori fenjeri. Usred podruma stoji desetak ljudi u crvenim kouljama, zasukali ruikave i otre duge noaie... Ehe! Pa to smo mi, daikle, pali aka bandi, razbojnicima... ta bi valjalo airaditi? Otrim trgovcu, probudim ga polagano i velim: Ti se, velim, trgove, nemoj uplaitJi ali s nama ravo stoji... Mi smo, velim, zapali u razbognifiko gnezgo. On 68 se pnomenio u liou i pita: Pa ta erno sad, Pantelija? Imam uza se mnogo sirotinjskiih novaoa... to se tie due, veli, GoiSpod bog bie milostiv mojoj dud, ne plaim se smrti, ali mi je, veli, strano da siirotinjske pare upropastim... ta tu da radi? Kapija zatvorena, nikuda ne moe ni s fcolima, ni sam... Da je samo plot, preko plota selako moe, aJi je dvorite bilo pokriveno!... E, veliiim, trgove, nita se ti ne boj, nego se moli bogu. Moda e Gaspod sauvati od zla sirote. Ostani gde sd, velim, i ne pofoazuj se iv, a ja 6u imoda za to vreme neto smisliti... U redu... Pomolim se ja

bogu i bog mi prosvetli um... Uspuem se ja na svoja kola i polagaoko, polagacko, da ne bi kogod uo, stainem skidati slamu sa strehe, probuim rupu i iziem napolje. Da, napolje kako rekoh... Zatim skoim s krova i potrim putein to igda mogu. Trao sam tafco, trao, dua mi je na nos izala... Valjda sam taiko pet vrsta protrao ne danuvi, a moda i vie... Bogu hvala, viddm stoji selo. Pritrim krovinjari, pa stanem lupati u prozor. Ljudi pravoslavnl, velim, tako i ta^ko, ne dajte, bolan, da hrioanska dua prapadne... Sve ih probudim... Skupe se seljaci d pou za mnoim... Ko s uetom, ko s motkoim3 ko s vilama... Razvalimo ti mi na dvoritu kapiju, pa odmah u podruim.. A razbojnicd noie ve naotrili i spremili se da kolju tfgovca. Seljacd ih pohvaitaju sve do jednoga, sveu d povedu vlastima. Trgovac im daje na asfr trrl stotdnarke, a meni pet dukiata dade i lime mi za spomen zapisa. Vele dia su aatim u podrumu naM Ijtcdskih kostiju tuta i tanai. Kostijiu, velim... Oni su, dialkle pljakali svet, a posle zaitrpaviali, da bi trag zaturiM... A zatim su ifh u Moransku delati poveaii. Pantelija svri prdu i pogleda svorje sluaoce. Oni su utali i posmiatrali ga. Voda je ve vrila i Stjopka je s nje sfcidao penu. Jesi 1' spremio miast? upita ga apatoin Kirjuha. 69 Poekaj malice... Sad ru. Stjopka, ne odvajajui oiju od PanteMje i kao bojei se da ovaj ne pone bez mjega da pria, otra do kola; uslkoro se vrati s omalenoin drvsnam zdelom i stade u njoj mutitd svinjsiku mast. Jo jednom sam tafco, oipet, iao s trgovcem... nastavi Panteiija kao i ipre poluglasno i ne trepui. Zviao se, seaim se jo i danas, Petar Grdgori .Dofoar je to oveik foio... taj trgovac... Zaustaivimo se isto tako u jednom konaitu... On u sobici, a ja kod kanja... Gaada, mu i ena, naizgled dobni ljudi, ljubaznd, a ni za radnike se takoe ne bi nita ravo moglo rei, alti ipaik, brao, ja ne mogu da spavann, srce mii neto sluiti! Sluti, pa to ti je! I kapijia otvorema, i sveta okolo imaogo, a opet mi svenekako strano,, jeza me podilazi. Svi davno pospaii, ve uveliiko no, usfcotro se treba dizaiti, & ja jedan jeiini leim u isvojSm fcolima pod arnjevima i oiju ne sfelaipam, kao da saim kabav uk. Kad najedainput, braoo moijia, uoestn: tup! 'tup! tup! Nefco se prdlkrada ainnjeviimja. Promioilta glaviu, gledam stojii ana samo u fcouiljii, bosa... ta e veliim, stnao? a ona sva dnhfii, due mi, sva se izbezuimiila... Ustaj, veli, dobTti ooviee! Nevolja... Gazde zlo smiljaju... Hoe tvoga trgovoa da ubijiu. Sama sain, velii, ulia kako su se gazda i gazidarica saaptavali... Ndje me, daikle, srce preViaiPilo! A ko sii ti? piitam. Ja sam, veli, njirhova sJtukimja... U redu... Izaem iapO'd annjeva pa poem trgovou. Probutdim ga i kaem: Tako i 'talko, veliim, Petre Grigioirliu, ml^u sasvim ista posla... Drugi ,puit e se, vae igospodsitva, lisipavati a sad se, dok jo nije kasno, oblai velim, pa ok si jo aitav, bei odavde... Tek to se on stade oblafiiti, a vrata se otvore i nazidravlje... gledam presveta Bogorodice! ulaze nam u sobu gazda i gazdariGa sa tri radnika... Dakle, 1 radnike poidgoverili... Trgovac ima innogo pana, pa emo ih., misle podeliti... U svih petoro u ruikama po dug noi... Velim, po nai... Zakljua gazda vrata, 70 i pa veli: molite se, naimernici, bogu... A ako, velS, stanete vlika'tli, neu vaim dati nd da se pred smrt pomolite... Ko bi onda simeo da vie? U nas se od straha grlo stegllo, ni gcnrora o vikanju... Trgovac zaplaika pa veli Ljui pravoslavni! Odluili ste se, veli, da me ubijete, jer ste ee polakomili na moje novce. Pa neka bude, nisam ja ni prvi ni poslednji; mnogo je ve trgovaca dsto tako po konaaiitima polklano. Ali, aaito, velli, hDao prai voslavna, lubdjiate moiga ko'djaa? Kakva je njemu nuda da zbog mojilh ipara mulke podnosi? I tako Viam. an ito alostiviruoi govoini! A gazda e njemu: Ako ga, veli, u ivotu ostavimo, prvi e nas on pailkaaatii. Svejedno je,

veld, da 1 e utoiti jednog iM dvojicu. Sedam grehcraa, jedno fcpatanje... Molite se bogu, to varn je sve, i ne dangubite u razgovoru! Kleknem ja s tngovcem na molitvu. On deicu svoju spomiinije, ja sam tad jo mladi bio eljan iTOta... Gledamo u iikone, molSmo se, i to tiako alosno da rai i sad suza vroa... A gazdariea, ena njagoMa, gleda mas, pa veli: Va ste, 'kae, dobiti. iju'dii, ne spoKiinjiite nais po zlu na onom svetu i ne molite boga da za ovo glavom platimo, jer nas je nuda niagnaJa. Moliili se mi tako, mollili, plakali, iplaikali, i >bog nas, bogme, i uslao. Saalio se, zacelo... U onaj tren kad gazda uihvati trgovoa za bnadu, da toi ga, dakle, noiern po vratu dofcaio, najednam zalupa iz dvorita na proeore! Svi mi ztouli o uda, a gazdi ru&e klonule... Zalkuca ndko na prozore, pa tek povfika: Petre Griganiu, vii'6e, jesi M tu? Spremaj se pa hajdemoi! VMe gazde da su Jjjudl po trgovca doli, prepadoie se, pa to ih noge nose... A mi brebolje u dvorite, zapregnemo 1 uihvatimo maglu... Ko je to' u prozore lupao? upita Dimov. U proz'cvre, veli?' Zacelo, neki boji ugodnik ili aneo. Jer niko drugi nije mogao... Kad smo iz dvorafca izili, na uldoi nije bilo nikoga... Prst boji! 71 PanteMjia ispnia jo fcojJu; u svim njegovim prdama stalino su se javijiali dugi nodi i uvek bi se osetilo da su izcmdljene. Da 14 je on te prie uo od nekoga ili ih je sam izmiljao u davnoj prolosti, pa kad rrau je pamenje oslabilo, pomeao preivljeno sa izmiljenim i prestao da razlikuje jedno od drugog? Sve moe bdti, ali je udnovaito jedno, zato je sada, celoga puta, fca god bi zapoeo prdati, davao prvenstvo izmiljenom, a rtikad nije govordo o onoim to je zbilja preiveo. Zasad, Jegoruka je sve priimao za gotovo i svakog r,ea verovao, a posle mu se iinilo udno zato ovek koji je u svom dugom dvotu proao svu Rusijiu, kojii je video i znao tolike stvari, ovek ikoime su ena i deca izgoreli, potcenjuje svoj bogati ivot toliiko da svaiki put, sedei kraj vatre, ili uti ili pria o onome to hije bilo. Jedufii kau, svi su utali i mislili o^ onom to su maloas ouli. dvot je straan i udnOTat i zato ma kako etranu ppiou ovek ispriao u Rusiji, ma kafco je oikitio irazbojiiifildm gnezdima, du'gim noiiima i udiima 'Ona se u dui sluaooa uvek odazove kao istima te e moda samo 6o>vek koji je doiiista ipismen, nepoverljivo manuti glavom, ali e i n outati. Krst kraj puta, tamni denjikovi vuine, prostranistvio stepe i sudbiina ljuidi koji su se okuspili Oko vatre sve je to samo po sebi bilo tako udnovato i strano da je fantastinost izmjiljotine ili bajke bledela i spajala se sa ivotom. Svii su jeli iz kotlia, a Parrtelijia je sedeo po stranii, usamljen i jeo teau iiz rvene zdelice. Kaika mu ndje bila kao u ostalih, ve od empreso^ va drveta i s krstiem. Jegoruka, gledajui ga, seti se staiklenog bandioca i tiho upita Stjopbu: Sto li ono deda sedi sam? Oai je isteroverac odgovoiiie apatom Stjopka i Vasja ipri tom su tako gledali kao dia su govoiili o nekaikvoo mani ili potajinoirn poroikiu. 72 Svi su uitali i razmiljali. Poisie stranih prla inije im se govonilo o ablionim stvardima. Najednom, usred tiiine, Vasja se uspnavd i, uperivi svoje mutne oi u jednu ta6ku, naulji ui. ta je? upita ga Dimov. Neki eovek ide odgovoni Vasja. Gde ga to vidi? Pa eno ga! Belasa se ipoimalo... Tamo kuda je Vaisja gledao ndje se nldta vielo osim pomiraine; svi su osliukdvald ald se ni ko'raci ndsu uM. Ide 11 on to po drumui? opiita E>iniov. ^ Ne, poljem... Ide ovamo. Proe jedaii trenutak v. utanJTt.

 A moda to stepom blu>di trgovac ito je tamo siahranjen ree Dimov. Svi s nepoverenjem poglediae u brst, zgledae se, pa se odjednoin nasmejae, jer dh bee stid zbog svoga straha. Zato bi bludio? ree Pantelija. Samo oni nou hodaju ikoije zemlja ne prima. A trgovci nisu taikvl... Trgovcd su muendkom smru poginuli... Ufcom se 6ue feoiraci. Neko je uinno iaa Neto nosi rei Vasja. u se kako pod nofjama nazinanoga putaika uiti traiva i pucketa feoiov, ald se van svetlosnog kruga vatre nije nita videlo. Najzad se zaue koraci u blizind i neko se zaOoalja; treperavia svetlost kao da se razdvoijd, s oijm apade fcoprenai, i vozapl najedinofm ugledae pred sobom oveika. Da ld je p'latmen ta^ko ziatrepenio, ili zbog toga to su svi hteli pre svega da razgledaju ldce toga oveka, telk dogodi se da nifco pri prvoin pogled\x na njega ne spazd, zaudo, nd ldca njegova, ni odela, nego, pre isvega, osmeh. To bee osmeh neobimio doibar, lirolk, mio, kiao u probueniog deteta, jedan od onih 2saraz[niih OBmeha na koje ovek ta'koe da odgovani osmehom. 73 Kad su ga bolrje osmotrili, videe da e nepoznatom biti tridasetak godina, da nije lep i da se rriim naroito ne odlikuje. Bio je to ukrajinski seljaik visoka rasta, duga nosa, dugih ruiku i no~ gu; uopte, u njega kao da sve bee izdtieinio, a samo mu vrat bee taiko kratak da je zbog toga izgledao zgrbljen. Na njemu bee ista bela koulja, sa vezenkn okovratniikom, bele irolke gae i nove eizme, te se knag vozara aMo pravi ikico. U rukama je drao neku. veliku, belu i na prvi pogled udnu stviar, a iza lea mu je virio grli puke, takoe dugaaJk. UpavSi iz pomrine u svetlost od vatre, on zajsta kao iiikapan i nekoliko je treniuitaka gledao vozare taiko kao da je hteo rei: Vidite, kakav md je osmeh! Zatim koraknu. prema vatrd, masmei se jo svetlije i ree: Prijatno, brao! Hvala, izvoli odgovoni umesto svih Panteiija. Nepoznati spusti iknaj vatre ono to je nosio u rukama to je bila ubijena droplja; i jo se jednom pozdravi. Svi prioe droplji i stadoe je posmatrati. Zanimljivia ptica! Cime si je to? uipita Diimov. Kuraimioim... Samoim joj ne moe nita, ne da blizu... Hoete da je kuipite, bra6o! Dao bih vam je za dvadeset kopejaka. A ta e narn? Ona je ukusna kad je peena, a kuvana je, bogme, tvrda ne moe da se vae... Eto ti sad! Da je gospodi u ekonomiju odnesem, dali bi mi pedeset kopejaka, ali je daleko petnaest vrsta! Nepozniati sede, skide puku i spusti je kraj sebe. Izgledao je sanjiv, umoran, smeio se, mirfcao gledajui u viatru i oevidno mislio o neem vrlio p'HiJ!a,tnom. Dadtoe mu ikailku i cm stade jesrti. 74 f i A ko si ti? upita Nepoznatii preu pitanje; on ne odgovori, pa ak i me pagleda u Dimova. Verovatao taj nasmeia'nii oovek niije inii oseao ulkusa kiae, jer je vakao nekako mehiaruiki, leno pritnoseoi iustima kaiku as prepunu, as ipotpuno praznu. Pijan nije bio, ali mu je glavu zanosilo nako ludiilo. Ama tebe, ovee, pitam: ikoji si? ponovi Dimov. Je lli jia? tre se napoaniati. Kostantin Zvoniik iz Ravnoga. Na etiri vrste odavde.

I elei ve odimaih da ipokae da ndje kao ostali, obian seljiak, ve boljd, Kosns'tantiin se pouri da doda: Mi imamo pelinja'k i svmje tovimo'. ivi M sa ocem ili sam? Ne, sada sam avim. Odelio satm se. Ovoga meseoa, pasle Petrovdana, oenio sam se. Sad sam enjen!... Danas je oisaminaesiti dain kako satrn se venao. Lepo! ree Pantelija. Doforo je imati enu... Tafoo je bog zapovedio... Miada ema ikod kue spava, a on kroz stepu vrlja zasmeja se Kirjuha. udan ovek! Konstantin, kao da ga je neko ubo ai sam ivac, tre se, zasmeja, planu... O boe, ania niije sad kod kue! ree on, forzo viadei iz usta kaiiJku i posmatriajiii sve radosno i zaueno. Nije kod kue! Otila je niajoi na dva dana! Bogami, otila, a jia opet ikao neenjen... Kanstantin odimaihin'U riikoim d zavrte glavom; hteo je da naistavi misliti, ali mu je smetala radost koja inu je obaisjavala lice. Kiao da mu je bilo mezgodno kako je sedeo, on se druikije namesti, nasmeja se i opet odimahnu rulkom. Bee ga stid da iskae pred stra.niim ljudima svoje prijatne rnisli, a u isto vrerne neto ga je neodoljivo gonilo da s nkim podell svdju radost. 75 Otila je u Demddovo majoi! ree on crvanei i premetajud pufcu na drugo mesto. Sutra e se vratiti... Rekla je da e o ruku biti kod kue. A je li ti dosadno bez nje? upita Dimov. Ta boe, kaiko ne bi bilo! Tek to sam se oenio, a ona otila... Sila je ona, bogami! A tako je lepa, dobra, samo se smeje i peva, vatra iva! Kratj nje saim lud od sree, >a bez nje, kao da sam neto izgufoio, kao pijain kroz stepu hodam. Od samoga ruka lutam, ne mogu da se skrasim. Kbnstantin protrlj oi,' pogleda u v&tru i nasmeja se. ' Voli je, dakle... ree Pantelija. I kako je samo lepa, pa dobra ponovi Konstantin ne sluajui kakva je domaica, pametna, pa razlona, da joj prosto ne moe nari ravne u narodu po oeloj naoi guberniji. Otila... A oviaimo joj teiko, zmaam! Znam je, svraku jednu! Rekla je da oe se suitra o nuku vratiti... A da uijete samo priu! skoro viiknu Konstantin, najednom diu6i glas i meirjaj'uei poloaj sada me voli i teko joj je, a majpre nije htela da poe za mene! Ta jedi! ree mu Kirjiuha. Nije htela poi za mene! nastavi Konstantin ne sluajui. Tri godine sam se s njom pregonio! Video sam je ma viaaru u Kalaiku, smrtno se zaljubio, dolo mi je da staivim onnu oko vrata... Ja u Ravnom, ona u Demidovom, jedno od drugog dviadeset i pet vrsta, pa ne znam ta da inim. ailjem joj prosce, a ona: neu. Ah, ti, svrako jedna! Ponem ja tad od svake ruke: i minu~ ice, i medene kolae, i meda ipola memce neu! Budlibdksnama! Ono, ako se promisli, kakav sam j'oj ja parcajak! Ona je mlada, lepa vatra iva, a ja slar, skoro e mi biti trideset godina, Pa i lep sam, mani se: brada mi k'o uma, otra kao ekseri, lice divoo, punio voruga. Kud 6u se ja s njoni 76 \ uporeivati! Jediimo moda to smo imuni, ali, bogme i oni, Vahramenkovi, lepo ive. Imaiu tri para volova i po dva nadniara dre. Zavoleh je, brao moia, ert me obuzeo... Nit' spavam, nit' jedpm. u glavi mi se sve misli zbrkale, sakloni boe! Hteo bih a je vidim, a oma u Demidovoim... I ta mislite? Tako mi boga, ne laem, triipu.'t sam nedelino iao tamo peke, sanno da bih je vddeo. Posao sam zanemario! Tolilko sam bio zaoorio da sam se ak hteo naimdti kao radnik u Demidovoim da bih. eto. bio blie noj.

Napatio saim se! Mati je vraLaru zvala, otac se desetak puta nakanjivao da me biie. Tako sam se trd godine muio onda se oluih: neka si tniput prokleta, ddem u grad u koiiae... Ndje valida sueno! Po Uskrsu 'poem u Demidovo da je poelednji put vidim... Konstantin zabaci uniazad glavu i zaljulja se od neko? sitnog, radosnog smeha, kao da je toga asa nekog vrlo lukavo nasadio. Gledam, ona s momcjiima kraj reice nastavi an. u mi se preli... Odazvah je u stranu i valjda sam je itarv oas manijao razndm reima... I begenisa me! Trd goddine nije me volela, a zbog reoi me begersa!... Zbog kakvih to rei? upita Ddmov. Rei? Ne seam se... Ko bi se seao? Govorio sam tada kao kad voda iklja bez prekida iz ljeba: tatatata! A sad ne bih nii jedne rei mogao izgovoriti... I taiko ona poe za mene... Sad je otila, svrafca jedna, majci, a ja eto foaz nje po stepi... Ne mogu kod ikue da se Skrasdsm. Nemam snage! Konstantin nespretno izbaoi dspod sebe noge, prui se na zemlju i podupre glavu pesnicama, zatim se die i opet sede. Svima je sada bilo sasvim jaisno da je to zaljubljen i sream oovek, srean do suza; njegov osmeh, oi i svaki pokret izraavali su sreu koja ga je morila. Ndje mogao da se skrasi, ndje znao kakio da se namesitt i ta da ind; prosto je baldisaa od toliteiih prijatnih miisld. I tako, 77 otvorivi pre strandm Ijudkna svoju duu, ofl, najzad, sede minno i gledajud u vatru, zamisli se. Gledajui ovoga sreenoga oveka, svdma bd teko i svako zaele da taikoe bude srean. Svi se zairuislie. Dimov se diie tiho proboda oko vatre, i po njegovam hodu, po krefcanju ramena, videlo se da ga mui enja i da je tuan. On postoja, pogleda iu Konstairatdna, pa sede. A vatra se ve gasila. Svetlost ve nije treperdla i erlkvend krug je biviao sve manji i folei... I ukoliko je vatra sve bre dogorevala, lutoliko je vddmdja postiajala no puma meeetiine. Sada se video irom sav put, denjlkovd vune, rude, konji kako preivaju, a na 'Onoj strand se nejasno oortavao drugi krst... Dimov nasloini obraz na ruku i tiho zapera neku alosnu pesmu. Konstaaitin se sanjivo osmehnu i stade mu pomagati svojim tankim glasiem. Popevate tako ndkoliiko trenutaka pa uutae... Jemeljan se tre, zannaiha laktovima i stade mioati prstima. Hajde, brao ree moleivo a otpevamo neto pobono! Behu mu suze udaiile na oi. Braoo! ponovi on pritisikuijui ruku na srce. Hajde da o'tpevaimo neto pobono! Ja ne umem ree Konstan'Mn. Kad niko ne pristade, Jemeiljiatn zapeva sam. On zaimaihia obema ruikama, ziaiklima iglavom, otvori usfca, ali iz grla mu se otre samo proinuklo, potmulo disanje. Peviao je rukama, glavom, oima i ak onom svojom gukom, pevo je strasno^ i bolno, i to je vie tnaprezao gruidi, ne bi li otrgao iz njih bar jedan tom, tim je priguenije biival'o njegovo ddsanje... Jegorulku, kao i sve otstale, obuze tuga. On ode do svojih kola, pope se na. vunu i lee. Gledao je na nebo i misllio o sreoniOim Konstantinu, i njegovoj eei. Zato li se Ijudli ene? to li e ene na ovoim svetu? Jegoiruka je zadavao sebi neja78 sna pitanja i m'dsliio da je mtfikarou venoviatno piri^ jatno bad kraj njega stalno ivi umiilja1;a, vesela i lepa ena. Zbog neeg mu pade na um grofica Drainjicka, i poirrisM da je sa takvom enom verovatno vrlo prijatno iveti; on bi se, recdmo, sa zadovoJjstvoim oenio njome kad se toiga ne bi toliko stideo. Seti se njenih obrva, zenica, kola, fiasovnika s konjaniikom... Tiha, topla no se sputala na njega i aptala

mu neto na uto, a njemu se fiinilo da se to nad njim naginje ta lepa ena, s osmehom ga poismatra i hoe da ga poljubi... Od vatre astae samo dva mala oka koja su postajdla sve manja i manja. Vozari i Konstantin su sedeli kraj njih, tamrai, napomind, i dnilo se da dh je sad mnogo vie nego ranije. Oba krsta su se podjednako videla, a daleko, negde na prostranom drumiu, svetleo se crveni plaimiak; d tamo je po svoj prilici neko kwiao kau. Naa majka Rusdjia, celom svetu glana>va! zapeva najednom Kiirjuha divljdm glasom, zagrcnu se i umue. Stepski mu odjek prihvati glas, ponese, te kao da se na tekim tofikioviirua po stepi zafccrtrljala pravaipravcata glupost. Vreme je da se ide! ree Pantelija. Diite se, deco! Dok su zaprezali, Konistantin je hodao oko natoviarenih kola i oduevljavao se svojam einom. Zbogom, brao! vdknu on kadja se povorka kola krete. Hvala vam na asti! A ja idem kod ruge vatre. Ne mogu da izdrim! I om brzo ieze u tarai. Dugo se uio kako koraa onamo odakle je sveitlucala viatrlca, da pria stranim Ijudima o svojoj sred. Kad se Jagoruka sutoadan pirabudlo, bik> je rano jutro; sunce se jo ne bee rodilo. Sva kola su stojala. Neki ovek u belom kaketu i odelu od ]evtdne sive materije, sedeii na koEafikom drepc'j riazgovarao je kraj prvih kola o neem sa Dimovom i KdrjiuJhoin. Napred, oko dve vrste od kola, 79 beLeM su se dugi, omisiki ambard i fcudee poferivenie erepocm; oko ikuica se ndsu viidela ni dvorita, nii drvee. Deda, koje je ono selo? uipita Jegoruka. Ono su, junae, jermeiisfca naselja odgOTOri Pantelija, Tu Jermenii ive. Dobaar nae rod... ti Jermenii. ovek u sivom svri razgovor s Dimovom i Kirjfuhoim, zauzda drepca i pogleda u naselja. E, gadna posla poanisli saimo! inzdahnu Pantelija, takoe gledajud na jermenske zaseoike i jeed se od jutemje sveine. Poslao oveika u seoce po neku hartiju, a taj se jo ne vraa... Trebalo je Stjopku poslati! Dedia, a ko je i? tipita Jegoruika. Varlamov. Boe moj! Jegoruilka se brzo die, klee i pogleda u beli kafiket. U onikom, sivom ooveuljfcu, obuvemom <a visoke dzme, koji je sedeo na runom konjetu i nazgovarao sa seljacima tt dolba ikad svi pristooni Ijudi spavaju, teko je bilo poznati tajianstvenoig Viarlamovia 'koji se nije mogao proiniafii, koga svi trae, kojii se veino negde vrzma i ima vie novca nego grofica Driainjacka. Dobar ovek, duie mi... govorlo je Pantelija gledajui u zaseoike. Daj mu boe zdravlj;a, dobar gospodin... Varlamov, Semjon Aleksandri... N,a taikvim se ljiuidima, brate slatki, zemlja dri. Vaistinu. Petli jo ne pevaju, a 'Otn je ve na nogaima... Drugi fai spavao, ili kod feue s goetima oau, au, a <wi ceo dan po stepi... Svud stie... Taj ti nee posao upustiti... Neee! Valjain je to ovek!... Varlamov, ne odvajajui oiju od naselja, govordo je o neemu; drebac je nestrpljivo epao s noge na nogu. Semjone Aleksanidriu viknu Pantelija kaipu dozvolite da Stjopku poljemio! Jemeljane, vikni neka polju Stjopku! 80 U taj inah, jedva jedimam, pomoli se iz zaseoka komoainik. Jako nakrivljen u stranu i razmahujui kamdijom, vie glave kao da izvodi vetine na konju i eld da sve zadivi svojiim smelim jahanjem, on brzinom ptice polete prema nizu kola. To je, zacelo, injegov glasnik refie Pantelija. On ima tih glaisniilka moda stotkiu, a i vie.

Dojiahavd do prvih kola, ikonjairuiik zaiustavi konja i skinuvi 'kapu, predade VarlaimoviU nekakvu knjiicu. Ovaj izvadi iz knjiace nelkoliiko bartijdca, proSita ih pa viknai: A gde ti je Ivanukova cedulja? Konjanik uze najtrag knjiicu, razgleda harti je i slee ramenima; stade govorak o neemu, verovaitno se pravdao i molio za doputenje da joS jednom odjae do zaseoika. drebac se nao'ednoim povede taiko kao da je Varlamov poetao tei. Varlamov se takoe zalklatA. Guibi se! viilknu on Ijutito 1 zamahnu kamdijom na kanjanilka. Zatim, krenuvi feoinja natnag, d razgledajui hartije u knjizi, poe kOinaik'Oim du svih kola. Kad je prilazio poslednjim koliina, Jego^ruka napree oi da bi ga to bolje razgledao. ViarlamOT je bio ve star. Njegovo Hce s omialenom sedom bradioom, prosto, ruako, preplanulo lice, bilo je crveno, mokro od rose i iarano modrim ilicama; ono je iraavalo istu oniakvu suvu poslovnost. kao lice Ivana Ivania, isti omaj poslovmi fanatizam. Pa ipak se oseala nefca razlilka dzmeu njega i Ivana Ivania! Kod ujiaka Kuzmiova, pored te poslovnosti, iuveik je na licu bila briga d strah da nee naoi Varlamiova, da oe zakasnitii ild propustirfci dobru cenu; ndega sldnog, svojstvenoig ljudima malim i zavdsnim, niije se moglo primetiti na licu, nd u pojavi Varlamova. Taj 6ovek je saim stvarao cene, ndikoga nije traio i ni od koga ndje zavisio; ma kako da je bila obina njegova spoljanost, ipak se u svemu, oak i u nadmu kako je drao kam 6 Cehov: Stepa 81 dijiu, osealo da je bio svestan sile i naviknut nia vlast nad stepom. Prolazei mimo Jegorulke, on ga i ne pogleda; jediino drebac udastoji JegO'ruikru svojoim panjom i pogleda ga krapnim, gluipim oima, ali i on ravnoduno. Pantelija se pakloini Varlamovu; ovaj to primeti i, ne sikidajui ooiju s hanrfcijioa, ree ne izgovarajui slovo r: Zdfaavo, sfcalhe! Razgovoir Vairlamova s feonjainaJkioiin i potezanje kaimdijoim, ooigledno su na sve voaatre oi&inili teaik utisalk. U sviiju su liica bilia lOiabiljnia. Konjiani:k, oajan zbog gneva monoga oveka, opustivd uzde, stojaio je bez kape kraj prvih kola, uftao i kao da niije verovao da mu je dan taifco ravo poeo. Otar starac... gumao je Pamitelija. Uas pnosto, featoo je lO^tar! A inaoe dobar oovek... Nee uvrediti na pnavdi boga... ta e... Razgledavi hartije, VarlainiOT gumu knjiicu iu dep; drebac, kao da mu Je razumieo mjsili, neeikajui zapovesti, prope se i ipalete drumom. VII Kada se zatim spiustila no, vozari su se odmarali i kuvali kau. Samo se sadia, jo od samog poetka, u svemu oseala nelka neodreenia tuga. Bilo je zaguiljdvo; sv& su mnogo pilii i ndlkako nisu mogli da ugase e. Mesec je iziaio neobino crven i na'tmuren, ba fcao da je bolestain, zveze se taikoe natuitile, magla 'bila gua, daljina muitnija. Priroda kao da je nefco predoseala i amila je. Kraj vatre ve nije bilo juerainje iviosti ni razgovora. &v>i su se dosaivali; govoTili su tromo i kao od foede. Pantelija je samo tizidisiaov alk) se na noge i svalki as poinjao razgoivor o iznenadnoj smrti. 82 1 Dimov je leao potrbuke, utao i vakao slamai'ou; izraz lica mu je bdo gadljiv, kao da slamica runo mirie, a uz to paikostan i umoran... Vasja se alio da ga boli vilica i proricao ravo vreme; Jemeljan ndje mahao rukama, nego je nepomino sedeo i sumorno gledao u vatru. I Jegorufea se oseao iznuren, spora vonjia ga je rumordla, a od dnevne ege ga je bolela g'lava. Kad se kaa sikuviaJa., Dimov od muike uze drugove na zuib.

 Skrstio ruke, vorugan, a prvi se dovlai s kaikiom! ree on palkosno gledajui na JemeIjana. Prodrlpvac! Eno ga, dka zgodu da prvi za fcotao zasedne. Bio peva u homu, ia ve uobraava da je tneki gospodin! Mnogo vas, takvih pevaa, po oarskom drutmiu mllostiinju prosi! ta si se navr'zo? uipita Jemeljan pogledavi ga i sam besno. A zato, da se ne prti prvi fcotlu, Ne zamiljaj smnoigo o sebi. Budala si, ti, vidim ja, zakrfclja Jemeljan. Znajud iz iskustvia dme se obitriia svravaju slini razgovori, Pantelijia i "Vlasja se iimeae i stadae ga advriaoate da se ne svaa uzalu. Peva... ndje dao mrra, svaaldoa, prezrivo se smeei, Sv.aik inoe talkio pevaiti! Ida pred crkvu pa pevaj u pniprati: Udeliite Hrista radi! Eh, vi! Jemeljan ouifca. Dimo'va njegovo utanje razbesne. Sa jo veom mrnjoin on pogleda na bivega pevaa u horu, pa ree: Neu da kaljam rulke zibog tebe, a pokazao bih ti ja inae to die nos visofco. Ta ta ti je te mi dosauje, hajduioino jedna! planu Jemeljian. ta ja tebi smetam? Kafeo me to anazva? tupita Dimoiv uspravijaj'Uii se, oi mu se naMie fervlju. Kaiko? Zar ja harjdu<oi'na? Je li? Evo, na ti sad! Idi pa trai! 6* 83 Dimov iupa iz Jemeljamovdh rufou kaiku' i baci je daleko u stramu. Kirjulia, Vasja i Stjopka skoie i potrae da je tpae, a Jemeljan s upitnom molboim upre pogled u Panteliiu. Lice rou najednom posta sitno, nafora se, zaigra i foivi horist zaplaka kao dete. Jegaruka, koji je jo odaviio mrzeo Dimova, oseti kako vazduh postade majedmjom nepodnoljivo zagu&ljdv, kafco plainen s viatre uasino pee lice, on zaele da to pre pobegne u mrak oko kola, ali su ga pakosne, nevesele o& maisrtlijivca mainile sebi. Strasno elei da mu fcae neto do krajnosti uvredljiva, on koralknu prema Dimovu i izgovori zadihanio: Gori si od svih! Ne mogu da te trpim! Posle toga se trebalo stkloniti kod kola, ali on nikaiko nije mogao da se maikne s mesta i nastavi: Na onom svetu e u paklu goreti! A ja u te tuiti Ivanu Ivaniu! Ne sme da vrea Jemeijana! Budi samo tafco Ijuibazam! podsmehiivu se Ddmov. Prase nijedno, jo nni se mije mleko na usnaima osuilo, a ve uine da poUkaauje. A kako bi bilo mak) za uvo? Jegoruika osefci kako ve ne smioe vie a die; najednom milkada mu se dotle to nije desilo on sav zacepta, stade luipatl noganaa i vikati da ti ui zagluihnu: Udrite ga! Udrite ga! Suze mu grunuSe dz oiju; bi ga stid i an, spotiui se, otra prema IkoHmia. Nije video katoav je utisaik njegov uzvik iizazvao. Lee6i ixa denjta viune i plaui, on je mliaitarao rUkama i nogama, apui: Marna! Mama! I ti ljudi, i senfce oko vatre, i tamne gomile vune, i daleka munja to je svakog minuita sevala negde u daljiind, sve mu se sad uini divlje i strano. Njega obuze uats d on se u oajanju pitao^ kaiko 84 i je i zato dcspeo <u nepoznat Ikraj, u drutvo ovih stranih seljaika? Gde su sada ujiaik, otac Hristifor i Deniska? Zato ih tako dugo nema? Da ga ndsu zaboravili? Od pomisli da je zaboravljen i preputen na mdlost i nemiilost sudbimd, postade mu hladno d 'tako strano da nelkoldko puta htede slkoiti sa vuine pa dz sve anage, ne osvrui se, potrati natrag pu'tem; ali seanje na mrane, sumorne krstove koje e neizostavno^

sresti na putu, i munje to su sevale u daljini, zadravali su ga... I samo dok je aputao: mama! mama! bilo mu je nekako lake... Moralo je i vozarima biti strano. Poto je Jegoruka odjurio od vatre, u poetku su dugo 6utali, zatim su poluiglasno i prigueno poeli govoriti o neemu to ih eka i da se to pre treba spremiti i umai mu... Brzo su poveerali, ugasdli vatru i utke stald zaiprezati. Po njihovoj urbi i isprekidanim reenioama primeivalio se da su predvlali neku nesreu. Pre nego to e se krenuti na put, Dimov prie Paaiteliji d tiho upiita: Kaiko se on zove? Jegordje.., odgovori Paratelija. Dimov stade jedmoim nogom na to6ak, uhvati se zia uzdcu kofjom je denjalk bio vezan, pa se podie. Jegoruika mu spazi ldce i kudravu kosu. Lice mu je bdlo bledo, umorno i ozbiljno, ali ve nije imalo u sebi pakosti. Jera ree on tiho. Na, udri! JegoruSka ga zaueno pogleda; u taj 6as sev nu rmunja. Ne mari, udri! ponovi Ddmov. I ne saekavi da ga Jegoiruka udairi iM da mu neto kaie, <xn sikoi dole d ree: Teko ma je! Zatim, klateoi se s noge na nogu i miui lopaticama, on leno odgega du niza kola, pa glasom, dsto i plaanim i ljutitim ponovi: 85 I Teko mi je, Gospode! A ti mi se nemoj naoi uvreen, Jeinelja nee prolazei pored Jameljacna. ivot aa je muan i uzal'udan! Desno bfesnu muinja i kao da se odbi .u gledalu, odmah sevnu i u daljini. Jegorije, 'uzmi! Vlilknu Panitelija, pruajui odozdo neto velifco i tanuio. Sta je to? uipita Jegoruka. Rogozina! Bie fciice, pa da se pofcrije, Jegoruika se pridde i pagleda dko sebe. DaIjina se pnimetno zacrnela i esto je, svaikoga asa, treptala belom svetlou kao onim ikapcimeu Njeno crnilo sputao se nadesnio, kao da je oteailo. Deda, kanda se sprema ndki fcijaimet? uipita Jegonika. Ah, moice moje bolne, proimrzin'ute! go^ vorio je otegnuito Pantelija ne sluajui ga i trupkajui. Levo, kao da neiko kresnu po nebu iioom, blesnu bela, fosfoanasta pruga i ugasi se. u se kako negde vrlo dalefco ndko proe po liimemom krovu. Verovatno su po krovoi bosi ili, jer Mm za^ bruja potmulo. Ala e bdti kijiameta! r uzviknu Kirjuha. Izmeu daljine i vidiika nadesmo sevnu muinjia, i to tako jarko da osvetli deo stepe i mesto gde se vedno nebo graimiailo isa oblandm. Naiilaziio je, ne urei se, staaain ablak, kao gusto, ogromno klube; po ivici su mu visili veMkd, crni dronjci; isti takvi dronjoi, mroei se, gomiilaiti wu se s desne i s leve strane vidika. Ovalko rastaan i razbarueii, imao je O'blak nekafcav pijan, nasrtljiv izraz. Zagrme razgovetno i nimalo potoiulo. Jegoruka se preikrsti d stade brzo mavlaiti ogrta. Teko mi je! dopre od prvih fcola krik Dimova i po glasu mu se moglo pogoditd da ga je opet poeo oibuzimati bes. TeSko! Najednom gnmti vetar s taikvom jainom da umalo ne ote od Jegoruke njegov zaveljaj i rogo 86 zinu; zaitresavSi se, rogoztina se aacima na sva etiri kraja i zaklopara po denjikoviima vtme i Jegomkinom licu. Sa zvidnkoin polete vetar po stepi, u neredu se zakovitla i podie u travi takvu huku da se kroz njega nije ouo ni grom ni kripa tokova. DolazJo

je sa crnog oblaka moseoi vihore praitne i ininiis kie i mokre zeralje. Meseeva svetlost se pomraai, postade nekalkoi prljavija, zvezde se jo vie nafcutiSe, a ivicoim puta videlo se kalko neku naitrag jure oblaici praiiine i njilhove senke. Kowi)tlajui se i diui sa zemlje prah, saivu travu i perje, vihioir se, po svoj prillici, ddzao do sainiaga neba; penuavi cvetovi, belonoge leteli su valjda do samoga cmoga oblafca i moralo im je biti stranoi! Ali kroz pradinu fcoja je zaisipala oi nije se nita videlo, osiim bleslka miunja!. Mislei da e istog asa udariti kia, Jegoruka klee i pokri se rogozinom. Pantelija viiknu neko napred. A... a... va! Ne uje ee! odgovori Paatelija glasno i otegnu'to. A... a... va! Ar... ja... a! Grom se gnevno razlee, pa se stae koturati po inebu zdesna nialevo, zatim se vrati i zamre oko prednjih kola. Svjiat, svjat, svjat, Gospod Savaot proiapta Jegaruika ikrsteai se ispoilin nebo i zemlja slavi ivojeja... Tama nebesna razjiajpi eljusti i dahnu belim plamienom; u isti as opet zagrme; tek to se to stila, a m^inja sevmi tafco irofco da Jegoruka kroz pukoitine na rogazini spazi n.ag'ednom ceo drum s kraja na kraj, sve vozare, pa ak i Kirjuhin kajpuit. Crni dronjoi s leve strane ve su se dizala uvis, i jedan od njih, odrpan, glomazan, slian api s prstima, prui se prema mesecu. Jegoruka se odlui da vrsto zatvori oi, da niem ne pofclanja panju i da eka dok se sve svrfi 87 Kia se odmekud dugo skanjerala. Nadajui se da e ih oblak moda mimoii, Jegoruka proviri ispod rogozine. Bilo je strano mrano. Jegoruka ne vide ni Panteliju, ni denjikove s vunom, ni sebe samog; pogleda ispod oka oinaino gde je nedavno stoji&o mesec, ali i taimo bee mrkli mraik kao i na kolima. A immje su se u tami inile vee i jo blistavije, tafco da se u oima prosto oseao bol. Pantelijia! pozva Jegoruika. Niko ne odgovoo. Ali, evo, najzad vetar poslednji put cimotiju rogoainu i pofoee negde. u se urjednaen, uimiTujiui um. Velika hladraa bapllja pade na Jegorukino tooleno, a druga sfcliznui niz rukiu. On primetd da mu kolena nisu poferivena i htede da bolje namesti rogozinu, ald u taj maih se neto prosu 1 zaluipa po putu, zatim po rudama, po denjkovima. To je bila kia. Ona i rogozina, kaoda su razumele jedna drugu, stadoe o neemu brbljati brzo, veselo i bez reda, fcao dve svrake. JegoruSka je kleoao ili taSnije, seeo na <5izmama. Kad MSa stade lupati po rogozini, on se nae napred da telom zaikltoini kolena koja se ojednom ovlaie; njemu poe za rufoom da zakloni kolena, ali zato oseti feako ga stalno bije otra neprijatna vlaga pozadi, nie lea i po liistovima. On se vraiti u preanjl poloai, isturi kolena na biu i stade smiljati ta da radi, fcalko da u porciir6ini bolje naimesti rogozinu. Ali ruke mu behu ve mokre, fcroz rukave i za vnat mu je tekla voda, a topatice zeble. I on se odlui da ne ini nita, nego da nepomi^no sedi i eka dok se sve ne svri. Svjat, svjat, svjat... laptaio je on. Najednom se iznad same n/jegove glave pto lomd nebo sa tresfcom koji sve zaglui; om. se nae i pritaji diisianje, oelkujui fcad 6e mu tna zaitiljak i lea pasti komae neba. Oi miu se nehottice otvorie i on spazi kako po njegovlm prstima, mokriim rufcavima i mlazeviimia to su jurili s roigozine, po denjkovima i dole po zemlii planu i nekih pet puta zatrepta zasenjujtida svetiost. ti se nov U'dar, kao i ranije, jalk i uasan. Nebiotn ve vie nije grmelo, nije se orio grom, nego su se ulli suvi, pucketavi zvuci, slini lomljenju suvog drveta. Trraah! tah! tah! tah! razgovetno je tukla grmljavina, valjala se po nebu, spotkala, i negde kraj prednjih kola, ili daleko pozadi, ruila se sa paikosnim, isprekidaniim tra!

Maloas su munje bile samo strane, a sad, va. takvu grmljavinu, izgledale su zlokobne. Njihova arolijska svetlost je prodirala kroz zatvoirene one kapke i kao jeza se razlivala celim teLom. ta da ini da ih ne vidi? Jegoruka odlui da sakrije lice od njih. Obazrivo, kao da se boji da ga ne vrebaju, on se pobauljlke i klizefli dlanovima po mokrom denjku, obrte nazad. Trah! tah! tah! odjeknu mu nad glavom, pade pod kola i rasprsnu se: Prra! Njegove se oi opet nehotice otvorie i Jegoruka spazi novu opasnost: iza kola su ila tri gOTOstasa s dugiim kopljiionia. Munja siinu na otricama njihovih kopalja i vrlo razgovetino osvetM njihove pojave. To su bili Ijudi divovskiih razmera, pokrivena lica, oborene glave i teka koraka. Izgledali su alosni i guimom, utomuli u razmiljanje. Ond moda nisu ili za kolima da bi kome to naao uoinili, pa ipalk je njihova bllzina uasavala. Jegortilka se brzo dkirete napred i sav ceptei povika: Pantelija! Deda! Trah! tafo! tah! odgovori mu nebo. On otvori oi da vidi jeisu li tu vozari. Mu nja blesnu na dva mesta i osvetLi put nadaleko, celu povorlku kola i vozare. Putem su tekli potoii i skakali klobiucii. Pantelija je kora6ao kraj svojih kola, njegov visoik eMr i ramena bili su pokriveni komadom rogozine, a na njegovoj pojavi nije se opaao ni strah, ni nemir, kao da je ogluveo od grmljaivine i oslepeo od muiija 89 Deda, divovi! vilknu mit Jegoruka plau6i. Ald eda ne u. Neto dalje je iao Jemeljatn. On je bio pokriven veliikoin rogozinom, od glave do pete, i dmao sad obliik trougla. Vasja, nepokriven niSm, koraao je isto onalko kruto kaio i uvek, visoiko podiui noge i ne savijajui kolena. Pod bleskom munje izgledalo je kao da se teola ne kreu, da siu voizari olbaimrli i da se Vasjina podignuta noga ukoila... Jegoruka jo jedtnom viiknu dedu. Ne dobivi odgovor, on sede nepomiano d vde ndje ni odvao kad e se sve to svriti. BiO' je uibeen da e ga istog 6aska uibiti grom, da e mu se oi nehotice otvoiriti i da e opet spaziti sfcrane ivove. I vie se ndje m krstdo, nlije zvao dedu, nije mislio o roajoi, samo je tmuio od hladnioe i oibeeinja da oluja nee nilkada prestati. Ali se najednoin zaue glasovi. Jegonije, spava li? vifcnu ozdo Pantelij/a. Silazi! Pa tii si ogluveo, budalice jedna! E, ba pravi kijamet! ou se neki nepoznati bas i cmaoikinti tafco jezikom fcao da je ispio dobru au nalkije. Jegoruba otvori oi. Dole sa (kraij bola stojaM Pantelija, trouga.o^Jemeljan i divovi. Ddvovi su sada MM mmogo nieg rasta d fcad se Jegoirulka u njih dobro zagleda, vie da su' to obini seliaoi koji ne nose na ramenima kotpljia, ve gvoizdene vile. U prostoru izmeu Pantelije i troogla, svetleo se prozor omialene kue. Znai da su se kola nalazila u nekom selu. JegoniSkia zbaoi &a sebe nogoEinu, uze svoj zaveljiaj i pourii da sde s bola. Sada, kad su u blizdmi govorili Ijiidi i svetleo se proaor, ve mu nije bllo strano, prema je grmljaviina tutnjiaila kaio i ranije, ia amnnje brazdiale celo nebo. Ba valjan pljusak, nema ta... mrmljao je Pantelija. Hvala bogu... Noice su nai se mal 90 ice pakvasille od kiiice, ali ne mari... Jesi li siao, Jegorije? E, idi u kuu... Ne mari... Svjat, svjat, svjat... proita Jemeljan. Mora bitd da je negde udardlo... Jeste Id vi ovdanji? upita on divove. Nismo, iz Glinovia smo... Mi smo glinovljaHi. Kod gospode Platerovdh radimo. Vrete dto, Ali neto druigo radd'te?

 Razmo. Sadefca jo peniou amjetnro. Ala soi ovo munje! Davno ndje bilo lavakve salauke... Jegoruka ue u kuu. Presrete iga mravai, grbava starioa oitre 'bradice. Dnala je u rukama lojanu sveu, kiljila je d Oitegrmto uziddsala. Straan li nam kijiamet bog podla! govorila je ona. A nai zainadM ai stepi, mapatlie se dozlaboga, jadndoi! Skiinii se, sinfco, skini... Drui od hladnoe i sav najeen, Jegoruka sfcide sa sebe pofcisli ogrta, zaitim droikoi razmae rufce i noge i dugo se ne mdcae. Svaiki, 6ak i najmainji pokret, dzazivao je u njemiu niepnijatni oseaj vlage d hladnoe. Rufeavi d iea na feoulji bili su mu mokri, pantalonice se prdlepile uz noge, s glave emrilo... A to, momieu!, tako rasfcoraen stoji? ree stiarica. Idi, sedii! Bazmidufli inoko noge, Jegopuka prie stolu i sede nia klupu bldzu neije glave. Glava se pokrete, mrkn'u kroz nios talais vazduhia, pokfreite vilicama i umird se. Od glave pa du klupe pro;tezala se biusrnka, pokrdvena kouhom od ovje ikoe. To je spavala nelka ena. StarSca, uzdiui, izlie i brao se vrati s lubenioom i ditnjom. Zaloi ise, rano mojia! Nemiam te niim vie ugostiti... ree ona zevajui, zafam stade prametaffi po fioei od sitola ii izvadi otud dug, otar noi, mnogo nalifc na noeve kojima po krmama raztoajnioi kolju trgovce. Zaioi se. mili moj! 91 Jegoruka drui ikao u grozmici, pojede krdku dinje s crraim hlebam, zatim kniku luibenice i od toga mu bi }o hladniie. Naai u stepi noivaju... uzdisala je starica dok je om jeo. Muke su to Gospodnje... Trebalo bi sveicu pred ikonom da zaipalim, ali ne zanam gde je to Stepanida denula. Zaloa se, rano moja, zaloi. Starica zevniu i zabacivi desnu ruku za lea, , poea levo rame. Sad je mora bitd, dvia sata ree ona, Bie skoro i vreme da ee utstaje. A nai >u stepi nioivaju... Bogami, dobro su polkiisli... Bako ree Jegoruka hou da spavam. Lezi, nano moja, lezi... uzdaiinu starica zevajui. Gof>pode Isuse Hriste! A ja spavam i ujem kako neko lupa. Prenem se, gledaon, a ono bog kijamet poslao... Svedcu je trebalo zapaliti, ali ne naoh... Razgovarajuoi sama sa sobom, ona svue sa klttpe neke pmje, verovatno svoju ipostelju, skide s eksera kraj pei dva kouha i stade prostirati za Jegoroku. Ovaj se kijamet, bogami, ne stiava mrmljala je ona. Saimo da se togo ne zapali, u zao as. Nai, velim, u stepi noivaju... Lezi, rano moja, spavaj. Hristas neka bude s tobom, dete moje... Dinju neu siklanjati, moda e se, kad ustane, malo zaloiti. Uzdasi i zevanje stari6in.'Oi, raivniomerno disanje ene to je spavala, sumralk sobe i um kie iza prozora, sve ga je to pozivalo na spavanje. Jegioiruku bee stid da se svlai pred staricom. Skide samo feme, lee i ipofcrd se kouhom od ovje koe. Lee li dete? 6u se posle jednogindnuta apat PanteMjiijii. Lee! odgovori apatom starica. Muke su to, muike Gospoidnje! Grmi i kraja mu nema... 92

 Stae to sad... proita Paintelija sedaju6i. Utialo se... eljad se rasturila po kuama, a dvoje je oistailo kod koinja... Velim za eLjad... Ne moe se... Pokrae nako >konje... Eto, posedeu malice, pa u poi i ja na smenu... Ne moe se, pokrae... Panteliia i stanica su sedeli zajedno kraj nogu Jeg'orukimih. i razgoviarali siktavim apatom, prekidajui se uzdasima i zevanjem. A Jegoruka se nikaiko nije mogao zagrejati. Nia rajemiu je bio topao, tealk kouh, ali mu se sve telo treslo, noge i rulke se korile, a utrotoa mu dribtalia... On se skide pod kouhom, ali ni to ne pomoe. Bivalo niu je sve hladnije i hladnije. Pantelija ode na smenu i zatim se opet vrati, a Jegoruka jo iuikako ne bee zaspao i drhtae ceJim telootn. Neto mu je stezalo glavu i grudi, , pritisikivalo ga, a nije znao ta je to; da li starev apait ili mirils ovje koe? Od pojedene lubetraioe i dinje, u ustiiima mu bee ostao neprijatam. anetalam uikus. A i buive su ga jo ujedale. Deda, hladno md je! ree on i ne poznade svoj glas. Spavaj, dete moje, spavaj... uizdahnu starac. Tit na tanlkdim moioama prie postelji i zamaha rukama, zatim poraste do tavaniice i pretvori se u vetrenjiau. Otac Hristifor, ne oniaikav kakav je sedeo u kairuoama, nego sveano obuen, sa kroipionieom u ruci, oibde oikO' vetrenjae, pokropi je vodioom i ona prestade da mae. Znajui da je to bunilo, Jegorufa atvori o6i. Deda! pozva oin. Daj mi viode. Niko se ne odazva. Jegoruki postade strano zaguliivo i bee mu nezgodnio leati. On ustade, obue se, pa izae iz kue. Jutro je ve bilo svanulo! Nebo je bilo oblano, ali kia nije padala. Drui i umotavaju6i se u mokni ogrta, Jegoruka proe kroz blatnjavo dvoirite i osluinu tiinu; pade mu u oi mala sfcaja s tranim, napola otkri93 nutim vratima. On zagleda u tu statju>, ue u nju i sede na pregoirelo uibre u uglu. U otealoj glavii misli mu se mirsile, a u ustima mu bilo suvo i neprijatno od oinoga metalnog ufcusa. On razgleda svoj eir, papravi na njemu paunoivo pero i seti se kalko je s mamom iao da ga kupi. Zatiim gurnu rufeu u dep i lizvadi otod mrk, lepljdv grumen neke smee. Kalko mu je ta smea dospela u dep? On pnomiislli, pomlird&a je: mirie na med. Aha, pa to je jevrejskd medenjalk! Kalko se jiadnik raskvasdo! JegoruSka zatim razgleda svoj ogrtai. Ogrta mu je bio sivkast, s veldlkim kogtainim dugmetima, saiven na strulk. Kao nova, Skupocema stvar, kod kue n'ije visio u predsoblju, ve u spavaoj soifai, pored miaaminih haljiiina; Dop'utald su mu dia ga oblai samo o iprazniku. Pogledavi ga, Jegoiruka oiseti prema njemu saaljenje i njemu pade na um da su i on i ogfta obojica preputenji ma milost i nemilost sudbine, da se ve vie nee vratiti kui. On zaplaka tako da tumalo ne pade sa ubreta, Velilko belo pseto, prokislo, sa upercima vune na njuci fco'ji su 16ili nia papiiotne, ue u staju i radoznalo se zauistavi pred Jegorukom. Ono je oevidnio razmiiljalo da li da zalaje ili ne? Odlu&vi da nije potrebino lajiati, omo oprezno prie JegOiruki, ipojede lepljlvi gnutm'en i dzie. To su. Viarliainovi! vdkmu nelko na ulici. Napla^kavi se, Jegoiruika iizie iz staje d za obilazei lolkvu, upuiti ise na uldcu. Pred samom kapijotm. na ailici stoijiala su foola. Mofcri vozari, kaljavih nogu, tromd d sanjivd, gmizald su dkolo kiao jesenje muve dld sedel na rudama. Jegoruka ih pogleda i pomdsli: Kaiko je teko i neprijatno biti sedjak! On prie Panstalijd i eede knaj njega na rudu. Deda, hladno md je! ree inu dru6i i zavlaei ruike u rulkave. Ne marii, Bikioiro emo u grad zevnu Pantelija. Ne mani to, zagrejiae se. 94 Kola fcretae ratno, jer jo nije bila vruina. Je^oruka je leao na tovaru i drtitao od hladnoe iako se snnce uisfcoro pokazia na nebu, te osui odelo, denjfcove i zemliai. Tdk

to je zatvorio oi, JegruSka opet ugleda Tita i vetrenjau. Kako mu se stuivaJo i kaiko ie oseao a je lomiaTi po celom telu, on napree svu snagu da odagna od sebe te slike, ali tek to njdh nestade, na Jegoruku se olkomi, v'iui, kiavgadija Diinicvv, crvenih oiju i stisnutdh pesniaa, dli se 'Opet u kafeo se ja'a: Teko mi je! Zatita projiaha nefcoilifeo puta Varlamov na fcozafoom drepou, pa proe sa svojim osme'hom d s ropljom srenii Komstaiitiii. Ala su svi ti Ijudi bili tefci, nesnosni i dosadni! Jednom to bee ve predvee on die glavTi da bi zatraio vode. Povomka je stojala na velilkom mostu kojd se pruao preko iroke reke. Dole se nad reikom cmeo ddrn, a kroz njega se video parobrod kako vue na jedefcu lep. Napred iza reke arendlo se nebo veldko^ brdo', naikano kuama i crtkvama; u tnjegavom podmioju pored tovarnih vagona, juiriia je lofcomotiva... Pre toga Jegoruka nije video ndfcad nd parobrod, ni lako,motivu, ni veldku relku. Ugledavi ih sada, on se ndje nd ruiplaio, ni zaudio; na licu mu se ak ne pojavi ni neto to bd bilo slino radoznalosti. On samo osefci da mu je mmka i brzo nasloni grudi nia ivicu denjfca. Povnaalo mu se. Pantelija, vided to, zaikr'klja i zavnte glavom. Pabole naim se deiko! ree on. Mora bitd da mju je eludac ozebao... tniaam detliou... u tuini... Rava posla! VIII Povorika se zaustavi nedaleko od piistandta u velikom konaitu za trgovce. Silazei s kola. Jegoruika zaeu neijd vrlo poiznat glais. Neko mu je pomagao dia sde i govorio mu: 95 A md simo jo sino sbigli... Ceo dan smo vas danas oekivali. Hteli sino jue da krenemo za vama, ali nije toilo s ruike, drugim putam smo poli. Di, <kaiko si ti svoj kapuiti izguvao! Dobie svoje od uijaika! Jegorulka se zagleda oi mramiorasto lice onoga to je govorio i setd se da je to Deniska. Ujfcica i otac Hr'istifor su sada u sobi naistavi Denislka piju aj. Hajdemio. I on ipovede Jegoruku u veliko dvospratno zdanjie, mranio i suimorra}, nalik ma NSko sinotite. Proavii knoz ulaz, a ziatim prelfeo nekih mraenih stepenicai i duigoig uskog hiodniika, Jegoruika d Deniska uoe u sobicu u kojoj su, zbilja, sedeh pri aju Ivan Ivaai i otac Hristifor. Kad ugledae deaka, u oba sbaroa se na licu ocrta uenje i radost. Aia, Jegor Nakola^! propevui otac Hristifor, Gospodin Lomonosov. A, gospoda plemii! ree Kuzmdov. Izvolite. Jegoruka skide ogrta, poljubi nufcu ugaku i ocu Hristiforu pa sede za sto. Dakle, kateo si doputovao, puer bone1)? zas'ipae ga otac Hiistifor 'piitanjiima sipaj'uii mu. 6aja, kiao i uvek sav ozaren osmejlkoin. Valjda ti se ve dosadiio? Sauvaj, boe, ba je teko putovati na teretnim kolima ild s volovima. Vozi se, vozi, boe opnosti, i pO'gleda napred, a stepa aisto onako nedogledna kao to je i bila: ni konca ni kraja joj nema! To nirje putovanje, ve pnava forufca. A to ti ne pije aj? Pij! Mi ovde bez tebe, doik si se ti na tovarnim koilima mufiior, sve poslovno glaiko posvravali, bogu hvala! Prodald smo vunu erepahinu i to kalko se samo poeleti moe... Dobro smo u6arili. Pni prvom susretu sa svojima, Jegoruka oseti neodoljivu potrabu da se pojada. On nije sluao oca Hristifora, nego je smiljao odakle bi poeo ') Dobri deae (Latinskl). 96 i na ta bi se u stviairi poialio. Ali gLas oca Hrist.ifora, kojii mu se inio neprijatain i otar, ne dade mu da se prdibsre i raseja mu rnisli. Ne posedevi ni pet minuta, on ustade od stola, ode divanu i lee. Eto ti sad! zaudi se otac Hristifor. A ta je s ajem?

Smiljajui na ta bi se ipoaliid, 'Jegoruka priljubi elo uizsa naslon od divaina i najednom zaiplaika. Eto sad! ponovd otac Hristifoir diui se i prilazei divanu. Geor'gije, ta je to fe tobom? to plae? Bobolestan sam! ree Jegonuka. Bolestan? zbuni se otac Hristifor. E, to ti ve ne valja, brate... Zar se sme na putu bolovati? O, o, kakav si, ti brate... a? On stavi ruku Jegoruki na glarvu, dodirnu mu obraz pa ree: , Da, glava je vrela... To si ti, zacelo, nazebao ili si neto pojeo... Bogu se moli... Treba mu dati kinina... ree zbunjeno Iv.an Ivani. Ne, trebalo bi da nefco vrelo popije... Georgije, hoe li supice? A? Neeu... odgovori Jegoruka. Da ne osea jezu? Pre sam oseao, a sad... sad mi je vruina. Sve me telo boli... Ivan Ivani prie d'ivanu, pipnu Jegorugku po glavi, zbunjeno zakrklja i vrati se stolu. Zna ta, skini se ipa lezi da spava ree otac Hrisitifor trebia da se ispava. On pomoe JegoriiSki da se skine, dade mu uzglavlje i umata ga piokrivaem, a preko pokrivaa stavi ogrtaC Ivana Ivamia, zatim na prstima ode i sede za sto. Jegoruka zatvori oi i odmah mu se priini da nije u siobi nego na drumu kraj vatreJemeljan je inahao nulkom, dok je Dimov, crve 7 Cehov: Stepa 9? nih oiju, leao potrbuke i podrugljivo gledao Jegoruku. Udrite ga! Udrite ga! viknu Jegoruka. Bunca... ree poluglasno otac Hristifor. Eto ti brige! uzdahnu Ivan Ivani. Treba ga istrljati mau i siretom. Dae bog, pa e sutra ozdraviti. Da bi se oslobodio od rounih snovienja, Jegoruka otvori oi i stade gledati u vatru. Otac Hristifor i Ivan Ivani bili su se ve napili aja i govorili o neem apui. Prvi se sreno smeio i oigledno nikako nije mogao da zaboravi da je dobro uario na vuni; nije ga veselila toliko ni sama dobit koliko pomisao da e, doavi kui, skupiti svojuveliku porodicu, namignuti i raskikotati se; najpre e sve prevaritri rei da je vunu prodao ispod cene, zatim e pruiti zetu Mihailu nabijen novanik, pa rei: Na, uzmi! Eto, kako treba vortd poslove! A Kuzmiov se nije inio zadovoljan. Lice mu je kao i pre izraavalo suvu poslovnost i zabrinutost. Eh, da sam znao da e erepahin porruditi ovu cenu govorio je poluglasno ne bih kod kue prodavao Makarovu one tri stotine pudova. Takva neprijatnost! Ali ko je mogao znati da su ovde digli cenu? ovek u beloj koulji raspremi ajni stoi i upali u kutu pred ikonom kandilo. Otac Hristifor mu apnu neto na uvo; ovaj naini lice tajanstveno, kao zaverenik razumem, veli izie i, vrafcivi se malo posle, stavi pod divan noni sud. Ivan Ivani prostre sebi na pod, nekoliko puta zevnu, leno se pomoli i lee. Ja sutra u sabornu crkvu nameravam... ree otac Hristifor. Tamo poznajem jednog rizniara. TrebaJo bi i do njegovog preosvetenstva posle slube, ali je, vele, bolestan. On zevnu i ugasi lampu. Sada je svetlelo samo kandilo. 98 Vele, ne prima nastavi otac HrLstifor svlaei se. I otii u, a neu ga videti. On skide kaftan i Jegoruka spazi pred sobom Robinzona Krusoa. Robinzon neto promea u tanjiriu, prie Jegoruki i proapta: Lomonosove, spava li? Ustanide! Hou da te istrljam mau i siretom. To e ti dobro initi, samo se bogu moli.

Jegoruka se brzo die i sede. Otac Hristifor mu skide koulju, te saginjui se svaki as i isprekidano diui, kao da njega samog golicaju, stade trljati Jegorukine grudd. Vo imja Otca, i Sina i Svjatago Duha... aputao je on. Okreni gore lea!... Gotovo je! sutra e biti zdrav, samo u budue ne grei... Kao vatra je vreo. Valjda ste za vreme nepogode bili na putu? Na putu. Kako da se ne razboli! Vo imja Otca, i Sima i Svjatago Duha... Kako da se ne razboli! Istrljavi Jegoruku, otac Hristifor mu obue koulju, pokri ga, prekrsti pa ode. Potom ga Jegoruka vide kako se moli bogu. Starac je verovatno napamet znao vrlo mnogo molitava, jer je dugo stojao pred ikonom i aputao. Pomolivi se, on prekrsti prozore, vrata, Jegoruku, Ivana Ivania, lee bez uzglavlja na divaini i pokri se svojim kaftanom. U hodniku asovnik otkuca deset. Jegoruka se seti kako je jo mnogo vremena ostalo do jutra i od muke se prisloni elom uz naslon divana ne branei se vie od maglovitih snovienja koja su ga morila. Ali jutro svanu mnogo ranije nego to je mislio. inilo mu se da nije dugo leao priljubljen elom uz naslon divana, ali kad otvori oi, iz oba prozora u sobi ve su padali po podu kosi sunevi zraci. Otac Hristifor i Ivan Ivani behu izailL U sobici je bilo raspremljeno, svetlo, udobno i mirisalo na oca Hristifora od koga je uvek vejao dah 7. 99 kipatrisa i suvog bosiljlka (kod toe je gradio kropiond'ce od boisiljfka i uikrase za vote, i njihovim dahom saiv se proeo). Jegoraika pogleda na uzgliavlje, u kose sunane zrake, <u svoje izme fcoje su sada bile ooiene i stojale kao pod ikoinac kraj divana, i nasmeja se. Uini ara se udno to nije na enjkovima,. to je olfcolo sve suvo, a na tavanici nema munja i grmljiavdne. On skoi s divana i stade se oblaaiti. Oseao se ne moe foiti bolje; o jueranje bolesti bee ostala samo neka slabost u niogama li vratu. Znai da su maist i isdre ipomiogli. On se seti pa^ robroda, lokoimo'tiV'a, isroke reke to dh je jue letimino opazdio, i sacd se pouri dia se to pre obue, da otr&i do pristandta da bi ih bolje video. On se umi, i dok je oblaio crvenu fcoulju, odjednom kljocnu brava na vratima d na pragu se ukaza otac Hristifor u svam cilindru,, sa tapom a u svilenoj kestenjavoj manHiii povrh platnenoga kaftana. Smeei se sav zraei (starcd u onim prvim trenucima po povratku iz crtkve uvelk znae), Sipusti na sto oaforu i neki zainoituljiak, iponnold se pa ree: Neka nam bag bude milostivPA kafco sd mi iti? Sad sam dobro odgovori Jegoruka Ijubei mu ruku. Hva]a bogu... A ja sa slube... Iao sam da se vidam sa inojim poznanifcom rizniarem. Zvao me svojoj kui na aj, ali ja ne htedoh. Ne volim da idem u goste ovako rano. Nek' ini s milim bogom! On skide imantiju, pogladi se po gnudimia, i ne urei se, razvi zamotuljiak. Jegoruka spazi Mmenu kutijicu sa zrnastim ajvaroim, komadi suene ribe i francusiki hleb. Eto, prooh pored prodavnice s ribama pa kupih ree otac Hrustifor. Radnim se danom ne bi trebalo baoati u troak, ali pomislih, 100 feod kue dmamo bolesnika, pa onda nije toliko ni zameriti. A aijvar je dobar, jesetrin.,. ovek u beloj koulji donese samovar i sluavnik sa posuem. Jedi ree otac Hrdstifor miaui ajvar na kriku hleba i pruajui mu je. Sad jedi i etaj, a doi e vreme ikad e monati da ui. Otvori oi pa ui paljdvo i priljenO', da bi koristi imao. to treba napamet, to ui napamet, a gde se svojim reima mora izloiti unutarnji smisao, jne marei za spoljanjd oblik, to svojim re'ima. I trudd se tako da sve nauke izuei. Poneko zna odlino matematiku, a za Petra Mogilu ni uo

nije; poneko zna za petra Mogilu a ne ume da objasni o mesecu. Ti tako ui da bi sve razumeo! Izuai latinski, francuski, nemaki... pa, naravno, i geografiju, istoriju, bogolovije, filozofiju, matemataku... A kada sve izui natenane, bogu se molei, ti tek onda stupaj u slubu. Kad bude sve znao, svugde e se lako snai. Ti samo ui i blagodatd zbiraj, a bog e ve odrediti ta e biti od tebe. Da li doktoir, da li sudija, da ld inenjer... Otac Hristifor namaza na parence hleba malo ajvara, stavd ga u usta i ree: Apostoil Pavle veli: Ne odajte se nairkama neobinim i kojekakvim. Naravno, alko ui maije, razne vradbine, duhove da pniziva s onog sveta kao Saul, ili nauike od kojih nee imati koristi ni ti ni tvoji bl'inji, onda bolje d ne ui. Treba usvajati samo ono to je bog blagoslovio. Ugledaj se... Sveti apostoli su govorili sve jezike i ti ui jezike; Vasilije Veliki je uio matematiku d filozofiju i ti uei; sveti Nestor je pisao istoriju i ti izi i pii dstoriju. Ugledaj se <na svetitelje... Otac Hristifor srknu iz tanjiret^, obrisa brkove i zavrte glavom. Lepo! ree on. Ja sam po starinski uio, mnoge sam stvard ve zaboravio, pa i ivim 101 dmkfc;e nego ostali. Ni porediti se ne moe. Gde god u velikom drutvu, na primer, na ruku ila nekom skupu, kaem neto latinski, ili iz istorije, ili filozofije, a ljudima bude prijatno pa, bogami, i meni samom prijatno... A, takoe, i kad okruni sud doe pa treba zaklanjati; svi ostali svetenici se snebivaju, a ja se sa sudijama, dravnim tuiocima, s advokatima bratimim; ueno porazgovaram, aji s njima popijem, nasmejem se, raspitam o svemu to ne znam... Pa im bude prijatno. Tako ti je to, brate... Znanje je svetlost, neznanje je mrak. Ui! Ono, razume se teko je: u sadanje vreme kolovanje kupo staje... Maraioa ti je udovica, ivi od penzije, ali valjda ee... Otac Hristifor uplaeno pogleda rna vrata i nastavi apatom: Ivan Ivani e te pomagati. Nee te on zaboraviti. Nema svoje dece pa e tebe pomoi. Ne brini. On naini ozbiljnjo lice li proapta jo tie: Samo ti pazi, Georgije, ne zaboravi, sauvaj boe, majku ili Ivana Ivania. Zapovest veli da se mati potuje, a Ivan Ivaoi ti je dobrotvor i umesto oca. Ako svri kole ,pa, ne daj boe, stane kinjiti i zanemarivati ljude zato to znaju manje nego ti, onda teko, teko tebi! Otac Hristifor die uvis ruku i ponovi tankim glasiem: Teko! Teko tebi! Otac Hristifor se bee raspriao i, to se kae, osladilo mu se; do podne ne bi svrio, ali se vrata otvorie i ue Ivan Ivani. Ujak se brzo pozdravi, sede za sto i stade urno piti aj. E, sad sam sve poslove posvravao ree on. Moglo bi se ve danas kud, ali nisam jo gotov s Jegorom. Treba njega smestiti. Sestra je govorila da ovde negde ivi njena drugarica Nastasja Petrovna, pa e ga moda ona na stain primiti. 102 On potrai po svom novaniku, izvadi otud izguvano pismo i prodta: Mala donja ulica, Nastasji Petrovnoj Toskunovoj, u sppstvenoj kui. Treba sad poi, potraiti je. Muka iva! Ubrzo posle aja Ivan Ivani i Jegoruka ve su izlazili iz konaita, Muka iva! mrmljao je ujak. Idi s milim bogoin, prikaio se uza me kao iak! Vama kolovanje i otmenost, a meni samo muka s vama... ' Kada su prolazili kroz dvorite, teretnih kola i vozara ve nije bilo; svi su oni jo rano ujutru otili na pristanite. U dalekom prikrajku dvorita crnele se poznate karuce; kraj njih su stojali alati i jeli ovas.

 Zbogom, karuce! pomisli Jegoruka. Najpre su se morali dugo peti uzbrdo bule varorii, zatim ii preko velikog trga; tu Ivan Ivani raspita straara gde je Mala donja ulica. Uha! nasmei se straar. Ona je daleko, tamo ha utrini! Putem su sretali koijae s lakim kolima, ali takvu rasko, kao to je vonja, ujak je sehi doputao samo u izuzetnim sluajevima i na velike praznike. On i Jegoruka su dugo ili poploanim ulicama, zatim su ili sokacima koji su imald samo trotoar, a sredina im bila nekaldrmisana, i na kraju krajeva se nali u sokaiima gde nije bilo ni kaldrme ni trotoara pred kuama. Kad su ih noge i jezik doveli do Male donje ulice, obojica su bili crveni i, skinuvi eire, brisali znoj. 1 Recite, molim vas ^ obrati se Ivan Ivani nekom stariu to je sedeo pred duanskim vratima gde je ovde kua Nastasje Petrovne Toskunove? Nema ovde nikakve Toskunove odgovor: starac promislivi. Moda se zove Timoenko' Ne, Toskunova... Izvinite, Toskunove ovde nema... 103 Ivar. Ivani *tee ramenlma i uputi se dalje. Ta ne traite je! doviknu mu iza lea starac. Kad kaem nema, onda nema. ujte, bako obrati se Ivan Ivani starici to je na uglu na tezgici prodavala kruke i seme od suncokreta gde je ovde kua Nastasje Petrovne Toskunove? Starica ga pogleda s uenjem i nasmeja se: Ta Nastasja Petrovna ne stanuje vie u svojoj kui! ree ona. Gospode, ve je osam godina kaiko je ericu udala i fcuu dala zetu! Tamo joj sarn zet stanuje! A oi su joj govorile: Zar vi, foudale, ni to jo ne znate? A gde sad stanuje ona? upita Ivan Ivani. Gospode! zaudi se starica pljesnuvi rukama. Ona ve davno stanuje u stanu, u tuoj kui. Ve je osam godina kafco je svoju kuu dala zetu. Bog s vama! Verovatno je oekivala da e se Ivan Ivani takoe zauditi i uzviknuti: Ta nije mogue!! ali on vrlo mirno upita: A gde joj je stan? Prodavaica zasuka rakave i, pokazujui golom rukom, stade vikati prodirnam, tankim glasom: Idite sve pravo, pravo, pravo.,. A kad proete crvenkastu kudcu, s leve strane e vam biti jedan prolaz. Pa uite u taj prolaz d traite treu kapiju zdestna... Ivan Ivani i Jegoruka ooe do crvene ku6ice, skretoe nalevo u prolaz i uputie se treoj kapiji zdesna. S obe strane te sive, vrlo stare kap'ije, pruao se siv plot s proreenim daskama; desni deo plota jako se naginjao napred, kao da e sva'kog asa pasti, levi se iskrivio nazad u dvo*rite, dok je kapija stojala pravo, te se inilo kao da se jo predomiljala kuda bi joj bilo zgodnije 104 da se srui, napred iii niaziad. Ivan Ivani ot^.ori vratanca i zajedno sa Jegorufcom ugleda veiiko dvorite obraslo u korov i repuinu. Na sto koraka od kapije stojala je omalena kuica crvenog krova i zelenih kapaka. Neka puna ena, zasiikanih ruikava i zadignute kecelje, stojala je usred ' dvorita, sipala je neto na zemlju i vikala isto onako prodirno, tanko, kao prodavaica: Pili!... pili!... pili! Iza nje je ualo rie pseto nauljenih uiju. Ugledavi goste ono pcrtra ikapijici i zalaja tenorom (svi rii psi laju tenorom). Koga traite? viknu ena zaiklanjajui oi od sunca. Pomae bog! viui otpozdravi Ivan Ivani, branei se tapom od rdeg 'kueta. Recite mi, molim vas, stamuje H ovde Nastasja Petrovna Toskunova? Ovde stanuje! A to e vam?

Ivan Ivani i Jegoruka joj prioe. Ona ih nepoverljivo odmeri, pa ree: ta e vam ona? A moda ste vi lino Nastasja Petrovna? Da, ja sam! r Vrlo mi je milo... E, pa, pozdravila vas vaa nekadanja drugarica Olga Ivanovna Knjazeva. Evo, ovo je njen sini. A ja sam, moda ete se setiti, njen brat, Ivan Ivani... Vi ste, tako rei, naa, nska... Kod nas ste se rodili i udali... Nasta tajac. Puna ena se zagleda u nedoumici u Ivana Ivania, kao ne verujui ili ne razumevajui sva zaplamte u IScu i pljesnu rukama; iz kecelje joj se prosu ovas, a na oi joj grunue suze. Olga Ivanovna! skoro pisnu ona diui teko od uzbuenja. Golubica moja roena! Ah, boe moj, ta mi je te kao foudala stojim? Aneliu moj lepi.... Ona zagrli Jegoruku, ovlai mu suzama lice i briznu u pla. 105 Gospode! ree ona lomei rufee. Olieft. .:n s:r.:! Radosti moje! Prava je mati! Pljunuta mati! Ta Sto u dvoritu stojite? Izvolite unutra. Plaui, sva zadihana i jednako govorei pri hodu, ona pouri u kuu, a gosti se uputie za njom... Nije xni raspremljeno! govorila je uvodei goste u malu, zaguljivu gostinsiku sobu, svu zakrenu ikonama i saksijama s cveem. Ah, mati boja! Vasilisa, hodi, otvori bar kapke. Aneliu moj! Lepoto moja neopisana! Nisam ni znala da Oljeka ima takvog sinia! Kad se umiri i privie na goste, Ivan Ivani je pozva da govore nasamo. Jegoruka izie u drugu sobicu; tu je stojala ivaa maina, na prozoru je visio kavez sa vorkom i bilo isto tako mnogo ikona i cvea kao i u gostinsikoj sobi. Kraj maine je nepomino stojala neka devojica, sva preplanula, obraza bucmastih kao u Tita, u isto'j cicanoj haljinici. Ona je, ne trepud, gledalia u Jegoruku i oigledno se oseaila vrk> nezgodno. Jegoruka je pogleda, pouta i upita: Kako se zove? Pevojica pomae usne, naini plano lice i tiho odgovori: Aka. To je znailo: Kaka. On e stanovati kod vas aptao je u gostinskoj sobi Ivan Ivani ako budete tako dobri, a mi emo vam plaati deset rubalja meseno. On nije deak razmaen, miran je... Ni sama na znam kako da vam kaem, Ivane Ivaniu! uzdisala je piano Nastasja Petrovna. Deset rubalja su lepe pare, ali je, bogami, strano tue dete primiti na duu! Moe iznenada da se razboli, ili... 106 Kad JegoruSku opet pozvae natrag u sobu, Ivam Ivani je ve stojao sa eirom u ruci i pratao se. Dakle, u redu! Znai neka os^ane kod vas za sada govario je on. Zbogom! Ti ostani, Jegore! ree ot. 3ajud se sestriu. Nemoj se ovde maziiti, sluSaj Nastasju Petrovnu... Zbogom! Ja ou doi i sutra. I ode. Nastasja Petrovna jo jednom zagrli Jegoruku, nazva ga aneliem i Uiplalcana stade postavljati sto. Kroz tri minuta Jegoruka je ve sedeo kraj nje i jeo masnu, vrelu arbu od kupusa. A uvee je opet sedeo za tim istim stolom i, naislonivi glavu na ruku, sluao Nastasju Petrovnu. Ona inu je as smejui se, as plaui, priala o inladosti njegove majke, o svojoj udaji, o svojoj deci... U pei je cvrak cvrao i jedva ujno cvilio gas u lampi. Domaica je govorila poluglasno i svaki as od uzbuenja gubila naprstak, a Kaa, njena unuka, puzila za njim pod sto i svaki put dugo sedela pod stolom, verovatno

razgleda|ui Jegoruikdne noge. Jegoruka je sluao, dremao i posmatrao stariino lice, njenu bradavicu g dlaoicama, tragove od suza... I bilo mu je tuno, vrlo tuno! Namestili su mu da spava na sanduku d napomenuli ako bi mti se nou prijelo, da sam izie u hodnii i uzme tamo iz prozora pile, poikriveno tanjirom. Sutradan ujutru Ivan Ivani i otac Hristifor dooe da se oproste. Nastasja Petrovna se obradova i htede da pristavi samovar, ali Ivan Ivani, koatne se mnogo hitalo, mahnu rukom i ree: Nemamo vremena da se gostimo! Odmah idemo. Pre rastanak svi sedoe i poutae jedan minut. Nastasja Petrovna duboko uzdahnu i up!afcanih ooiju pogleda na ikone. E poe prvi Ivan Ivani diui se ti. akle, ostajei... 107 S lica mu najednom nastade one poslovnosti, an malo pocrvene, tuno se nasmei i ree: Pazi, dakle, ui... Ne zaboravljaj majku i sluaj Nastasju Petrovnu... Ako bude, Jegore, dobro uio, neu te zaboravitd. "> On izvadi dz depa novoar^i: za sitninu, okrenu Jegoruki lea, pa dugo preturajui po novcu nae deset kopejaka u srebru i dade ih Jegoruki. Otac Hristifor uzdahnu i, ne urei se, blagoslovi Jegoruku: Vo imja Otca, i Sina, i Svjatago Duha... Ui ree on. Trudi se, brate... Ako umrem, seaj rrie se. Evo primi i od mene novi... Jegoruka mu poljubi ruku i zaplaka. Neto mu u dui apnu da se vie nikada nee videti sa tim starcem. Ja sam ve, Nastasja Petrovna, predao molbu u gimnaziju ree Ivan Ivani takvim glasom, kao da je u sobd bio pokojnik. Sedmog avgusta ete ga odvesti na ispit... A, sad u zdravlje! Ostajte zbogom. U zdravlje, Jegore! Ta da ste bar aj popili! prostenja Nastasja Petrovna. Kroz suze to su mu oblivale oi, Jegoruka ne vide kako izioe ujak i otac Hrisfcifor. On pojuri prozoru, ali ih u dvoritu ve nije bilo, a od kapije, sa izrazom ispunjene dunosti, vraalo se trei rie pseto to je maloas lajalo. Jegoruka, ni sain ne znajui zato, otre se s mesta i pojuri iz sobe. Kad istra pred kapiju, Ivan Ivand i otac Hrastifor, prvi maui kukastim tapom, a drugi svetenikom palicom, ve su zalazili za ugao. Jegoruka oseti da mu je s tim ljudima zanavek iezlo, kao dim, sve ono to je dotle preiveo; od iznemoglosti on klonu na klupicu i gOirkim suzama pozdravi novi, neznani ivot koji je sada zaipoinjao... Kakov li e biti taj ivot? . 108 ANTON PAVLOVlC CEHOV (18601904) Visoko na poetolju svetske literature, posebno u carstvu kratke novele, stoji i do dana dainanjega jedan skromni, ifadni i predani majster knjievne rei, Anton Pavlovi Cehorv, Sehavljevski zaljufoljen u ivot i njegove naoko sitrie i gotovo neprimetne a neprolazne vrednosti. Roen 1860, umno ve 1904, dakle u evojoj 44toj godini, tako rei u vreme kad ovek dostie punu zrelost i snagu, pa uiprkos toj relativinoj kratkoi ivota, naroito onog njegovog radnog razdoblja, ovaj pisac je ostavio za sobom znaajno delo, jedno od najznaajnijih uopte u inae bogatoj ruskoj literatari devetnaestog veka i u samom prelazu u dvadeseti, delo koje u sebi i sobom spaja i sintetizira neke kljune vrednosti i jednog i drugog razdoblja te literature, onog klasinog koje zalazi i ovog novog, nastupajueg i modernog koje je neminovno na redu. Napisao je inekoliko stotina kratkih priipovedaka, novela i neto duih pripovedaka (na samoj granici romana) od kojih po hronologiji nastanka navodimo samo neke istaknutije: Stepa 1888, Sala broj 6 1892. Ispovest nepoznatog oveka) 1893, Zensko carstvo 1894, Tri godine 1895, Seljiaci 1897, Dvoboj 1897. Sluaj iz prakse 1898. i brojna druga, kao i nekoliko zapaenih dramskih komada od kojih ona najvrsnija ne silaze sa pozornica irom sveta: Svadba 1884, Medved 1888,

Galeb 1896, Ujka Vanja 1899 Tri sestre 1901. i Vinjik 1904. Po profesiji bio lekar. Dobro je poznavao rusku stvarnost, iveo je radio u Moskvi, Petrogradu i provinciji, bio je lite; 109 vedok jada i bede u kojima je ivotario ruskl muik i uopte, mali, nezatieni i neznatni radni ovek, pa je to bogato lino iskustvo docnije postalo neiscrpljivo vrelo literarnog nadahnua i stvaralakih analiza. Bolestan od tuberkuloze, ehov je strasno i grozniavo pisao svoje novele i pozorine komade (samo godine 1885. napisao je 129 novela) uspevajui da duboko pronikne u samu sutinu ljudskoga i u zamreno klupko Ijudsklh odnosa. U literaturi se javio rano, piui najpre humoreske po raznim pseudonimima od kojih je najpoznatiji ehonte, a tek je neto docnije, upravo 1888, kad je objavi Stepu, shvatio pravu prirodu svoga dara i vanost posla koji ga je sve vie zanimao i obuzimao. U tom trenutku preloma, koji je inae teko razdvoji/ti i fiksirati, javlja se u ruskoj i svetskoj literaturi pisac neobinog dara i svojevrsnog oseanja ivota, Anton Pavlovi Cehov, autor nezaboravnih dela kao to su Stepa, Moj ivot, Covek u futroli, Ujka Vanja, Galeb itd. itd. Treba rei i to a je ehov jo za svoga ivota uspeo da stekne slavu i popularnost pisca, da bude potovan, voljen i cenjen o mnogobrojnih italaca irom Rusije ednih istine, kab i od brojnih velikana rei, svojih savremenika i pri* jatelja, L. Tolstoja, V. Koroljenka, M. Gorkog, L Btpnjina, A. Kuprina i drugih. S mnogima od njih je pri* jateljevao a neki su zabeleili tople rei seanja na ovog divnog, skromnog i jednostavnog oveka. Nestimnjivo je da je ehovljevo delo os'tavilo snanog traga u delima drugih pisaca i literaturi raznih naroda. Taj uticaj je uvek bio plodotvoran. ehov je takoe rodonaelnik i utemelja kratke prie, novele i novelete, koja e se docnije, naroito u amerikoj li'teraiturf naeg vremena, posebno i znaajno razviti. Ono to posebno odlikuje Cehova novelistu jeste njegova dragocena sposobnost da stvari zapaa otro a da ih daje meko, u polutonovima i senkataa, sq. bezbroj tananih preliva. Kao malo kome piscu, ehovu jc polo za rukom da ftitav pokret jednog oveka, njegovu narav i karakter, naroito onu osobenu i domkiantntt 110 . crtu u karakteru, oslika tako rei u nekoliko poteza, s nekoliko probranih detalja, u nekoliko situacija, u jednom prirodnom toku dogaaja, bez napadnosti i okova, i to sve u prostorom nevelikoj prii kao to je, recimo, ona o stupidnom podoficiru Priibejevu, koja je po svom osnovnom duhu satirika, ili, pak, u noveli ovek u futroli, u kojoj je vrlo zgusnuto i jezgrovito dat unutranji doivljaj jednog uskogrudog filistra, oveka koji vie nije samo obina i beznaajna jedinka nego u malom deo i slika drutva, iskrivljeno, ogledalo svoga vremena i njegovih nazadnih obiaja. To je ve ovek tip, ovek kao izraz i odraz drutva njegovih obiaja. Jednu od retkih sposobnosti slikanja psihologije, kroz detalj i gest, je razvio do spontanog i neusiljenog prikaza socijalne sutine svega onoga to jednoga oveka uslovljava ' odreuje kao drutveau individuu. Tu Cehov nikada ne pree meru. On ne preteruje mi u jednom ni u drugom smislu. ovek je takav kakav jeste ali moda i drugaiji, plemenitiji i bolji u drugaijim, izmenjenim i tovenijim uslovima ivota. To kao da se namee kao obavezan zakljuak iz Cehovljeve umetnosti i umenosti sagledanja oveka i njegove ljudske situacije. U stvaranju takvog zakljuka dobrim delom sauestvuje jo jedna primerna osobenost ovog autora: njegova sklonost da slika male, neznatne, g:tovo svakodnevne tipove i linosti uhvaene u spektru obinih, pa i trivijalnih okolnosti svakodnevnog ivota. ehov je strasno mrzeo banalnost, kako je io rekao Gorki piui povodom ehovljeve smrti kad su njegove posmrtne ostatke prevezli u domovinu u ob:nom vagonu koji je zaudarao na ribu, ali je jednako mrzeo i pateliku, teatralnost, povien ton i svaku vrstu prazne reo'torske d sveane reitosti, pa je otuda : u svojim pozorinim delima

antiteatralan u gotovo doslovnom znaenju te rei. Po tome je on zaetnik i jednog sasvim svoga, osobenoga teatra i stila scenske literature. Slikajui sredinu i drutvo kroz oveka i njegov ivot, i uzajamno oveka u drutvu 'zajednici i meu ljuima, Cehov je, ponevi jako 111 anje istimoljnibiivosti, oiseanje koje ga je uvek spasavalo od sentlmentalizma i melodiramaitienosti kao i bezdunosti i cinine ravnoduinosti, uspeo da tmurnim bojama naslika stvarmost Rusije neposredno u razdoblju koje je prethodilo velikitm drutvenim potresima. Nepasredan kakav je bio, duevan i blag kao ovek, takav je mahom ehov i u svojim pripovetkaima, kako onim kraim tako d duim, setan i tuan, isto onako uboko tuan kakav je bio i ivot oko njega, ivot linosti s kojima ivi tnjegova literatura. Ta seta i tuga, toliko prieotna u atmosferama, ali i u oseanjima i mislima njegovih jumaka, izvire ina delikatan naion iz poteksta njegoviih proza i predstavlja jo jedan kvalitet ebovljeve novelistike. Slikajui predrevolucionarmog ruskog in'teligenta u jetioj vrsti duhovnog nihilizma i otpadnitva od stvarnog ivota, odljuenog i 'Uisamljenog, razbijenog i dekoincentrisanog, dalekog od svega opteg i uzvienog, u kalu svaikodnevne malovaroke sredine, duboko izgubljenog u njoj, u njenoj posvemanjoj tuposti i anonimnasiti, Cehov kao da nije mogao drugo nego da istim tim, pomalo sivim i surim bojama naslika njegovu ljudsku situaciju, njegov dezerijentisani, beznadni, malograanlski ivot ogrezao i utonuo u pusto praznoig vegetiranja i besmislenog otaljavanja, u polumraan krug izvan kojeg kao da ne postoji nita drugo ni vie, ni radoistan ivot za druge, ni svetla budunost nanoda. Videi takav ivot svojih blinjih svuda oko sebe, videi narod kako trpi u si'romatvu i neznanju, daleko od kulture, naalke i srenog ivljenja, ehov nije rnogao drugo no da kae isttou. Otuda mukla, potmula atmosiera otao njegovih linosti koje ne mogu da se kao Ijudi ispolje i ostvare, otuda bezvoljnost, bezbojnost i saimoivoist, otuda beznadnost i ta suimorna, turobna Mima koja obavija najbolje stranice njegovih proza. Svedoei o seljacima (pripovetka Seljaci i brojne druge), o malovaroanima i dnteliigenciji po palanakim zabitima ogromnog niBfeog catrstva pritisnutog tamom samodravlja (Dvoboj, Moj ivot i druge), ehov ne moe a da crniin bo 112 , jania ne pie o tim Ijudima bez ubeenja i bez ocijentacije, o tim bivim, propalim i izgubljenim ljudima rastrojenlh ivaca i pasivne meditacije, o esto divnim, radnim, Bposobnim i energinim Ijudima koj i propadajoi u toj atosnoj, aibokrefinoj gluvini i mrtvaji umesto da svoj jedini ivot ugrauju u delo koje bi i!h nadivelo, u samqpregoran i solidairan rad za budunost svoje latadbine. Pravo iz stvarnosM izvire ta tipina ruska beznadna fcuga feojoj nije odoleo ni ovaj pisac velike moraln vrstiine i strasnog uverenja da je ovek tu, na zemlji, u zajednici Ijudi, da svoj ivot pnolepa osmisli i prome potrebom ljudske uzajamnosti. Iz takve jedne tamne rupe, kakva je bila Bamodravmo rusko carstvo njegova doba, ehov je slutio d .navetavao jedno bolje, arendje vreme. Setiroo se samo Astriova iz Ujka Vanje koji zajedno sa ehovom sanja 1epotu: U oveku sve inora biti lepo: i Moe, i odelo, i dua i mdsli*. Lepota namenjena ooiveku to kao da je ona najsaetija tndsao koja izviire iz dubina ehovljeve umetnosti, njom viestruko ozarena i proeta. Verovao je ehov i u isceliteljsku anagiu rada, u njgovu adiravu priradu. Znao je da dosada i dofcolica razjedaju duSu, da je nite. Rad 1 graditeljisko radasno delo daje ovekavoim ivotu cdlj i stvami smisao. No ehov ndje bdo sama visprenl slikar 6oveka i njegove psihologije u srediini u kojoj je iveo, nepatetiini evokator patetike ljudske sudibine, nego i pesnik i vizionar nostalginih, iskonskflh i drevnih trenutaka svakog Ijudskog ivota a njegovim ciklikim strastima, Ijubavima, nadama, istrahovima i patnjamaIzmeu raanja i smrti koja umitava telo i sve to j trono ali ne razara i ne ponitava razlog ivljenja,

ovekov ivot je posveen ljubavi. U ime te ljubavl za oveka d za Ijudski rad uopte, dakle jedne ire ljubavi od one primame izmeu muSkarca i ene, Cehov ie napisao svoje najliirsklje, najpoetsklje stranice meu kojima zasebno inesto zauzima poetifna Stepa. NasMkana je tu dua de^aka kcji otkriv svet i svet koji otkriva duu ovekovu. Moe s I Cehov: Stcpa 113 da je Stepa dlvan obrazac Cehovljew proze. Tu su tiha, iznijansirana oseanja, <tu je ivopisain ruski pejsa koji je malo ko usruekoj literaturi znao sa toliko slikovitosti da oseti i apie kao ehov. Turgenjev je bio majstor u elikanju ruskih pejsaa, nita manji od njega Lav Tolstoj ili docnije Ivan Bunjki. Pa, ipak, tekio je praviti poreemja te vrste, ali se jedno poreenje n'aroee: Cefao<v je oseao prirou kao najintimniji deo sebe ii sveta s kojim ovek ivi i saosea. Stepa kao da oivljava pod perom ehovljeve ue. Ali to iiiije samo stepa, samo pejza izvezen bojama. To je podna zemlja sa svojom suidlbinom sviofjam togom i enjom za sreom. Setimo se opisa i dioivljaja atepe u noi: . Putuje sat, dva... Na putu te susreu utljivi starachum ili kamena ena, koju je postavio bogzda ko i kada, bez uma preleti nad zemljom. nona ptica i tebi malopomalo dolaze na um stepske legende, prie namemika, bajke dadilja sa stepe i sve ono to si sam umeo videti i osetiti duom. I tada u cvranju insekata, u sablasnim oblijima i humovima, >u plavom nebu, u mesecevoj svetlosti, u lepranju none ptice, u svemu to vidi i uje, poinje da sluti velianstvo lepote, mladost, procvat svih moi i strasnu e za ivotom; dua se odaziva divnom, divljem zaviaju i poeli da zajedno sa nocnom pticom poleti nad stepom. U valianstveinom zanosu lepote, u suviku sxee, osea neku napregnutost i tugu, kao da istepa uvia da je usamljena, da su njerao bogatstvo i dua za svet izgubljeni da ih niko nije opevao... Sve tuguje za nedosegnutom sreom, pa i ogromna mona stepa u svojoj bescenoj lepoti. Stepa se s (pravom uvrtava meu najpoie'tskija dela ne samo ovog pisca nego i uopte oelokoipne nuske literature. Neki je naaivaju poemom. Stogia je Gorki za nju mogao da kae i ovo: O eborviu se moe poEsati mnogo, ali je potrebno pisati tanano i jasno, to ja me timein. Dobro bi bilo piisa'ti o njemu kao to je KDtn pisao Stepu, priu' purm mira, lafeu i mski zamiljeno tunu. Priiu j za sefoe. 114 Za ivota Cehov je stekao 'slaviu pisca. Ali je bio i neshvaeit Govorilo se da je ravinoduan, da ne saosea sa ljudima o kojima pie, da je samo sMkar dt. Prebacivali su mu da nema izgraanog pogleda na svet, da se me angauje, itd. No to sve nije tano, ili je bar suvie jednostavno i nepravino da bi bilo tano. Vreme je pokazalo dia je Cehov itekako isaoseao sa svojim juinaciina, da je njegova ravnodunost samo prividna, da ispod nje, ispod povritie, tiinja velika ljubav za oveka i ljude. I da ta njena ljudska toplina ts vremenam dobija svoje punije znaenje. Prolazi vreme, ali interasovanje za Cehovljeva dela ne oipaa, ano neprekidno raste. Pedeset godina posle njegove amrti Cehov je nita manje wv nego to je bdo u doba svoje najvee slave. RISTO TRIFKOVIC