1.Pojam geopolitika Kao rezultat iroko rasprostranjene upotrebe ovog termina javila su se i razliitatumaenja samog pojma geopolitika.

Iz toga su proizala i laika primena geopolitike na regionalne okolnosti i lokalne primere bez uvaavanja njenog globalnog pristupa kako su joj dali njeni osnivai.Pojedini autori upotrebljavaju i pojam geografska politika kao sinonim za pojam geopolitika 2. Etimologija pojma geopolitika Termin, pojam, odrednica, geopolitika je sloenica, kovanica, sinteza dve rei: geo(grki ge) i politika/polis (grki politike ). Dakle, obe rei imaju svoj koren u grkom jeziku.Njen doslovniji prevod i etimoloko znaenje je najee geografija politike ilipolitika prostora. Kako se ona teko prevodi na druge jezike, pa i na srpski, zadrala se u izvornom obliku. 3. Tvorac pojma geopolitika Smatra se da je sam izraz geopolitika uveo u upotrebu i u naunom smislu prvi upotrebio vedski naunik Rudolf Kjelen. 4. Geopolitika kao ideologija Geopolitika je i ideologija. Ona je i svojevrstan pogled na svet, sistem tumaenja sveta u kojem ivimo, i po tome je bliska filozofiji. Ona je najee pogled na svet politikog establimenta svake drave.Ona je i svojevrsna ideologija kao i sve druge ideologije koje nude odredjeni sistemvrednosti i naine reavanja egzistencijalnih problema, tumaenja istorijskih procesa. Ali ona nije postala klasina ideologija kao to su to neki drugi oblici svesti. 5. Geopolitika kao akademska disciplina Geopolitika je nauka. Odluuju ulogu o konstituisanju geopolitike kao nauke je imao znaaj spoznaje odnosa prostora i politike za realizaciju definisanih spoljnih interesa. Ovakvo znaenje je karakteristino za nemaku geopolitiku kolu koja je gepolitiku glorifikovala kaookvir za celinu filozofije istorije. U tom smislu Nikolas Spajkman smatra da je geopolitika kao nauka teorija o prirodi drave, koja se koristi kao doktrina za podravanje poeljnost I potrebe teritorijalne ekspanzijePostoje razliita razumevanja sutine geopolitike kao nauke. Savremena geopolitika je kritiki orijentisana. Cilj svake nauke je spoznaja istine o nekom fenomenu. Kako su oni su po svoj prirodi jako sloeni i nikad se ne mogu jednostrano sagledati, nauka (pa i geopolitika) od svojih saznanja gradi teorije. Nauka je skup teorija. 6. Geopolitika kao primenjena nauka Geopolitika se posmatra i kao primenjenu nauku. Kao takva ona slui za planiranje geostrategije, spoljne i bezbednosne politike polazei od datih prostorno-geografskih faktora. U tom kontekstu i Nikolas Spajkman tvrdi da geopolitika ima zadatak da odgovori na kljunopitanje koje glasi: Koja je, u datoj geografskoj situaciji, politiku najbolje slediti kako bi se postigla zadovoljavajua bezbednost?U tom smislu geopolitika je i praktina vetina i pragmatino umee, Ona se u sferi medjunarodnih odnosa ispoljava kao objektivna pojava. To se najee deava kada jedna ili vie drava uz pomo moi koju poseduju volju, nameru, htenje, interes (ima snagu I sposobnost) da kontrolie teritoriju i suverenitet drugih drava a da se na tom prostoru nije formirala kao novi politiki entitet, a sve sa

ciljem ostvarivanja geopolitikih i geostratekihciljeva.Ona je nauka o vlasti i za vlast. Dakle, moe se rei u nekoliko i privilegovana nauka.Ona je disciplina politikih elita. Njome se bave oni koji uestvuju u procesu upravljanja dravama, nacijama ili zajednicama drava. Ona je svojevrsni prirunik nosiocima moi,udbenik vlasti, 7. Upotreba i zloupotreba geopolitike Geopolitika je kao primenjena nauka tesno povezana sa krupnim, stratekim politikim interesima. Kada su u pitanju interesi a pogotovo politiki, onda treba znati da je to sfera bremenita apsurdima. I kao takva bila je predmet upotrebe i zloupotrebe od strane politike i vojne elite. esto puta je koriena kao instrument za pripremanje I opravdavanje ekspanzionistike politike mnogim dravama, pogotovo u Drugom svetskom ratu. Zbog toga je i bila najvie okrivljavana nauka i skoro pola veka potiskivana od starne akademskim krugova. I danas se koristi kao sredstvo objanjavanja ili opravdavanja pojedinih diplomatskih poteza i spoljne politike velikih sila.Da nije mona ne bi je ni zloupotrebljavali, jer se samo fenomeni koji poseduju odredjenu mo i upotrebljavaju ali i zloupotrebljavaju. 8. Vidovi geopolitike Razlikujemo dva osnovna vida geopolitike: a) mikrogeopolitiku koja je usmerena na unutardravne entitete (regije, pokrajine, gradovi, podruja,okruzi i sl.) i b)makrogeopolitiku koja se bavi kontinentalnim i planetarnim strukturama. 9. Definisanje pojma geopolitika Kao i kod drugih brojnih fenomena, tako i u sluaju geopolitike ne postoji jedinstvena i opteprihvaena definicija. Geopolitika kao nauka se definie na razliite naine.Njeno definisanje zavisi od brojnih faktora: od polaznog teorijsko stanovita autora, od geopolitike kole kojoj pripada, od optih interesa i tenji koji se definicijom ele promovisati, od aspekta posmatranja, od ideologije i spoljne politike svake drave kojoj autor pripada, od nivoa spoznaje geopolitikih pojava i procesa i drugih inioca. Rudolf Kjelen vajcarski profesor i osniva geopolitike je ponudio prvu definiciju geopolitike kao naunu granu o dravi ili nauku o politici ali i kao vetinu upravljanja dravom. On pravi jasnu diferencijaciju izmenu geopolitike i politike geografije. Ona glasi:Geopolitika je nauku o dravi kao geografskom organizmu ili pojavi u prostoru: dakle drava kao zemlja, teritorija, podruje ili najizrazitije, kao prostranstvo. Kao politika znanost imade ona postojano u vidu dravno jedinstvo i hoe da doprinosi razumevanju bia drave, doim politika geografija studira zemlju kao prebivalite ljudskih zajednica u njenim odnosima k ostalim svojstvima zemlje.Milenko Zori smata da u najirem smislu geopolitika znai razmatranje odnosa izmenu geografskog prostora, drave i politike. Andreja Mileti: U najirem smislu pod geopolitikom se podrazumeva svako razmatranje i uvodjenje odnosa izmedju geografskog prostora (veliine, oblik, poloaj, klima, prirodna bogatstva itd.) i politike.Ue definicije se usmeravaju na deterministiki odnos geoprostora i politike i pri tome se naglaava da prostor odredjuje politiku. To je u osnovi i shvatanje Fridriha Racela. 10. Znaaj geopolitike kao nauke Geopolitika je i nastala iz potreba da se pronadju odgovori na mnoga egzistencijalna pitanja sa kojima

se ovek suoava. Geopolitika sada ima sve znaajniju ulogu u kreiranju spoljnih politika svih drava. Ona slui i kao metod analize medjunarodnih odnosa ali i kao smernica spoljne dravne politike. 11. Smisao (svrha) geopolitika geopolitika teleologija Pojam teleologija (grki telos kraj, ishod, svrha, cilj; logia uenje) etimoloki znai filozofsko uenje o celishodnosti ili o svrhovnosti; uenje po kome se sve to se zbiva u svetu, u prirodi, u ivotu oveanstva upravlja nekom svrhom, nekim ciljem; posmatranje stvari sa gledita svrhovitosti, celishodnosti. Jedno od osnovnih pitanja koje postavlja geopolitika je ta je osnovni smisao (cilj, svrha, sutina) globalnih dogananja, istorijskih procesa i tokova? Na to pitanje odgovore nudi geopolitika teleologija. Odgovori su razliiti a najprisutniji je onaj koji smatra da je osnovna karakteristika geopolitikog istorijskog procesa osvajanje, dominacija ili gubljenje odrenene teritorij. 12. Osnovni principi geopolitike Za svoj osnovni, polazni postulat geopolitika uzima sloenost i permanentnu promenljivost sveta. 2. Princip hijerahinosti prostora. 3. Princip suprotstavljenosti geopolitike dvojnosti4. Potreba drava za suverenou i uspostavljanja ravnotee geopolitike moi. 5. Princip moi. 6. Princip jednostavnih geopolitikih teorijskih modela. 7. Kompleksnost globalnih procesa. 8. Tacitovo naelo. 9. Princip empatije. 10. Princip objektivne procene protivnika. 11. Princip nacionalnih interesa 12. Princip kontrole teritorije. 13. Princip podraavanje specifinosti prostora 13. Sloenost i promenljivost sveta kao princip geopolitike Svet je veoma sloen sistem sa mnotvom elemenata koji su u permanentnoj evoluciji. Francuska poslovica tu promenu posmatra dijalektiki: to se vie neto menja, to vie ostaje ono to jeste. Kako je tumaiti? Sve promene, modifikacije, transformacije, razvojni ciklusi, evolucije dotiu samo povrinu stvari. Sutina (esencija, meritum) ostaje gotovo isti, nepromenjen. Zato je to tako? Tajna je u oveku? Arhaini slojevi ljudske psihe se nisu izmenili hiljadama godina. 14. Princip hijerarhinosti prostora Planetarni prostor je hijerarhijski organizovan I najee se shematski posmatran i tumaen kao sistem koncentrinih krugova. Naime svaki prostor se moe kvalifikovati i kvantifikovati kao vie-ili manje povoljan/nepovoljan za ostanak i razvoj drava (i naroda) koji ga nastanjuju. Sa svojim ukupnim potencijalima I geografskim poloajem bitno utie na istorijska zbivanja u sudbinu populacije 15. Princip suprotstavljenosti geopolitike dvojnosti Svet je u svojoj kompleksnosti prepun protivurenosti koja se najee razreava sukobima i ponitavanjem jednog od entiteta. Svet nikada nije bio jedna geopolitika celina. Jedna od njegovih osnovnih karakteristika je geopolitika razdeoba, podela na brojnim osnovi. Ti teritorijalne regioni (celine, pojasi i sl.) menusobno uspostavljaju razliite odnose od vrstih saveta, saradnje I ujedinjavanja do sukoba menusobnog unitavanja. Retki su periodi koegzistencije i saradnje.Protivrenosti se ne samo

brojno (kvantitativno) poveavaju ve i (kvalitativno) zaotravaju. Traje beskonana i beskrajna bitka izmenu sistema, svetova, kultura, vrednosni, kontinenata.Zato se i smatra da je jedan od najvanijih principa geopolitike princip suprotstavljenost Kopna i Mora koji predstavlja osnovnu pokretaku snagu istorijskog progresa. Ova dvojnost se primenjuje na globalnom ali i na lokalnom nivou. 16. Princip dravnog suvereniteta i uspostavljanje ravnotee geopolitike moi Dravama je imanentna tenja ka suverenitetu i suprotstavljanju njegovog naruavanja. Svaki disbalans geopolitikih moi izmenu drava ima negativne posledice za one koji poseduju manju mo, a pozitivne koji poseduju veu mo. Stoga one drave sa manjom geopolitikom moi nastoje da uspostave ravnoteu kako bi svoje geopolitike interese mogla ostvariti. to je geopolitika neravnotea vea manje su mogunosti njihove realizacije. 17. Princip moi Svet (menunarodni odnosi) je uvek poivao na odnosu moi (sile),bez obzira na pravnu pretpostavku jednakosti menu suverenim dravama, bilo da su velike ili male. Stoga je i aktuelan ona maksima da nema stalnih i dugoronih prijateljstava menu narodima ve prvenstveno interesa. Samo su oni stalni. ali ti interesi ne mora uvek biti interesi naroda ve elita ili nekih drugih centara moi. Tehnoloka revolucija je u mnogome olakala oveku ivot ali mu je omoguila neslueno poveanje moi. Pri tome tehnoloki napredak nije pratio i moralni razvoj. I ako ga je bilo bio je mnogo sporiji od tehnolokog napredaka. Dakle proces modernizacije i etika nisu bili sinhronizovani 18. Princip jednostavnih geopolitikih modela Geopolitika koriste jednostavne geopolitike eme ili modeli koje omoguavaju jasnije tumaenje raznih menunarodnih doganaja. Jedna od najprostijih je trokomponetni geopolitiki model (Heartland, Rimland, World Island).Takva ematizacija sveta dovela je i do dva tipa redukcionizma:- ekonomski redukcionizam se svodi na sueljavanje Adama Smita (kapitalizam je najsavreniji model drutva) i Karla Marksa (kapitalizam je neodrivo drutvo i njega e zameniti socijalizam kao socijalno pravednije) I geopolitiki redukcionizam - podela sektora planete na dve osnovne zone od kojih je jedna pod kontrolom telurokratije (Novi Rim, SSSR) i talasokratije (Nova Kartagina, SAD) 19. Princip kompleksnosti globalnih procesa Smisao globalnih doganaja i prosa je mnogo dublji i kompleksniji nego to se na prvi pogled vidi. Oni koji su rtve takve borbe obino nisu ni svestan tih slojevitih razloga i motiva. Njima se obino slika pojednostavljuje, ponekad do nivoa vulgarnosti. 20. Tacitovo naelo Jedna od najoptijih naela je poznato Tacitovo naeloObjektivno i nepristrasno (Sine ira et studio) ili kako se drugaije naziva Bez ljutnje I simpatija, odnosno Bez gneva i pristrasnosti). 21. Princip empatije Razumevanje geopolitikih procesa podrazumeva i princip empatije. U procesu istraivanja sveta poeljno je staviti se u poloaj onoga ije geostrateke ciljeve i namere elimo da saznamo.

22. Princip objektivne procene protivnika Nikada ne potceniti, ali ni preceniti protivnika, onoga ko ima suprotne interese. Ni jedno ni drugo ne valja. Shodno tome u drevnom Rimu su formulisali znaajan princip geopolitike koji glasi: Sveta je dunost uiti od protivnika (Fas est ab hoste doceri) 23. Princip nacionalnih interesa Kljuna premisa geopolitike je korpus nacionalnih interesa. Trajni su samo geopolitiki interesi, oni koji se u datom momentu ocene kao naznaajnijim. Nema venih ili trajnijih prijateljstava izmenu drava. Za medjunarodne odnose je karakteristina promenljivost saveznika i prijatelja. Saveznici u jednom period mogu postati veliki rivali za prevlast u svetu u nekom drugom periodu kada se promenila konstalacija odnosa snaga. Tako su na primer, nekadanji saveznici (SSSR, SAD i Velika Britanija) posle zavretka Drugog svetskog rata postali neprijatelji i svoje odnose dovodili do ivice izazivanja svetskog nuklearnog rata, i pri tome odravali stanje menunarodne napetosti poznato kao hladni rat. Sve postojee razlike (ideoloke, politike, ekonomske, kulturoloke I dr.) su iskrsle na videlo postale razlog sueljavanja. 24. Princip kontrole teritorije Osnovni cilj centra moi, posmatrano sa geopolitikog stanovita, je kontrola teritorije, prostora i njegova eksplatacija i raspodela. Utom smislu osnovno geopolitiko opredeljenje je da iz prostorne perspektive posmatra prole i sadanje politike doganaje i procese predvidi njihove pravce razvoja 25. Princip podraavanja specifinosti prostora Geopolitika polazi od naela da drava i civilizacija u svojoj osnovi odraavaju specifinost predela u kome su ponikle irazvile se. 26. Osnovni geopolitiki zakoni Smata se da je dva osnovna geopolitika zakona formulisao engleski geopolitiar Helford Makinder (18611947) koji je bio je politiar i profesor na vie prestinih britanskih Univerziteta. Prvi geopolitiki zakon se odnosi na mogunost da se kontrolom manjeg, ali geopolitiki znaajnog prosto (geostrateke take) moe se kontrolisati mnogo iri prostor. Drugi geopolitiki zakon, koji je promovisao Helford Makinder je Zakon dvojnosti stihija (Kopno protiv Mora) se odnosi na dualistiku strukturu sveta u ijoj dvojnosti se nalaze (dva razliita ali ne potpuno i apsolutno) dva osnovna fenomena, dva entiteta, dva pola, dva prostora koji su neprestanom menusobnom suprotstavljanju (nadmeu, sueljavanju). Njihov temeljni odnos je borba, a ne saradnja. 27. Predmet izuavanja geopolitike

-uticaj

geografskog prostora na politiku. Odnosno, geopolitika izuava relaciju (odnos) politika teritorija. Jo preciznije reeno,geopolitika se bavi prostornim aspektom (dimenzijom, sadrajem) politike. odnosno probleme vezanosti tla sa onima koji ga naseljavaju. U tom kontekstu esto se bavila i uticajem reljefa na nacionalni karakter. 28. Karakteristike predmeta istraivanja geopolitike najznaajnije izdvajamo i naglaavamo da : kompleksan; dinamian;

diverzifikantan46 i metamorfozan47 (sklon stalnim promenama i preobraavanju) ; ireverzibilan (nepovratan); fluktozan(nestalan), nepredvidiv (esto puta), polimorfan, eluzivan disperzivan fluidan i sl. 29. Globalni procesi kao predmet geopolitike Predmet bavljenja geopolitike su i globalni drutveni procesi i socijalni dogadjaji. Geopolitiki procesi se zasnivaju na dogadjajima. Od onih koji su incidentnog karaktera do velikih geopolitikih doganaja kao to je na primer Velika igra koja se odigravala tokom 19. veka i ticala se borbe za kontrolu Srednje Azije. Vodile su je Engleska, s jedne strane, koja je elela da sauva dominaciju u kolonijama, Indija i Rusije, s druge strane, koje su nastojale da ostvare pristup toplim morima. Takvi dogadjaji mogu imati presudne uticaje na geopolitike procese. 30. Metodologija geopolitike Metodologija geopolitika uzima u obzir brojne elemente prostorne realnosti. Tenja svih nauka je ka sintezi, ka spajanju i stvaranju novih makrodiciplina i viedimenzionalnih teorijskih modela. Geopolitika koristi i primenjuje sve poznate metode (filozofske i naune), metodski postupci i tehnike istraivanja. Geopolitika koristi brojne metode istraivanja jer zahteva sintetiku analizu i multidisciplinarno prouavanje. Kako je sutina geopolitike istraivanje veze izmenu geografskog prostora(geoprostor) i drutva i objanjavanje geopolitikih procese koji se na njemu odvijaju,upuena je pravljenje sintezu svih podataka koji su vezani za ova dva fenomena. Zato je I prinudjena da se koristi irokom lepezom tehnika i metoda istraivanja. 31. Heuristika metoda Geopolitika poseduje heuristiku mo. Ona slui kao svojevrsno predskazanje doganaja. Heuristika metoda (grki heurisko nanem, pronanem) se najee odrenuje kao vetina pronalaenja novih, naroito naunih injenica i saznanja. U tom smislu geopolitika moe da poslui kao sredstvo, predvinanja, buduih globalnih doganaja i procesa. Ona je mona nauka u aticipiranju politikih doganaja. 32. Hermeneutika metoda Geopolitika se oslanja na hermeneutiku metodu. Hermeneutika (grki hermeneutike)je vetina tumaenja ili izlaganja nekog govora ili spisa, naroito biblijskog, vetina simbolikog predstavljanja nekog umetnikog dela. Ima mo tumaenje, objanjenja onoga to se deava u svetu. Aleksandar Dugina u tom smislu i kae: Geopolitika je pregrt istorijskih intuicija povezanih prijatnim predosjeajem spoznaje realnosti iz izvesnog, novog ugla Osnovi cilj svih ovih metoda je da se postavi akademski neutralno (objektivno) I nepristrasno prema predmetu svog istraivanja. Najbolje je kada bez nacionalne mitologizacije i stereotipizacije posmatra datu odnos prostora i politike. 33. Osnovni geopolitiki pojmovi Njima se najee oznaavaju odredjene prostorno-teritorijalne zone i geopolitike strategije.Pojam geopolitika granica, Pojam HertlendPojam Rimlend Pojam Lenlend

Pojam Spoljani polumesec (Ostrvski polumesec) Pojmovi telurokratija i talasokratija Pojam ideokratija Prostor kao geopolitiki pojam 34. Pojam geopolitika granica Geopolitika granica moe da obuhvati drave ili delove drava i tada ona predstavlja odrenenu trajektoriju odnosno zonu. Na primer: zona sanitarnog koridorakoju je nastojala da izgradi Engleska izmenu Rusije i Nemake obuhvatala je baltike iistonoevropske drave. One su imala polukolonijalni status i politiki su bile usmerene ka Engleskoj. Atlantistike (talasokratske) snage su nastojale da taj pojas to vie proire. To su inili stvaranjem vetakih tampon-drava (etatstampons). Ali politika Rusije I Nemake je nastojala da tu zonu pretvori u liniju (Brest-Litovski sporazum, pakt Ribentrop-Molotov). Drugi oblik geopolitikih granica su priobalne zone (pogranine zone). One se esto posmatraju i kao kolevke civilizacije. Svoju energiju usmeravaju u kulturne sfere. Ovaj geopolitiki potencijal samim tim to je lak se instrumentalizuje i veto koristi u strategijama sueljenih strana. On prestavlja sutinu vetine geopolitikog vladanja kojom supomorske sile ovladale u znaajnoj meri. 35. Pojam Hertlend Pojam Hartlend (Heartland) ili Srce svetaZbog prirodnog i energetskog bogatstva kojeg poseduje, egzistencijalne vanosti ali iborbe koja se vodila za taj prostor nazivaju je geografska osovina istorije (Osovina areal)ili Srce sveta, odnosno Heartland. Na engleskom je to heartland termin koji je uupotrebu uveo Helford Makinder smatrajui da je od velike vanosti za razumevanje geopolitike i od pomoi da konstituie ameriku vojnu strategiju.Njime je oznaio unutarkontinentalne evroazijske teritorije na ijem obodu se odvija borba za prostor, odnosno oko koga se odvija prostorna dinamika istorijskog razvoja (Aleksandar Dugin).Hartelend ine one drave koje kontroliu sredinji deo evropskog kontinenta. On jeunutarkontinentalni prostor. On titi i uva telurokratsku civilizaciju. On prestavljanepokretnu platformu za optimalno organizovanje ivota zajednice koja je naseljava.Posmatrano sa te take gledita smatra se da u centru sveta lei Evroazijski kontinent, u ijem samom centu (sreditu) je Srce sveta, Kontinentalna osovina,Geografska osovina istorije, Osovinski areal (Rivot areal), ili Hartlend. Dakle, u samom sreditu kontinentalnih masa Evroazije je Srce sveta Hartlaend jer on predstavlja najpovoljnije geografsko polazite za kontrolu ostatka prostora na zemlji. Ovaj prostor je kljuan u iri teritorijalni kontekst koji Makinder naziva Svetsko ostrvo (World Island) iine ga tri kontinenta: Evropa, Azija i Afrika. Dakle prvi, unutranji krug je Hartlaend,najpovoljniji geografski poloaj koji prua najbolje uslove za uspostavljanje kontrole Svetskog ostrva je istovetan sa teritorijom Drave koju sada poznajemo kao Rusiju. 36. Pojam Rimlend Drugi krug se naziva Rimlend/Rimland, Unutranji mesec ili Periferni mesec (Inner or marginal crescent), Priobalne zone, Zonegranice, Priobalna zemlja, Unutranji polumesec; Kontinentalni polumesec i on ini pojas koji obuhvata priobalni prostor evroazijskog kontinenta koje su smetene izmenu

Spoljanjeg polumeseca i Osovinskog areala. Ovo je pojam koji je u geopolitiku uveo Helford Makinder i mnogi da i danas smatraju jednim od kljunih kategorija geopolitike analize. On je smatrao je da izmenu okeanskih snaga i Hartlanda postoji sredinji pojas, koji je u stvari rubni pojas evroazijskog kontinenta. U njegovoj geopolitikoj projekciji kontrola ovog prostora je od kljunog znaaja za svetsku dominaciju. Dakle dominacija svetom kao strateki cilj je uslovljena adekvatnom kontrolom Rimlend-a. 37. Pojam Lenlend Makinder je vremenom menjao geografske granice prostora kojeg je nazvaoHartlaend (Osovinski areal, Srce sveta, Geografska osovina sveta). Njegovi prvobitni obrisi su se podudarali sa granicama tadanje Ruske Imperije (kasnije sa granicama SSSR) da bi poetkom pedesetih godina prolog veka (1943. god.) u svom radu Okrugla planeta i osvajanje sveta prostor Hartlaenda smanjuje i deli ga na dva dela. Posebno je izdvojio sibirski deo istono od Jeniseja izdvaja u posebnu teritorijalnu celinu i naziva gaRusija Lenland Lenaland po nazivu reke Lene. smatrao je da je taj deo ruske teritorije posebno strateki znaajan po prirodnim bogatstvima (voda, drvo, energetske sirovine, minerali, plodna zemlja, biljni i ivotinjski svet i sl.) koja e imati poseban geopolitiki I geostrateki znaaj u narednim vremenima. 38. Pojam Spoljani polumesec (Ostrvski polumesec) Trei koncentrini krug je rostor neistraenih zemalja Spoljani polumesec,Spoljni polumesec ili Ostrvski polumesec (Outer or insular crescent) I ona obuhvata spoljne prostore (geografski i kulturno) kontinentalne mase Svetskog ostrva.Ovakva sferina podela teritorije na svojevrstan nain nastoji da razjasni itav istorijski tok ljudske civilizacije i uzroke mnogih deavanja. Centralna pozicije je brojne narode navodila na osvajanje ostalog prostora. Tipian primer su mongolska osvajanja, ali I pohodi Skita, Huna, Avara, Alana, Slovena i sl. Ove civilizacije se prema Mekinderu karakteriu sledeim osobinama: autoritarne su, hijerarhijski organizovane,nedemokratske, ne poseduju trgovaki karakter, osvajaki opredeljene i sl. Kao primer se mogu navesti dorska Sparta ili Rimska Imperija.Ali osvajanje teritorija nije svojstveno samo narodima koji su nastanjivali prostorHartlaend ve i narodi (Ostrvski ivalj) koji su naseljavali Spoljani polumesec. Iz ovog regiona i oni su stremile prema Unutranjem polumesecu. Kao primer takvih nastojanja su kolonijalne ekspedicije koje su predstavljane neku vrstu uravnoteenja kopnenih impulsa iz Srca sveta. 39. Pojmovi telurokratija i talasokratija Ova pojmovna paradigma polazi odZakona dvojnosti stihija po kome svet poiva na temeljnoj dvojnosti i na osnovu koga su se u geopolitici uvreili parni pojmovi kao to su telurokratija (vlast putem zemlje ilikopnena mo ) i talasokratija (vlast putem mora ili pomorska mo). Ovi pojmovi se upotrebljavaju u metaforikom znaenju i najee oznaavaju dve vrste civilizacija. Telurokratija (kopnena mo, Kopno) svoju mo crpi iz fiksiranost (postojanost) kopnenog

prostora i njegovih kvalitativnih i kvantitativnih svojstva.Telurokratija je pojam sa etimologijom grkog jezika. Prevodi se kao vlast putem zemlje ili kopnena mo. Njome se obeleavaju velike drave, nacije ili savezi drava koje imaju kopnenu geopolitiku orijentaciju. Talasokratija (More, vodena mo, pomorska mo, Sea Power) svoju mo crpi iz promenljivosti (nepostojanosti) vodenog prostora i njegovih kvalitativnih I kvantitativnih svojstva. Talasokratija je pojam koji poreklo ima u grkom jeziku. Prevodi se kao vlast putem mora ili pomorska mo. Njome se obeleavaju drave, nacije ili zajednice drava koje svoju mo grade na prevlasti moreplovstva. 40. Pojam ideokratija Ideokratija (vlast ideja, ideala). Ovo je pojam koji je suprotan I suprotstavljen pojmu vlasti materije (trinom sistemu, trgovakom urenenju). Ideokratija drutvenu hijerarhiju rada gradi na neekonomskim principima. Ovaj termin suuveli u upotrebu predstavnici ruske evroazijske geopolitike N. Trubecki i Petar Nikolajevi Savicki. 41. Prostor kao geopolitiki pojam Odnos prostora i politike je premet bavljenja geopolitike. Krajnji cilj je traganje za najoptimalnijim nainima kontrole prostora (zemlje, teritorije). Ona polazi od stava da proctor ima veliki znaaj za oveka i ljudsku zajednicu. Zato su se za prostor vodili toliki ratovi.Prostor kao faktor uticaja na ivot stanovnika je kroz istoriju rastao. U grkoj mitologiji bog prostora je Pan.Panevropski - sve-evropski, objedinjujui).Pored ostalog, prostor ima egzistencijalni, psiholoki ali i geopolitiki znaaj. Prostor nije samo puko mesto boravka jedne zajednice. On je mnogo vie od toga. On je osnov ljudske egzistencije. Svoje ivotne interese ovek i njegova zajednica (narod, nacija, drava)projektuje politiki na odreneni prost. Ona ih jedino moe realizovati na definisanom (dravnom granicom) odrenenog prostoru (ivotna teritorija, etnika teritorija koja se nastoji etniki oistiti). 42. Karakteristike geografskog prostora Prostor se posmatra kao veliina i kvalitet. Ruski naunik Fedor Tarnovski uz pomodatih geografskih okolnosti objanjava socijalno urenene Rusije, pri emu je naglaavao veliinu prostranstva koji su naseljavali Rusi kao osnovni i odluujui razlog samodravlja I diktature kojoj su vladaoci pribegavali kroz celu istoriju Rusije. U tom smislu, smatrao je da je demokratija kao oblik drutvenog urenenja mogua kod malobrojnih naroda koji naseljavaju manje prostore. Kada se posmatra veliina (kvantitet) prostora onda se prvenstveno misli na kopnene i vodene mase, kontinente, mora, okeane.Geografski prostor poseduje brojne kvalitativne karakteristike: a) biolokoegzistencijalnu,b) psiholoku, c) reljefnu, d) demografsko-etniku, e) politiku, f) drutvenoistorijsku,g) ekonomsku, h) kulturoloku, i) turistiku itd. Geopolitika nastoji da to vie ovih karakteristika integrie u politiku paradigmu. 43. Znaaj prostora za oveka Na prostoru (zemljitu) ovek osigurava osnovne uslove za ivot i zadovoljava svoje bazine potrebe. ovek je deo prostora, on se u njemu kree i sve njegove percepcije su vezane i za prostorni aspekt. Kao i sve druge ivotinje i on proksemikom ekspresijom brani svoj prostor. Dakle, zatita prostora ima i svoj psiholoku arhetipsku osnovu. Od

kada je sveta i veka vodio je, manje ili vie vidljivo, ogorene bitke za teritorije. Ili jo preciznije, prostor (geografski) ima sudbonosni znaaj za oveka. On je u geopolitici je polazna taka I temeljni aspekt ovekovog bitisanja na ovoj planeti koju Zemljom zovemo. 44. Prostor i politika Geopolitika se zalae za prostorni prilaz politici. Ona se kao nauna disciplina u prvobitnom smislu bavila teritorijalnom evolucijom drava. Geopolitika polazi od naela da drava i civilizacija u svojoj osnovi odraavaju specifinost predela u kome su ponikle I razvile se. Sasvim razumljivo jer su drave najvri prostorni entiteti. Prostor posmatran kao teritorijalno prostranstvo predstavlja telo drava, on je njena osnovna karakteristika (sutinska osobina). Zato i postoji specifian oblik menusobnog delovanja, uticanja I proimanja dravne teritorije i stanovnika koji je naseljavaju. 45. Kosmiki proctor Geopolitika dvojnost se u periodu hladnog rata se veoma razvila. Talasokratija I telurokratija su imale trend sticanja to vee moi (prostorne, vojne, strateke,kulturne i sl.). Iako su atomski potencijal uveale do apsurda, nisu se menusobno unitile u atomskom ratu se, nije se dogodila atomska apokalipsa, atomska svetska katastrofa. Nisu se dogodila predskazanja geopolitikih pesimista. One su posle totalnog osvajanja prostora na zemlji (kopnenog, vazdunog, vodenog) svoje geopolitiko sueljavanje usmerila ka novom prostoru kosmosu. Nastala je nova kosmika trka ko e prvi lansirati satelit, ko e prvi poslati oveka u kosmos, ko e se prvi spustiti na Mesec, ko e prvi lansirati satelit u Sunani sistem, ko e postaviti vie vojnih satelita i sl. Vodi se svojevrsna trka u osvajanju jedinogpreostalog prostora koji dobija svoju geopolitiku dimenziju i postaje poznat kao Rat zvezda, Zvezdani rat. 46. Etimologija pojma politika Sam izraz politika dolazi od grkih rei polis, politeia. Rolis je oznaavao graddravu,predeo, skup gradjana koji obrazuju grad 47. Definisanje politike Akademik Ljubomir Tadi u svojoj knjizi Nauka o politici smatra da je politika ona delatnost i savremenost u kojoj ivimo i uestvujemo, ili oseamo njene posledice, sve I kada toga nismo svesni,ili, ak i onda kada svesno izraavamo svoju 'nezainteresovanost' za politikuMilan Vujaklija politiku odrenuje dvostruko: kao nauku i kao vetinu upravljanja dravom. Kao nauka ona brine o ciljevima drave i o najboljim sredstvima i putevima koji vode ostvarivanju tih ciljeva (...) dok se kao vetina posmatra kao metod rada neke drave,stranke, ustanove ili pojedinca.Postoje brojne definicije politike, ali ni jedna nije obuhvatna. Svaka je na svoj nain ograniena. Ako smo toga svesni onda moemo da izbegnemo mogue klopke.Kroz istoriju su se iskristalisala etiri glavna znaenja, odnosno definicije pojma "politika". To su: politika kao "umetnost vladanja"; politika kao vonenje javnih poslova; politika kao sredstvo reavanja sukoba; politika kao ostvarivanje vlasti, odnosno raspolaganje drutvenim resursima.Sva etiri naina gledanja na politiku su znaajna za geopolitiku kao nauku. 48. Drutvena sutina i osnovni ciljevi politike

Politika je jedna od najznaajnijih uslov drutvenog ivota. Daje mu osnovu da se ovek ispolji i kao politiko bie. Postojanje oveka je nezamislivo izvan politikog sveta, ali to ne znai da je politika sve u ivotu jednog oveka. Politika (gr. ta politika poslovi vezani uz polis) je kolektivna delatnost u ijoj osnovi je donoenje odluke znaajnih za iru drutvenu zajednicu kojima se usmeravaju odreneni drutveni procesi i kanalie drutveno ponaanje, ali i staranje o izvrenju te odluke koja je po svojoj prirodi obavezujua za sve lanove zajednice. osnovni cilj politike je kontrola i upravljanje ponaanja zajednice 49. Geopolitika mo Svoj kamen temeljac geopolitika gradi na fenomenu moi. Mo u savremenim medjunarodnim odnosima se najee ispoljava kao specifian oblik moi kao geopolitika mo jer u sebi sadri kao politiku mo (power politics) .Odnosi u savremenom svetu zasnivaju na odnosu moi i u sluaju kada se radi o saradnji (partnerstvu, savezu, uniji, federaciji, konfederaciji, entitetima i sl.).Mo se prvenstveno posmatra i kao odnos izmenu socijalnih entiteta (pojedina, grupa,masa, drava, grupa drava i sl.) koji poseduju politiki volju. Na menunarodnom nivo su to drave kao osnovni subjekti medjunarodnih odnosa i kao osnovi nosioci moi. Stoga je pravilnije koristiti termin medjudravni odnosi jer drave su te koje uspostavljaju eksplicitne medjusobne odnose. Drave su osnovne teritorijalizovane politike zajednice i kao takve impliciraju sintezu geografskog prostora i politike. Zato se s pravom tvrdi da je spoj geografskog prostora i politike rodno mesto geopolitike. 50. Definicija moi Brojne su definicije koje nastoje da odrede sutinu moi kao fenomena. Nas ovde zanima socijalno i politiko odredjenje moi. Najvei uticaj na definisanje moi u menunarodnim odnosima je imao Maks Veber koji je smatra da je mo nain nametanje (vie ili manje prisilno) svojih interesa i volje nekome. Klasini realisti su se najdoslednije drali ovog njegovog koncepta moi. 51. Odnos pojmova mo i silaU razliitim govornim podrujima ovi pojmovi se razliito tretiraju. Razlike se odnose kako na semantiku irinu, tako i na njihovu ne/sinonimnu upotrebu. U anglosaksonskom govornom podruju se ovi pojmovi koriste kao sinonimi, odnosno izmenu njihovog znaenja je povuen znak jednakosti. Savremeni ruski naunici mo vie ne shvataju kao vojnu mo, ve insistiraju da njenoj socio-ekonomskoj komponenti i na jasnijoj diferencijaciji pojma sile od pojma moi. U germanskom govornom podruju pojam moi (Macht) je podrazumeva politiku vlast ali i politiku prisilu, a terminom Gewalt fiziku silu.Mo je u srpskom jeziku iri pojam od sile, odnosno sila je samo jedan oblik ispoljavanja moi. 52. Odnos politike i moi Mo je jedan od kljunih politikih pojmova. Politika i mo su u vrstoj korelaciji.Kao to mo moe posedovati politiki karakter, tako i politika oslanja na razne oblike moi.Politika kao gradivni elemenat geopolitike poseduje mo. Brojni su i specifini oblici ispoljavanja geopolitike moi: na jednoj strani kao oblik saradnje a na drugom kao oblik socijalnog sukoba. 53. Paradoksalnosti geopolitike

Prva paradoksalnost se ogleda u permanentnom dokazivanju svog znaaja I suprotstavljanja sumnji u delotvornost saznanja sa kojima raspolae. Ono to je sutina paradoksa je da je tu borbu morala da vodi unutar svojih redova dok su se geostratezi I predstavnici politike i vojne elite uveliko oslanjali na nju. I danas je sluaj da se ideje pojedinih geopolitiara ne prihvataju u naunoj zajednici ali ih prihvata i ostvaruje politiki I vojni establiment odrenene zemlje. Drugi paradoks je u mladosti ove nauke. Ona je tek poetkom HH veka postal konvencionalna i optepriznata nauka, dok su se geopolitiki fenomeni analizirali I objanjavali od kada je veka i pamtiveka. 54. Multidisciplinarnost geopolitike Geopolitika je multidisciplinarna nauka. Ona se oslanja u svom radu na brojne duge naune discipline i sintetizuje njihova znanja91. Geopolitika je povezana sa etnikim,kulturnim, verskim,ekonomskim, filozofskim i drugim kontekstima i naukama. Gotovo da nema podruje naunog prouavanja koja se ne dodiruju i u veoj ili manjoj meri ne podudaraju sa geopolitikom. 55. Geopolitika i politika geografija Uporedo sa naukom koju zovemo geopolitika postoji jo jedna akademska disciplina poznata pod nazivom politika geografija. Postoje razliita gledanja na odnos politike nauke i geopolitike. Jedno od shvatanje polazi od stava da je termin geopolitikasamo sinonim za pojam politika geografija. U tom sluaju geopolitika je samo jedna grana opte geografije ija je osnovna namena da vri deskripciju pojedinih drava i opis svetskih politikih poddeoba (subdivisions).Ove nauke su bliske ali nisu sinonimne. Bliske su po temama kojima se bavi ali po pristupu i nainu izuavanja. 56. Geopolitika i nauka o menunarodnim odnosima Geopolitika je usko povezana i sa naunom disciplinom koja se uobiajeno naziva naukom o menunarodnim odnosima, odnosno teorijom menunarodne politike. Obe promiljaju odnos oveka i prostora. Obe se odnose na velike socijalne entitete kao to su narodi, drave, zajednice drava, i na velike prostore kao to su okeani, mora, kontinenti,regije. Zbog toga se geopolitika esto poistoveuje sa naukom o menunarodnim odnosima. Ipak se radi o dve naune discipline Ali, pored predmetne bliskosti one se i brojnim elementima i razlikuju. U sutini radi se o dva razliita ugla gledanja, dva razliita pristupa istom predmetu prouavanja.

57. Geopolitika i geostrategija ove dve nauke imaju brojne zajednike elemente ali se u mnogo emu i razlikuju. Da bi te razlike uoili neophodno je da odredimo geostrategiju kao pojam i kao nauku.Pojam geostrategija je uveden u naunu upotrebu etrdesetih godina prolog veka. U nastojanju da se prevede nemaki izraz Wehrgeopolotik, to bi u slobodnijem znaenju moglo da je bude ratna geopolitika ili geopolitika rata, izabran je kao najadekvatniji izraz geostrategija. 58. Mogui pravci razvoja savremene geopolitike

Perspektivna razvoja geopolitike kao multidisciplinarne i samostalne nauke ima vei broj moguih pravaca. Prva mogunost. Geopolitika e i nadalje zadravati i opstojavati na svomklasinom analitikom pristupu. Druga mogunost. Geopolitika odstupa od tradicionalne analize prostornogeografskog kompleksa i usmerava svoju panju na ekonomska pitanja. Ovaj pravac razvoja se naziva geoekonomija Trea mogunost. Kao svoj osnovni prioritet ova geopolitika teorijska opcija proklamuje bezbednosni aspekt menunarodnih odnosa. Ona je omoguila nastanak nove naune discipline geostrategije etvrta mogunost. Ova opcija preferira potrebu za projektovanjem buduih geopolitikih opredeljenja i trendova u vonenju spoljne politike ili uticanje na pravac razvoja menunarodnih odnosa Peta mogunost. Kao mogui pravac razvoja geopolitike je i mogua njena modifikacija pa i radikalna revizija. Ona nastoji da proiri sadraj svog pojma. To podrazumeva promenu filozofske osnove i teorijskog pristupa ali i proirivanje istraivakog polja na nove sadraje. Ti je put u novu geopolitiku koju su ve nazvali alternativna geopolitika. esta mogunost. Ova geopolitika alternativa se najee nazvati primenjenom geopolitikom (unutranjom geopolitikom Iv Lakost) jer geopolitika saznanja I empirijska istraivanja nastoji instrumentalizovati za analizu svakog konkretnog doganaja, situacije i procesa. Sedma mogunost. ovek postepeno osvaja i treu prostornu dimenziju svemir,koji postaje sve znaajniji geopolitiki faktor. To je iniciralo potrebu da se postepeno uoblii I nova nauna disciplina kojoj su dali naziv astropolitika Osma mogunost. Savremeni svetski procesi i tokovi koji su najreitije iskazani u globalizaciji u sredite geopolitike analize stavlja kontrolu i raspodele vremena kao nove dimenzije od stratekog znaaja. osnovna analitika kategorija postaje tzv. sajberprostor (cyberspace) kao zbor svetskih komunikacionih karika i raunarskih vorita. 59. Savremena geopolitika Savremena geopolitika nauka je u velikom razvoju. Kako god da se posmatra, geopolitika se ispoljava kao mona nauka ija je praktina primena veoma delotvorna. Njen znaaj je odavno nadmaio mnoge druge konvencionalne nauke koje maju mnogu duu tradiciju nego ona. Od izuzetnog je znaaja za sve one koji utiu na donoenje odluka od opteg drutvenog interesa, koji kreiraju socijalne procese ali za svakog pojedinca. Funkcija savremene geopolitike je da analizira i tumai antagonizme i na jednoj i na drugoj strani iji su geopolitiki interesi suprotstavljeni. U kojoj meri ona bude u mogunosti da pomogne da se antagonizirani interesi prevazinu, da se iznane miroljubiva reenja I pomogne da se formiraju dobri medjususedski odnosi, u toj meri e ona postajati nauka sa humanistikim likom 60. Istorijski razvoj geopolitike kao nauke Kao retko koja druga nauna disciplina imala je dinaminu istoriju nastanka sloenu putanju razvoja Ona ima svoje etape razvoja kojima je postepeno krila sebi put ka status nauke. Preivljavala je velike lomove: posle velikog uzleta i sveprisutnost od poetka veka do Drugog svetskog rata, nastaje krai period zatija kada je ona okarakterisana kao jedan od krivaca izazivanja tog rat. Okrivljena je kao sredstvo uspona nemakog nacizma, razlog pojave

atomskog i raketnog oruja, hladni rat, trke za osvajanje kosmosa, ratove i sl. To je trajalo sve do polovine 20. veka kad je takav stereotip prevazidjen i kada se shvatilo da su takve optube besmislene.Geopolitika se kao nauka konstituisala krajem 19 i poetkom "20. veka. Po tome spada u mlade naune discipline sa tradicijom od tek jednog veka. Ona je jedna od znaajnih produkta naune epohe iji je moto da nauka najobjektivnije objanjava stvarnost i da jeznanje mo 61. Teorije zavere i geopolitika Jedan od najznaajniji i intrigantnijih geopolitikih teorijskih pristupa je svakako tzv.teorija zavere. Stoga i smatramo da je potrebno da joj posvetimo izvesnu panju.Naime teorija zavere je jedna od veoma osetljivih, delikatna tema. Tema teorije zavera je uznemirujua, bilo da ste njen pristalica ili protivnik. Kao takva odavnom je raspirila istraivake strasti i naunika. Nauka joj je posvetila veliku pau i konstituisala I naunu disciplinu koja se bavi teorijama zavere konspirologiju. Dakle, teorije zavere su postale predmet naunog istraivanja. Teorije zavere ili ti teorije urote? Teorije zavera ili teorije o zaverama?Mnogo toga je oko ovog pojma spornog. Zato je gnoseoloki opravdanije prvenstveno utvrditi ta ne bi trebalo biti sporno oko ove sintagme? Kao prvo, fenomeni zavera, ujdurma, intriga, spletka, konspiracija, urota se ne mogu dovoditi u pitanje. Oni kao takvi postoje od pamtiveka i pratilac su razvoja ljudskog drutva. Sa razvojem civilizacije su postajali sofisticiraniji i efikasniji. Dakle, nema sumnje da zavere kao pojave postoje i da se gotovo od svega moe napraviti zavera. Moe se sainiti dugaak spisak spletki i intriga nae svakodnevnice. 62. Ideja globalne zavere Ideja globalne zavera je osnovni predmet istraivanja konspirologije kao nauke o zaverama. Brojni su istraivai koji pokazuju interesovanje za ovu oblast. Brojni su razotkrivai zavera svih vrsta od lokalnih, regionalni do globalnih. 63. Osnovni konspiroloki model globalne zavere ta se zapravo podrazumeva pod pojmom zavera u najirem smislu te rei?Na ovo pitanje odgovor nude brojni teorijski modeli (eme, sheme). Posebno je zaniumljiva zavera svetskih razmera koja ima svoju specifinu konspiroloku logiku. Svaka ema (model) zavere poseduje poetni aksiom