Sadraj

Elementarne nepogode...................................................................................3. Zemljotres.......................................................................................................4. Vetar...............................................................................................................5. Poar...............................................................................................................5. Poplava...........................................................................................................6. Sua................................................................................................................6. Grad...............................................................................................................7. Mraz...............................................................................................................7. Akcidentne situacije.......................................................................................7. Primer akcidentalnog zagadjenja naftom i njegova sanacija.........................8. Literatura......................................................................................................10.

Elementarna nepogoda
Elementarna nepogoda smatra se iznenadna velika nesrea koja prekida normalno odvijanje ivota, uzrokuje rtve, tetu veeg opsega na imovini ili njen gubitak, te tetu na infrastrukturi, u meri koja prelazi normalnu sposobnost zajednice da ih sama otkloni bez pomoi. Elementarnu nepogodu uzrokuju prirodni, tehniki, tehnoloki ili bioloki dogaaji.

Najee elementarne nepogode: 1. Zemljotres 2. Vetar 3. Poar 4. Poplava 5. Sua 6. Grad 7. Mraz Takodje u elementarne nepogode svrstavamo: 1. Sneg, sneni nanos, 2. Odron zemljita 3. Epidemija 4. Biljna bolest 3.

5. Zagaenost zemljita 6. Zagaenost vode 7. Zagaenost vazduha Zemljotres Do zemljotresa dolazi usled pomeranja tektonskih ploa a posledica je podrhtavanje Zemljine kore zbog oslobaanja velike energije . Jaina Zemljotresa zavisi o vie faktora kao to su koliina osloboene energije , dubina hipocentra , udaljenosti epicentra I grai Zemljine kore . Njegov uinak moe se iskazati pomocu Mercalli Cancani Siebergove skale koja ima 12 stepeni , a temelji se na razornosti I posledicama zemljotresa . Postoji I Rihterove skale koja ima 3d r3e3e3 od 0 do 9 I zasniva se na merenju energije koja je osloboena prilikom Zemljotresa . Nauka koja se bavi Zemljotresima naziva se seizmologija , no uprkos njenom napretku I novim saznanjima , teko je predvideti pojavu Zemljotresa I njegove posledice . Sprava koja se koristi za merenje I beleenje Zemljotresa naziva se seizmograf , a zapis koji ostaje je 3d r3e3e3r . Kao vrste Zemljotresa treba navesti tektonske ( 90% sluajeva ) do kojih dolazi tektonskim kretanjem . Takvi su Zemljotresi najjai I zahvataju veca podruja . Imamo I vulkanske Zemljotrese ( 7% sluajeva ) koji prate erupcije vulkana I manjeg su dometa . Najslabiji I najmanjeg su dometa uruni Zemljotresi ( 3% sluajeva ) koji nastaju uruavanjem materijala koji nadsvouje podzemne upljine ili odronom kamenja I klizanjem terena . Zemljotres nastaje u unutranjosti Zemlje , to mesto nazivamo arite . Taka u unutranjosti Zemlje gde nastaje Zemljotres zove se hipocentar , a na povrini Zemlje zove se 3d r3e3e3 . Hipocentar moe biti plitak , do dubine od 70 km ispod povrine Zemlje , najece u zonama razmicaja litosfernih ploa . Hipocentru mogu jo 3d r3e srednje dubine ( 7-30 ispod povrine ) te duboki ( 300-730 km ispod povrine Zemlje ) , a oni su najece u zonama subdukcije . Zemljotres se iri u talasima , a linije kojima na karti spajamo mesta jednake jaine Zemljotresa nazivamo izoseiste . Prema nainu I brzini irenja , Zemljotresi mogu biti s longitudalnim ili primarnim I sekundarnim ili transverzalnim talasima . Longitudinalni su najbri I prostiru u smeru irenja , dok transverzalni izazivaju strmo prostiranje estica I ire se samo kroz vrstu grau . Drugi talasi uzrokuju kruno I vodoravno titranje te imaju najslabiji uinak . Zemljotresi s epicentrom na dnu mora izazivaju talase su cunami koji mogu dosegnuti visinu I do 30 m. Procenjuje se da godinje ima oko 900.000 zemljotresa magnitude do 2,5 ( po Rihteru ) a oni jai su rei I pojavljuju se svakih 5 do 10 godina .

4.

Zemlje u kojima se dogaa najvie Zemljotresa su ile I Japan te Indonezija . Najizrazitija takva zona je u Pacifikom vatrenom krugu ( 53% svih Zemljotresa ) I u mediteransko alpsko himalajskom podruju ( 41% ) . Mirna ili aseizmiko podruja su u zonama starih planina I masa ( Kanadski tit , Ruska ploa ) Vetar Osobito velike tete moe uzrokovati vetar olujne do orkanske snage ili vrtloni oblik vetra poznat pod nazivom pijavica ili regionalno kao ijun , uslovljen pre svega temperaturnim razlikama , a usled njih I vertikalnim razlikama pritisaka u kombinaciji sa konfiguracijom terena . Posebno snana kovitlaci zovu se uragani a uestali 4d r4e okeanima , pa 4d r4 primer esta katastrofalna razaranja koja uzrokuju na amerikim obalama pacifika . Temperaturne razlike izmeu povrine planete I vazdunih masa uzokuju uzlazno vertikalno vrtlono strujanje , tzv . ciklonu ( slike gore I desno ) , ili silazno vrtloenje koje zovemo anticiklona . Smer vrtloenja definie Zemljina rotacija I njome uzrokovane Coriolisova sile tako da ciklona na severnoj hemisferi sledi matematiki pozitivan smer ( smer suprotan smeru kazaljke na satu ) , a kod anticiklone je obrnut . U sreditu vrtloenja vlada tiina , a na rubnim podrujima se iskazuje jak vetar . Poar Poar je nekontrolirano gorenje koje nanosi materijalnu tetu ili ugroava ljudske ivote. S obzirom na rairenost iskoritavanja vatre, opasnost od poara postoji unato mjerama opreza I poari su esta pojava. Poar se pojavljuje I razvija pod razliitim okolnostima. Klasifikacija poara Moe se izvriti na nekoliko naina . S gledita vatrogasnih intervencija poare moemo podjeliti po fazama razvoja , po obimu I veliini , po mestu gde se razvijaju , po vrsti gorive stvari . Faze poara : poetna , razbuktala I faza ivog zgarita Obim poara : mali , srednji , veliki I katastrofalni U malom poaru zahvacena je manja koliina gorive materije . Moe se ugasiti lako . U srednjem poaru gori jedna prostorija neke zgrade ili vie njih au velikom cela zgrada , fabrika ili velika povrina

5.

Poplava Poplava je pojava neuobiajeno velike koliine vode na odreenom mestu zbog delovanja prirodnih sila ( velika koliina padavina ) ili drugih uzroka kao to su proputanje brana , ratna razaranja 5d r Prema uzrocima nastanka poplave se mogu podeliti na : poplave nastale zbog jakih padavina , poplave nastale zbog nagomilavanja leda u vodotocima , poplave nastale zbog klizanja tla ili Zemljotresa , poplave nastale zbog ruenja brane ili ratnih razaranja . S obzirom na vreme formiranja vodnog talasa poplave se mogu razvrstati na : mirne poplave poplave na velikim rijekama kod kojih je potrebno deset I vie sati za formiranje velikog vodnog talasa , bujine poplave poplave na brdskim vodotocima kod kojih se formira veliki vodni talas za manje od deset sati , akcidentne poplave poplave kod kojih se trenutno formira veliki vodni talas ruenjem vodoprivrednih ili hidroenergetskih objekata Sua Sua je pojava koja se javlja kada se na nekom podruju pojavi znaajan manjak vode kroz neko vremensko razdoblje . Pojava sue postaje sve eca u celom svetu I pogaa razvijene kao I nerazvijene zemlje . Do sada naunici nisu nali pouzdaniju metodu za sigurno predvianje sue tako da je nije moguce predvideti vjerojatnosnim pristupom kao ni njene prognoze u realnom vremenu . No bez obzira na navedeno , prateci I analizirajuci brojne meteoroloke , hidroloke I hidrogeoloke 5d r5e5e5 suu je ipak moguce naslutiti , a time na neki nain I predvideti . Nasuprot drugih prirodnih katastrofa sua se pojavljuje polagano , traje dugo , uz zahvata velika podruja iako njenu prostornu raspodelu nije moguce unapred tano locirati . Sua se deava polako , retko izaziva brze I dramatine gubitke u ljudskim ivotima ali zbog pojave glad I uzrokovane suom , kao direktne posledice , gubici u ljudskoj I ivotinjskoj populaciji ponekad su drastiniji od bilo koje druge prirodne katastrofe .

6.

Grad Grad je najkrupnija vrsta padavina koja dolazi iz 6d r6e6e6r . Nastaje kad se prohlaene kapi vode zahvacene rastucim strujama izdiu te smrznu . Takve smrznute kuglice vode pri velikim brzinama padaju na zemlju gde mogu uzrokovati velike tete , ponajvie u poljoprivredi . Gradobino pada u obliku nepravilnih kuglica prenika 0,5-5 centimetara ( vece gromade mogu nastati u tekim olujama ) . Grad uglavnom proizvode oblaci kumulonimbusi I to na prednjoj fronti olujnog sistema . Pri takvim olujama , ulazne struje zadravaju kiu spreavajuci ju da pada na zemlju . Ako oblak sadri dovoljno pothlaenih kapi vode one se nakupljaju pod pritiskom ledene kuglice , dok ju pri dnu oblaka ponovo ne zatee ulazna struja . Proces se ponavlja dok gromada tue ne postane dovoljno teka da ju struje ne mogu vie zadravati u vazduhu , te pada na zemlju . U preseku gromade mogu se videti slojevi koji odreuju koliko je puta ledena kugla ponovila 6d r6e6 . Mraz Mraz opisuje pojavu temperature ispod 0 C u okoliu , koja uglavnom pogaa ivotinje , biljke , vodu 6d r6 . Trajan mraz tokom zime dovodi do zimskog sna prirode . U umerenom geografskom pojasu koriste se sledece formulacije za opisivanje 6d r6e6e6re : slab mraz : 0 C do -4 C umereni mraz : -4 C do -10 C jaki mraz : -10 C do -15 C vrlo jaki mraz : ispod -15 C

Akcidentne situacije
Akcidentne situacije su neoekivane te je stoga , za njihovu pravilnu sanaciju , potrebno imati : a ) pripremljene scenarije aktivnosti , b ) opremu ; c ) deurne ekipe za intervenciju . Iskustva pokazuju da akcidentne situacije s zagaenjem tla I ( podzemnih ) voda najece moemo podeliti na sledece : a ) akcidenti kao posledica saobracajnih nezgoda pri transportu hemijskih tereta ( izlivanje naftnih 6d r6e6e , drugih organskih hemikalija , kiselina I luina ) ; b ) akcidenti sa ispadima iz funkcijskog rada kanalizacionog sistema I sistema za obradu otpadnih voda ; c ) akcidenti sa zagaenjem povrinskih voda I morskih povrina.

7.

Akcidentne situacije su kod: havarija,hidro,termo I nuklearnih elektrana, kao I kod svih drugih masovnih nesrea. I jedne I druge imaju tipian epidemioloki karakter. U takvim situacijama dolazi do naruavanja osnovnih ekolokih uslova, zbog ega je potrebno organizovati preventivno medicinsko-ekoloku zatitu, kao I zatitu od posledica takvog stanja. Preventivno medicinsko-ekoloka zatita obuhvata: -izvidjanje terena na kome bi moglo doi do vanredne ili akcidentne situacije; -detekciju I registrovanje stanja: vazduha,vode,namirnica I zemljita(sanitarnoprofilaktike mere); -stanje zatitnih sredstava(tehnike opreme, ekolokih parametara u iroj I uoj ovekovovoj sredini) Zatita od posledica vanrednih stanja I akcidentnih situacija obuhvata: -otkrivanje povredjenih I obolelih uz pomo sanitetskih ekipa; -urgentna medicinska pomo kod davljenja, zatrpavanja, izloenosti zraenju 7d r. povreda; -hemioprofilaksu, seroprofilaksu, kao I naknadno vakcinisanje izloenih nekim zaraznim bolestima(protivepidemijske mere); -radioloku, hemijsku I mikrobioloku dekontaminaciju vode, namirnica, zemljita I ljudstva; -definitivno leenje I zbrinjavanje obolelih. Sve ovo raditi prema ve iznetim tehikim I drugim merama, urgentno, organizovano I do kraja, kako to rade saniteski organi JNA. Primer akcidentalnog zagadjenja vodovoda naftom I njegova sanacija Nafa kao prirodni uslov tj. Kao izvor energije,koristi se na mnogo naina. Najrasprostranjeniji oblik njenog korienja jeste kao pogonsko gorivo skoro svim oblicima saobraaja. tetnosti od izdiuvnih gasova,koji nastaju tom prilikom, postale su svkodnevni pratioci oveka, pa su esto kao takve I zanemarivane. No, najdrrastiniji nain ugroavanja zdravlja ljudi jeste direktna pojava nafte u void,zemljitu,namirnicama 7d r. Svedoci smo naalost sve uestalih akcidentalnih stanja gde nafta ugroava ivotnu sredinu. Sredinom januara 1985. bili smo suoeni sa istim problemom,na raskrsnici regionalnih puteva Kragujevac-Kraljevo-aak, dolo je do prevrtanja autocisterne sa prikolicom,koja je prevozila naftu D-1. Tom prilikom dolo je do izlivanja 5400L nafte. Prevrtanje cisterne na kritinom mestu dovelo je I do prskanja glavne dovodne azbestnocementne vodovodne cevi, pa je dolo do prodiranja izlivenog sadraja tj. Nafte. Izvreno je izvidjanje I ustanovljeno je da su zahvaeni mnogi vodovodni sistemi,I da je situacija bila veoma ozbiljna,jer je kvantitativni odnos nafte 7d r7e bio 80:20.

8.

Nakon detaljnog higijenskog izvidjanja I svega to je uinjeno radi pronalaenja uzronika akcidenta,lokacije arita, stepena zagadjenja vodovodnog sistema, a time I voda za pie,konstatovali smo da je voda zagadjena 8d r kao takva predstavlja direktnu opsnost po zdravlje potroaa,pa je zbog toga iskljuena iz upotrebe. Radi usposavljanja prvobitnog stanja preduzete su sledee mere: -mehanili su oiena oba rezervoara; -uradjena je potpuna sanacija arita; Pod hitno je isprana vodovodna mrea sa 2-2,5 g/m kubnom specijalnog preparata Al-10 u trajanju dok se znaci kontaminacije mree nisu izgubili; -Al-10 preparat dodavan je u postojei hlorinator,a za ta su postojali uslovi; -za vreme intervencije voda nije bila za ljudsku upotrebu,to je blagovremeno stvljeno do znanja svim potroaima. Zbog posebnih penetratnih osobina nafte kroz zemljite, agresivnog delovanja na gumene zaptivke na spojevima glavnog voda ,kao I disperzionih osobina u dodiru sa podzemnim vodama,bilo je potrebno to pre sanirati arite. To smo uradili na sledei nain: -iskopana je depresiona jama,radi drenae posute nafte, I ona je iscrpljena sve do pojave njenog vidljivog traga; -iscrpljena nafta vraena je u rafineriju na ponovnu preradu jer je bilo vee koliine emulgata vodom; -po prestanku doticanje nafte otkopan je naftom natopljen material I disponiran na sigurnoj deponiji smea, pa pomean sa stajskim djubrivom radi bre degradacije nafte pod uticajem mikroorganizama koji se nalaze u njemu; -odnesena zemlja je prekrivena glinom preko koje je stavljen sloj peska ,a na njemu zamenjena cev glavnog dovoda koja je bila oteena. Posle sanacije arita I ispiranje rezevoara ,pristupili smo estoasovnom ispiranju mree 5% Al-10 preparatom a nakon toga I istom vodom. Sledeeg dana uradjena je JAR-test kontrola. Poto nije bilo tragova nafte niti preparata ,napunili smo hlorinator rastvorom NAhipohlorinata I tako zapoeli etvoroasovnu dezinfekciju vode. Posle dzinfekcije pristupili smo hemiskim I bakteilokim anlizama koja su dale pozitivne rezultate,jer vie nije bilo mirisa na naftu,a voda je bila bez obojenosti I mutnoe. Sledea dva uzorka pokazala su da je vodovod doveden u prvobitno stanje. Imajui u vidu posledice koje se javljaju nakon konzumiranja vode koja je zagadjena naftom I naftnim derivatima, smatramo da manipulisanje nafte mora biti pod strogom panjom.Posledice mogu biti epidemiski nepovoljne. Posledice mogu biti lake u vidu gastrointerstinalnih smetnji ili veoma teka kada su ledirani organi RES-sistema,u prvom redu jetra,kotana sr 8d r. I pojedini delovi CNS-a, pokazuju posebnu osetljivost kada su u pitanju derivati nafte. 9.

10.