МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ

УНИВЕРЗИТЕТ ОДБРАНЕ
ВОЈНА АКАДЕМИЈА

ЗАВРШНИ РАД

ТЕМА: ОЦЕНА ДЕЈСТВА УДАРНОГ ТАЛАСА У ЗЕМЉИ

ПРИЛИКОМ АКТИВИРАЊА ПОЈЕДИНАЧНИХ УБОЈНИХ
СРЕДСТАВА ДЕТОНАЦИЈОМ

Кадет Ментор
старији водник I класе потпуковник, доцент
Ђорђе Новковић др Зоран Бајић, дипл. инж.

Београд, 2020. године

 САДРЖАЈ

1. Увод .................................................................................................................................... 3
2. Ударни талас у земљи ....................................................................................................... 4
2.1 Структура и основне карактеристике земљишта од којих зависи његово
понашање при динамичком оптерећењу ....................................................................... 6
2.2 Једначина стања земље засићене водом .................................................................. 7
3. Уништавање УбС детонацијом ...................................................................................... 10
3.1 Уништавање детонацијом на отвореном ............................................................... 10
3.2 Уништавање детонацијом у детонационој комори .............................................. 14
4. Уништавање појединачних УбС .................................................................................... 15
5. Прорачун параметара ударног таласа при активирању појединачних УбС .............. 17
6. Прорачун сигурносних растојања при активирању појединачних УбС ................... 20
6.1 Зоне дејства приликом активирања УбС под земљом ......................................... 20
6.2 Сеизмичко дејство ................................................................................................... 21
6.3 Формирање кратера ................................................................................................. 23
6.4 Березанска формула ................................................................................................. 27
7. Прорачун димензија кратера насталог активирањем ТФ пројектила 130 mm
„ОФ- 482M“ ............................................................................................................................. 28
8. Прорачун димензија кратера насталог активирањем разорне авио бомбе
FAB-250 M79 .......................................................................................................................... 30
9. Закључак .......................................................................................................................... 32
СКРАЋЕНИЦЕ ....................................................................................................................... 33
ЛИТЕРАТУРА ........................................................................................................................ 34

2
 1. Увод

Упркос томе што већина упаљача којима се наоружавају артиљеријски пројектили

средњег и великог калибра, ракете, авио бомбе и друга УбС, имају велику поузданост,
честа је појава проналаска НУС. Неексплодирана УбС могу се наћи како у руралној,
тако и у урбаној средини. Могу бити савремене конструкције, али и реликти прошлости
(УбС из Првог и Другог светског рата) о чијој се конструкцији мало зна услед
недостатка техничке документације. Уколико за одређено УбС и постоји техничка
документација, као нови проблем се јавља превођење и разумевање исте. НУС
представљају опасност не само по грађане, већ и по објекте инфраструктуре који се
налазе у њиховој близини. Активирање УбС са великом количином експлозивног
пуњења (нпр. авио бомбе) , може довести до сеизмичког кретања тла, што за последицу
може имати рушење или обрушавање објеката инфраструктуре. Да би се донела
исправна одлука о томе да ли се неко УбС може уништити на месту проналаска или се
мора транспортовати до полигона специјализованог за уништавање УбС, неопходно је
познавати дејство ударног таласа у земљи. Ефекат који ће активирање одређеног УбС
имати на околину зависи од мноштва фактора, међу којима су најзначајнији:
количина ЕП;
састав и карактеристике тла и
дубина на којој се на налази само УбС.

Прорачун опасних зона неопходан је и приликом уништавања веће количине УбС

на специјализованим полигонима, јер за сваки полигон постоји одређена НКЕ која се
сме уништавати, а да при томе не угрожава околину, што није апсолутни гарант
безбедности околине.

3
 2. Ударни талас у земљи

Приликом детонације експлозивног пуњења УбС под земљом, долази до наглог

пораста притиска и ширења гасовитих продуката детонације. Најпре гасовити продукти
детонације сабијају околне честице земље, а затим се формира талас сабијања. Из
таласа сабијања настаје ударни талас, који се радијално шири кроз земљу. Изучавање
простирања и параметара УТ у земљи усложњава чињеница да земља није
једнокомпонентна средина, већ се састоји из различитих материја.
Како би се анализирале особине ударних таласа, неопходно је познавати закон
динамичког сабијања земље и физичке процесе који се том приликом одвијају.
Најкарактеристичнији начин деловања детонације на земљу је избацивање земље у
смеру најмањег отпора, у зависности од дубине на којој се налази ЕП. До избацивања
земље долази услед проласка кроз земљу ударног таласа и дејства гасовитих продуката
детонације. Посматраћемо дејство ударног таласа на део земље који се налази између
ЕП и слободне површине земље (слика 2.1). Кретање ударног таласа уз линију H ћемо
посматрати у функцији времена t. Време се рачуна од тренутка активирања детонатора
који се налази у центру ЕП. Од детонатора, уз линију H, простире се према површини
ЕП, која је у контакту са земљом, детонациони талас. У тренутку када детонациони
талас дође до површине ЕП, на земљу почињу да делују гасовити продукти детонације
под веома великим притиском. Као резултат тог деловања се јавља талас сабијања,
односно ударни талас, који се креће према слободној површини земље (слика 2.2). [4]

Слика 2.1 Активирање ЕП у земљи

4
 Ударни талас сабија честице земље и саопштава им одређену брзину u. На фронту
ударног таласа долази до пораста притиска p. Брзина честица земље се одређује се на
основу закона о очувању количине кретања:
p
u (1)
0 D
ρ0 - почетна густина земље;
D - брзина простирања фронта ударног таласа.
Под дејством притиска p долази до сабијања земље. Густина земље на фронту ударног
таласа се рачуна по формули:
D
  0 (2)
Du

Слика 2.2 Кретање фронта УТ и дела земље између ЕП

и слободне површине земље

Процес се не завршава након проласка првог ударног таласа. У моменту доласка

ударног таласа до слободне површине земље, јавља се талас сабијања у ваздуху, али је
његов притисак занемарљив у односу на притисак на фронту ударног таласа. Земља
сабијена ударним таласом се слободно може кретати према слободној површини земље,
без икаквог отпора. Као резултат, јавља се талас ширења, који се креће од слободне
површине земље у дубину земље. Приликом проласка таласа ширења, брзина земље,
која јој је саопштена ударним таласом, се повећава. Када талас ширења дође до
површине земље која је у додиру са гасовитим продуктима детонације, услед њиховог
дејства, јавља се нови ударни талас. Описани циклус ће се понављати уз опадање
брзине честица земље, због пада притиска услед ширења продуката детонације. [4]
5
 2.1 Структура и основне карактеристике земљишта од којих зависи
његово понашање при динамичком оптерећењу

За успешно изучавање ударних таласа у земљи, неопходно је узети у обзир да

земља није хомогена једнокомпонентна средина. У условима природног формирања
тла, земља представља сложен систем слојева који се међусобно разликују по физичко-
хемијским својствима. Земља може имати у себи чврсте честице различитих димензија,
форме и степена адхезије, различиту густину и садржај воде и ваздуха у порама. У
општем случају, земља се може сматрати трокомпонентном средином, која се састоји
из чврстог скелета, воде и ваздуха, који се налазе у порама. То омогућава утврђивање
зависности карактеристичних особина УТ од структуре и састава земље, и одређивање
физичког механизма дејства ударног таласа на средину.
Физичко-хемијске карактеристике имају огроман утицај на понашање земље
приликом динамичких напрезања, каква се јављају при детонацији. На пример, услед
повећања садржаја воде у земљи, максимални притисак, који се јавља приликом
детонације се повећава и до десет пута.
У слојевима земље који се налазе изнад нивоа подземних вода, садржај ваздуха је
знатно већи од садржаја воде; ваздух комуницира са атмосфером. Таква земља је
незасићена, јер се у њој налази мања количина воде од оне коју може да прими. У
слојевима земље који се налазе испод нивоа подземних вода, садржај ваздуха је знатно
мањи од садржаја воде; ваздух не комуницира са атмосфером и налази се у изолованом
стању, у виду мехурова. Таква земља се назива засићеном. [4]
Садржај компонената у засићеној и незасићеној земљи може варирати у довољно
широким границама. У незасићеној земљи, на пример, може одсуствовати вода у
слободном облику; таква земља представља двокомпонентну средину тврде честице-
ваздух. У одређеним случајевима у засићеној средини може одсуствовати ваздух; таква
земља представља двокомпонентну средину тврде честице-вода.
Карактеристике земље, које одређују њена својства као трокомпонентне средине су:
a1 , a 2 , a3 - садржај ваздуха, воде и тврдих честица у земљи;

1 ,  2 , 3 - густина компонената;
 - запреминска маса скелета (тврдих честица);
n - порозност земље.
Све ове величине зависе од притиска који трпи земља, зато ћемо узети да је притисак
једнак атмосферском.

6
У било ком типу земљишта, ове величине су међусобно повезане следећим релацијама:
a1  a2  a3  1 (3)

a1  a2  n (4)

a1 3  (1  n) 3   (5)

Густину земље, као трокомпонентне средине, ћемо означити са  0 . При атмосферском

притиску, она износи:
0  a1 1  a2 2  a3 3 (6)

Ваздух који је заробљен у водом засићеној земљи се у неким случајевима може

разликовати по саставу у односу на атмосферски; може садржати водоник сулфид и
метан. Међутим, како се стишљивост и густина тих гасова у поређењу са осталим
компонентама земље мало разликују, њихов утицај приликом одређивања понашања
земље се може занемарити. Вода може да садржи растворе соли, али они у малој мери
утичу на њену густину и стишљивост. Скелет земље може садржати фрагменте кварца,
фелдспата, тињца и других минерала. Садржај кварца углавном преовладава.
Састав земље се мења у зависности од температуре и притиска, јер ове две
величине утичу на растворљивост ваздуха у води. При атмосферском притиску и
промени температуре са 0°C на 10°C, растворљивост ваздуха опада са 29,18 на 23,88
cm3/l. Приликом пораста температуре, долази до издвајања ваздуха у виду мехурова.
При температури t = 0°C и порозности земље n = 0,4, нема слободног ваздуха у земљи,
a1 = 0, а при t = 10°C садржај заробљеног ваздуха износи a1 = 0,00028.

2.2 Једначина стања земље засићене водом

Понашање течних и гасовитих средина при динамичком напрезању и законитости

простирања УТ у њима, одређују се једначином стања, односно зависношћу између
притиска p, густине ρ или специфичне запремине V=1/ρ и једне термодинамичке
величине, на пример температуре (T) или ентропије (S):
p  f (  , T ) , или p  f (  , S )

У тврдој и појединим течним срединама, на понашање средине битно утичу

тангентна напрезања. Деформације и напрезања су тензорне величине, и зато је
описивање тврдих средина знатно сложеније у односу на гасовите и течне.
Законитости простирања УТ у тврдој средини, могу се одредити и неузимајући у обзир
тангентна напрезања. У том случају је довољно познавати зависност између притиска
(напон у правцу простирања УТ узет са знаком минус,  xx ) и деформације (  xx ). [4]
7
 Промена ентропије у тврдим срединама се углавном занемарује, па се понашање
средине одређује једначином:
 xx  f ( xx )
Велике квантитативне и квалитативне разлике у законитостима простирања УТ у
земљи засићеној водом и земљи која није засићена водом, говоре о томе да се за ове
средине не може применити исти модел средине, а самим тим ни иста једначина стања.
Механизми сабијања ова два типа земље су различити, иако њихову основу чини тврди
скелет.
У земљи која није засићена водом, поре су испуњене ваздухом и незнатном
количином воде; главни отпор сабијању у таквој земљи даје скелет. Закон сабијања се
одређује на основу стишљивости скелета, која зависи од деформације тврдих честица у
тачкама додира и порозности скелета. За земљу која није засићена водом, примењује се
модел тврдог тела.
У земљи засићеној водом, поре су испуњене водом и ваздухом у виду мехурова.
При динамичком напрезању долази до деформације скелета, али вода и ваздух остају у
порама. Зато се земља засићена водом при динамичком напрезању понаша слично
течној средини. Физички се то објашњава тиме што је стишљивост воде са мехуровима
ваздуха мања од тврдог скелета земље. Вода и вадух пружају већи отпор приликом
динамичког сабијања него скелет. Зато се стишљивост земље засићене водом одређује
на основу стишљивости сваке од компонената (вода, ваздух и тврде честице). Уколико
се занемари вискозност средине, ентропија сваке честице је непроменљива. У овом
случају кретање средине је адијабатско. Једначина стања у овом случају не садржи
ентропију и има облик:
p  f (V ) , или p  f (  )
Једначина стања сваке од компоненти:
1
 
p  p0   - ваздух; (7)
 1 

2 c2    2 
p  p0     1 - вода; (8)
k 2   2  



3 c32    3 
p  p0     1 - тврде честице; (9)
k3  3  


8
k1 , k2 , k3 - коефицијенти изентропе одговарајућих компонената;

c1 , c2 , c3 - брзина звука у одговарајућим срединама при p  p0 .

Међутим, при притиску p , садржај компонената (запремински) ће услед различите

стишљивости бити другачији него при p  p0 .

Садржај компоненти при притиску p :

1

 p k1
а1*  а1   (10)
 p0 
1

  p  p0  k2  k2
а2*  а2  2
 1 (11)
 p2 c2 
1

  p  p0  k3  k3
а3*  а3  2
 1 (12)
 p3 c3 

   а1*  а2*  а3*  0

1
(13)

Крајњи облик једначине стања земље засићене водом:

 
1 
1
 
1
  p  1 k   p  p0  k2  2 k   p  p0  k3  3
k
  0 а1    а2  2
 1  а3  2
 1  (14)
  p0   p2 c2   p3 c3  
 

9
 3. Уништавање УбС детонацијом

Уништавање УбС детонацијом је поступак који се примењује за уништавање

елемената УбС који се делаборацијом не могу раставити на једноставније компоненте,
УбС код којих је дошло до проблема приликом детонације, УбС која су расходована и
УбС која имају статус неексплодираних УбС. [1]
Поступак уништавања УбС детонацијом подразумева груписање УбС и
иницирање детонације целокупне количине УбС помоћу експлозивног метка.
Постоје две вртсе поступка уништвања УбС детонацијом:

уништавање УбС у фугаси;

уништавање УбС у детонационој комори.

3.1 Уништавање детонацијом на отвореном

Уништавање УбС детонацијом на отвореном, или ти уништавање УбС у фугаси је

класични поступак уништавања, који се врши на специјализованим полигонима.
Поступак се огледа у томе да се целокупна количина УбС која је предвиђена за
уништавање пажљиво слаже у претходно ископану јаму (фугасу), након чега се
поставља експлозивни метак и јама затрпава.
Фугасе су јаме одређених димензија (дужине, ширине, висине) и вертикалних
зидова, у којима се врши уништавање УбС. Оптимална дубина фугаса је од 80 cm до
100 cm, док ширина и дужина зависе од димензија УбС која се уништавају. Правилно
израђена фугаса треба да спречи разлетање опасних парчади кошуљице УбС која се
уништавају. Максимална дозвољена количина чистог експлозива која се сме
уништавати у једној фугаси је 60 kg (не узима се у обзир тежина експлозивног метка). У
фугаси се могу уништавати и УбС која имају више од 60 kg чистог експлозива (нпр.
авио бомбе), али се у том случају мере безбедности и димензије фугасе морају повећати
пропорционално количини ЕП која је изнад дозвоњене границе. [1]
Простор на којем се врши уништавање УбС, нарочито простор око фугаса, мора
бити очишћен од ниског растиња и другог лакозапаљивог материјала који би могао да
доведе до избијања пожара и тиме омете нормалан ток рада.
Фугасе се најчешће израђују приручним средствима (ашовчић). На правилност
израде фугасе утиче и врста подлоге; у песковитој подлози се не могу правилно
израдити зидови фугасе. Израда фугаса у каменитој подлози је забрањена.

10
 Количину експлозивног материјала коју треба уништити за један радни дан
одређује руководилац уништавања. Руководилац уништавања, такође, одређује
количину и врсту експлозивног и другог материјала који се користи за уништавање, као
и лице које врши стални надзор тог материјала.
Истовремено се може вршити уништавање у више фугаса. Број фугаса за
једновремено паљење зависи од: количине експлозивног материјала коју треба
уништити за један радни дан, временских прилика, времена које је потребно за једно
паљење фугаса, начина паљења (штапински/електрично) и броја људи који се могу
ангажовати на паљењу. Број фугаса за једновремено паљење je највише шест, притом
њихов међусобни размак не сме да буде мањи од 10 m, ни већи од 20 m. Велика
међусобна удаљеност фугаса отежава припрему за уништавање и смањује могућност
контроле при раду, чиме се нарушава безбедност. Мања удаљеност може да доведе до
поремећаја припалних елемената суседних фугаса при детонацији, нарочито ако се ради
о штапинском паљењу. [1]
Материјал за уништавање се приликом првог паљења допрема до ужег простора
за уништавање, али не ближе од 20 до 30 m од најближе фугасе. Затим се материјал
распоређује по фугасама, с тим што се претходно извади из амбалаже и на рукама носи
до самих фугаса. У другом паљењу се материјал из објекта у којем је смештен, такође
до фугаса преноси на рукама, али се не вади из амбалаже све док се не донесе до
фугаса. Када је све припремљено и материјал за уништавање се налази покрај фугаса,
приступа се његовом слагању у фугасе. Овај посао се мора радити уз непрекидно
руковођење и надзор руководиоца уништавања. То је најосетљивији део посла у
погледу сигурности људства.

Слика 3.1.1 Слагање експлозивног материјала у фугасу

11
 За слагање експлозивног материјала у фугасе, руководилац уништавања одређује
по два пиротехничара на сваку фугасу; један слаже, а други додаје експлозивни
материјал. Сво остало људство се склања изван ужег простора за уништавање. У
фугаси се не мора уништвати искључиво једна врста УбС. У фугасу се слаже
експлозивни материјал различитог степена осетљивости, што утиче на редослед
слагања, као и на мере безедности. Такође треба узети у обзир и дебљину кошуљице
експлозивног материјала који се уништава. Слагање у фугаси треба завршити оним
материјалом који лако прихвата детонацију, тако да она буде довољна снажна да читав
садржај фугасе доведе до детонације.
Правилно слагање је веома важно, јер од правилног слагања зависи да ли ће доћи
до детонације целокупног садржаја фугаса. Фугаса не сме бити превише дубока, јер то
отежава слагање експлозивног материјала. Слагање експлозивног материјала треба
вршити тако да зазори између њега и зидова фугасе буду што мањи и да се обезбеди
добро налегање материјала.
При слагању експлозивног материјала у фугасу, слагање треба започети са:

материјалом дебљих зидова кошуљице;

материјалом са малим количинама експлозивног пуњења;

материјалом са мање осетљивим и слабијим експлозивним пуњењем;

даље са све тањом кошуљицом и већом количином експлозива у

материјалу. [1]

Слика 3.1.2 Пример правилног слагања експлозивног материјала у фугасу

12
 Експлозивни метак представља свеукупну количину експлозива која је потребна
за уништавање експлозивног материјала, односно да се иницира детонација.
Експлозивни метак се састоји од једног или више тротилских метака за рушење (ТМ
200) или од одређене количине пластичног експлозива. Уколико се користе тротилски
меци за рушење, они се међусобно повезује у сноп и наоружавају детонаторском
капислом и спорогорећим штапином одговарајуће дужине, или електричном
детонаторском капислом. Експлозивни метак се поставља тамо где је кошуљица УбС
најтања и пријањање задовољавајуће.

Слика 3.1.3 Правилно постављање експлозивног метка

Након што је сав материјал сложен, врши се затрпавање фугасе земљом која је
извађена приликом копања фугасе. Земља се насипа најпре са стране, а затим према
средини. Фугаса се не затрпава у потпуности, већ се остави место за експлозивни
метак. Након постављања експлозивног метка се фугаса затрпава у потпуности.
Приликом затрпавања није дозвољено сабијати земљу употребом приручног алата или
гажењем ногом. Експлозивни метак се активира из заклона, који мора бити на
безбедном растојању. Експлозивни метак се увек поставља на врх експлозивног
материјала.

13
 3.2 Уништавање детонацијом у детонационој комори

Уништавање УбС у детонационој комори је у суштини идентично уништавању у

фугаси. Процес уништавања се изводи у затвореној комори, што захтева поштовање
правила о распореду и максималној количини експлозивног материјала (нето количина
експлозива) који се може уништити у једном циклусу. Непоштовање наведеног правила
(прописује га произвођач опреме), може да доведе до значајних оштећења на опреми.
Предности оваквог начина уништавања су:

детонациона комора се може интегрисати са опремом за хватање и

пречишћавање гасовитих продуката детонације;

детонациона комора хвата све фрагменте кошуљица уништених УбС, који се

касније могу искористити као секундарна сировина;

може се обављати више циклуса уништавања у току дана, што значајно повећава
капацитет уништавања.
Недостаци оваквог уништавања су:

веома висока цена опреме и висока цена одржавања;

немогућност уништавања јединачног УбС-а, које садржи масу експлозива већу

од дозвољене по дужном метру коморе.

Слика 3.2.1 Детонациона комора

14
 4. Уништавање појединачних УбС

Под уништавањем појединачних УбС подразумева се уништавање УбС која имају

статус НУС. НУС се могу наћи на копну, али и у воденој средини. Таква УбС су
углавном „усамљена“, али се могу јавити и у групи (касетне бомбице). То су углавном
УбС заостала из ратова (Други светски рат, НАТО агресија на СРЈ 1999. године).
Статус НУС имају и УбС која приликом гађања нису остварила дејство на циљу,
односно нису се активирала након пада на циљ.
Уништавање НУС носи велики ризик, јер су упаљачи УбС која су
лансирана/испаљена услед дејства инерцијалних и центрифугалних сила армирани, те
било какво померање и деловање на њих може довести до активирања. Као УбС са
статусом НУС се најчешће јављају авио бомбе, артиљеријски пројектили средњег и
великог калибра, ракете, минобацачке мине, касетне бомбице итд.

Слика 4.1 Уништавање НУС на месту проналаска

НУС се углавном уништавају на месту проналаска, али постоје и изузеци када се
НУС транспортују до специјализованих полигона, јер њихово уништавање на месту
проналаска представља превелику опасност по околину. НУС код којих је дошло до
лома упаљача и упаљач је отпао заједно са детонатором, сматрају се безбедним и смеју
се транспортовати. Транспортовању до специјализованих полигона се углавном
прибегава када су у питању авио бомбе и друга УбС са већом количином ЕП. Да би се
транспортовале, авио боме се најпре морају разоружати. [2]
НУС се могу наћи како на површини, тако и испод површине земље. Могу се
јавити у цивилним срединама, али и на територији војних објеката. Нарочито су опасна
НУС која су дужи временски период провела у води или земљишту. Код таквих НУС је
корозија захватила све склопове, а зидови кошуљице су ослабљени.

15
 У случају проналаска НУС на територији војних објеката, надлежни органи за
уништавање су јединице рода инжињерије и/или екипе ТРЗК, у зависности од врсте
пронађених НУС.
За иницирање детонације код НУС се, као и приликом уништавања експлозивног
материјала у фугаси, користи експлозивни метак за уништвање. Експлозивни метак се
састоји из једног или више тротилских метака (ТМ 100, ТМ 200), или одређене
количине пластичног експлозива.
Уколико је НУС видљиво (стабилизатор са крилцима/дно је изнад земље), врши
се његово делимично откопавање како би се експлозивни метак поставио на
одговарајуће место. Експлозивни метак се мора поставити на место на којем ће са
сигурношћу иницирати детонацију НУС. Потпуно откопавање НУС није потребно, шта
више, непожељно је. Експлозивни метак се може активирати штапински или
електричним путем.
Уколико НУС није изнад површине земље и нису видљиви трагови продирања,
врши се претрага терена миноистраживачима. Када се утврди тачан положај, приступа
се ископавању НУС. Након ископавања надлежни органи доносе одлуку да ли ће
уништење извршити на месту проналаска, или ће се НУС транспортовати до
специјализованог полигона. Честа је појава да се НУС неочекивано пронађу приликом
извођења грађевинских и инжињеријских радова.

Слика 4.2 Претрага терена миноистраживачем

16
 5. Прорачун параметара ударног таласа при активирању
појединачних УбС

Експериментално изучавање простирања УТ у земљи има велики практичан

значај. Савремене теоретске методе прорачуна не омогућавају одређивање параметара
УТ са довољном тачношћу. Ти параметри се најчешће одређују експерименталном
методом истраживања, која се може реализовати у лабораторији или у природним
условима. У те сврхе се користе сензори, који се постављају у посматрану средину.
Експериментална истраживања ударног таласа омогућавају одређивање промене
максималног притиска на фронту ударног таласа pm, специфичног импулса i и времена
дејства таласа сабијања на растојању r од центра детонације.
Максималног притисак на фронту ударног таласа и таласа сабијања у земљи се може
одредити следећом емпиријском формулом, која је добијена анализом
експерименталних података:

3q 1
pm  k1   kg / cm2 
 r  
(15)
 

q[kg] – маса експлозивног пуњења;

r[m] – растојање од центра детонације;
k1 , 1 - емпиријски коефицијенти. [3]

У табелама 5.1 и 5.2, дате су вредности емпиријских коефицијената k1 , 1 за

различите типове земље, који се могу користити за ЕП од тротила масе од 0,2 до 1000
kg, при камуфлетној експлозији. Ови емпиријски коефицијенти се могу примењивати
када је h  2 3 q , али су довољно поуздани и при h  0, 6 3 q .
Таблица 5.1 Коефицијенти k1 , 1 који одређују зависност максималног притиска од
растојања у незасићеној земљи
Незасићена земља
Тип земље ρ0[g/cm3] a1 W1[%] k1 1  Δp[kg/cm2]

Вода 1 - - 533 1,33 - 70-1800

Песак настао 1,98 0 - 600 1,05 1 10-200
у природним 1,98 5∙10 -4
- 450 1,5 1 20-220
условима
1,97 0,008-0,012 - 250 2 1 10-150
1,98 0,0015-0,025 - 90 2,6 0,7-1 1-100
Насути песак
1,89 0,03-0,04 - 45 2,5 0,6-1 1-50
Глина 2,05 0,01-0,02 - 150 3,5 0,6-0,7 1-180

17
 Табела 5.2 Коефицијенти k1 , 1 који одређују зависност максималног притиска од
растојања у засићеној земљи
Земља засићена водом
Тип земље ρ0[g/cm3] a1 W1[%] k1 1  Δp[kg/cm2]
Песак настао
у природним 1,58 - 8-10 7,5 3 0,3-0,5 1-40
условима
Иловача 1,62 - 10-12 8 3 0,4-0,6 1-125
Насути 1,50 - 3-6 2,8 3,3 0,3-0,4 1-100
песак 1,50 - 5-7 6 3,2 0,3-0,4
Лес 2,05 - 12-15 4,5 2,8 0,3-0,4 1-180
- - - 320 2 - 50-250
Гранит
- - - 150 1,2 - <50

Величина W1 представља масену влажност - једнака је односу масе воде која се

налази у земљи и масе тврдих честица. Величина  представља количник  2 - бочно

напрезање и  1 - напрезање у правцу кретања фронта УТ.

Специфични импулс ударног таласа, одређује се на основу следеће емпиријске
формуле:
2
3q
i  k2 3 q  kg  s / cm2 
 r 
(16)
 
k2 ,  2 - емпиријски коефицијенти. [3]

Табела 5.3 Коефицијенти k2 ,  2 који одређују специфични импулс УТ при камуфлетној

експлозији
Земља ρ0[g/cm3] a1 W1[%] k2 2
Вода 1 0 - 0,0588 0,89
0 - 0,080 1,05
5∙10-4 - 0,075 1,10
Песак засићен водом 1,98-1,89
10-2 - 0,045 1,25
4∙10-2 - 0,040 1,40
1,45-1,55 - 3-6 0,032 1,50
Незасићени песак
1,50-1,55 - 10-12 0,040 1,50
Незасићена иловача 1,6-1,65 - - 0,040 1,45
Глина 1,7-1,75 - 15 0,045 1,40
Незасићени лес 1,34-1,38 - - 0,050 1,50

18
Време дејства таласа сабијања на растојању r од центра детонације, рачуна се по
емпиријској формули:
 r 
  3 q a  b
  s
3 q 
(17)
 
a,b – емпиријски коефицијенти.
У табели 5.4 су дати емпиријски коефицијенти a и b од којих зависи време дејства
таласа сабијања у земљи. Они се мере од почетка пораста притиска pm, па до пада
притиска на вредност од 0,05pm. У земљи засићеној водом, са порастом садржаја
ваздуха долази до пораста времена дејства таласа сабијања. На истим растојањима од
центра детонације, при a1=4∙10-2, време дејства је и до 10 пута веће, него при a1=0.
Максимални значај θ има у земљи која није засићена водом. У незасићеној земљи је θ и
до 30 пута веће у односу на вредности у засићеној земљи без ваздуха, a1=0. [3]

Табела 5.4 Еемпиријски коефицијенти a,b од којих зависи време дејства таласа
сабијања у земљи

Незасићена земља ρ0[g/cm3] W1[%] а∙103[skg-1/3] b∙103[sm-1]

1,52-1,6 8-10 4 16
Песак
1,45-1,5 3-6 16 24
Иловача - - 10 10
Лес - - 14 14
Гранит - - 0,23 0,13

Приликом детонације на површини земље (h=0), уместо горе наведених формула се

могу користити следеће формуле:
1
 3 q  (18)
pm  k1  
 r
 
2
 3 q 
i  k2 3  q  (19)
 r 
 
 r 
  3 q  a  b 
 3 q 
(20)
 

19
 6. Прорачун сигурносних растојања при активирању
појединачних УбС

Приликом детонације експлозивног пуњења УбС под земљом, формира се талас

сабијања, који најпре сабија околне честице земље, а затим долази до формирања УТ,
који се радијално шири кроз земљу. Што је маса експлозивног пуњења већа, ударни
талас ће се простирати на већа растојања од центра активирања УбС. Растојање на
којем ће се простирати УТ, у многоме зависи од својстава земље у којој се ЕП активира.
У непосредној близини ЕП делују гасовити продукти детонације, али они немају
никакав значај када су у питању већа растојања. Услед дејства ударног таласа насталог
детонацијом ЕП, може доћи до обрушавања или потпуног рушења надземних и
подземних објеката инфраструктуре. [5]

6.1 Зоне дејства приликом активирања УбС под земљом

Приликом активирања УбС у земљи, разликује се три зоне дејства:

зона сабијања (1),

зона рушења (2) и

зона потреса (3). [5]

Слика 6.1.1 Зоне дејства приликом детонације УбС под земљом

1 - зона сабијања; 2 – зона рушења; 3 - зона потреса

20
 Зона сабијања обухвата малу запремину око активираног УбС и нема велики
практични значај. У зони сабијања делују гасовити продукти детонације, услед чега
долази до разбијања средине и истискивања њених честица ван зоне сабијања. Као
последица великог натпритиска гасовитих продуката детонације, долази до појаве
ударног таласа у земљи. Продукти детонације делују на растојању од 3 до 6
полупречника ЕП, и немају велики значај када су у питању већа растојања. [5]
Зона рушења има највећи практичан значај, јер у њој услед дејства ударног таласа
долази до кидања веза између честица средине. Зона рушења има и знатно већи радијус
од зоне сабијања. Радијус зоне рушења се приближно може одредити по формули:
Rr  kr  (me )1/ 3 (21)

kr - коефицијент који карактерише средину;

me  kg  - маса експлозивног пуњења. [5]
T 6.1.1 Коефицијент kr
Земља kr
Растресита земља 1,40
Ледина 1,07
Песак 1,00-1,04
Глина са песком 0,96
Кречњак 0,92

У зони потреса долази до таласног кретања средине, али без кидања веза између
честица средине. Нема велики практичан значај када су у питању војни објекти, али
може представљати опасност по објекте цивилне инфрастуктуре.

6.2 Сеизмичко дејство

УбС која садрже велику количину ЕП могу изазвати сеизмичко кретање тла, тзв.
сеизмичко дејство експлозије. Ефекат сеизмичког дејства експлозије зависи од средине
у којој се простире УТ. УТ се најбоље простире кроз нестишљиве средине које не
мењају структуру, као што су глина натопљена водом, муљ и песак. Када количина ЕП
износи на стотине килограма, полупречник опасне сеизмичке зоне се може израчунати
према следећој формули:
R  116  (q)3 / 8 [5] (22)

Померање тла, Δl, на растојању l од центра детонације:

q3 / 4
l  34  (23)
l2
21
 Т 6.2.1 Јачина сеизмичког дејства детонације у зависности од Δl
Интензитет
земљотреса Земљотрес (опис) Δl(cm)
(Рихтерова скала)
1 Неосетан -
2 Bеома слаб -
3 Слаб -
4 Jак < 0,05
5 Веома јак 0,05-0,10
6 Интензиван 0,11- 0,20
7 Bеома интензиван 0,21- 0,40
8 Разарајући 0,41-0,80
9 Bеома разарајyћи 0,81-1,60
10 Екстремно разарајyћи 1,61-3,20
11 Катастрофалан > 3,20
Потпуно
12 >> 3,20
катастрофалан

Безбедно растојање, приликом детонације ЕП велике масе, такође се може одредити и

помоћу емпиријке фпрмуле:
c
Rc  K c 3  m (24)
f ( n)
Rc [m] – безбедно растојање;
Kc – емпиријски коефицијент;
c [kg] – маса ЕП;
f(n) – функција показатеља избацивања.
Показатељ избацивања, n, има облик:
R
n (25)

R [m] – радијус кратера;
ω [m] – дубина на којој се налази ЕП.
Функција f ( n ) има облик:
3
R (26)
f (n)  0, 4  0, 6n  0, 4  0, 6  
3

 
Маса ЕП се рачуна по формули:
c  K B 3 f (n) (27)
Из једначина (24) и (27) следи:
Rc  K c 3 K B   S  (28)

22
 Т 6.2.2 Емпиријски коефицијенти
Средина Kc KB S
Стене 1,5-3 2,2-1,8 2-3,7
Земља средње тврдоће 5-10 1,6-1,3 5,9-11
Тресет 15-20 1,2-0,9 16-20

6.3 Формирање кратера

Приликом детонације УбС под земљом, материјал тла се избацује у смеру

најмањег отпора и долази до формирања кратера. Међутим, уколико до детонације дође
на дубини већој од радијуса зоне рушења, продукти детонације неће успети да избаце
разорену средину. Услед дејства притиска продуката детонације, доћи ће до подизања,
а потом спуштања тла, при чему на површини земље настаје камуфлет (благо удубљење
или испупчење. Уколико се УбС налази на великој дубини, могуће је одсуство било
каквих трагова детонације на површини земље. На основу димензија кратера се врши
квантитативна оцена рушећег дејства активираног пројектила.
Растојање од центра детонације до ивице кратера, Lk , се рачуна по формули:

Lk  Ck (me / K )1/ 3 (29)

Ck -коефицијент који зависи од растојања h и масе ЕП;

me -маса ЕП;
K -коефицијент који зависи од природе тла. [5]
Табела 6.3.1 Коефицијент K
Средина K
Растресита земља 1,40
Набијена земља 1,07
Мешавина земље и шљунка 1,00-1,04
Стена, бетон 0,96

Однос Lk / h одређује природу кратера:

за Lk / h > 1,25 у кратеру остаје мала количина разорене средине,

за Lk / h < 1,1 кратер је испуњен разореном средином и

за Lk / h < 1,0 настаје тзв. камуфлет; гасовити продукти детонације ЕП нису

успели да избаце разорену средину.

23
 Слика 6.3.1 Кратер са малом количином разорене средине у себи
Радијус камуфлетне коморе, одређује се према емпиријској формули:
Rk   3 q (30)

Табела 6.3.2 Вредности коефицијента  за различите типове земљишта

Земља 
Засићени песак 0.65
Лес 0.35
Иловача 0.45
Стене 0.12
Засићена глина 0.65

Радијус формираног кратера се може одредити помоћу експерименталне формуле,

која узима у обзир силу Земљине теже, а има облик:
2/3
 3 EB 
R  hm tg  hm  4 
1 (31)
  ghm 
hm [m] – дубина на којој се налази ЕП;
EB [KJ] – енергија која се ослобађа детонацијом ЕП;
ρ[kg/m3] – густина земље;
g = 9,81 m/s2 – убрзање силе Земљине теже;
 - угао конуса кратера.

24
 Слика 6.3.2 Угао конуса кратера
Општа формула, која доводи у везу масу ЕП и димензије кратера, не узимајући у обзир
силу Земљине теже, али узимајући у обзир тврдоћу земље, има облик:
q  Khm3 f (n) (32)
Уколико се при образовању кратера узме у обзир само сила Земљине теже, формула
има следећи облик:
q  K1  ghm4 f (n) (33)

Истовремени утицај издржљивости земље и силе Земљине теже, узимају се у обзир

формулом:
q  Khm f (n),3    4 (34)
Функција f ( n ) , која је изведена на основу експерименталних података, има облик:

f (n)  A  Bn3 (35)

A  0, 4;
B  0, 6.
Уколико је n  1, тада је f (n)  1 , таква ЕП се називају експлозивна пуњења са
нормалним избацивањем. Уколико је n  1, тада је f (n)  1 , таква ЕП се називају
експлозивна пуњења са усиљеним избацивањем. ЕП код којих је n  1 и f (n)  1 ,
називају се експлозивна пуњења са смањеним избацивањем.
Уколико се ЕП налази на дубини hm < 25 m, формула помоћу које се одређује маса ЕП
има крајњи облик:
q  Khm3  0, 4  0, 6n3  (36)

25
 Ова формула даје задовољавајуће резултате приликом прорачуна ЕП са усиљеним
избацивањем, n  1. За ЕП са смањеним избацивањем, n  1 , даје повећане резултате
масе ЕП. При употреби ЕП масе стотине и хиљаде тона, на дубинама hm > 25 m,
формула даје смањене резултате масе ЕП.
За прорачун ЕП са усиљеним избацивањем, n  1, масе стотине и хиљаде тона, на
дубинама hm > 25 m, користи се формула:

 0, 4  0, 6n3 
hm (37)
q  Khm3
25
Када је n  1 , најбоље резултате даје формула:
(38)
q  0,33Khm3
Када n има вредности до 2, за све типове земље и стена, изузев глине и иловаче,
видљива дубина кратера, Hb, се одређује помоћу формуле:
H b  0,35hm  2n  1 (39)

За стене, када је n  2 , узима се да је H b  hm . За глину и иловачу:

H b  0, 45hm  2n  1 (40)
Коефицијент K представља расход ЕП у килограмима за избацивање 1 m3 земље.
Вредности коефицијента K за различите типове земље и стена, дати су у табели 6.3.2.
Максимална запремина кратера насталог у земљи, рачуна се по формули:
V  1, 4rb2 Hb (41)
Запремина кратера насталог у стенама је мања од 1,5 до 2 пута.

Табела 6.3.2 Вредности коефицијента K

Земља или стена K Земља или стена K

Песак 1,5-1,7 Шкриљац 1,15-1,4
Влажни песак 1,2-1,3 Доломит, магнезит 1,3-1,7
Глина 1-1,3 Гранит 1,5-2,15
Иловача 1-1,15 Базалт, андезит 1,75-2,3
Талк 0,8-0,95 Кварцит 1,5-1,75
Гипс 1-1,3 Порфир 2,1-2,15
Лапор 1-1,3 Кречњак, пешчаник 1,3-2,1

26
 6.4 Березанска формула

Березанска формула се користи за одређивање укупне дужине продирања

пројектила, у зависности од падног угла и падне брзине.
Дужина продирања:
m
l p   K p c  2 (42)
d

 - коефицијент који зависи од облика пројектила;

K p - коефицијент који зависи од природе препреке;
 c - падна брзина пројектила. [5]
На основу укупне дужине продирања, може се одредити дубина h на којој се налази
пројектил након заустављања:
h  l p sin c (43)

Слика 6.4.1 Продирање пројектила у земљу

Коефицијент  може имати више вредности:   1 - за пројектиле код којих је висина
оживала H < 1,5d,   1, 3 - за пројектиле код којих је висина оживала H  2, 5d .

Табела 6.4.1 Вредности коефицијента K p

Природа препреке (циља) 106.Kp

Чврст пешчаник и кречњак 1,6
Мекани шкриљац, кречњак и смрзнута земља 4,5
Туцаник и стврднута глина 4,5
Компактна земља, ледина 5,5
Мочварно земљиште, мокро глинасто земљиште 10,0
Армирани бетон 0,9
Бетон 1,3
Зид од опеке са цементним малтером, камени зид 2,5

27
 7. Прорачун димензија кратера насталог активирањем ТФ
пројектила 130 mm „ОФ-482M“

Тренутно-фугасни пројектил „ОФ-482M“, намењен је за ватрено дејство из топова

М-46 совјетског порекла. Маса ЕП износи: 3,64 kg. ЕП је израђено од ливеног тротила.

Слика 7.1 ТФ пројектил „ОФ-482M“

Прорачун радијуса камуфлетне коморе, Rk, према формули (30):

Земља  q [kg] Rk [m]
Засићени песак 0,65 3,64 1,00
Лес 0,35 3,64 0,54
Иловача 0,45 3,64 0,69
Стене 0,12 3,64 0,18
Засићена глина 0,65 3,64 1,00

Прорачун дужине ивице кратера по формули (29):

Земља K Ck (1/ h)(me / K )1/ 3 h [m] me [kg] Lk [m] Lk/h
1,4 0,55 6,88 0,2 3,64 0,76 3,78
1,4 0,58 5,50 0,25 3,64 0,80 3,19
Растресита 1,4 0,6 4,58 0,3 3,64 0,83 2,75
земља 1,4 0,7 3,44 0,4 3,64 0,96 2,41
1,4 0,86 2,75 0,5 3,64 1,18 2,37
1,4 1 1,96 0,7 3,64 1,38 1,96

Димензије кратера су рачунате приликом активирања пројектила у растреситој земљи.

Вредности коефицијента K, узете су из табеле 6.3.1. Коефицијент Ck се очитава са
дијаграма на слици 7.2.

28
 Слика 7.2 Коефицијент Ck у функцији (1/ h)(me / K )1/ 3
Приликом активирања пројектила на свим дубинама, однос Lk/h је већи од 1,25, на
основу чега се може закључити да у кратеру има мало разорене земље.
Прорачун пречника кратера по формули (31):

Земља ρ [kg/m3] EB [KJ] h [m] g [m/s2] R [m] D [m]

1620 12552 0,2 9,81 1,54 3,09
1620 12552 0,25 9,81 1,42 2,85
ЗАСИЋЕНА 1620 12552 0,3 9,81 1,33 2,65
ИЛОВАЧА 1620 12552 0,4 9,81 1,17 2,34
1620 12552 0,5 9,81 1,03 2,06
1620 12552 0,7 9,81 0,75 1,50
1620 12552 0,9 9,81 0,28 0,56

Земља ρ [kg/m3] EB [KJ] h [m] g [m/s2] R [m] D [m]

2050 12552 0,2 9,81 1,43 2,85
2050 12552 0,25 9,81 1,31 2,62
2050 12552 0,3 9,81 1,22 2,44
НЕЗАСИЋЕНА
2050 12552 0,4 9,81 1,07 2,14
ГЛИНА
2050 12552 0,5 9,81 0,94 1,87
2050 12552 0,7 9,81 0,64 1,28
2050 12552 0,8 9,81 0,43 0,85

29
 8. Прорачун димензија кратера насталог активирањем разорне
авио бомбе FAB-250 M79

Разорна авио бомба FAB-250 M79, намењена је за уништавање противничке живе

силе, материјално-техничких средстава, утврђених објеката и сл. Маса ЕП, које се
налази у телу бомбе, износи: 105 kg. Бомба је наоружана са два упаљача, горњим и
доњим.

Слика 8.1 Разорна авио бомба FAB-250 M79

Прорачун радијуса камуфлетне коморе, Rk, према формули (30):

Земља  q [kg] Rk [m]
Засићени песак 0,65 105 3,07
Лес 0,35 105 1,65
Иловача 0,45 105 2,12
Стене 0,12 105 0,57
Засићена глина 0,65 105 3,07

Прорачун дужине ивице кратера по формули (29):

Земља K Ck (1/ h)(me / K )1/ 3 h [m] me [kg] Lk [m]
1.4 0.55 8.43 0.5 105 2.32
1.4 0.58 7.03 0.6 105 2.45
Растресита 1.4 0.59 6.02 0.7 105 2.49
земља 1.4 0.6 5.27 0.8 105 2.53
1.4 0.83 2.81 1.5 105 3.50
1.4 1 2.11 2 105 4.22

Прорачун радијуса зоне рушења по формули (21):

Земља kr me  kg  Rr  m 
Растресита земља 1.4 105 6.60
Ледина 1.07 105 5.05
Песак 1.04 105 4.91
Глина са песком 0.96 105 4.53
Кречњак 0.92 105 4.34
30
Прорачун пречника кратера по формули (31):
Земља ρ [kg/m3] EB [KJ] h [m] g [m/s2] R [m] D [m]
2050 439320 0.5 9.81 3.43 6.86
2050 439320 0.75 9.81 2.94 5.87
2050 439320 1 9.81 2.56 5.13
НЕЗАСИЋЕНА
2050 439320 1.25 9.81 2.23 4.46
ГЛИНА
2050 439320 1.5 9.81 1.88 3.76
2050 439320 1.75 9.81 1.47 2.94
2050 439320 2 9.81 0.88 1.76

Земља ρ [kg/m3] EB [KJ] h [m] g [m/s2] R [m] D [m]

1620 439320 0.5 9.81 3.72 7.44
1620 439320 0.75 9.81 3.19 6.38
ЗАСИЋЕНА 1620 439320 1 9.81 2.80 5.61
ИЛОВАЧА 1620 439320 1.25 9.81 2.47 4.93
1620 439320 1.5 9.81 2.13 4.25
1620 439320 1.75 9.81 1.74 3.49
1620 439320 2 9.81 1.26 2.52

31
 9. Закључак

Емпиријске формуле за одређивање димензија кратера, углавном имају

ограничење по питању дубине на којој се може налазити ЕП (h) или максималне
количине ЕП (q) која се узима у разматрање. Формула (29) даје најбоље резултате када
су питању веће количине ЕП и мале дубине на којима се ЕП активира. Са смањењем
количине ЕП и повећањем дубине, вредност коефицијент Ck се приближава јединици и
резултати постају једнолични. Формулом (31) се приликом прорачуна пречника
кратера, од свих физичко-хемијских особина земље, узима у обзир једино густина, ρ.
Ова формула не омогућава прорачун димензија кратера каде се ЕП активира на
површини земље, h=0, зато што се под кореном у имениоцу јавља нула. Приликом
прорачуна пречника кратера насталог активирањем FAB-250 M79 на h=0,1 m, добија се
да је R=6,41 m, што је за 0,91 m више од експерименталних резултата добијених
приликом активирања FAB-250 M79 на површини земље . Од осталих емпиријских
формула се разликује по томе што се не везује за масу ЕП, већ за енергију која се
ослободи приликом активирања ЕП. Највећи утицај на облик и димензије кратера имају
количина ЕП и дубина на којој се оно активира.
Приликом оцене дејства УТ није довољно разматрати само облик и димензије
кратера, или безбедна растојања, јер емпиријске формуле по којима се она одређују
занемарују присуство воде и ваздуха у земљи. Садржај воде и ваздуха у земљи имају
огроман утицај на параметре УТ, пре свега на натпритисак на фронту УТ и време
дејства таласа сабијања.

32
 СКРАЋЕНИЦЕ

УбС - убојна средства

НУС - неексплодирана убојна средства
ЕП - експлозивно пуњење
НКЕ - нето количина експлозива
ЕМ - експлозивне материје
УТ - ударни талас
ТМ - тротилски метак
ТРЗК - Технички ремонтни завод Крагујевац

33
 ЛИТЕРАТУРА

[1] Драшко Милосављевић: Уништавање УбС, ТРЗК, Крагујевац, 2012;

[2] Техничко упутсво: Уништавање муниције, минско-експлозивних средстава и
других експлозивних материјала, ТУ-В, 9, ССНО, Београд, 1980;
[3] Л. П. Орленко: Физика взрыва – том 1, Физмалит, Москва, 2002;
[4] Г. М. Ляхов, Г. И. Покровский: Взрывные волны в грунтах,
ОСГОРТЕХИЗДАТ, Москва, 1962;
[5] Јеремић Р: Експлозивни процеси, Сектор за ШОНИД, Београд, 2002;

34