PREDAVANJE 26.11.2011.

GODINE
GLAVA OSMA

OKONANJE PARNINOG POSTUPKA Svrha parninog postupka je da se strankama prui pravna zatita, prvenstveno da se udovolji tuioevom pravu na pravnu zatitu donoenjem meritorne odluke ili odbacivanjem tube u sluaju da nisu ispunjene procesne pretpostavke. Kad je taj cilj ostvaren okonava se postupak pred prvostepenim sudom, ali ne i parnica. Postupak pred prvostepenim sudom se moe okonati: A. donoenjem presude kad sud smatra da je na osnovu dokaznog postupka predmet spora dovoljno raspravljen. B. donoenjem reenja kad ne postoje pretpostavke za odluivanje o tubenom zahtevu (reenje o odbacivanju tube zbog nepostojanja procesnih pretpostavki tj. postojanja smetnji za voenje parnice, reenje kojim se sud oglaava nenadlenim za postupanje) i donoenjem reenja kojim se meritorno odluuje o tubenom zahtevu (u parnici zbog smetanja poseda). C. na osnovu dispozicije stranaka i to povlaenjem tube, zakljuenjem sudskog poravnanja, zakljuenjem sporazuma u postupku medijacije. A. OKONANJE POSTUPKA PRED PRVOSTEPENIM SUDOM
DONOENJEM PRESUDE

Pojam presude - Presuda je odluka kojom sud meritorno (sadrinski) odluuje o tubenom zahtevu tj. zahtevu koji se tie glavne stvari i ostalim sporednim traenjima tj. zahtevima (lan 176. stav 1. ZPP-a). Presuda je zapravo pojedinani pravni akt suda koji sadri obavezu i zapovest strankama za njihovo budue ponaanje u konkretnom pravnom odnosu. Presudom sud odluuje ne samo o tubenom zahtevu, ve i o protivtubi i prejudicijelnom zahtevu za utvrenje. O trokovima postupka sud odluuje reenjem, iako je ta odluka sadrana u izreci presude. Vrste presuda - Presude se klasifikuju prema razliitim kriterijumima: (a) Prema stavu suda u odnosu na tubeni zahtev, presude se razvrstavaju na: 1. presuda kojom se tubeni zahtev usvaja u celini 2. presuda kojom se tubeni zahtev odbija u celini 3. presuda kojom se tubeni zahtev delimino usvaja 4. presuda kojom se tubeni zahtev delimino odbija Da li je tubeni zahtev usvojen ili odbijen, ceni se poreenjem izreke presude sa sadrinom i obimom tubenog zahteva. Samo ona stranka koja u celini ili delimino nije uspela u parnici, ima pravni interes za izjavljivanje pravnih lekova. (b) Prema vrsti pravne zatite koja se prua presudom, presude se razvrstavaju na: 1. Kondemnatorna (osuujua) presuda Kondemnatornom presudom sud usvaja kondemnatorni tubeni zahtev tuioca i obavezuje tuenog da u korist njegovog protivnika izvri neku inidbu ili ga obavezuje na neko proputanje ili trpljenje. Ovo je jedina vrsta presude koja je podobna za prinudno izvrenje. Ova vrsta presude deluje inter partes. Kondemnatorna presuda
1

moe da se donese ako je inidba dospela do zakljuenja glavne rasprave, a ako inidba nije dospela do zakljuenja glavne rasprave, primenjuju se izuzeci koji vae i za mogunost podnoenja kondemnatorne tube1. Svaka kondemnatorna presuda mora da sadri paricioni rok tj. rok u kojem stranka koja je obavezana na inidbu mora da izvri inidbu. Po pravilu se uvek odreuje paricioni rok samo kad je tueni obavezan na izvrenje neke inidbe. Kad je tueni obavezan na proputanje ili trpljenje, paricioni rok se ne odreuje, ali je mogue da sud i kod ovih osuda odredi paricioni rok kako bi se stranka koja je izgubila spor pripremila da izvri obavezu proputanja ili trpljenja; ako nije odreen paricioni rok kod ovih osuda, onda ovakve kondemnatorne presude postaju izvrne momentum pravnosnanosti. Paricioni rok je odloan graanskopravni rok jer odlae nastupanje izvrnosti presude. Pre isteka tog roka, stranka koja je uspela u parnici, ne moe traiti prinudno izvrenje presude. Paricioni rok je zakonski rok i iznosi 30 dana ako se inidba sastoji u novanom davanju, a ako se inidba ne sastoji u novanom davanju sud moe odrediti i dui rok, s tim to u meninim i ekovnim sporovima paricioni rok iznosi 15 dana (lan 179. stav 2. ZPPa). U parnicama iz radnih odnosa paricioni rok iznosi 15 dana (lan 421. ZPP-a). U parnicama zbog smetanja poseda paricioni rok odreuje sud prema okolnostima pojedinog sluaja (lan 426. stav 1. ZPP-a) i moe odrediti paricioni rok koji je krai od onog predvienog ZPP-om u redovnom postupku i to imajui u vidu potrebu hitnog reavanja po tubi za smetanje poseda (lan 424. ZPP-a), a to znai da paricioni rok u ovim parnicima moe biti krai od 30 dana, ali ne krai od 15 dana. U sporovima male vrednosti paricioni rok iznosi 15 dana (lan 433. stav 4. ZPP-a), a u privrednim sporovima paricioni rok iznosi 30 dana obzirom da se u postupku u privrednim sporovima primenjuju odredbe ZPP-a, ako odredbama ZPP-a o postupku u privrednim sporovima nije drugaije odreeno. Kako odredbama ZPP-a o postupku u privrednim sporovima nije odreen paricioni rok, to onda vai onaj paricioni rok od 30 dana propisan odredbama lana 179. stav 2. ZPP-a. Paricioni rok poinje da tee prvog dana posle dostavljanja prepisa presude stranci koja je obavezana na neku inidbu (lan 179. stav 3. ZPP-a), a prestaje da tee ulaganjem redovnog pravnog leka (albe). Meutim, ako se stranka, kad primi presudu, odrekne prava na albu ili ako stranka odustane od izjavljene albe, smatrae se da paricioni rok nije prekinut i izvrnost kondemnatorne presude e nastupiti istekom roka od 30 dana od dana prijema prepisa presude. 2. Deklaratorna (utvrujua) presuda Deklaratornom presudom sud usvaja deklaratorni tubeni zahtev kao osnovan bilo da je taj zahtev pozitivan ili negativan. Ova presuda se ne moe izvriti jer sud ovom presudom samo utvruje postojanje odnosno nepostojanje nekog subjektivnog prava ili ovlaenja ili pravnog odnosa odnosno istinitost ili neistinitost neke isprave. Kod ove presude se izvrava samo odluka o trokovima sadrana u izreci te presude. 3. Konstitutivna (preobraajna) presuda Konstitutivnom presudom sud usvaja preobraajni tubeni zahtev kao osnovan. Kad nastupi pravnosnanost ove presude odreeni pravni odnos ili pravno stanje se stvara, menja ili prestaje zbog ega ove presude deluju erga omnes. Meutim, ove presude nemaju svojstvo izvrnosti tj. ne mogu se izvriti, izvrava se samo odluka o trokovima postupka sadrana u izreci tih presuda. (c) Prema obimu pravne zatite, presude se razvrstavaju na: 1. Potpuna presuda Po pravilu sud donosi potpunu presudu kojom odluuje o svim zahtevima (glavnom zahtevu i sporednim traenjima) istaknutim tokom parnice i to kad oceni da je predmet spora potpuno raspravljen tj. kad se uveri da su dokazane injenice iz kojih proizlazi
1

Vidi u delu o kondemnatornoj tubi.

upravo ona pravna posledica koju stranke u svojim zahtevima istiu. Kako je pravilo da sud odluuje samo potpunom presudom, to ZPP nije ovlastio sud da moe doneti deliminu presudu (kad je jedan deo tubenog zahteva ili samo jedan od vie istaknutih zahteva zreo za odluivanje) i nije ovlastio sud da donese meupresudu (kad je tubeni zahtev u pogledu pravnog osnova zreo za odluivanje). 2. Dopunska presuda Dopunsku presudu sud donosi u sluaju kad je propustio da odlui o delu zahteva ili o svim zahtevima o kojima se mora odluiti presudom, a koji su ve raspravljeni (lan 192. stav 1. ZPP-a). Dopunsku presudu sud ne donosi ex officio, ve samo na predlog stranke, a koji predlog stranka mora podneti u roku od 30 dana od dana prijema prepisa presude. Po predlogu stranke za donoenje dopunske presude, sud e bez odravanja roita doneti dopunsku presudu ako oceni da je predlog osnovan (lan 193. ZPP-a), a ako oceni da je predlog neosnovan odbie ga reenjem ili ako oceni da je predlog neblagovremen odbacie ga reenjem (lan 192. stav 2. ZPP-a). Dopunska presuda je samostalna presuda protiv koje je mogue izjaviti sve pravne lekove (lan 194. stav 2. ZPP-a). Kad je sud propustio da odlui o delu zahteva ili o svim zahtevima o kojima se mora odluiti presudom tj. ako je sud odluio infra petita, stranka moe birati da li e podneti sudu predlog za donoenje dopunske presude ili e izjaviti albu protiv presude kojom je odlueno infra petita ili e istovremeno podneti i predlog za donoenje dopunske presude i izjaviti albu protiv presude kojom je sud odluio infra petita. Ako stranka izjavi samo albu na presudu kojom je odlueno infra petita i to upravo iz razloga to prvostepeni sud nije odluio o svim zahtevima stranaka koji su bili predmet spora, prvostepeni sud e ovu albu smatrati kao predlog stranke da se donese dopunska presuda (lan 194. stav 3. ZPP-a). Ako stranka istovremeno podnese predlog za donoenje dopunske presude i izjavi albu na presudu kojom je odlueno infra petita, prvostepeni sud e zastati sa dostavljanjem albe drugostepenom sudu dok ne odlui o predlogu stranke za donoenje dopunske presude i dok ne istekne rok za albu na odluku po predlogu za donoenje dopunske presude (lan 194. stav 1. ZPP-a). (d) Prema nainu nastanka presude se razvrstavaju na: 1. Kontradiktorne presude Pravilo je da sud donosi kontradiktorne presude. To su one presude koje nastaju kao rezultat uea obe stranke u postupku, kao rezultat injeninih tvrdnji obe stranke i kao rezultat kontradiktorne rasprave o injeninim tvrdnjama obe stranke. 2. Dispozitivne presude Izuzetak od pravila da sud donosi kontradiktorne presude, jesu dispozitivne presude koje nastaju na osnovu dispozitivnih parninih radnji stranaka i koje se donose samo na osnovu injeninih navoda jedne od stranaka. 2.1. Presuda zbog proputanja (kontumaciona presuda) je novi procesni institut u pravnom sistemu Republike Srpske koji se ne uklapa ba najbolje u procesnopravni poredak iz dva razloga: Prvo, zato to je donoenje ovakve presude protivno potovanju prava na pravino suenje. Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama ne namee dravama lanicama nain na koji e obezbediti pravo na pravino suenje, ve samo ustanovljava odgovornost za nepotovanje prava na pravino suenje. U zapadnim dravama ustanovljen je sistem obaveznog advokatskog zastupanja ime se otklanjaju posledice postulacione nesposobnosti stranke, a s druge strane ustanovljeno je siromako pravo tako da stranka koja nema dovoljno sredstava da angauje advokata, ima pravo da joj drava finansijski pomogne da je advokat zastupa. Na ovaj nain obezbeeno je pravo stranaka na pravnu zatitu i ravnopravnost stranaka u postupku, a
3

ovim pravima se obezbeuje pravo na pravino suenje. U takvim pravnim sistemima donoenje presude zbog proputanja ima smisla, jer je usaglaeno sa procesnim institutima kao to su postulaciona sposobnost i siromako pravo. U pravnom sistemu Republike Srpske donoenje presude zbog proputanja nije usaglaeno sa navedenim procesnim institutima. Naime, ZPP je propisao dunost tuenog da podnese odgovor na tubu koji mora imati sadrinu propisanu lanom 71. ZPP-a. Dakle, zakonodavac ne propisuje obavezno advokatsko zastupanje i nije uinio nita povodom toga da se finansijski pomogne onoj stranci koja nema dovoljno sredstava da angauje advokata, a to zato to se radi o siromanoj dravi. Prema tome, od tuenog se zahteva odreeno pravniko znanje koje on u veini sluajeva nema, ime je naruena njegova postulaciona sposobnost. S druge strane, ako je postulaciono nesposobna stranka jo i siromana i ne moe da angauje advokata, naruena je ravnopravnost stranaka u postupku jer e prednost imati ona stranka koju zastupa advokat, a to znai da je ugroen procesni poloaj stranke koju ne zastupa advokat. Osim toga, uporedno pravo ne poznaje presudu zbog proputanja izolovano od presude zbog izostanka, obe ove presude predstavljaju sankciju za obe stranke (a ne samo za tuenog) tj. za njihovo pasivno dranje u parnici. Tako je ZPP-om propisano da e sud zakazati pripremno roite ako tueni nije dostavio odgovor na tubu, a tuilac u tubi nije predloio donoenje presude zbog proputanja (lan 75. stav 2.). Za odravanje pripremnog roita, kao i roita za glavnu raspravu vezana je fikcija povlaenja tube kao sankcija za pasivno dranje tuioca, jer ako tuilac koji je uredno pozvan ne doe (bez obzira da li je njegov izostanak opravdan ili neopravdan) na pripremno roite, smatrae se da je tuba povuena (lan 84. stav 1. ZPP-a), a ako tuilac koji je uredno pozvan bez opravdanog razloga ne doe na roite za glavnu raspravu, smatrae se da je povukao tubu (lan 97. stav 3. ZPP-a). Fikciji povlaenja tube kao sankciji za pasivno dranje tuioca u parnici korelativ bi mogao biti samo donoenje presude zbog izostanka kao sankcija za pasivno dranje tuenog u parnici. Meutim, ZPP je propisao da e se pripremo roite odrati bez prisustva tuenog koji je uredno pozvan, bez obzira na njegov opravdan ili neopravdan izostanak (lan 84. stav 2. ZPP-a), kao i da e se roite za glavnu raspravu odrati bez prisustva tuenog koji je uredno pozvan, ako je neopravdano izostao sa tog roita (lan 97. stav 4. ZPP-a). Ovde valja istai da fikcija povlaenja tube ne reava spor meu strankama, ve ga samo odlae jer e sud reavati o eventualnom predlogu za povraaj u preanje stanje, kao i o albi na reenje kojim se konstatuje povlaenje tube. Osim toga, tuilac moe ponovo da podnese tubu sa istim tubenim zahtevom. U navedenom smislu, efikasnost pravosua je ugroena, kao i efikasna zatita subjektivnih graanskih prava. Drugo, zato to je donoenje presude zbog proputanja veoma teka sankcija za tuenog i ne doprinosi ravnopravnosti stranaka u postupku. Naime, stranke u parninom postupku nisu dune da preduzimaju parnine radnje, ali ako ne preduzmu neku parninu radnju pogaaju ih procesni tereti. Najtei procesni teret je prekluzija do koje dolazi kad stranka proputanjem roka izgubi pravo da preduzme odreenu parninu radnju. U tom smislu, donoenje presude zbog proputanja predstavlja pritisak na tuenog da se ne dri pasivno, ve da aktivno uestvuje u parnici. Dakle, donoenje presude zbog proputanja je sankcija za pasivno dranje tuenog u parnici jer naelo efikasnosti postupka i naelo donoenja odluke u razumnom roku nalau da se neopravdana prekluzija stranaka sankcionie i u tom smislu je donoenje presude zbog proputanja opravdano. Zato je ZPP propisao dunost suda da donese presudu zbog proputanja ako je tuilac u tubi predloio donoenje presude zbog proputanja i ako tueni u roku od 30 dana od dana prijema tube ne dostavi odgovor na tubu u pisanoj formi (lan 182. stav 1. u vezi lana 70. stav 1. ZPP-a).
4

Fikcija priznanja injenica - Pasivan stav tuenog povodom prijema tube, podrazumeva fikciju da tueni priznaje injenice koje je tuilac u tubi naveo, kao istinite. Meutim, fikcija priznanja injenica ne znai da je tueni priznao tubeni zahtev kao osnovan. U navedenom smislu, presuda zbog proputanja se moe doneti samo kad su ispunjeni procesnopravni, materijalnopravni i posebni uslovi za donoenje ove vrste presude. Procesnopravni uslovi Za donoenje presude zbog proputanja moraju biti ispunjene sve procesne pretpostavke koje se tiu doputenosti tube. ZPP ne predvia izriito ove procesnopravne uslove, ali obzirom da je presuda zbog proputanja po svojoj formi i dejstvima jednaka svakoj drugoj kontradiktornoj meritornoj presudi, za njeno donoenje vae sve procesne pretpostavke kao i za svaku drugu presudu. Ako nisu ispunjene procesne pretpostavke, sud e doneti reenje kojim tubu odbacuje ili reenje kojim se oglaava nenadlenim itd. Materijalnopravni uslovi se odnose na osnovanost tubenog zahteva. Sud je duan da ispita da li je tubeni zahtev osnovan i da donese presudu zbog proputanja kad utvrdi da je tubeni zahtev osnovan (lan 182. stav 1. ZPP-a). ZPP propisuje da je tubeni zahtev oigledno neosnovan u dva sluaja: (1) Ako je tubeni zahtev oigledno protivan injenicama navedenim u tubi i (2) Ako su injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev oigledno protivrene dokazima koje je tuilac predloio ili injenicama koje su optepoznate. Dakle, obavezom suda propisanom lanom 182. stav 1. ZPP-a da utvrdi osnovanost tubenog zahteva proirene su granice raspravnog naela propisanog lanom 7. stav 1. ZPP-a. Kad je zahtev oigledno neosnovan sud je duan da zakae roite za glavnu raspravu i donese presudu kojom se odbija tubeni zahtev kao neosnovan (lan 182. stav 3. ZPP-a). Prema tome, presudom zbog proputanja se ne moe odbiti tubeni zahtev kao neosnovan, ali mogue je da tubeni zahtev delimino bude osnovan i u tom delu se onda moe doneti presuda zbog proputanja, a u ostalom delu se tubeni zahtev odbija presudom (sluaj kad se donosi presuda zbog proputanja i presuda). Posebni uslovi Za donoenje presude zbog proputanja moraju biti ispunjeni i neki posebni uslovi: (1) Prilikom dostavljanja tube tuenom sud mora doneti reenje u kojem pouava tuenog o obavezi da u roku od 30 dana dostavi sudu pisani odgovor na tubu i o tome ta treba da sadri odgovor na tubu i obavetava tuenog o posledicama nedostavljanja odgovora na tubu u odreenom roku (lan 70. ZPP-a); (2) tubeni zahtev ili deo tubenog zahteva ne sme da se odnosi na raspolaganja protivna prinudnim propisima (lan 182. stav 4. ZPP-a), a osim toga donoenje presude zbog proputanja je iskljueno u nekim parninim postupcima kao to su brani sporovi, maternitetski i paternitetski sporovi; (3) ne smeju postojati optepoznate injenice (prirodne katastrofe saoptene putem medija ili prirodni dogaaji lokalnog karaktera poznati sudu) iz kojih proizlazi da je tueni bio opravdano spreen da u roku podnese odgovor na tubu. Postupak donoenja presude zbog proputanja Ovu presudu sud donosi ex officio kad se steknu procesnopravni, materijalnopravni i posebni uslovi za njeno donoenje. Ova presuda se donosi bez odravanja roita. Oblik i dejstvo presude zbog proputanja Ova presuda ima oblik kao i svaka druga kontradiktorna presuda. Meutim, razlika je u sadrini obrazloenja, jer presuda zbog proputanja sadri samo razloge kojima se sud rukovodi u donoenju ove vrste presude. Ova presuda ima dejstvo izvrnosti i dejstvo materijalne pravnosnanosti. Pravni lekovi Protiv ove presude nije dozvoljena alba, ali tueni moe podneti predlog za povraaj u preanje stanje (lan 183. stav 1. ZPP-a). Ako je tueni blagovremeno podneo predlog za povraaj u preanje stanje zbog proputanja roka za podnoenje odgovora na tubu, presuda zbog proputanja nee moi da postane pravnosnana (lan 183. stav 2. ZPP-a). Kako
5

protiv ove presude ne moe biti podneta alba kao redovan pravni lek, to ne mogu biti podneti niti vanredni pravni lekovi (revizija, predlog za ponavljanje postupka). 2.2. Presuda na osnovu priznanja i Presuda na osnovu odricanja U parninom postupku vai naelo dispozicije (ovo naelo je iskljueno u postupcima koji ne poivaju na raspravnom naelu kao to su brani, maternitetski i paternitetski sporovi), a to znai da stranke imaju pravo da raspolau svojim zahtevima istaknutim u postupku (osim onim zahtevima koji su protivni prinudnim propisima lan 3. stav 2. ZPP-a). Prema tome, tueni moe da prizna tubeni zahtev i to je njegova izjava da je tubeni zahtev osnovan, a tuilac moe da se odrekne tubenog zahteva i to je njegova izjava da je tubeni zahtev neosnovan (lan 180. i 181. ZPP-a). Posledica priznanja tubenog zahteva odnosno odricanja od tubenog zahteva jeste donoenje presude na osnovu priznanja odnosno donoenje presude na osnovu odricanja. Priznanje i odricanje od tubenog zahteva se, za razliku od priznanja injenica u postupku, odnose na sam tubeni zahtev. Radi se o jednostranim parninim radnjama koje se izjavljuju sudu, a to znai da protivna stranka nije adresat ovih radnji i ne mora za njih da zna jer se ne trai pristanak tuenog za odricanje od tubenog zahteva, niti pristanak tuioca za priznanje tubenog zahteva. Za punovanost izjave o priznanju i odricanju od tubenog zahteva potrebno je da se steknu sledei uslovi: 1. Da tueni izjavi da priznaje odnosno da tuilac izjavi da se odrie od tubenog zahteva (lan 180. stav 1. i lan 181. stav 1. ZPP-a). Izjava tuenog o priznanju tubenog zahteva i izjava tuioca o odricanju od tubenog zahteva moraju biti saoptene izriito i jasno i ne smeju biti vezane za bilo kakav rok ili uslov jer bi u protivnom bile nepunovane. 2. Da su ispunjene sve procesne pretpostavke za preduzimanje takvih dispozitivnih parninih radnji i da je izjava o priznanju ili odricanju od tubenog zahteva doputena. Sud nee doneti presudu na osnovu priznanja i kad su ispunjeni potrebni uslovi, ako nae da je re o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati tj. o zahtevu koji je protivan prinudnim propisima (lan 180. stav 2. ZPP-a). Ako je potrebno da se sud obavesti o okolnostima da li je ili nije re o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati, odloie donoenje presude na osnovu priznanja dok pribavi obavetenja o tome (lan 180. stav 3. ZPP-a). 3. Da su izjave o priznanju ili odricanju od tubenog zahteva date do zakljuenja glavne rasprave. Ove izjave su opozive, tako da ih tueni ili tuilac mogu opozvati do donoenja presude usmenom izjavom na roitu ili podneskom i bez pristanka protivne stranke (lan 180. stav 4. i lan 181. stav 3. ZPP-a). Priznanje ili odricanje od tubenog zahteva moe biti potpuno ili delimino. Dejstvo priznanja i odricanja od tubenog zahteva Sud je vezan priznanjem ili odricanjem od tubenog zahteva bez obzira na to to bi na osnovu iznetih injenica bio drugaijeg uverenja o osnovanosti tubenog zahteva. Sud je ex officio duan da bez daljeg raspravaljanja donese presudu na osnovu priznanja ako tueni prizna tubeni zahtev odnosno da donese presudu na osnovu odricanja ako se tuilac odrekne od tubenog zahteva. Sud moe da odbije donoenje presude na osnovu priznanja jedino u sluaju kad utvrdi da se priznanje tubenog zahteva tie predmeta spora kojim stranke ne mogu raspolagati. Presuda na osnovu priznanja odnosno odricanja proizvodi pravno dejstvo kao i svaka druga meritorna presuda zbog ega je za njeno donoenje potrebno da se ispune svi drugi procesni uslovi koji se tiu donoenja presude. Prema tome, ove presude su konane meritorne presude. Meutim, razlikuju se od meritorne presude po svom obrazloenju jer sud u obrazloenju ovih presuda iznosi samo razloge koji opravdavaju donoenje ovih presuda (lan 191. stav 5. ZPP-a).
6

Pravni lekovi protiv presude na osnovu priznanja i presude na osnovu odricanja Ove presude se ne mogu pobijati albom zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja i ne mogu se pobijati zbog pogrene primene materijalnog prava. Ovo zato to, kad tueni priznaje tubeni zahtev, on neposredno priznaje primenu pravne posledice koju tuilac u tubi zahteva kao osnovanu i zakonitu, a tuilac prilikom odricanja od tubenog zahteva priznaje da mu traena pravna posledica ne pripada. Ove presude se mogu pobijati albom samo zbog povrede odredaba parninog postupka ili zbog toga to je izjava o priznanju ili odricanju od tubenog zahteva data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare (lan 208. stav 2. ZPP-a). Revizija protiv ovih presuda se moe izjaviti samo zbog povrede odredaba parninog postupka koja je uinjena u postupku pred drugostepenim sudom (lan 240. stav 1. taka 1. ZPP-a). Predlog za ponavljanje postupka protiv ovih presuda moe se podneti iz svih razloga navedenih u lanu 255. taka 1. do 6. ZPP-a. Donoenje, preuzimanje i dostavljanje presude - Donoenje presude je unutranji psihiki postupak sudije kojim se formira njegov stav prema osnovanosti tubenog zahteva i taj stav sudije nije saznatljiv za stranke i trea lica. Presuda postaje saznatljiva za stranke i trea lica tek od momenta kad je stranke preuzmu u zgradi suda ili od momenta kad je presuda dostavljena strankama. Zato je potrebno razlikovati fazu donoenja od faze preuzimanja odnosno dostavljanja presude strankama, jer je presuda obavezujua za sud tek od momenta kad stranke preuzmu presudu ili kad im je presuda dostavljena. Donoenje presude Za donoenje presude vai naelo neposrednosti, jer presudu donosi samo onaj sudija pred kojim je glavna rasprava zakljuena. ZPP ne ureuje pitanje da li se presuda graanskog suda donosi u ime naroda ili u ime drave odnosno nije ureeno pitanje u ime koga graanski sud presudu donosi, a to pitanje nije ureeno niti Ustavom Republike Srpske. Takoe, ZPP ureuje samo donoenje, preuzimanje i dostavljanje presude, ali ne i objavljivanje presude (objavljivanje izreke presude), pa proizlazi da se u parninom postupku pred sudovima Republike Srpske presuda ne objavljuje (to ne vai i za reenja jer se ista objavljuju). U parninom postupku pred sudovima Republike Srpske, objavljuje se samo datum donoenja presude tj. sud nakon to zakljui glavnu raspravu obavetava prisutne stranke o datumu donoenja presude, a ako neka od stranaka nije prisustvovala roitu na kojem je glavna rasprava zakljuena, sud e je o datumu donoenja presude obavestiti u pisanoj formi (lan 185. stav 1. ZPP-a). Sud je duan da presudu donese tj. izradi pisani otpravak presude u roku od 30 dana od dana zakljuenja glavne rasprave (lan 184. stav 1. ZPP-a). Rok za izradu pisanog otpravka presude je zapravo instruktivan rok, jer prekoraenje ovog roka ne povlai bilo kakve posledice koje imaju uticaja na postupak. Meutim, prekoraenje ovog roka proizvodi posledice za sudiju. Naime, sudija koji prekorai rok za izradu pisanog otpravka presude ima odreene dunosti: prvo, duan je da o razlozima prekoraenja roka obavesti predsednika suda u pisanoj formi (lan 184. stav 2. ZPP-a) i drugo, duan je da obavesti stranke o odgaanju datuma donoenja presude (lan 188. ZPP-a). Preuzimanje presude Kad su stranke uredno obavetene o datumu donoenja presude, one (odnosno njihovi zastupnici ili punomonici) su na dan donoenja presude same dune da preuzmu pisani otpravak presude u zgradi suda (lan 185. stav 2. ZPP-a). Kad stranke preuzimaju presudu u zgradi suda, rok za albu protiv presude poinje da tee prvog narednog dana nakon donoenja presude (lan 185. stav 3. ZPP-a). Dostavljanje presude Dostavljanje presude se vri samo u sluaju: (1) kad postoje izuzetne okolnosti koje opravdavaju dostavljanje i to samo na zahtev stranke (lan 186. stav 1.
7

ZPP-a); (2) kad stranka nije bila uredno obavetena o datumu donoenja presude zbog ega nije mogla presudu preuzeti u zgradi suda (lan 186. stav 2. ZPP-a); (3) kad je sud odgodio datum donoenja presude (lan 188. ZPP-a); (4) kad se radi o presudi zbog proputanja i presudi drugostepnog suda koja je doneta bez rasprave (lan 187. ZPP-a). Kad se strankama dostavlja presuda, rok za albu poinje da tee prvog narednog dana nakon dostavljanja presude tj. prijema pisanog otpravka (prepisa) presude (lan 189. ZPP-a). Onog momenta kad stranke preuzmu presudu u zgradi suda odnosno onog momenta kad je presuda dostavljena strankama: - presuda postaje perfektan pojedinani pravni akt suda koji sud vie ne moe da izmeni i vezan je za njega, - presuda poinje da proizvodi dejstvo prema strankama tako to poinju da teku rokovi za izjavljivanje pravnih lekova i poinje da tee paricioni rok za izvrenje po osudi na inidbu. Sadrina presude - Sud izrauje presudu u pisanoj formi u onoliko primeraka koliko ima stranaka i ostalih uesnika u postupku. Izvornik presude svojim potpisom overava sudija (lan 190. ZPP-a), a strankama se dostavlja pisani otpravak presude. Pisani otpravak presude ima sadrinu propisanu ZPP-om (lan 191. ZPP-a). Dakle, pisani otpravak presude mora imati uvod (rubrum), izreku i obrazloenje. Uvod presude sadri: naziv suda, ime i prezime sudije, ime, prezime i prebivalite odnosno boravite stranaka odnosno naziv i sedite stranaka kad su stranke pravna lica, njihovih zakonskih zastupnika i punomonika, kratko oznaenje predmeta spora i njegovu vrednost, dan zakljuenja glavne rasprave, naznaenje stranaka, njihovih zastupnika i punomonika koji su toj raspravi prisustvovali i dan kad je presuda donesena. Izreka presude sadri: odluku suda o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahteva koji se tiu glavne stvari i sporednih traenja (tubenog i protivtubenog zahteva), odluku o prejudicijelnim zahtevima za utvrenje, odluku o postojanju ili nepostojanju potraivanja istaknutog radi prebijanja (tj. odluka suda po kompenzacionom prigovoru). U izreku se unose i sledea reenja: odluka suda o odbijanju procesnopravnih prigovora, kad je sud naao da nisu osnovani i odluka o trokovima postupka. Obrazloenje presude sadri: U prvom delu, zahteve koje su stranke iznele tokom postupka, injenine navode stranaka na kojima zasnivaju svoje zahteve, dokaze ije su izvoenje stranke predloile i sve odluke suda o materijalnom upravljanju parnicom i razloge zbog kojih je odbio izvoenje pojedinih predloenih dokaza. U drugom delu, presuda sadri utvrenje injeninog stanja, a to znai iznoenje razloga zbog kojih se sud uverio u istinitost tvrdnje da neka injenica odnosno ivotni dogaaj postoji odnosno ne postoji. Sud najpre utvruje nesporne injenice i daje razloge zato su one meu strankama nesporne. Zatim konstatuje koje su injenice sporne i koje dokaze od predloenih je izveo radi utvrenja istinitosti spornih injenica. U treem delu, presuda sadri ocenu suda o svakom dokazu zasebno i svim dokazima zajedno tj. ocenu rezultata dokaznog postupka, odluke suda povodom procesnopravnih prigovora i razloge zbog kojih su oni odbijeni kad je sud reio da o njima odluuje uz glavnu stvar i odluke suda o prejudicijelnim pitanjima i razloge kojima se rukovodio povodom odluivanja. Poslednji deo obrazloenja presude se odnosi na primenu materijalnopravne norme na injenino stanje odnosno na pravnu ocenu. U ovom delu obrazloenja presude, sud zapravo vri subsumiranje (sudski silogizam) injeninog stanja (donja premisa) pod konkretnu materijalnopravnu normu (gornja premisa) i izvodi zakljuak o postojanju ili nepostojanju
8

odreene pravne posledice. Sud bi trebalo da se izjasni o pravnim shvatanjima stranaka o predmetu spora, ali nije duan da to uini jer ga obavezuje princip iura novit curia. Trebalo bi prihvatiti stanovite da je izjanjenje suda o pravnim shvatanjima stranaka o predmetu spora, opravdano sa aspekta olakavanja rada viih sudova po pravnim lekovima. Pouka o pravnom leku je sastavni deo svake presude. Nedostaci i ispravka presude - Presuda, kao i svaki pojedinani pravni akt moe imati nedostatke. Nedostaci presude se klasifikuju na sledee: (a) Nedostaci koji se mogu otkloniti bez ulaganja pravnih lekova su minorni nedostaci koji se otklanjaju ispravljanjem presude. Radi se o pogrekama u imenima i brojevima i drugim oiglednim pogrekama u pisanju i raunanju, kao i grekama u obliku i saglasnosti pisanog otpravka presude sa izvornikom (lan 195. ZPP-a). Dakle, ne radi se o grekama koje su nastale tokom donoenja presude, ve o onim grekama koje su nastale tokom pisane izrade presude. Sud odnosno sudija moe da izvri ispravku presude u svako doba po slubenoj dunosti ili na predlog stranke. Meutim, stranka moe da trai ispravku presude samo ako je u pisanoj izradi presude pogreio sud, ali ne i kad greke proizlaze iz pogrenih podataka koje su sudu stranke dostavile. O ispravljanju presude sud odluuje bez sasluanja stranaka tj. bez odravanja roita obzirom da u svako doba moe ispraviti presudu. Ispravljanje presude se vri posebnim reenjem koje se unosi na kraju izvornika, a strankama se dostavlja pisani otpravak reenja. Protiv reenja o ispravljanju presude moe se izjaviti posebna alba. Meutim, sporno je od kad poinje da tee rok za izjavljivanje pravnog leka, da li od momenta dostavljanja pisanog otpravka presude ili od momenta dostavljanja pisanog otpravka reenja o ispravljanju presude. ZPP sadri reenje samo za sluaj kad se ispravka vri u cilju da se uskladi prepis presude sa izvornikom u pogledu odluke sadrane u izreci presude. U ovom sluaju se strankama dostavlja ispravljeni prepis presude sa naznaenjem da se ovim prepisom presude zamenjuje raniji prepis presude i tada rok za izjavljivanje pravnog leka u pogledu ispravljenog dela presude poinje ponovo da tee od dana dostavljanja ispravljenog prepisa presude. U ostalim sluajevima ispravljanja presude, trebalo bi usvojiti reenje da rok za izjavljivanje pravnog leka poinje da tee od dana dostavljanja reenja o ispravljanju presude, jer se ne moe sa sigurnou razgraniiti situacija u kojoj stranka nije imala nikakvu sumnju u stvarni sadraj presude od situacije u kojoj je stranka imala razloga da sumnja u stvarni sadraj presude. (b) Nedostaci koji se ne otklanjaju pravnim lekovima, ali ne utiu na pravovaljanost presude i Nedostaci koji imaju za posledicu nitavost presude Nedostaci koji se ne otklanjaju pravnim lekovima, ali ne utiu na pravovaljanost presude Presuda kao pojedinani pravni akt je po pravilu pravovaljana i proizvodi pravna dejstva i kad ima nedostatke i kao takva se moe pobijati samo zakonom predvienim pravnim sredstvima i u zakonom predvienom instancionom postupku. Izuzetak od ovog pravila je tzv. nepostojea presuda koja po svojim spoljnim obelejima ne ispunjava uslove da bi se uopte mogla smatrati sudskom odlukom tj. kod nje se radi o nedostacima koji ne utiu na pravovaljanost presude i koji se ne otklanjaju pravnim lekovima. Nepostojeim se smatraju sledee presude: (1) presude koje uopte nije izrekla sudska vlast ve organ uprave, (2) presude koje nije donelo lice koje je po zakonu ovlaeno da vri funkciju sudije (npr. sudijski pripravnik i sl.), (3) presude koje je doneo sudija pod prinudom (vis absoluta), (4) presude koje stranke nisu preuzele odnosno presude koje sttrankama nisu dostavljene, (5) presude iji je pisani otpravak izraen, ali ija sadrina se vie ne moe utvrditi zbog poara u sudu, ratnih dogaaja i sl. jer nedostaje izvornik presude. Nepostojee presude su pravni nullum, zbog ega ne postoji mogunost, niti potreba, da se njeni
9

nedostaci otklanjaju izjavljivanjem pravnih lekova. Poto je presuda nepostojea, parnica moe da se nastavi ili otpone nova o istom predmetu spora. Takoe nije potrebno da se podnosi deklaratorna tuba za utvrenje da se radi o nepostojeoj presudi, a jer ako se povede parnica o istom predmetu spora, pa jedna od stranaka istakne prigovor res iudicata, sud je duan da o nepostojeoj presudi rei kao o prethodnom pitanju. Nedostaci koji imaju za posledicu nitavost presude Nitava presuda je presuda bez dejstva koja po svojim spoljnim obelejima ima sva obeleja sudske odluke, ali sadri takve procesne nedostatke koji utiu na njenu nitavost, tako da joj se pravna dejstva ne mogu priznati. Nitave su sledee presude: (1) presuda doneta krenjem pravila meunarodnog prava o jurisdikcionom imunitetu, (2) presuda doneta protiv stranke koja ne postoji, (3) presuda doneta bez tube ili nakon to je tuilac pravovaljano povukao tubu, a tueni pristao na povlaenje tube, (4) presuda koja obavezuje na inidbu koja je nepoznata domaem pravnom poretku, (5) presuda ija je izreka nerazumljiva ili je protivrena sama sebi tako da nije podobna za izvrenje, (6) preobraajna presuda kojom se ureuje pravni odnos koji ne postoji izmeu stranaka. Nitave presude proizvode dejstvo i podobne su za formalnu pravnosnanost, ali nisu podobne za materijalnu pravnosnanost i za izvrnost. Nedostaci u ovim presudama otklanjaju se pravnim lekovima i to redovnim i vanrednim. (c) Ostali nedostaci u presudi (procesnopravni i materijalnopravni) Presuda koja ima procesnopravne i/ili materijalnopravne nedostatke proizvodi dejstvo, a to znai da takva presuda moe stei svojstvo formalne i materijalne pravnosnanosti i svojstvo izvrnosti. Nedostaci se otklanjaju izjavljivanjem redovnih i vanrednih pravnih lekova. Svojstva presude - Presuda se donosi da bi proizvela odreeno dejstvo. Meutim, neka dejstva presude spadaju u njena imanentna svojstva i to su: 1) Unutranje vezujue dejstvo podrazumeva vezanost suda za presudu koju je doneo od momenta kad su stranke preuzele pisani otpravka presude u zgradi suda odnosno od momenta kad je presuda dostavljena strankama. Unutranje vezujue dejstvo se javlja u dva vida: u negativnom smislu ima znaenje da sud vie ne moe da izmeni presudu ak i ako je doao do zakljuka da nije na zakonu zasnovana i u pozitivnom smislu ima znaenje da je sud vezan presudom i u daljem toku postupka i u istoj pravnoj stvari2. 2) Spoljanje vezujue dejstvo (formalna pravnosnanost) Sud presudom okonava postupak i odreuje okvire budueg ponaanja stranaka. Na taj nain se postie pravna izvesnost i sigurnost i normalno funkcionisanje pravnog poretka. Dakle, formalna pravnosnanost ima znaenje da presuda vie ne moe da se pobija redovnim pravnim lekovima u instancionom postupku i ima znaenje da je nemogue vie izmeniti presudu po redovnim pravnim lekovima. Formalno pravnosnane postaju sve vrste presuda. Formalna pravnosnanost nastupa: (a) kad protiv presude vie nije doputena alba (kad je drugostepeni sud presudom potvrdio presudu prvostepenog suda), (b) istekom roka za albu kad alba nije izjavljena 3, (c) odricanjem prava na albu, (d) odustankom od ve izjavljene albe.

2 3

Pozitivno dejstvo presude vai za pravne sisteme u kojima postoji meupresuda kao vrsta presude. lan 196. stav 1. ZPP-a presuda je pravnosnana i u sluaju kad je istekao rok za albu, a alba nije izjavljena, kao i u sluaju kad je drugostepeni sud u postupku po albi presudom potvrdio presudu prvostepenog suda.

10

Dejstva presude - U dejstva presude spadaju: (1) injenino dejstvo Dejstvo presude kao injenice za ostvarenje dispozicije iz materijalnopravne norme, nastaje bez posebne napomene suda o tom dejstvu u presudi i nezavisno od volje stranaka. Ovo dejstvo zapravo nastaje ex lege (po samom zakonu). (2) Preobraajno dejstvo Preobraajno dejstvo proizvode samo konstitutivne (preobraajne) presude. Ove presude proizvode pravnu promenu koja nastupa kao posledica formalne pravnosnanosti konstitutivne presude. Pravna promena se odnosi na pravni odnos stranaka koji se ovom presudom stvara tj. nastaje, menja se ili prestaje, tako da ova promena deluje erga omnes. Preobraajno dejstvo se od dejstva materijalne pravnosnanosti razlikuje po tome to preobraajno dejstvo presudi daje dejstvo erga omnes, a dejstvo materijalne pravnosnanosti presudi daje dejstvo inter partes. (3) Intervencijsko dejstvo Ovo dejstvo presude nastupa nakon to presuda postane formalno pravnosnana i ono je daleko ire od dejstva materijalne pravnosnanosti. Npr. ako stranka na ijoj strani je u prvobitnoj parnici bio umea, a koja parnica je okonana formalno pravnosnanom presudom, docnije povede parnicu protiv umeaa, umea u toj docnijoj parnici ne moe osporavati da je u prvobitnoj parnici doneta formalno pravnosnana presuda koja je na zakonu zasnovana. Intervencijsko dejstvo presude je posebno dejstvo presude razliito od dejstva matetrijalne pravnosnanosti. Razlikuje se objektivno i subjektivno intervencijsko dejstvo presude. Objektivno intervencijsko dejstvo presude ispoljava se dvostruko: Prvo, na taj nain to intervenijent (umea) u novoj parnici sa strankom (bilo sa strankom na ijoj strani se meao, bilo sa protivnom strankom), ne moe da istie da je sud doneo pogrenu odluku u ranijoj parnici. Meutim, intervenijent u novoj parnici moe da istie prigovor nesavesnog voenja parnice od strane stranke na ijoj se strani meao i to u sledeim sluajevima: (1) ako je u ranijoj parnici loa sudska odluka rezultat pogrene parnine radnje koju je stranka preduzela do stupanja umeaa u parnicu; (2) ako je u ranijoj parnici stranka propustila da preduzme napadna ili odbrambena sredstva ija upotreba bi dovela do povoljnije sudske odluke, a ta sredstva umeau nisu bila poznata ili dostupna; (3) ako je u ranijoj parnici stranka priznala tubeni zahtev tzv. procesna prevara; (4) ako je u ranijoj parnici stranka obavestila umeaa o postojanju parnice u poznom stadijumu, kad on vie nije mogao da upotrebi sredstva podobna za uspeh u parnici; (5) ako je u ranijoj parnici stranka opozvala neku procesnu radnju umeaa ije preduzimanje je moglo da dovede do povoljnije sudske odluke. Drugo, na taj nain to je sud u kasnijoj parnici izmeu intervenijenta i stranke vezan sudskom odlukom presudom donetom u ranijoj parnici. Naime, intervencijsko dejstvo podrazumeva da su tani injenini i pravni navodi sadrani u obrazloenju presude donete u parnici u kojoj je uestvovao umea. To se naroito odnosi na odluku suda o prethodnom pitanju za koje nije istaknut incidentni zahtev za utvrenje. Meutim, ako sud u ranijoj parnici odlui primenom pravila o teretu dokazivanja, takva presuda ne proizvodi intervencijsko dejstvo. Subjektivno intervencijsko dejstvo presude Po vladajuem shvatanju, ovo dejstvo obuhvata umeaa i stranku na ijoj se strani on meao u parnicu, kao i pravne sledbenike stranke, a ne prostire se na drugu stranku koja je uestvovala u ranijoj parnici. Kako je intervencijsko dejstvo presude nepodeljeno, ono ne moe da se koristi na tetu stranke na ijoj strani je umea uestvovao u parnici, ve samo protiv umeaa. (4) Dejstvo izvrnosti Presuda koja je postala formalno pravnosnana i kod koje je istekao paricioni rok, proizvodi dejstvo izvrnosti. Pravilo je da dejstvo izvrnosti imaju samo presude koje glase na osudu na inidbu. Izvrnost presude ima znaenje da poverilac oznaen u
11

presudi ima pravo da od nadlenog suda zatrai da presudu prinudno izvri prema duniku i to po pravilima izvrnog postupka. (5) Dejstvo materijalne pravnosnanosti Za razliku od formalne pravnosnanosti usled ijeg dejstva se presuda vie ne moe sadrinski menjati u postupku po redovnim pravnim lekovima, dejstvo materijalne pravnosnanosti ima znaenje da su svi sudovi na teritoriji jedne drave tj. na teritoriji Republike Srpske, vezani sadrinom formalno pravnosnane presude. Prema tome, formalna pravnosnanost kao svojstvo presude je uslov za nastupanje materijalne pravnosnanosti. Stranke u novoj parnici pred bilo kojim sudom u Republici Srpskoj ne mogu da osporavaju tanost formalno pravnosnane presude, a jer je nastupila i njena materijalna pravnosnanost ije dejstvo podrazumeva da je presudom kao pojedinanim pravnim aktom suda odlueno ta je pravo u konkretnoj parnici. Dejstvo materijalne pravnosnanosti proizvode sve vrste presuda koje poznaje pravni sistem Republike Srpske. Sporno je dejstvo materijalne pravnosnanosti kod preobraajnih presuda. Ako je preobraajnom presudom odbijen tubeni zahtev, to znai da je sud utvrdio da tuiocu na osnovu injenica iznetih u tubi i do zakljuenja glavne rasprave, ne pripada pravna posledica na koju se pozvao u tubenom zahtevu. Ovakva presuda nesumnjivo ima dejstvo materijalne pravnosnanosti. Meutim, ako je preobraajnom presudom usvojen tubeni zahtev, takva presuda nastupanjem formalne pravnosnanosti proizvodi promenu u odreenom pravnom odnosu i trebalo bi joj priznati dejstvo materijalne pravnosnanosti jer sadri utvrenje suda da tuiocu na osnovu materijalnopravne norme pripada pravna mo za preobraaj prava. Osnov za dejstvo materijalne pravnosnanosti objanjavaju dve teorije: Materijalnopravna teorija kao starija teorija ukazuje da formalno pravnosnana presuda uvek ima i materijalnopravno dejstvo jer presuda deluje konstitutivno obzirom da se njom stvara novi osnov za materijalnopravne odnose izmeu stranaka povodom predmeta spora. Tako, prema ovoj teoriji, zakonita presuda samo potvruje materijalnopravne odnose, a nezakonita presuda stvara konstituie novo pravno stanje. Danas je ova teorija odbaena zbog niza nedostataka: prvo, sud nema ovlaenje da kreira materijalna prava, niti mu to doputa Ustav Republike Srpske, niti to stranke od njega trae; drugo, svaka presuda bi ovoj teoriji bila konstitutivna (preobraajna); tree, ovom teorijom se ne moe objasniti kako je mogue da presuda o tubenom zahtevu koji se tie apsolutnih prava (prava svojine) deluje samo inter partes. Procesnopravna teorija kao vladajua teorija je na stanovitu da se presudom ne dira u materijalno pravo jer presuda stvara samo procesnopravne implikacije. Prema ovoj teoriji, dejstvo materijalne pravnosnanosti se ogleda u tome da se utvruje da li sporno pravo postoji ili ne postoji, to vezuje kako postupajui sud, tako i druge sudove i stranke. Izuzetak od ovog pravila su preobraajne presude kojima se sa nastupanjem formalne pravnosnanosti konstituie novi pravni odnos. U okviru ove teorije postoje dva shvatanja: Prvo, starije shvatanje smatra da u novoj parnici u istoj pravnoj stvari materijalna pravnosnanost ne zabranjuje ponovno raspravljanje, ve samo donoenje sudske odluke drugaije sadrine, a da li e sud dozvoliti ponovno raspravljanje o pravnoj stvari koja je pravnosnano presuena, zavisi od postojanja pravnog interesa. Drugo, novije shvatanje (ne bis in idem) na kojem poiva i pravni sistem Republike Srpske, smatra da je dejstvo materijalne pravnosnanosti negativna procesna pretpostavka koja je smetnja za ponovno raspravljanje o istoj pravnoj stvari. Dejstva materijalne pravnosnanosti Dejstvo materijalne pravnosnanosti ispoljava se u dva vida:

12

- Negativno dejstvo materijalne pravnosnanosti znai da u istoj pravnoj stvari vie nije mogue raspravljanje i odluivanje (ne bis in idem). Ako je o predmetu spora pravnosnano presueno (res iudicata), nova tuba o istom predmetu spora nije doputena, a ako je podneta, sud e je odbaciti (lan 67. stav 1. taka 4. ZPP-a). O injenici da je predmet spora ve pravnosnano presuen, sud vodi rauna ex officio tokom itavog postupka. Prema tome, materijalna pravnosnanost je negativna procesna pretpostavka, pa ako sud ne potuje pravilo ne bis in idem, takva presuda je nitava i moe se pobijati redovnim i vanrednim pravnim lekovima. Osim toga, negativno dejstvo materijalne pravnosnanosti znai i da je sud odluio o tzv. logikoj suprotnosti4. - Pozitivno dejstvo materijalne pravnosnanosti znai da presuda doneta u jednoj parnici ima obavezujue dejstvo u nekoj drugoj parnici tj. znai da drugi sud u drugoj parnici sa drugaijim predmetom spora, ne moe da odlui drugaije kad se pitanje o kome je kao o predmetu spora odlueno u prethodnoj parnici, javi kao prejudicijelno u drugoj parnici. Drugi sud je duan da u drugoj parnici, bez raspravljanja i odluivanja, u podlogu svoje odluke uzme pravnosnanu presudu kojom je odlueno u prvoj parnici o drugaijem predmetu spora. Ako sud zanemari pravnosnano presuenu stvar u drugoj parnici i ne uzme je u podlogu svoje odluke, takva odluka e biti nitava i moe se pobijati redovnim i vanrednim pravnim lekovima. Granice pravnosnanosti presude - Postoje tri vrste granica pravnosnanosti presude: (1) Objektivne granice pravnosnanosti presude odreuju koji su delovi presude obuhvaeni njihovom pravnom snagom. Pravnosnanost presude se odnosi na odluku suda o tubenom i protivtubenom zahtevu, kao i na odluku suda o postojanju ili nepostojanju potraivanja istaknutog radi prebijanja (kompenzacioni prigovor) koji su sadrani u izreci (tenoru) presude (lan 191. stav 3. ZPP-a). Za odreenje dejstva materijalne pravnosnanosti (ne bis in idem) odluujue je utvrenje da li postoji identitet predmeta spora u parnici koja je pravnosnano okonana i parnici koja otpoinje novom tubom. Identitet predmeta spora se utvruje poreenjem predmeta spora u novoj tubi sa predmetom spora o kojem je pravnosnano odlueno u izreci presude. Identitet predmeta spora postoji kad tuilac u tubi istie isti zahtev (pravnu posledicu) zasnivajui ga na sutinski istom injeninom dogaaju. Meutim, pravnom snagom presude nisu obuhvaeni razlozi presude (obrazloenje) i to: (1) odluke suda o prejudicijelnim pitanjima; (2) utvrenje suda o injenicama na kojima se zahtevi zasnivaju; (3) odluke suda o materijalnim prigovorima tuenog; (4) pravna shvatanja suda. (2) Subjektivne granice pravnosnanosti presude se odnose na dejstvo presude inter partes ili erga omnes. Po pravilu pravnosnana presuda proizvodi pravno dejstvo samo meu strankama (lan 197. stav 2. ZPP-a), tako da je za trea lica res inter alios acta. Dakle, po pravilu pravnosnana presuda ne moe da deluje prema treim licima, jer bi to bilo u suprotnosti sa pravom na pravian postupak odnosno sa naelom kontradiktornosti (lan 5. ZPP-a) obzirom da je sud duan da prilikom odluivanja o zahtevu ili predlogu stranke u parninom postupku, prui mogunost protivnoj stranci da se o tom zahtevu ili predlogu izjasni. Od pravila da pravnosnana presuda deluje samo izmeu stranaka inter partes, postoje izuzeci kad pravnosnana presuda deluje i prema treim licima:

Kad u parnici izmeu Primusa i Sekundusa, sud pravnosnano odlui da je Primus vlasnik odreene nepokretnosti, tuba, koju bi podneo Sekundus da se utvrdi da je on vlasnik iste nepokretnosti, ne bi bila doputena.

13

(1) Priroda spornog prava ili pravnog odnosa je takva da pravnosnana presuda deluje i prema treim licima. Tako npr. sve preobraajne presude deluju erga omnes jer je priroda pravnog ovlaenja stranaka iz preobraajnog prava takva da je svako tree lice vezano preobraajnim dejstvom presude (nastanak, promena ili prestanak nekog subjektivnog prava). Meutim, obzirom da trea lica nisu uestvovala u parninom postupku koji je okonan donoenjem preobraajne presude, ona mogu osporavati tanost konstituisanja preobraajnog prava u presudi, jer u tom delu presuda ostaje za njih res inter alios acta. Dakle, presuda koja bi bila doneta na teret tj. tetu treeg lica koje nije uestvovalo u parnici, ne bi mogla prema tom treem licu da proizvodi pravna dejstva obzirom da ono nije bilo stranka u okonanoj parnici i nije moglo da raspravlja o predmetu spora. (2) Priroda prava ili pravnog odnosa koji postoji prema treim licima je takva da presuda moe delovati prema pravnim sledbenicima stranaka. (a) Kad su u pitanju univerzalni sukcesori stranaka, presuda deluje i na njih jer stupaju u pravni poloaj svog prethodnika. Ova posledica proizlazi iz optih obeleja univerzalne sukcesije. (b) Kad su u pitanju singularni sukcesori stranaka, presuda ne deluje nuno na njih tj. singularna sukcesija nema nuno za posledicu proirenje subjektivnih granica pravnosnane presude na trea lica. Kad tuilac u toku trajanja parnice otui sporno pravo ili stvar, presuda deluje i prema sticaocu spornog prava ili stvari kao singularnom sukcesoru tuioca. Kad tueni u toku parnice otui pravo ili stvar koja je bila predmet spora, presuda deluje i prema sticaocu spornog prava ili stvari kao singularnom sukcesoru tuenog, jer je tueni vodio parnicu u svoje ime o tuem pravu. Kad tuilac otui pravo ili stvar nakon to je doneta pravnosnana presuda kojom se odbija ili usvaja tubeni zahtev, sticalac kao singularni sukcesor tuioca ne moe podneti tubu protiv tuenog o istom predmetu spora, jer se pravna snaga presude proiruje i na njega bez obzira da li je sticalac bio savestan ili nesavestan. Kad tueni otui pravo ili stvar koja je bila predmet spora i to nakon to je doneta pravnosnana presuda, tada se po pravilu, subjektivne granice pravnosnanosti ne proiruju na sticaoca kao singularnog sukcesora tuenog5; izuzetak od ovog pravila je sluaj derivativnog sticanja prava svojine, kad je u pitanju reivindikaciona tuba po kojoj je voen parnini postupak i okonan pravnosnanom presudom, tada se subjektivne granice pravnosnanosti proiruju i na sticaoca, jer je on singularni sukcesor tuenog u obavezama. Meutim, ako stranke pristanu da sticalac stupi u parnicu na mesto tuioca ili tuenog, onda se pitanje proirenja subjektivnih granica pravnosnanosti presude uopte i ne postavlja. (3) Kad je to zakonom izriito predvieno subjektivne granice pravnosnanosti presude proiruju se npr. prema ZOO na podzakupca u sluaju kad je pravnosnanom presudom zakupac obavezan da zakupodavcu vrati predmet zakupa, na jemca u sluaju kad je pravnosnanom presudom glavni dunik obavezan da poveriocu plati odreeni iznos; prema Zakonu o steajnom postupku kad je pravnosnanom presudom donetom u parnici utvreno potraivanje prema steajnom duniku, onda ta presuda deluje i na sve steajne poverioce; prema Zakonu o izvrnom postupku, kad sukcesori stranaka (poverioca i dunika) dokau to svojstvo u odnosu na poverioca i dunika iz izvrne isprave. (3) Vremenske granice pravnosnanosti presude odnose se na injenice odnosno injenino stanje utvreno do zakljuenja glavne rasprave (lan 207. stav 1. i 3. ZPP-a).
5

Kad sticalac stekne pravo svojine od tuenog po pravilima o sticanju od nevlasnika (originarni nain sticanja prava svojine), tada sticalac nije stekao nezakonitu dravinu zbog ega nije sledbenik tuenog u obavezama, pa proizlazi da se subjektivne granice pravnosnanosti presude ne proiruju na njega.

14

Vremenske granice pravnosnanosti presude prostiru se samo do momenta zakljuenja glavne rasprave tako da stranke mogu da zasnuju novu tubu na injenicama koje su nastale nakon tog momenta. Prostiranje vremenskih granica pravnosnanosti presude razliito je u zavisnosti od toga kad su nastale nove injenice i da li su ih stranke iznele do zakljuenja glavne rasprave. (a) Kad su nove injenice postojale do momenta zakljuenja glavne rasprave, ali ih stranke do zakljuenja glavne rasprave, nisu iznele niti predloile dokaze kojima se te injenice mogu utvrditi (nova reperta), stranke su prekludirane da se u nekoj docnijoj parnici pozivaju na te injenice. Ovakav stav proizlazi iz smisla materijalne pravnosnanosti presude i iz odredbi lana 207. stav 1. ZPP-a, da se u albi ne mogu iznositi nove injenice i predlagati novi dokazi. Nova reperta moe biti samo razlog za ponavljanje postupka po predlogu stranke (lan 255. taka 6. ZPP-a). (b) Kad su nove injenice nastale nakon zakljuenja glavne rasprave ( nova producta), stranke nisu prekludirane da ih iznesu u nekoj novoj drugoj parnici jer te injenice nisu obuhvaene pravnom snagom presude iz ranije parnice. (c) Kad su nove injenice na kojima se zasniva vrenje nekog preobraajnog prava stranaka, postojale do momenta zakljuenja glavne rasprave, ali ih stranke do zakljuenja glavne rasprave, nisu iznele niti predloile dokaze kojima se te injenice mogu utvrditi ( nova reperta), stranke su prekludirane da se u nekoj docnijoj parnici pozivaju na te injenice. Ovakav stav proizlazi iz smisla materijalne pravnosnanosti presude i iz smisla prekluzije izjavljivanja prigovora kompenzacije u postupku po albi (lan 207. stav 3. ZPP-a).

15