OBJEKTI I OPREMA ZA OVCE I KOZE

Ovce kao preivari vrlo dobro iskoriavaju zelenu i kabastu stonu hranu. Svakako je karakteristino za dranje ovaca injenica da one mogu da iskoriste i one povrine, koje se po pravilu ne mogu na drugi nain (korisno) iskoristiti. Nekada je dranje ovaca bilo u mnogo veoj meri zbog proizvodnje vune. Tada je vrednost 1 kg vune imala vrednost 10 kg mesa. Danas je taj odnos sasvim izmenjen, pa se ovce dre pre svega zbog proizvodnje mesa, a zatim vune ili mleka. Ne treba zaboraviti da je i stajnjak ovaca znaajan proizvod. Za dranje ovaca dalje je karakteristino da ovce imaju visoku plodnost, te da se mogu da dre na vei broj naina, ukljuujui vei broj varijanti ishrane. U sutini ovce lake podnose slabije uslove smetaja, nege i ishrane. Istina, poboljanje optih uslova dranja se i kod ovaca vrlo brzo odrazi na poveanje plodnosti ili na prirast telesne mase. Na slian nain kao i ovce dre se i koze. Njihov broj u svetu se sve vie poveava, pa se procenjuje da ih je danas blizu 400 miliona. Pored proizvodnje mesa od mlenih rasa koza dobijaju se velike koliine mleka - ak do 2.000 litara godinje po kozi! Koze su takoe jako plodne, pa se moe da dobije ak do 5 jaria po kozi godinje. Broj koza u naoj zemlji je sveden praktino na minimum.

Naini dranja ovaca

Dranje ovaca moe da bude veoma razliito i deli se u tri osnovne grupe: uvanjem u grupama (oporima), u pregonima i u objektima. Nema sumnje da je dranje ovaca uvanjem u grupama (oporima) jo uvek najvie raireno. Ovce tada nisu vezane za odreenu povrinu ve se kreu u potragama za boljim izvorima hrane, te se bolje iskoriavaju slabije poljoprivredne povrine, ukljuujui i one, koje se praktino ne bi ni koristile. Na isti nain se vrlo dobro iskoriavaju i razliiti ostaci posle ubiranja ratarskih useva.

293

Veliina grupa ovaca zavisi od razliitih faktora, kao to su koliina hrane, koja se nalazi po korienim povrinama, a naroito mogunost radnika - uvara (obana). Koliina hrane na nekoj povrini takoe je razliita, kao i veliina povrina po jednoj ovci. Broj ovaca, koji moe da uva jedan radnik zavisi od veliine i uslova raspoloive povrine, od prepreka na tim povrinama, pre svega od saobraajnica, od pomoi od korienih pasa i sl. Najei broj ovaca u jednom stadu po jednom radniku je izmeu 200 i 400 grla, ukljuujui i odgovarajui podmladak. Prednosti dranja ovaca uvanjem u grupama: - optimalno prilagoavanje broja ovaca raspoloivim povrinama bez obzira na veliinu prostora tih povrina, - niski trokovi za hranu, koji su redovno nii od pregona ili od nabavke hrane, - skraeno dranje stada u objektima korienjem razliitih klimatskih uslova - jeftinija proizvodnja jagnjeeg (ovijeg) mesa. Nedostaci ovakvog dranja: - tee obezbeenje uvara ovaca i obezbeenja uslova za zaposlene radnike - uvare, - slabije iskoriavanje mogunosti stada. Umanjivanje nedostataka uvanja ovaca postie se skraivanjem perioda dojenja i ranijim odbijanjem jagnjadi za tov, poveanjem prosene telesne mase jagnjadi za prodaju, deliminim korienjem pregona i dr. Pregonski sistem dranja ovaca je svakako produktivniji, poto jedan radnik moe da uva izmeu 500 i 2.000 ovaca (sa podmlatkom). U isto vreme znatno bolje iskoriavanje raspoloivih povrina doprinosi poveanju proizvodnje mesa po jedinici povrine. Prednosti pregona su nesumnjive: - vea produktivnost, - bolje korienje povrina, - mogue poveanje broja grla nezavisno od povrina, - bolje korienje mogunosti ovaca, - bolji socijalni uslovi za radnike.

294

Od nedostataka treba navesti potrebu za veim ulaganjima, veu opasnost od pojave i irenja nekih bolesti, tee i kasnije uoavanje bolesti papaka. Celogodinje dranje u stajama, pre svega tovnih grla, dobija sve vie u znaaju. Takvo dranje jo vie zavisi od nekih veznih faktora, kao to su: - trenutna ili dugoronija cena jagnjeeg mesa, - broj jagnjadi po ovci godinje, - veliina stada i stepen mehanizacije, - telesna masa grla pri prodaji, i td. Prednosti ovog dranja su svakako i mogunosti visokog stepena mehanizacije i visoke produktivnosti po radniku, koji ne mora da ima visoka iskustva, smanjeni rizik od bolesti, skraivanje perioda jagnjenja, bolje iskorienje povrina pod stonom hranom i dr. Nema sumnje da se kod ovog dranja radi o veim ulaganjima, kao i o potrebi da se angauju vee povrine kvalitetnog zemljita.

UTICAJ KLIMATSKIH PRILIKA

Nema sumnje da je runo kod ovaca znaajan zatitnik tela od negativnog uticaja klimatskih faktora. Iz toga razloga je odavanje energije kod oianih ovaca skoro dvostruko vee, nego kod ovaca sa runom normalne duine. Posledica toga je svakako poveana potronja hrane, odnosno umanjeni prirast mesa kod tovnih grla. Istina, runo istovremeno spreava odavanje toplote koje nastaje prilikom uzimanja i preivanja hrane. U tom pogledu mogu da nastanu odreene potekoe, pogotovo ako se u ishrani u veoj meri koriste seno i silaa, a spoljne temperature prelaze prosene vrednosti (leto). Jae kretanje vetra (vetar, promaja) ovca podnose dosta dobro, ali se i tada u znaajnoj meri poveava potronja energije. Ve kod brzine kretanja vazduha od oko 20 km/h (oko 5,5 m/s) poveava se potronja energije za oko jednu treinu. Iz tog razloga je od posebnog znaaja da se ovcama u toku veeg dela godine (jesen, zima, prolee) obezbedi sigurna zatita od nevremena, a to znai i od poveanog kretanja vazduha. Negativan uticaj poveane vlage, pre svega padavina, ima za posledicu jo veu potronju energije kod ovaca. Vlaga istovremeno negativno utie i na kvalitet runa, i to utoliko vie to je runo finije.

295

Odavanje toplote tela kod ovaca nije tako izraeno, kao kod nekih drugih vrsta ivotinja. Kod dranja ovaca na prostirci regulacija toplote tela je mnogo laka, nego kod dranja na reetkastom podu. Drvene reetke su u tom pogledu pogodnije, nego metalne, koje se ne bi smele da koriste u objektima, gde temperatura moe da padne i ispod 0 C. Kod jagnjadi starih do 14 dana temperatura ne sme da bude ispod 10C. Kretanje vazduha u objektima za ovce ne bi smelo da predje brzinu od 0,3 m/s (za jagnjad do 0,2 m/s). Kretanje vazduha direktno regulie relativnu vlagu u objektu, pa se ono mora da podeava tako da se vlaga odrava na minimalnim vrednostima. Za dranje ovaca poseban znaaj ima odravanje papaka. U tom pogledu postoje znaajne rasne osobine i razlike. Po pravilu obojeni papci su jai, nego neobojeni. Odravanje papaka redovno zahteva mnogo vremena, pa treba nastojati da se ono obavlja lake i bre.

Objekti za ovce
Objekti za smetaj ovaca imaju prioritetni zadatak zadatak da ostvare to bolju zatitu od padavina i vetrova, a tek potom od ekstremnih temperatura. Iz tog razloga objekti za ovce po pravilu ne moraju da imaju termiku izolaciju, pogotovo ako se u objektima koristi prostirka. U takvim situacijama i temperature u objektu ispod 0C ne mogu da nanesu merljive negativne posledice. Kod dranja ovaca u objektima znaajno je da se spree oboljenja disajnih organa i puteva. Iz tog razloga treba nastojati da se vlanost vazduha odrava na to niim granicama, a naroito sadraj amonijaka. Da bi se ovo postiglo potrebno je pouzdano resiti pitanje izmene vazduha u objektima, to se u praksi redovno postie pravilno regulisanom prirodnom ventilacijom. Objekti za ovce se redovno podiu kao lake graevine, koje mogu da budu od raznih materijala. Objekti najee slue za dranje ovaca u toku zime. Tada se formiraju grupe ovaca sa oko 10 grla u grupi. Time se omoguava da se ovce jagnje u istim boksovima, postie se vea preglednost, troi se manje rada. Istina, tada je potreban vei broj pojilica. Veliina prostora u objektu zavisi od kategorije ovaca i od toga da li je pod reetkast ili pun sa prostirkom. Po pravilu reetkast pod tedi prostor za oko 15%. Normalna veliina prostora boksa sa reetkastim podom iznosi priblino: za ovcu do 70 kg oko 0,8 m2, za ovcu preko 70 kg oko 1,0 m2, za jagnjad oko 0,3 m2, za tovna grla 0,4-0,5 m2, za ovnove - kod pojedinanog dranja 3-4, a kod grupnog dranja 1,5 -2 m2.

296

Sl. 1. Drveni reetkasti pod za intenzivno dranje ovaca, pre svega kategorija za tov

Kod odreivanja oblika boksova treba posebnu panju obratiti na veliinu prostora za ishranu. Taj prostor treba da iznosi 40-50 cm za ovce, za ovce sa jagnjetom oko 60 cm, za jagnjad oko 20 cm. Istina, kada je ishrana po volji, onda se prostor za ishranu moe da smanji samo na polovinu. Konano, prostor za ishranu na okruglim jaslima moe da bude znatno manji: za ovce 20-25 cm, za jagnjad oko 10 cm (kod ishrane po volji samo 5 cm). Za lagerovanje hrane za ishranu u objektima treba raunati sa zapreminskom masom te hrane, koja priblino iznosi: kod silae oko 700 kg po 1 m3, kod zelene hrane 300-350 kg, rasutog sena 50 do 75 kg, sena u balama 200-270 kg, usitnjenog sena ili slame 400-600 kg, ovsa u zrnu oko 400-500 kg, koncentrovane hrane oko 600 kg (sve po 1 m3). Kod staja sa prostirkom treba raunati sa utrokom prostirke od oko 0,3 kg po grlu na dan. Ako se prostirka koristi sa stalnim dodavanjem bez ienja, onda se za oko 120 dana formira sloj od oko 0,7 m. Ovaj nain dranja ima znaajne prednosti, kao to su: - jednostavniji i jeftiniji objekti, - lake postizanje pogodnih uslova i dobra toplotna izolacija, - postizanje visoke vrednosti formiranog stajnjaka, - smanjenje trokova za lagerovanje osoke i i stajnjaka, - iskorienje znaajnog dela vrednosti prostirke.

297

Nedostaci dranja ovaca sa prostirkom su u poveanom utroku rada (prostirka, ienje, podeavanje visine hranilica i pojilica i dr.), poveani trokovi oko zatite, tea dezinfekcija objekata i sl. Objekti sa boksevima, koji imaju reetkaste podove imaju takoe znaajne prednosti, kao to su: - nema prljanja runa, - potreban je manji prostor boksa, - ienje se obavlja jednom u godini ili ak u 2 godine, - manji utroak ukupnog rada, - bolja kontrola grla, naroito papaka, - laka je dezinfekcija objekata, - objekti se mogu univerzalno da koriste, - ne postoji podeavanje visine hranilica i pojilica. Nedostaci takvih objekata takoe su poznati: - vei investicioni izdaci, - opasnosti od povreivanja grla vea, - zapuenje otvora reetkastog poda sa senom, - potrebna bolja termika izolacija objekta, - vee uznemiravanje ovaca i stvaranje panikih situacija. Reetkasti pod se pravi najee od tvrdog drveta ili od betonskih gredica, a u poslednje vreme i od plastike. irina gredica je od 4 do 8 cm, a razmak izmeu njih 15 do 18 mm. Reetkasti pod moe da bude i od iane mree. Jaina ice mora da bude oko 3 mm, a pletivo razmaka 22 do 25 mm. Na slian nain se koriste i metalni podovi sa otvorima odgovarajuih veliina. Drveni reetkasti podovi se najlake i najjednostavnije prave, pogotovo ako gazdinstvo raspolae sopstvenim materijalom za tu svrhu. Tada se izrauju segmenti odreene veliine, na pr. 125 cm x 250 cm, koji se lako postavljaju i skidaju. Visina postavljanja reetkastog poda je promenljiva, a minimalno mora da iznosi oko 60 cm.

Oprema za ishranu
Ishrana ovaca predstavlja radni proces, koji zahteva najvei utroak rada. Naime, smatra se da ishrana ovaca zauzima priblino 2/3 vremena, koje se ukupno troi za dranje ovaca. Iz tog razloga bilo kakav stepen mehanizovanosti ishrane ovaca moe da doprinese znaajnoj utedi ukupno potrebnog radnog vremena u ovarstvu.

298

Uee pojedinih radnih operacija (izuzimanje, transport, podela hrane) kod ishrane ovaca je razliito. Ipak, najee je transport (prenos) hrane optereen velikim utrokom rada. Stoga bi smetaj hrane trebao da bude to blie objektima za ovce, a transport ostvarivan na najpogodniji nain. Oprema za ishranu ovaca po pravilu mora da omogui tzv. obronu (racionalnu) ishranu. Ishrana po volji kod ovaca je mogua samo kod silae dobrog kvaliteta. Istina, i kod druge Sl. 2. Jednostrana jasla za vrste hraniva ishrana po volji ne mora biti isklju- seno sa koritom za hvatanje delova koji se rasipaju ena, naroito kod tovnih grla. Oprema za ishranu mora da ispuni odreene zahteve kao to su: - da bude dovoljne veliine prostor za ishranu (koji je nekoliko puta vei po uslovnom grlu, nego kod goveda), - treba da slui za vei broj vrsta hraniva, - da se sprei zagaivanje hrane, pre svega zbog eventualnog ulaska ovaca u opremu za ishranu, - visina opreme mora da bude prilagoena visini grla i visini sloja prostirke.

Sl. 3. Dvostrana jasla za seno sa osnovnim dimenzijama

Oprema za ishranu ovaca je, u stvari, oprema za kabastu hranu, pre svega za seno, a zatim i za silau. To su razliita jasla, kojima se omoguava nesmetano uzimanje hrane, ali i spreava njeno rasipanje. Najjednostavniju opremu za ishranu ovaca ine jasle sa reetkastim stranicama. U jasle se stavlja hrana (seno, zelena hrana, silaa), koja se uzima kroz reetke sa strane. Ove jasle mogu da budu jednostrane ili dvostrane. Mogu da se prave od materijala, koji se lako nabavlja, najee od drvenih gredica i letava. Gornji deo jasala treba da je u veoj meri od punog materijala (daske), kako bi se umanjilo prljanje runa ovaca Sl. 4. Dvostrane jasle sa koritom kod stavljanja hrane u jasla.

299

Ispod reetkastih jasala se obavezno postavlja puni deo jasala, koji ima horizontalno dno. Taj deo jasala slui da se u njemu sakupljaju ostaci hrane, koji padaju iz gornjeg dela jasala, pa da se tako to potpunije hrana iskoristi bez prljanja. Taj deo jasala slui istovremeno da se u njega stavlja koncentrovana hrana. Postavljanje (raspored) jasala u objektu za ovce ima poseban znaaj. Ako se jasla postave tako da se hrana u njih moe da stavlja samo runo, onda se troi veoma mnogo rada oko podele hrane. Iz tog razloga je svakako za preporuku da se u objektu za ovce ostavlja neka vrsta hodnika za ishranu, kojim se moe da kree neko sredstvo za prenos hrane (prikolica, neki stacionirani transporter). Istina, tada se gubi znaajan deo ukupnog prostora objekta, ali je mogua velika uteda rada. Smatra se da tada treba raunati sa ukupnim prostorom objekta od oko 1,6 m2 po ovci. U takvim sluajevima jasla mogu da poslue kao delovi pregrada bokseva, olakava se podela na bokseve, mogua je primena i u starim objektima itd. Umesto jasala sa kosim stranicama mogua je primena i jednostavnih jasala u vidu (najee drvenog) korita. U cilju spreavanja rasipanja hrane, koristi se mrea od ice sa velikim otvorima ("manama"), kroz koje se hrana moe da uzima, ali se ne moe da rasipa. Poslednjih godina se vrlo uspeno primenjuju modifikovana dvostrana jasla, kod kojih je dno delimino ravno. Jasla sa tak- Sl. 5. Jasla za seno u vidu korita, pogodna za mlaa grla vim dnom omoguavaju kretanje duinom jasala, pa se time obezbeuje raznoenje hrane i na veoj duini jasala. irina ravnog dna jasala treba da iznosi oko 20 cm. Cela konstrukcija jasala treba da izdri kretanje oveka. Za preporuku je da se obezbedi i neka vrsta zatvaranja jasala, tako da ovce u toku podele hrane ne mogu da ometaju rad oveka. Tek kada se podela potpuno zavri, jasla se otvaraju i hrana je dostupna ovcama. Kod ovakvih jasala se omoguava i podela koncentrovane hrane, koja se runo raznosi i sipa kroz otvore (reetke) stranica jasala. Jasla sa transportnom trakom predstavljaju znatno vei stepen mehanizovanosti podele hrane. Ovde se radi o jaslama, koje na svom dnu imaju transportnu (beskrajnu) traku, iji domet moe da bude do oko 40 metara.

300

Nema sumnje da su ovakva jasla prilagoena visokom uinku u podeli hrane, a to znai i utedi rada. Ali, ovakav nain rada zahteva vea ulaganja, kao i pogodne objekte. Okrugla jasla se esto koriste u ishrani ovaca. Imaju okruglo dno, koje se nastavlja u vidu kupe, a okolo je Sl. 6. Jasla sa dnom ograda sa reetkama. Povrina jasala je oko 1,5 m2, a od pokretne trake ukupna zapremina moe da obezbedi kabastu hranu za odreen broj ovaca za 3-4 dana. Znai, punjenje jasala moe da bude samo 2 puta nedeljno. Punjenje se moe da mehanizuje korienjem traktora sa prednjim utovaraem, kojim se pune pojedinana jasla. Slino je mogue i korienje pokretnih kranova. Slino prethodnim su i jasla u vidu stola, koja imaju gornji sueni deo irine oko 50 cm x 50 cm i visine oko 60 cm, a zatim donji deo irine oko 100 cm x 100 cm. Gornji deo se puni kabastom hranom, a donji slui da sprei rasipanje. Ovakva jasla se takoe vrlo lako prave od drvenih gredica i letava.

Sl. 7. Okrugla jasla mogu da slue za veliki broj grla ovaca

Za ishranu ovaca se mogu da koriste i druge konstrukcije razliitih sudova, u koje moe da stane odreena koliina kabaste hrane. Vano je da su oni stabilni i da ne dozvoljavaju rasturanje hrane. Gornji deo takvih sudova mora da ima pregrade, koje obezbeuju nesmetano uzimanje hrane bez meusobnog uznemiravanja grla.

I kod ovaca se moe da koristi sistem samoposluge kod ishrane. To je svakako mogue samo u sluajevima, ako se kabasta hrana nalazi u neposrednoj blizini prostora za dranje ovaca. U tom sluaju se koriste reetkaste ograde, koje se postavljaju pored hrane. Ograda se postepeno potiskuje telom ovaca, tako da se uvek nalazi pored hrane na rastojanju da je ovce mogu da dohvataju.

301

Za ishranu jagnjadi koristi se slina oprema kao i za ishranu odraslih ovaca. Istina, ta oprema mora da bude prilagoena po veliini, a naroito po visini. Po pravilu, jagnjad dobijaju posebno koncentrovanu, a posebno kabastu hranu, seno najboljeg kvaliteta. Oprema za ishranu jagnjadi se koristi relativno kratko, pa treba da bude pokretna, kako bi se mogla posle upotreba da uklanja i odlae na pogodno mesto.

Oprema za napajanje
Ovce zahtevaju relativno malo vode, pogotovo ako se u ishrani nalazi hrana sa velikim sadrajem vlage (sona hrana), u toku ispae, zatim korienje zelene koene hrane ili ishrana silaom. Ipak, voda ima znaajnu ulogu u proizvodnosti ovaca. Ako se voda ovcama stavlja na slobodno raspolaganje, onda se poveava sposobnost uzimanja hrane, to je svakako vano kod proizvodnje mleka i kod tova ovaca. Kod ovaca se takoe koriste automatske pojilice. One su sline kao i za goveda, ali se uspeno koriste samo ako je pritisak vode mali. Naime, ovce sporo piju vodu, pa kod veeg pritiska dolazi do poveanog rasipanja vode. To se deava bez obzira da li su pojilice u vidu olja ili sisaljki. Iz navedenih razloga najpogodniji nain napajanja ovaca vodom je korienjem sudova tipa korita ili valova, koji su povezani sistemom spojnih sudova. Pojilice za napajanje ovaca se lako prljaju. Stoga ih treba postavljati dovoljno visoko, a pored njih postavljati po jednu stepenicu, koja omoguava nesmetano uzimanje vode, a spreava zagaivanje ili rasipanje. Za zimski period u tzv. hladnim objektima pojilice treba zatititi od smrzavanja. To se najjednostavnije postie pomou elektrinih grejaa. Jedna automatska pojilica je dovoljna za 100 ovaca, ako je voda uvek dostupna. Meutim, ako se voda daje povremeno, odnosno ako je napajanje samo tri - etiri puta dnevno, onda na jednu pojilicu moe da dodje samo oko 20 grla.

Pregrade (ograde)
Objekat za ovce se pregrauje u boksove (odelenja) za manji ili vei broj grla. U tu svrhu se koriste razliite pregrade (ograde), koje su najee od letava. Pregrade su po pravilu odreenih duina, koje omoguavaju prenoenje i meusobno povezivanje. Duina pregrada je najee 3 do 4 metra, a visina oko 90 do 100 cm.

302

Pored standardnih pregrada od letava u praksi se esto koriste i pregrade koje imaju drvene ramove i mreu od pletene ice. Neke od pregrada moraju da budu ispunjene, poto se time spreava ili umanjuje bre kretanje vazduha i stvaranje tzv. promaje.

Sl. 8. Primer jednostavne ograde za pravljenje pregrada u ovarniku

Za razdvajanje ovaca Sl. 9. Pokretna pregrada - vrata od drveta od jagnjadi koriste se poi iane mree sebno pregrade, koje imaju na sebi otvore za nesmetani prolaz jagnjadi. Ti prolazi su irine oko 20-25 cm, dok je visina manje vana. Ipak, 25-28 Sl. 10. Kombinovana pregrada od drveta u nekim sluajevima se visisa prolazima za jagnjad na moe podeavati. Takva podeavanja slue istovremeno da u nekim sluajevima (kod racionalne ishrane) da jagnjad budu odvojena od ovaca - majki, tako da ih ne uznemiravaju. Pogodno je ako se pojedini delovi pregrada prave tako da im je duina promenljiva. Time se omoguava podeavanje duine prilagoavanjem odreenim uslovima. Za jagnjenje ovaca esto se prave posebni boksovi, kojima se ovce izoluju i na taj nain im se stvaraju povoljniji us lovi za jagnjenje i za prihvatanje jagnjeta. Minimalna veliina prostora boksa je oko 1,4 x 0,9m, ako ovca ima jedno jagnje, odnosno 1,4 x 1,5 m, ako su dva jagnjeta.

Sl. 11. Boks za ovcu i jagnjad sa jednim i sa dva jagnjeta

303

Nega ovaca
Nega ovaca ima sve vei znaaj kako se poveava intenzitet dranja. Nega ima pre svega za cilj da sprei pojavu bolesti, a sastoji se od razliitih mera, kao to su kontrola telesne mase, preventivno davanje lekova, nega papaka, borba protiv parazita i sl. Za negu ovaca ureuje se posebno mesto i koriste specifini ureaji. Takvi ureaji mogu da budu stacionirani, ali se koriste i pokretni ureaji za negu na udaljenim ispustima i panjacima. Pri ureenju nekog prostora za negu treba obratiti panju na sledee osnove: - prostor za ekanje treba betonirati ili urediti da bude vrsta podloga, - spreiti neposredni dodir grupa ovaca, ak spreavanja mogunosti da se meusobno vide, poto se ovce rado meaju, - prve ovce uvoditi na mesto za negu uz pomo hrane, - spreavati mogunost da se ovce plae ulaska na mesto nege, - svi prolazi za ovce moraju da budu glatki, ne sme biti otrih ivica, - mesto za negu da bude suvo, pod senkom. Svako mesto za negu ovaca ima vie delova, kao to su: - mesto za grupiranje, koje treba da ima prostor sa oko 0,3-0,4 m2 po ovci, ukupan prostor bi trebao da bude dovoljan za najvie 200 odraslih ovaca, - prostor za negu u vidu levka se nastavlja sa suavanjem na oko 100 cm, a ima duinu 4 do 5 m,

Sl. 12. ematski prikaz jednog ograenog i ureenog prostora za negu ovaca, ukljuujui i kupanje papaka (najui deo prolaza)

304

- sueni prolaz ima duinu od oko 5 m, obe stranice su mu od punog materijala (daske), rastojanje pri dnu je 25-30 cm, a pri vrhu 60-65 cm, visina stranica je oko 80-90 cm, dno tog prostora je u vidu korita za kupanje papaka. Nega ovaca se redovno obavlja pred izlazak na pau, odnosno posle povratka sa pae u objekte. Na nekim farmama se koriste kupatila za ovce, gde se ovce u stvari praktino tuiraju sa vodom u kojoj se rastvaraju lekovi za suzbijanje bolesti. Ovakva tuiranja se koriste i radi pranja runa pre sisanja. U tu svrhu se koriste posebne prostorije sa tuevima, kojim se za nekoliko minuta ovce praktino oblivaju vodom i rastvorima.

Mainska stria (ianje) ovaca

Stria (ianje) ovaca obavlja se u prolee, ali tek onda kada nastupe topli dani. Pri tome se nastoji da se dobije to vea koliina vune (runa), ali i da ne umanji njegova vrednost nepravilnim postupcima, pre svega skraivanjem duine. Stria ovaca je izrazito sezonski rad, pa zahteva veliko angaovanje radne snage. Stria je istovremeno i teak rad, pa je potrebno obezbediti odgovarajuu opremu kako bi se celokupni rad obavio to bre, kvalitetnije i sa to manje napora. U naoj zemlji se stria ovaca jo uvek u najveoj meri obavlja runo. U tu svrhu se koriste odgovarajue makaze, koje se po pravilu posebno prave upravo za striu ovaca. To su jednostavne makaze sa dve otrice, koje se spajaju jednom oprugom, pomou koje se otrice rastavljaju. Stiskanjem otrica one se spajaju i na taj nain odse- Sl. 13. Jednostavne rune makaze za caju deo po deo runa ovaca. Osim napora za stiskanje striu ovaca otrica makaza i podsecanja dela runa, pri strii se mora jako voditi rauna da se ne povreuje koa ovaca. Runo je potrebno skinuti tako da ga odseca to blie koi, pa je opasnost od povreda velika. Runa stria ovaca je veoma naporan rad. ianje jedne ovce esto traje skoro pola sata, ukljuujui i vreme pripreme za striu, kao i vreme posle strie za putanje ovce. Za skidanje jednog runa potrebno je nainiti najmanje 800, a esto i preko 1.000 pokreta makazama. Istina, iskusni radnici mogu jednu ovcu da ostriu i u znatno kraem vremenu, na primer za samo desetak minuta ne raunajui rekordere, kojima ne treba vie od par minuta po ovci.

305

Ipak, poslednjih godina se sve ee i vie koriste aparati za striu ovaca. Svi ti aparati dobijaju pogon od elektromotora, tako da radnik za striu praktino samo upravlja aparatom. Na taj nain se, pre svega, u veoma velikoj meri poveava produktivnost radnika, poto se za striu jedne ovce ne troi vie od 2 do 6 minuta. Velika produktivnost se postie uvoenjem odreene specijalizacije za striu. Takvom specijalizacijom jedan radnik strie samo odreene delove tela ovce, na primer levu ili desnu stranu, drugi radnici druge delove, dok se za pripremu ovaca takoe angauju posebni radnici. Na taj nain dobija se odreeni tekui rad, koji se zaista obavlja brzo, lako i kvalitetno.

Sl. 14. Poligon za striu ovaca mainskim putem po fazama

Mainskom striom ovaca redovno se dobija znaajno vea koliina vune, na primer 5 do 10 i vie procenata u odnosu na runo obavljenu striu. Iskusni radnici sa dobrim aparatima za striu u znaajnoj meri dobijaju i bolji kvalitet runa, dok su povrede koe veoma retke. Sve to svakako pravda nabavku i korienje aparata za striu, pogotovo to se oni danas nabavljaju pojedinano i sa cenama, koje su relativno povoljne. Princip rada aparata za striu je identian sa principom rada aparata za ianje kose ljudi. Aparati za striu ovaca su takoe identini po delovima. Poslednjih godina konstrukcija aparata za striu ovaca nije vie gruba kao pre vie godina, tako da se ovi aparati izjednauju i po izgledu i po ukupnoj konstrukciji sa aparatima za ianje ljudi.

306

Sl. 16. Sklop ruice za striu

Sl. 15 izgled elemenata ruice aparata za striu

Glavni delovi aparata za striu dele se na pogonske i radne. Pogonske delove ini elektromotor sa prenosom pogona i ekscentar.

Elektromotor se koristi na dva naina: 1. u sluaju da je odvojen od radnih delova, elektromotor prenosi pogon na radne delove pomou elinog ueta ("sajle"), koje je dugako najmanje 1,5 m, tada je elektromotor vee snage i mase, pa se posebno smeta iznad radnog mesta za striu, 2. u zadnje vreme elektromotor se skoro redovno smeta u zajedniko kuite sa radnim delovima, tako da oni ine kompaktnu celinu. Rad sa aparatom za striu je neto laki kada je elektromotor odvojen, ali samo utoliko to je ukupna maSl. 17. Oprema jednog radnog mesta, motor sa radnih delova za striu i mainica za striu manja. Meutim, zbog elinog ueta ukupna pokretljivost u radnim delovima je manja.

307

Ugraivanje elektromotora u kompaktnu celinu sa radnim delovima omogueno je korienjem elektromotora veoma male mase, tako da ukupna masa ureaja, koji se dre u ruci, nije velika. Ta kompaktna celina povezana je preko provodnika struje (kabla) sa izvorom struje, tako da se sa aparatom za striu radi spretnije i bre. Aparat za striu ovaca ima dva glavna dela, koja obavljaju odsecanje pramenova vune. To su greben u vidu nepominog elja i no kao pomoni ealj. Greben je donji deo aparata za rezanje sa gustim zupcima elja. Broj zubaca je retko ispod 12, a najee 16 do 18. Debljina grebena je mala, poto se njome odreuje visina odsecanja runa. Zupci grebena su blago povijeni navie, to omoguava i svakako olakava voenje aparata u toku strie. No aparata je takoe u vidu elja, ali sa znatno manjim brojem zubaca najee ih je 3 ili 4. No se kree povratno pravolinijski levo-desno tako da njegove otrice sa otricama grebena ostvaruju rezanje po sistemu rezanja makazama. Zupci noa su sa donje strane izdubljeni, tako da se ukupno trenje izmeu njih i grebena smanjuje uz istovremeno bolje priljubljivanje radi sigurnijeg seenja. Ovakva udubljenja omoguavaju i bolje hlaenje delova. No aparata za striu dri jedna poluga u vidu potisne ape. Uz pomo jednog zavrtnja no i poluga se stalno odravaju tako da se no naslanja na greben toliko da se odsecanje obavlja pravilno, ali da no ne ide suvie teko. U toku rada dolazi do odvijanja zavrtnja, koga je potrebno povremeno pritezati. Pogon od elektromotora (indirektno preko elinog ueta ili direktno) ostvaruje se preko jednog ekscentra. Na taj nain no dobija veliki broj od oko 1500 do 2.000 pokreta u minutu. Aparat za striu objedinjuje glavne radne delove u vidu ruice. Sa njom se relativno lako rukuje, iako dolazi do vibracija, pa treba obratiti panju kod povlaenja po telu ovce da se ne povreuje koa, ali i da se ne vre nepotrebno "trickanje" runa. Aparat treba vui ravnomerno uz telo ovaca sa to duim potezima. Otseeni deo runa treba odmah paljivo sakupljati savijanjem, tako da se na kraju dobije celokupna otseena masa vune u vidu jednog dela. Na veim farmama ovaca stria se organizuje tako da se istovremeno angauju 4 do 5 radnika na strii i 1 do 2 radnika na pripremi ovaca, odnosno radovima oko vune. Stria se tada obavlja na jednoj platformi, koja je manje-vie okrugla, a postavljena je na visinu od oko 50 cm. Platforma se lako okree, najee uz pomo elektromotora. Ima 4 ili 5 mesta za ovce, odnosno 4 ili 5 radnih mesta za radnike na strii.

308

Okretanjem platforme svaki radnik dobija ovcu ispred sebe tako da ostrie samo jedan deo tela. Na ovaj nain se moe da postigne izvanredno visoka produktivnost na strii od najmanje 100, ali i od preko 200 ovaca po jednom radnom mestu (odnosno jednom aparatu za striu). Za organizovanje strie izvan mesta gde postoje vodovi elektrine struje koriste se kompletni ureaji, koji su namenjeni upravo strii ovaca. Oni tada obuhvataju i generatore za proizvodnju struje, tako da se istovremeno moe da radi sa najmanje desetak aparata za striu.

Dranje ovaca na panjacima

Dranje ovaca na panjacima i drugim vrstama ispasita, pre svega korienje biljnih ostataka na njivama posle skidanja useva, moe da predstavlja najrentabilniji nain dranja. Naime, za ispau se po pravilu koriste povrine, koje bi se inae veoma teko iskoriavale na bilo koji drugi nain, dok je korienje biljnih ostataka ili ostataka plodova na njivama jedino mogue preko ovaca. Poznato je, dalje, da ovce vrlo uspeno odravaju odreene povrine u pogledu biljnih populacija, pre svega spreavanja razvoja korova. Broj ovaca, koji se moe da dri na nekoj povrini panjaka ili ispasita zavisi na prvom mestu od toga, koja se koli hrane moe da oekuje na toj povrini. Znai, prinos hrane izraen u hranljivim jedinicama svakako je najvaniji faktor odreivanja broja grla po povrini. Naravno, stanje trave, odnosno ukupan prinos po godinama moe u znaajnoj meri da varira. Drugi faktor je vezan za ovce, i to za njihovu prosenu telesnu masu, a zatim za prosean broj jagnjadi po ovci. Najmanji broj jagnjadi se kree oko 1,1 po ovci, dok je on u proseku oko 1,3. Ree se sreu stada sa prosenim brojem jagnjadi od 1,5 ili vie po ovci. Na osnovu osnovnih faktora, koji utiu na broj ovaca po povrini, smatra se da se po jednom hektaru livada moe da se dri u proseku izmeu 5 i 20 ovaca, ukljuujui i sav podmladak. Najmanji broj ovaca dolazi u sluaju korienja najslabijih panjaka i kada ovce imaju najvei mogui broj jagnjadi. To su po pravilu planinske livade sa najmanjim mogunostima obezbeenja hrane. Nii panjaci, pogotovo oni u ravnicama, mogu da obezbede dovoljnu koliinu hrane za ispau najmanje 12 do 15 ovaca sa podmlatkom. Iskoriavanje hrane na panjacima mora da bude prilagoeno porastu trave u toku godine. Poznato je da je najvei porast hrane u toku meseca maja, a potom juna. U toku aprila, a zatim jula i avgusta porast trave je ve znaajno

309

umanjen, dok u septembru opada na jedva 40% u odnosu na porast u toku maja. Prirast trave u oktobru je do 20%, i to samo ako ne naii ju niske temperature. Ispaom ovcama dolazi do prihranjivanja povrina ispae, to svakako doprinosi poveanju prinosa trave. Ipak, treba imati u vidu da zaostali stajnjak ovaca ima za posledicu da se te povrine i na neki nain zagauju. To se svakako najbolje ocenjuje po tome to se kod sledee ispae znaajan deo trave ne iskoristi, pa je i dnevni prirast mesa manji. Korienje panjaka i ispasita kretanjem stada bez ogranienja u velikoj meri zavisi od uvara stada (obana). Preko noi se stada dre slobodna u grupama, ili pak u torovima. Torovi mogu da budu stalni ili se premetaju. Ako se premetaju, onda se mogu znaajne povrine da naubre sa stajnjakom u koliini od 25 -30 tona po hektaru. Povrina torova treba da iznosi oko 2 m2 po ovci. Za torove je pogodnije rastresito zemljite, poto lake proputa stajnjak. Ipak, pregonski sistem korienja panjaka je sve ei i pogodniji. Ovo utoliko pre to se u tu svrhu koriste elektrine ograde na jednostavan nain. Cela povrina za ispau se deli na vei broj podjednakih delova, najee 6 do 8. Ograde pregona moraju da budu solidne, poto se ovce tee navikavaju na ograen prostor, odnosno ee pokuavaju da probiju ograde ili ih preskau. Kod postavljanja elektrine ograde vano je prilagoavanje visine provodnika (ice) uzrastu grla. Vano je da dodir grla sa provodnikom bude svakako glavom (njukom) ili vratom poto se tada grla vraaju natrag. Ako je dodirnu leima, onda najee skau unapred, pa time probijaju ili preskau ogradu. Za ograde se uspeno koriste i mree od ice, koje bi trebale da budu visine oko 100 cm. Vrata na pregonima moraju da budu dovoljne irine za prolazak ne samo ovaca, nego i maina za negu panjaka, odnosno za travu i seno. Za snabdevanje vodom na panjacima se esto koriste razne cisterne za vodu. Uz njih se postavljaju automatske pojilice ili pak korita sa regulatorima nivoa vode u njima.

SPECIFINOSTI OBJEKATA ZA ODGOJ KOZA

Dranje koza postalo je u poslednjih nekoliko godina vrlo zanimljivo i sve vie zastupljeno, ak i u onim zemljama Evrope koje nisu imale tradiciju pa ni posebnog iskustva u tom vidu stoarenja. Osnovni razlog za takvu pojavu treba traiti u zadovoljavajuim ekonomskim efektima.

310

Dranje koza je u velikoj meri slino dranju ovaca. Iz tog razloga u naoj zemlji postoje izvesna iskustva, koja svakako treba iskoristiti. Meutim, isto tako je tano da u odgoju koza postoje neke specifinosti. One se svakako moraju uzimati u obzir, pogotovu ako se planiraju visoki proizvodni rezultati. Jedna od specifinosti su svakako i objekti za smetaj koza, i to poev od naina dranja pojedinano - grupno. Ta specifinost utie neposredno na ukupan rezultat, te iz tog razloga zasluuje posebnu panju u irokoj oblasti ogoja ove vrste domaih ivotinja.

Sistemi dranja koza

Koza je po svojoj prirodi vrlo temperamentna domaa ivotinja. Ta osobina se izraava kroz stalnu potrebu za kretanjem. Ve iz tog razloga dileme oko naina dranja ne bi trebalo da bude. Koze uvek treba drati po principima slobodnog naina dranja. U praksi koze se se dre gotovo uvek tako da najvei deo dana provode na pai ili u ispustu, odnosno van zatvorenog prostora - objekta. Kod slobodnog dranja u tom sluaju izostaju obaveze putanja sa vezova, uz minimalni rad oko ishrane i izubravanja. Meutim, u nekim sluajevima vezani sistem dranja ima prednosti. To je svakako pri dranju manjeg broja koza. Takoe je jako vano istai da je vezani nain dranja obavezujui kod dranja vrlo agresivnih rasa.

Vani normativi kod gradnje kozarnika

Za pravilan smetaj koza potrebno je obezbediti dovoljno prostora za svaku kategoriju. Za priplodne jareve, obezbeuje se 2,5-3 m2, priplodne koze sa jariima 1,8-2,2 m2, iljead ili neoploene mlade koze 1,3-1,5 m2, naravno sve te mere se odnose na po jedno grlo. Visina kozarnika se kree od 2,5-3 m. Sa obe strane objekat mora imati prozore, ija je ukupna povrina jednaka 1/15 ili 1/20 od ukupne povrine poda. Na eonim zidovima se ugrauju vrata, obavezno dvokrila, ija je irina 2,5-3 m, a visina 2,5 m. Temperatura u kozarniku u vreme jarenja ne sme da bude nia od 15oC. Izmena vazduha i regulacija temperature se najee izvodi pomou kombinovanih sistema ventilacije.

311

Ishrana i napajanje koza se vri pomou grupnih hranilica i pojilica. Za jedno odraslo grlo potrebno je obezbediti oko 0,3-0,35 m duine jasala, za jarie oko 0,20 m, iljead 0,25-0,30 m.

Vezani nain dranja koza

Vezani nain dranja koza je ogranien na manja stada, pre svega za sluajeve kada se koze preko leta dre na panjacima, a u toku zime zatvorene u objektima. Pri odreivanju mesta - leita i naina vezivanja, veoma je vano da se u najveoj meri dimenzije prilagode uzrastu koza. Duina leita treba da bude izmeu 95 i 105 cm, a irina oko 50 do 55 cm. Meutim, bez obzira na dobro odabrane dimenzije, poznato je da koze veoma loe koriste svoje leite. Lee najee popreno na leitu, izmetom zagauju oba dela leita bez razlike, vrlo su neuredne. Iz tog razloga, obavezno je da se izmeu svakog para leita nalazi pregrada koja deli leita i spreava koze de se iskose ili lee popreno. Leita za koze treba da budu izdignuta od poda i to za 40-50 cm. Ta visina ne predstavlja problem za koze pri dolasku ili naputanju leita. To izdizanje je poeljno iz vie razloga od kojih se istiu sledei: - lake odravanje higijene leita, - olakano reavanje ukupnog izubravanja objekta, - svi radovi oko mue se olakano izvode.

Sl. 18. Popreni presek leita za vezani nain dranja koza sa palisadnom krmnom zabranom i najvanijim dimenzijama

312

Leita se prave od dasaka. Pri kraju leita se postavljaju drvene letve irine 5-6 cm, sa meusobnim razmacima od 2-2,2 cm. Vezivanje koza se obavlja horizontalnim zajednikim ili vertikalnim individualnim vezom. Za tu namenu se koriste daske ili letve, pomou kojih se zarobljavaju vratovi koza neposredno iznad jasala.

Sl. 19. Sistemi za vezivanje koza i popreni presek leita od dasaka

Sl. 20 Popreni presek leita za vezani nain dranja koza na reetkastom podu od drvenih letvica

Sl. 21. Osnova objekta za vezani nain dranja koza

313

SLOBODNI SISTEM DRANJA KOZA

Kod koza je vrlo izraena pojava neujednaenosti po konstituciji i proizvodnji (ukoliko je mleko u pitanju). Iz tog razloga nuno je izvriti grupisanje rangiranje grla na ona sa veom proizvodnjom i ona slabija sa manjom proizvodnjom. S tim u vezi, kod slobodnog dranja svakoj grupi koza treba obezbediti adekvatan i dovoljan prostor, odnosno pravilno odrediti norme raspoloivog prostora. Te norme po jednoj odrasloj kozi su u sledeim relacijama: - ukupna povrina boksa 1,2-1,4 m2, ako je boks podeljena na dva jednaka dela, odnosno 1-1,2 m2, ako te podele nema, - irina jasala 0,3-0,4 m, - duina prostora za ishranu 0,85-1 m, - visinska razlika izmeu prostora za ishranu i leanje najvie 0,7 m. U najveem broju sluajeva ukupna povrina boksa se deli na dva dela: - manji, izdignuti deo za ishranu, - vei, nii deo za leanje i kretanje.

Sl. 22. Presek objekta za slobodni sistem dranja koza

Jedna od specifinosti objekata za koze je gradnja nia za leanje unutar objekta. Te nie su u stvari posebni prostori, koji se postavljaju obino pored zida ili ispod prostora za ishranu. Nie slue za nesmetan odmor koza, najpre onih elitnih - najproduktivnijih ili kao sklonite za najslabije, najmlae u stadu ili grupi.

314

Sl. 23. Popreni presek objekta za slobodni sistem dranja koza sa niama za odmor

Grupe koza se formiraju najee u zavisnosti od naina mue i korienja izmuzita. Pri tome se nastoji da grupe budu to ujednaenije po proizvodnji i ponaanju. Mua koza kod slobodnog sistema dranja se odvija u izmuzitu. Izmuzite je slino opremljeno kao i objekat za vezani nain dranja. To znai da izmuzite ima jasle, sistem za vezivanje, (koji se koristi u vreme kada se koze muzu), kao i kompletnu instalaciju za muu.

315

Stajalita za koze (u izmuzitu) su duine oko 120-125 cm. U odnosu na nivo kojim se kree radnik muza, podignuta su za oko 80 cm. Time se znatno olakava rad muzau za sve radne operacije oko mue. To je u stvari i jedini trenutak kada su koze vezane i kada je mogue intervenisati po itavom nizu pitanja.

Sl. 24. Izmuzite za koze kod slobodnog naina dranja

Za kapacitete do 300 koza, gradi se jedan objekat u koji se smetaju sve kategorije. Meutim, sve te kategorije moraju biti podeljene meusobno, potpuno nezavisnim delovima objekta. Za vee kapacitete poeljno je graditi vie objekata.

316