i

Albert Camus, Pojam apsurda (esej)

ii

SADRAJ

1.0. 2.0. 3.0.

UVOD............................................................................. 1 IVOTNI PUT ALBERTA CAMUSA......................... 2 KNJIEVNOST ALBERTA CAMUSA....................... 3

4.0. POJAM APSURDA KAO OSNOVNI U CAMUSOVOJ FILOZOFIJI.............................................................................. 4 5.0. 6.0. SIZIF KAO MODEL APSURDNOSTI....................... 5 BIBLIOGRAFIJA.......................................................... 7

1 1.0 . UVOD

Dvadeseti vek obeleile su mnoge stvari. Dva svetska rata, najrazliitiji izumi, ali i on. Filozof apsurda Albert Camus. U ovom eseju emo govoriti o Albertu Camusu kao knjievniku i filozofu i o apsurdu kao pojmu koji je obeleio njegovo stvaralatvo. Cilj rada je da vidimo ta je apsurd i da li je ivot stvarno besmislen kao to je Albert smatrao. U okviru rada bie rei o ivotnom putu Alberta Camusa, njegovom kolovanju i putu do uspeha. Kako je uspeo da stigne od siromatva do Nobelove nagrade, kao i to ime se sve bavio i sa kim je saraivao. Spomenuemo i njegova knjievna dela koja su mu pomogla da stigne do cilja da bude jedinstven. U drugom poglavlju ovog rada osvrnuemo se na krizu civilizacije i Camusovu borbu sa istom. Naveemo potekoe koje je imao zbog svoje misli i kako je uspeo da se izbori za svoje mesto. Trei deo je posveen iskljuivo apsurdu, s obzirom da je to glavni pojam Camusove filozofije. Videemo ta se smatra apsurdom, ta je bitno da svaki ovek zna o sebi i ta je zapravo ivot gledano iz ugla ovog filozofa. Bie rei i o tome kada i zato se Camus odrekao apsurda. I na kraju emo rei ta je bio njegov plan i kako je uspeo da ga realizuje.

2.0. ivotni put Alberta Camusa Albert Camus je roen 1913. godine u Aliru. Ouvala ga je i vaspitala samohrana majka, nakon to mu je otac poginuo u Prvom svetskom ratu. Od malih nogu bavio se fudbalom, a esto je bio i u pozoritu. Iako je odrastao bez oca, u siromanoj porodici, koristio je svaku priliku da putuje i upoznaje ljude. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Aliru, a tokom studija se bavio i novinarstvom.1 Prvi vei uspeh Camus dostie romanom Stranac2 1942. godine. Te godine objavljuje i Mit o Sizifu3 komentar na svoje prethodno delo, pisan u formi eseja. Kasniji romani Kuga4 i Pad5 su ocenjeni bolje od Stranca, ali ne i od Mita o Sizifu te se to smatra njegovim najuspenijim delom. Jo jedna zanimljivost i dokaz Camusove svestranosti je to da je bio lan francuskog Pokreta otpora, sa ijim je lanovima izdavao asopis Borba. Nakon Drugog svetskog rata napisao je i svoju prvu dramu Pobunjeni ovek6. Upravo ta drama pokrenula je jedan od najslavnijih intelektualnih rasprava polemiku sa Sartreom. Sartreovo poimanje egzistencijalizma kao nitavila se kosilo sa Camusovim miljenjem o tome. Iako su uopteno prihvatali naela egzistencijalizma, ta jedna injenica je dovela do njihovog razilaenja. Albert Camus smatra da se apsurdnost ivota ne moe poistovetiti sa nitavilom.7

1 2

http://sh.wikipedia.org/wiki/Alber_Kami (20.02.2010.) Albert Camus, Stranac (Zagreb: Zora, 1951). 3 Albert Camus, Mit o Sizifu (Beograd: Paideia, 2008). 4 Albert Camus, Kuga (Zagreb: SysPrint, 2000). 5 Albert Camus, Pad (Beograd: Paideia, 2008). 6 Albert Camus, Pobunjeni ovek (Zagreb: Zora, 1971). 7 http://mythosandlogos.com/Camus.html (25.02.2010.)

Najvei uspeh za ivota doiveo je 1957. kada mu je dodeljena Nobelova nagrada. Meutim, nakon samo tri godine doivljava teku saobraajnu nesreu i biva jedini koji nije preiveo. 1960. godine Albert Camus naputa ovaj svet. U torbi koju je imao sa sobom bio je rukopis njegovog dela Prvi ovek8 koje je objavljeno 1994. godine. U tom delu je opisao francuska naseljavanja Alira, odnose doseljenika i starosedelaca kao i nove mlae generacije kojoj je i sam pripadao.9

3.0. Knjievnost Alberta Camusa Albert Camus sebe smatra umetnikom rei, a upravo je on taj koji je obeleio XX vek. Ne moemo nekoga nazvati velikim piscem samo zato to je pisao lepe, itke i uzbudljive knjige. Ali, njemu je knjievnost predstavljala trenutnu ivu snagu iako je u tom periodu bila zapostavljana i zlostavljana. Camus smatra da naa epoha nudi ogranieno kretanje istorije. Zbog toga svoje delo Hronika10 zapoinje sledeom reenicom :XVII vek je vek matematike, XVIII fizike, XIX biologije, a na je vek, vek straha11. I donekle je bio u pravu jer su se tokom XX veka desile najrunije i zastraujue stvari poput ratova i atomske bombe koju su opravdavali kao znanstveni socijalizam.

Period od prosvetiteljstva do sredine XX veka, Camus opisuje u jednom od svojih najuspenijih dela Pobunjeni ovek12. Tom idejom bezline istorije naglasio je kako je
8 9

Albert Camus, Prvi ovek (Beograd: Paideia, 2008). http://www.znanje.org/lektire/i27/07iv01/07iv0118lekt/biografija.htm (28.02.2010.) 10 Albert Camus, Hronika (Beograd: Nolit, 1975). 11 Albert Camus, Hronika (Beograd: Nolit, 1975), 5. 12 Albert Camus, Pobunjeni ovjek (Zagreb: Zora, 1971).

4 upravo ta oholost evropskih ideja dovela do svih nesrea u XX veku. Iz tog razloga su ga prozvali antikomunistom i optuili da odbacuje ovekovu sudbinu, to nije u skladu sa njegovom milju poto je on samo kritikovao apsolutnost istorije, nikako njenu vrednost i uticaj. Intelektualna elita smatrala je da Albert nije kompetentan da iznosi filozofske misli.13 Kao model novog romana pojavio se Stranac14 koji je doivljen kao modernistiki. itaoce je privuklo poigravanje jezikom i oblicima kao i ideja da je sve la. Ljudi su se poistovetili sa glavnim likom koji je ravnoduan prema svakome i svaemu. Pobuna glavnog lika proizilazi iz osude na smrt, a on je samo voleo ivot, a odatle nema izlaza, sve je besmisleno i apsurdno. Delo je puno iskuenja i prikazuje Camusovu povezanost sa rodnim Alirom.

4.0. Pojam apsurda kao osnovni u Camusovoj filozofiji Albert Camus smatra se filozofom apsurda jer je to glavni pojam njegove filozofske misli. On smatra da je apsurd besmislen ljudski ivot, koji osmilja putem revolta. Tim revoltom se utie na veliinu i dostojanstvo. ovek uvek mora imati sliku o samome sebi tj. viziju prolog, sadanjeg i budueg linog identiteta. Ukoliko ga ne bi imao, ne bi bilo svrhe za postoanje oveka. Dok ovek stvara sliku o sebi, uvek je u haosu jer nikada je ne definie do kraja. Meutim, trudi se i tei da ostvari svoje elje kako bi stigao do cilja. Da bi to ostvario mora iveti onakvim ivotom kakvim je uslovljen inae nee postojati. Tu Albert Camus pronalazi sebe. Njegovo miljenje je da bi nas svest o apsurdu naeg sutra trebala podsticati na pronalaenje ivotne vizije, a ivot je zaplet opasnosti. Kako bismo se spasili od nje moramo imati unutranji pogled na same sebe.
13

http://www.filozofija.org/index.php?option=com_content&task=view&id=161&Itemid=41 (01.03.2010.) 14 Albert Camus, Stranac (Zagreb: Zora, 1951).

Onog trenutka kada su apsurd poeli gledati samo kao besmislenost ivota, Camus ga se odrie jer nije eleo da ga dovode ni u kakvu vezu sa egzistencijom. Od tada pojam apsurda naziva sintagmom kojom je hteo da naznai pozitivne vrednosti oveka, drutva i sveta u ono vreme.15 Albert Camus je bio jedinstven i drugaiji od svojih savremenika zbog toga to je ceo svoj ivot pratio jednu temu apsurd, kako u knjievnosti, tako i u filozofiji. Menjao je oblike, ali od apsurda nije odstupao. Uvek je koristio proverene tehnike ali je ipak sve bilo napisano na jedan poseban, njegov nain. A to je ono to je on oduvek eleo da bude drugaiji. Sve je bilo umetniki oblikovano, estetski odraeno, nikako suvoparno i besmisleno. Njegov plan je bio jasan. Najpre je hteo da izrazi negaciju to je uinio prikazujui svoje ideje u romanima i dramama. Ali takoe je znao da ne moe iveti samo u negaciji te je kroz iste oblike provlaio i pozitivne poruke. Na svemu tome moemo zahvaliti njegovom bogatom iskustvu.

5.0. Sizif kao model apsurdnosti Za Sizifov postupak moemo rei da je besciljan, a to je upravo ono to Camus naziva apsurdom, te tu nalazi razlog da se posveti ba Sizifu. Camus obraa panju na onaj trenutak kada se Sizif vraa nazad u podnoje brda i ponovo radi taj besmislen posao gura kamen ka vrhu. Sizif je prevladao apsurd samim tim to je prihvatio besmislenost takvog posla. Svestan je apsurdnosti svoga posla to mu daje nadmo nad apsurdom. U

15

http://vijesti.gorila.hr/zabava_i_lifestyle/razno/filozofija_apsurda (01.03.2010.)

6 svetu koji je izgubio smisao, ispresecan apsurdnim zidovima, ovek postaje stranac (moderni Sizif koji uzaludno kotrlja kamen svoje egzistencije).

Hrianstvo prema apsurdu ima negativan stav jer se smatra beskorisnim. Jo u ono doba, Bogovi su osuivali Sizifa jer je neprestano kotrljao kamen uz breg, koji bi se snagom inercije vraao nazad. Smatrali su da nema stranije kazne od beznadenog rada.16

16

http://www.gradjanskiparlament.rs/?p=1225 (22.02.2010.)

6.0. Bibliografija Camus, A., Kronike. Beograd: Nolit, 1975. Camus, A., Pobunjeni ovjek. Zagreb: Zora, 1971. Camus, A., Stranac. Zagreb: Zora, 1951. http://sh.wikipedia.org/wiki/Alber_Kami (20.02.2010.) http://mythosandlogos.com/Camus.html (25.02.2010.) http://www.znanje.org/lektire/i27/07iv01/07iv0118lekt/biografija.htm (28.02.2010.) http://www.filozofija.org/index.php? option=com_content&task=view&id=161&Itemid=41 (01.03.2010.) http://vijesti.gorila.hr/zabava_i_lifestyle/razno/filozofija_apsurda (01.03.2010.) http://www.gradjanskiparlament.rs/?p=1225 (22.02.2010.)