VIŠA TEHNIČKA ŠKOLA ZA INDUSTRIJSKI MENADŽMENT

KRUŠEVAC

PREDMET: Organizacija proizvodnje

SEMINARSKI RAD

Tema:
Optimizacija proizvodnog procesa

Profesor: Student:
Miodrag Todosijević Obradović Ivana 263/05
Marković Jelena 486/05
Minić Sanja 565/05

Vrnjačka Banja, decembar 2006

 Sadržaj

Uvod 1

1. Optimalna veličina serije 3

2. Stepen iskorišćenja kapaciteta mašine 4

3. Trajanje proizvodnog ciklusa 8

4. Merenje i normiranje rada 9

Zaključak 12

Literatura 13

2
 Uvod

Savremena proizvodnja je integralni deo sveukupnih zbivanja u

okviru poslovnih sistema, a posebno sveukupnog okruženja nego što je to
ikada bio slučaj.
Pristup organizaciji savremene proizvodnje mora obezbediti takva
rešenja koja omogućuju njeno optimalno integrisanje u procese koji
karakterišu aktuelno okruženje, kao i sagledane promene u budućnosti.
Od samih početaka čovekova proizvodna aktivnost je na očigledan
način iskazivala osnovnu svrhu: zadovoljenje ličnih potreba. Vremenom
su se menjali tehnologija i organizacija proizvodnje, kao i splet
interakcionih odnosa sa okruženjem.
Sa porastom cene radne snage (visokokvalifikovane posebno)
nastupa period mehanizacije, automatizacije i robotizacije kao najvišeg
oblika manifestovanja kapitalnog ulaganja. Zapostavljeni su drugi
elementi ulaganih resursa.
Neodvojiv je fenomen profita, koji je na ovaj ili onaj način ugrađen
u neke od koncepta sistema vrednovanja efekata u proizvodnji.

Osnovni podaci o pilot fabrici

Živimo u vremenu kada se novim tehnologijama unapredjuju

proizvodni procesi. U ovom radu razmotrićemo i objasniti temu i opisati
ceo tehnološki postupak “Tanjir opruge 206-77010” koji je obrađen u
pogonu Preseraja u fabrici “Prva Petoletka”.
Ova fabrika je osnovana još 1949. godine kao preduzeće ya
proizvodnju hidrauličnih i pneumatskih uređaja. Raspolaže sa preko
200000 metara kvadratnih poslovnog prostora, 4000 alatnih mašina, 7000
radnika i nalazi se u ulici Cara Dušana 101 u Trsteniku.
Proizvodni program “Prve Petoletke” čine hidraulički i pneumatski
uređaji i sistemi za prenos energije, upravljanje, mehanizaciju i
automatizaciju mobilnih sredstava, mašina, postrojenja i procesa kao i
zaptivni elementi, priključni elementi, elektronski sklopovi.

3
 U okviru ovog rada biće obrađena izrada jednog od proizvoda koji
je sastavni deo programa PPT - Kočna tehnika.
Konkretno se radi o proizvodu " Tanjir opruge 206 - 77010 " koji
se izrađuje procesom izbijanja na ekscentar presi.

1. Optimalna veličina serije

Optimalna veličina serije je ona veličina serije za koju su troškovi

proizvodnje po jedinici minimalni.
Ovo je održiva tvrdnja uz predpostavku da zbir ostalih elemenata
troškova po jedinici proizvoda ne zavisi od veličine serije.
Analitički kriterijum: T = t1 + t2 → min,
gde je t1 – troškovi pripremno-završni ( din/god ),
a t2 - troškovi skladištenja ( din/god ).
Pripremno-završni toškovi se izračunavaju: t1 = (p/ x) ٠Cp3,
a troškovi skladištenja: t2 = x/2 ٠((p - q)/ p) ٠CS, gde su:
x – veličina serije (kom/ser)
p – godišnja potrebna količina proizvoda, delova (kom/god)
Cp – troškovi pripremno-završni za jednu seriju (din/ser)
Cs – troškovi skladištenja po jedinici proizvoda za godinu dana
((din/kom.god) ٠ ser)
p – dnevne potrebe u odgovarajućem proizvodu, delu (kom/dan)
q – dnevna proizvodnja u odgovarajušem proizvodu, delu (kom/dan).
Sledi: T = t1 + t2 = (p/ x) ٠Cp + x/2 ٠((p - q)/ p) ٠CS
Grafički bi to izgledalo na sledeći način:

4
 Optimalna veličina serije ( serija lansiranja ) se u okviru PPT -
Kočna tehnika definiše kao odnos sume svih pripremno - završnih
vremena (Σ Tpz) i sume svih komadnih vremena (Σ Tk) potrebnih za
izradu određene pozicije koji je uvećan za odgovarajući korektivni faktor
K.

(Σ Tpz / Σ Tk) ٠ K

K = 20 - ustaljeni korektivni faktor dobijen na osnovu teorijskih i

iskustvenih ispitivanja .

Definisane vrednosti za optimalnu veličinu serije su : 20 , 60 , 120 ,

240 , 360 , 480 , 600 , 720 , 960 , 1200 , 1440 , 2400 , 6000 , 12000 i
18000 .
Dobijena vrednost za optimalnu veličinu serije zaokružuje se na
prvu manju vrednost datu u gornjem pregledu .
Za konkretan primer izrade pozicije " Tanjir opruge 206 - 77010 " važiće

( ΣTp / ΣTk)٠ K = (4,0000 / 0,0105) ٠20 = 7619

tako da se usvaja prva manja vrednost od 6000 kom.

2. Stepen iskorišćenja kapaciteta mašine

Kapacitet mašine je njena radna sposobnost da u okviru određenog

vremenskog perioda izvrši izvestan broj određenih operacija.
Jedinica za izražavanje kapaciteta je VJ (vremenska jedinica) – MČ
(mašinski čas). Stepen iskorišćenja proizvodnog kapaciteta mašine se
računa po obrascu: η = Cme / Cmt٠100%
η = Cms / Cme ٠ 100%
Tipovi organizacije toka redosleda operacija mogu biti:
1. uzastopni
2. paralelni
3. kombinovani.
Uzima se u obzir samo vreme izrade operacija, čime se značajno
pojednostavljuje stvarno stanje!
Uzastopni tip karakteriše: što se na jednom radnom mestu obavlja
operacija na svim komadima, da bi se na sličan način, zatim ponovilo na
ostalim radnim mestima. Ukupno vreme potrebno za izradu jedne serije
(dužina proizvodnog ciklusa) je: TCU = n Σ Toi / 60

5
 Paralelni tip karakteriše to da svaki komad po završetku prethodne
operacije prelazi na narednu. Vreme trajanja izrade serije:
TCP = ((n-1)/60) ٠to max + Σ Toi / 60
Kod kombinovanog tipa je delimično pripremljen paralelni tip ali
tako da se prevaziđe osnovni nedostatak – čekanje mašine. Vreme trajanja
proizvodnog ciklusa: Tck = 1/60 Σ tij + ((n - 1)/60) ٠( Σ toj + Σ tij)
Da bi se izabrala odgovarajuća mašina , odnosno presa, na kojoj će
se deo izraditi potrebno je definisati potrebnu silu prese . Sila potrebna za
proces se ostvaruje preko krivajnog mehanizma, prenosi se na pritiskivač,
a sa njega preko alata na radni predmet.
Pošto se konkretni deo " Tanjir opruge 206 - 77010 " izrađuje u tri
operacije na ekscentar presi, potrebno je definisati silu prese koju treba
upotrebiti u svakoj operaciji.
Za konkretni slučaj " Tanjir opruge 206 - 77010 " biće :
s = 1 mm
O = 42 ٠π ≈ 132 mm , m = 240 - 320 N / mm2
F = 1,3 ٠ 1 ٠ 132 ٠ 280 = 48048 N = 4805 kg = 4,805 t

Pošto je sila potrebna za izbijanje relativno mala, a u skladu sa

raspoloživim kapacitetima, za izradu dela " Tanjir opruge 206 - 77010 "
koristiće se presa ETP - 30 sa izbacivačem .
Karakteristike ove prese su:
- nominalna sila prese F = 30 t
- korak min / max = 10/70
- min visina od radnog stola do bata 152 mm
- max visina od radnog stola do bata 261 mm
- visina od poda do radnog stola 840 mm
- broj hodova 90 u minutu
Karakteristike izbacivača:
- max prečnik 110 mm
- otvor 50 mm
- hod 35 mm
-tip gumeni
Na osnovu usvojenih podataka treba definisati stepen iskorišćenja
kapaciteta mašina koji predstavlja odnos između potrebnog kapaciteta za
određeni obim proizvodnje i raspoloživog kapaciteta kojeg poseduje
jedna organizaciona celina ( pogon , RJ ili AD ) i izražava se u % .

S' obzirom da se prate mašinski i ljudski kapaciteti, kako za projektovanu

tako i za angažovanu proizvodnju , postoje :
ηKMP = ( KP / KRM )٠ 100 , % - projektovani stepen iskorišćenja
tehničkih kapaciteta
ηKMA = ( KA / KRM ) ٠100 , % - angažovani stepen iskorišćenja tehničkih

6
 kapaciteta
ηKRP = ( KP / KRR ) ٠ 100 , % - projektovani stepen iskorišćenja
raspoloživih kapaciteta
ηKRA = ( KA / KRM ) ٠100 , % - angažovani stepen iskorišćenja raspoloživih
kapaciteta
KRM - tehnički kapacitet - predstavlja ukupno vreme kojim korisnik u
jednoj organizacionoj celini raspolaže za svaku mašinu u
određenom periodu ( dan , mesec , kvartal, godina ) i izražava se u
časovima. Projektovani su za rad u dve smene , izuzev ako
tehnološki proces ne zahteva drugačije.
KRM = Σ ( BM x BS x DS x BRD ) , h
BM , kom. - broj mašina
BS = 2 smena / dan - broj smena sa kojima je planirano da radni
centar radi
DS = 7,5 h / dan - dužina smene umanjena za odmor od 30 min
BRD, dana - broj radnih dana u posmatranom periodu

KRR - raspoloživi kapacitet - predstavlja ukupno vreme kojim korisnik u

jednoj organizacionoj celini raspolaže za svaku mašinu koja ja
pokrivena sa raspoloživim brojem radnika u određenom periodu
( dan , mesec , kvartal ili godina ) i izražava se u časovima .

KRR =Σ ( BR x BS x DS x BRD ) , h

BR - broj raspoloživih radnika na jednom radnom mestu

BS = 1 smena / dan - broj smena rada radnika u toku dana
DS = 7,5 h / dan - dužina smene umanjena za odmor od 30 min
BRD , dana - broj radnih dana u posmatranom periodu

KP - potreban kapacitet - predstavlja ukupno vreme za proizvodnju delova

koje je dobijeno na osnovu projektovanih tehnoloških normativa i
lansiranog ( planiranog ) obima proizvodnje u određenom periodu i
izražava se u časovima .

KP = Σ ((Σ TPZP / ηP + Σ TKP ) x QP ) , h

TPZP , h - projektovano pripremno - završno vreme za operaciju

ηP , kom. - projektovana optimalna serija
TKP , h - projektovano komadno vreme
QP , kom. - količina delova za proizvodnju

KA - angažovani kapacitet - predstavlja ukupno vreme za realizovani

obim proizvodnje delova koji je dobijen na osnovu svih ostvarenih

7
 efektivnih časova rada za jednu organizacionu celinu u
posmatranom periodu ( dan , mesec , kvartal , godina ) i izražava se
u efektivnim časovima .

KA = Σ EČ ,h

Σ EČ , h - suma svih ostvarenih efektivnih časova angažovanih radnika na

svim radnim centrima u jednoj organizacionoj celini za posmatrani
period.

Za konkretni slučaj" Tanjir opruge 206 - 77010 " biće :

potrebna količina je 10000 kom , BM = 3 mašine , BS = 2 smena / dan ,
DS = 7,5 h , BRD = 24 radna dana u posmatranom periodu

KRM = 3 ٠ 2 ٠7,5 ٠ 24 = 1080 h

BR = 3 raspoloživa radnika na jednom radnom centru ,

BS = 1 smena / dan ,
DS = 7,5 h ,
BRD = 24 radna dana u posmatranom periodu

KRR = 3 ٠ 1 ٠ 7,5 ٠ 24 = 540 h

Σ TPZP = ( 2 ٠ 0,5 + 3 ٠ 1 ) h ,
ηP = 6000 kom ,
Σ TKP = 0,026 h ,
QP = 10000

KP = (( 2 ٠0,5 + 3 ٠ 1 ) / 6000 + 0,026 ) ٠ 10000 = 267 h

Σ EČ = 3 radnika ٠ 7,5 h ٠ 15 dana = 337,5 h

15 dana - poentirano vreme na radnim listama

KA = 337,5 h

ηKMP = ( KP/ KRM) ٠ 100 =(267/1080)٠ 100 = 24,72%

ηKMA = ( KA / KRM ) ٠ 100 = ( 337,5 / 1080 ) ٠ 100 = 31,25 %
ηKRP = ( KP / KRR ) ٠ 100 = ( 267 / 540 ) ٠ 100 = 49,44 %
ηKRA = (KA/KRM)٠ 100 = (337,5/540)٠ 100 = 62,5%

8
 3. Trajanje proizvodnog ciklusa

Proizvodni ciklus obuhvata vremenski period od početka do izrade

jedne količine proizvoda pa do potpunog završetka.
Vremensko trajanje proizvodnog ciklusa može se podeliti na:
proizvodno i neproizvodno vreme. Pod proizvodnim vremenom
obuhvaćeni su svi vremenski delovi proizvodnog ciklusa koji su više ili
manje povezani sa proizvodnim operacijama! Dalje se proizvodno vreme
može raščlaniti na neposredna (priprema i završetak proizvodnih
operacija i izrada); i posredna vremena (transport i kontrola). U
neproizvodno vreme spadaju objektivna i neobjektivna, u koje treba
uključiti raznovrsne prekide i zastoje u toku proizvodnje (zastoj usled
kvara mašine, zastoj usled nedostatka materijala, alata, energije, kao i
prekid zbog neusklađivanja procesa proizvodnje).
Što se tiče našeg seminarskog rada i obrade teme trajanja
proizvodnog ciklusa – tip organizacije je uzastopni tip.
Proizvodni ciklus za izradu bilo kog proizvoda sastoji se iz
sledećih aktivnosti :
- prikupljanju informacija o proizvodu
- postupak tehnočke selekcije i globalnog razvoja proizvoda
- izrada tehnoekonomske analize proizvoda
- postupak utvrđivanja prioriteta osvajanja proizvoda
- planiranje i obezbeđenje alata
- stvaranje konstruktivne dokumentacije proizvoda , alata , pribora i
sredstava rada
- izrada tehnološke dokumentacije
- obezbeđivanje potrebnog materijala za dati proizvod
- pokretanje izrade nulte serije
- praćenje kvaliteta proizvoda u fazi korišćenja.

Usaglasavanjem svih navedenih aktivnosti definisan je ciklus

izrade jednog proizvoda . Za ostvarivanje navedenih aktivnosti angažuju
se odgovarajuće službe u okviru radne organizacije i to : marketing ,
razvoj , konstrukcija , tehnološka priprema , planska priprema ,
proizvodnja , služba kontrole i služba plasmana proizvoda na tržište .

Sam proizvodni ciklus (izrada dela u pogonu , RJ ) vezano za

izradu dela " Tanjir opruge 206 - 77010 " sastoji se iz sledećih
aktivnosti:
- trebovanje materijala iz magacina planske pripreme
- transporta materijala u RJ u kojoj se obavlja proizvodnja
- sečenje materijala na definisane mere i za određeni broj komada

9
- izbijanje polaznog materijala - rondele
- izvlačenje - dobijanje poluproizvoda
- izbijanje sa opsecanjem - dobijanje proizvoda sa konačnim merama
- mašinsko obaranje ivica u bubnju - bubnjarenje
- transport do RJ u kojoj se vrši zaštita proizvoda
- zaštita površinskog sloja proizvoda
- povratak u RJ u kojoj je proizvod izrađen.

Za sve navedene operacije definiše se linijska kontrola koja

kontroliše komade u toku procesa izrade a na kraju svake operacije
postoji završna kontrola koja kontroliše zahtevani kvalitet proizvoda .
Normativi za određene operacije definisani su na osnovu iskustvenih
proizvodnih uslova .

4. Merenje i normiranje rada

Pod radnom normom podrazumeva se vreme objektivno potrebno

prosečnom radniku , određenih stručnih sposobnosti , da pod normalnim
uslovima rada , sa propisanim sredstvima rada na tačno određeni
način , uz normalno psiho - fizičko naprezanje obavi tačno definisan
posao .
U tehnološkoj dokumentaciji za svaki proizvod razrađuju se , na
odgovarajući način , sve radne operacije , sa svim potrebnim podacima
koji ih potpuno određuju. Na osnovu tehnološke dokumentacije, tehnolog
za radne norme sastavlja normativ za svaki proizvod po utvrđenim
operacijama .
Vremenska radna norma , za izradu jedinice proizvoda , utvrđuje se
prema sledećem obrascu:

TKU= TPZ / N + TK ( vreme / jedinica proizvoda )

gde je :
TKU - ukupna vremenska radna norma za jedinicu proizvoda
TPZ - pripremno - završno vreme po operaciji za seriju
N - broj komada koji se izrađuje u seriji
TK - ukupno vreme koje je potrebno da se izradi jedna jedinica proizvoda
na posmatranoj operaciji

Izračunavanje vremena TK vrši se prema obrascu :

TK = ( Tm + Tpm + Tpr) ٠ Kd
gde je :
Tm - mašinsko vreme

10
Tpm - pomoćno mašinsko vreme
Tp - pomoćno ručno vreme
Kd - koeficijent gubitaka

Izračunavanje vremenske radne norme za odgovarajuću operaciju ,

na osnovu odgovarajuće tehničko - tehnološke dokumentacije
( tehnološki postupak , operacijski listovi i standardni elementi rada ),
vrši služba tehnologije .
Radne norme se razlikuju prema :
a ) načinu određivanja
b ) načinu organizacije rada
c) načinu izražavanja.

Prema načinu određivanja mogu biti:

- tehničke , koje se utvrđuju na osnovu unapred utvrđenih standardnih
elemenata rada ,
- statističke , koje se utvrđuju na osnovu statističkih podataka , dobijenih
u dužem vremenskom periodu , evidentiranjem izvršenja rada ,
- iskustvene , koje se određuju na osnovu iskustva i upoređenja sa
normama za iste ili slične poslove .

Prema načinu organizacije rada mogu biti :

- individualne , koje se karakterišu time da posao samostalno obavlja
pojedinac ,
- grupne , koje se karakterišu time da posao obavljaju dva ili više radnika
koji rade na zajedničkom , istom ili sličnom poslu , koga nije moguće ili
nije racionalno razdvojiti na zadatke po svakom pojedincu ,
- za organizacionu celinu , koje se karakterišu time da posao obavljaju svi
radnici te celine i to kada taj posao nije moguće ilinije racionalno
razdvojiti na poslove za grupe radnika , odnosno na pojedince .

Prema načinu izražavanja mogu biti :

- vremenske , koje se izražavaju u vremenskoj jedinici ( minut, čas ) za
izradu jednog komada ili operacije ,
- količinske , koje se izražavaju u naturi brojem komada , odnosno
drugim mernim jedinicama ( kg , m2 , m3 ) i to za operaciju u
određenoj vremenskoj jedinici ( čas , dan ili mesec ).

Merenje radne norme radi utvrđivanja ustaljenosti, u serijskoj

proizvodnji, obavlja se u prvoj seriji izrade i u još dve tekuće serije , u
okviru kojih može da se vrši korekcija radne norme . Ustaljena radna
norma može se menjati najranije posle 6 meseci od njenog ustaljivanja , a
po pravilu se vrši revizija jedanput godišnje i to u IX ili X mesecu tekuće

11
godine za narednu godinu .
Merenje radne norme radi utvrđivanja ustaljenosti , u pojedinačnoj
proizvodnji , vrši se do obavljanja 1/3 posla po datoj operaciji i
predstavlja radnu normu privremenog karaktera .

Smena
Vreme 1 1 1 1
opažanja
Mašina radi 80 70 55 45
Mašina stoji 10 30 20 15

Merenje rada i normalno vreme

tmin = 0.90min
tsz = 0.75min
tpz = 0.18min٠ tt
kd = 0.25
1.Tehnološko vreme
Tt = tmin + tsz/2 = 0.90 + 0.75/2 = 1.65/2 = 0.825
2. Dodatno vreme
Td = kd ٠Tt = 0.25٠ 0.825 = 0.20625
3. Pripremno-završno vreme
Tpz = 0.18 ٠ Tt = 0.18 ٠ 0.20625 = 0.037125
4. Normalno vreme
Tn = tpz + Tt + Td = 0.037125 +0.825 + 0.20625 = 1.068375
5. Prosečan radnik u jednoj smeni od 7 h
r ٠60 / tn = 7 ٠60 ٠1.068375 = 420/1.068375 = 393.120
6. Najuvežbaniji radnik u jednoj smeni od 7h
r ٠ 60/ tmin ٠td ٠tdz = 60949.1

Normalno vreme za jednu operaciju

Pripremno-završno vreme Tpz Vreme po komadu Tk

Vreme izrade Tiz Dopunsko vreme Td

Tehnološko vreme Tt Pomoćno vreme Tp

Tehnološko vreme mašinsko Tehnološko vreme ručno Pomoćno vreme mašinsko Pomoćno vreme
Ttm Ttr Tpm ručno Tpr

12
 Zaključak

Na osnovu obrađenih teza, može da se izvede zaključak da

optimalna veličina serije zavisi od normiranih vremena potrebnih za
izradu dela, da se normiranje rada i stepen iskorišćenja mašine obavlja na
osnovu projektovane tehnološke dokumentacije i raspoloživih kapaciteta
u okviru RJ, a trajanje proizvodnog ciklusa najviše zavisi od stepena
povezanosti i koordinacije između svih službi koje učestvuju u izradi
proizvoda.

13
 Literatura:

-Uputstvo za izračunavanje stepena iskorišcenja kapaciteta tehnoloških

procesa;

-Uputstvo za utvrđivanje individualnog doprinosa radnika na

obradi materijala (radna norma);

-Uputstvo za izradu tehnološke dokumentacije;

14