Poezija Rastka Petrovia

Onaj segment meuratne knjievnosti koji nazivamo avangardom, a iji se prvi impulsi oseaju jo na poetku veka u stvaralatvu, usamljenog ali vrlo indikativnog, Milana urina, pa i dalje u prolosti, ako sledimo tradiciju jezikih eksperimenata, u pesnikim radionicama ime Milutinovia, !odera i "aze !ostia, ine stvaraoci esto razliitih opredeljenja, razliitih poetika i grupnih pripadnosti, koje su neretko dolazile i u koliziju jedne sa drugima, ali u ijem stvaralatvu lei isti osnovni i dominantni umetniki#estetski zahtev$ od%aciti sve staro i okotalo, razoriti skerlievsku i %ogdanpopovievsku dogmatiku, revalorizovati stare vrednosti, od umetnikih preko moralnih do ire socijalnih, i uspostaviti nove strukture, zahtevu vremena odgovarajue& 'e je o itavoj generaciji stvaralaca roenih krajem ()& i potkom *+& veka, koji na knjievnu scenu stupaju neposredno pred i po zavretku ,rvog svetskog rata& -asi i razaranja koje su tek stasali mladi ljudi doiveli, nisu mogli da ne ostave posledice na ove mlade due i ne poljuljaju veru u predratni moral .zdravog naroda/ i estetiku .zdrave literature/ koja je takav moral zastupala& .0ugoslovenska nova literatura poela je da ivi u ratu/, kae tanislav 1inaver ()*(& godine (& ,evati se vie nije moglo isto2 0asna granica deli dva razdo%lja, a nju ini, po reima 3rnjanskog .%arem nekoliko stotina hiljada leeva&/* ,eva ovek i posle rata, ali peva drugaije, sa teretom jednog krvavog iskustva& ,ojedina pesnika ostvarenja stoje neposredno u senci rata, pa je prirodno da trauma jednog takvog dogaaja u njima nae svoj neposredni odraz& 4akav je sluaj sa z%irkom ."irika 5take/ Miloa 3rnjanskog, ili pesmama 6uana 1asiljeva& !od drugih se, pak, ratne impresije i prizori nee neposredno re7lektovati, ili ako da onda po izuzetku, ali e se kriza drutva i vrednosti oitovati u otvorenoj kritici zateenog poretka i zahtevu za etikom i estetikom revolucijom& ,evati o salonskim koketerijama i pariskim vrtovima, u tom trenutku, %ilo je neprimereno, ak nemoralno& Morao se zadati amar drutvenom ukusu& ,rvi je podigao ruku 3rnjanski izazvavi svojom ."irikom 5take/ itavu %ujicu negodovanja i pam7leta& 8akon toga udarci su pljutali jedan za drugim& Meutim .sluaj 'astka ,etrovia/ podigao je neo%ino mnogo %uke, itav skandal u koji je %io upleten i inod pravoslavne crkve& -sledila je reka negativnih prikaza njegovog .Otkrovenja/ 9 & ,andurovi, M& Miloevi, pa ak i Mici, sa kojim je nekada saraivao, dok su potonji nadrealisti preutno preli preko ovog dogaaja, ali nisu propustili da mu se osvete kasnije : mislim prvenstveno na Marka 'istia;, ali %ilo je i onih sveih umova, za inovacije otvorenih, koji su uvideli talenat mladog pesnika i znaaj ove z%irke 91inaver, 5& ekuli, 6rainac<; te se stavili u od%ranu poetskog moderniteta& ve ovo namee utisak o 'astku kao, verovatno, najkontroverznijoj 7iguri srpskog modernizma, utisak kojem je teko oteti se iitavajui te %ujne i rasplinute stihove, moda jo tee imajui u vidu sve te pam7lete i apoteoze koje su preplavile asopise, ponekad ak i imajui
( *

& 1inaver, .Moderna jugoslovenska knjievnost/, ,esniki modernizam, ,oarevac, *++=& M& 3rnjanski, .>Otkrovenje> 'astka ,etrovia/, ?seji, 8olit, @eograd, ()AB&

&

razumevanja za reakcije onih naviknutih na estetiku starih i jo nespremnih za estetiku novih& 'uilaka, provokativna, okantna, preterano ulna, esto s namerom runa, groteskna, tekog ritma, prozaizovanog stiha koji od itaoca zahteva napor za razumevanje morala je izneveriti horizont oekivanja prosenog graanina& - svom prikazu .Otkrovenja/, 3rnjanski je tu neprijemivost pripisao .ogromnoj %ahanaliji stvari i telesa/ B, utisku to ga ova poezija pri prvom susretu nudi& 1rlo mogue& vest italake pu%like, navikle na umerenog 'akia i sentimentalnog 6uia, morala se odupirati 'astkovom vakanju, varenju i pranjenju& Cli upravo to to ovu poeziju ini od%ojnom na prvi pogled je i ini radikalno prevratnikom i du%oko autentinom& 4elo i telesnost kao princip %ivstvovanja, doivljavanja, stvaranja& 4elo kao izvor lepote& ?stetika tela2 Cko i nije nova 9setimo se samo 'a%lea i vi7ta; ova ideja je u ovim pesmama nala svoj najpotpuniji vid i najdosledniju realizaciju& 4aj %ujni i %ogati stih, prenatopljen ulnim senzacijama, kao da preti da se nikad ne zaustaviD kao i da svojom .glomaznou/ eli da izrazi %eskonano %ogatstvo ivota, .da sve ispuni so%om/& 4akva hipertro7irana senzualnost nije ni mogla %iti izraena drugaije nego jednim takvim, hipertro7iranim, stihom& adraj i 7orma nalaze se u organskoj sjedinjenosti& 'astkova poezija i svojom idejnou i svojim izrazom predstavlja, po nunosti, radikalni otklon od parnaso : sim%olistikih kliea i metrike ukalupljenosti& Ona je prirodni supstituent antipozitivistike revolucije svog vremena& .!o ideE 8ovo vreme& Fta nosiE 'uke %ez prstiju& 0est, patrljice same, ali violinu zado%ismo < "epe e %iti sad kad zaigramo opavi 8o ranije kad ni igrati se nismo seali&/G 4ehnika oka, estetika runog, polimetrija i ritmika sveina i dinamika su oigledni u ovim programskim stihovima, 7aktori koji e u mnogome odreivati modernu poeziju 7uturistiko : ekspresionistike provenijencije& Meutim, 'astko spada u red onih stvaralaca koji su kritiki promislili tradiciju, i apsor%ovali iz nje ono to je vredno i stvaralaki podsticajno, a ne onih koji su, poput nadrealista, %ezrezervno prihvatili sve to je novo i %eskompromisno od%acili sva dotadanja jeziko : umetnika dostignua& 8jegovo delo stoji u vrstoj vezi sa srpskom narodnom, hrianskom i, pogotovo, predhrianskom tradicijom& ,oznato je koliko je vremena posvetio studiju slovenske mitologije, koliko prostora svojim spisima o naem narodnom ivotu i srednjovekovnoj kulturi& 4o prezentuje, moda %olje nego poezija, i njegova umetnika proza& O relaciji tradicionalno : moderno pisao je u vie svojih esejistikih radova, od kojih se najilustrativnijim za razumevanje te veze ini .8aa narodna poezija i dananji narodni ivot/, u kom je eksplicitno i nedvosmisleno progovorio$ .Mi, kao nikad do sad, priB G

5%id& 'astko ,etrovi, .0ue i danas/, a%rane pesme, !H, @eograd, ()A)& 9 vi citati pesama prema ovom izdanju&;

&

sustvujemo ne propadanju narodnih o%iaja, ve novoj reorganizaciji njihovih vrednosti, promeni spoljnih o%lika itd& -lazei u jedno tesno optenje sa modernim svetom, mi kao mlada i svea rasa ne %ismo mogli ostati konzervativni u svome narodnom ivotu, ve da ne %ismo vezali sami se%e, %iemo primorani da jedinstvo i identitet svoga rasnoga duha izrazimo postupno drugim du%oko linim gestovima koji e %iti pogodniji modernom ivotu naroda&/I 6akle ono to ini duh jednog naroda, njegova speci7ina psihologija, u razliitim vremenima se izraava razliitim postupcima& 4o je pitanje 7orme& 4akve promene deavale su se u svim prelaznim periodima naeg naroda, .pri prelasku iz paganstva u hrianstvo, iz plemenstva u plemensku celinu, iz slo%ode u trpljenje/& = 5 nastavljaju da se deavaju dan danas, i nastavie sa svakim novim periodom, kad se potre%a za revizijom javi& Hnai, ono to nazivamo duhovnom konstitucijom jednog naroda ili narodnim duhom ini proimajuu nit istorijskog kontinuuma jednog naroda koja se ogleda u slinosti reakcija i postupaka u slinim situacijama& .Mi smo imali teak, agonini suko% skoro sa Custrijom, kao to smo ga nekad za vreme "azara imali sa 4urcima& 5 tu ne dovodimo ni do sim%olike, ni do meta7orske slinosti patriotskih lanaka, ve pomiljamo jedino na jednu slinost psiholoku, na jednu, ako se sme rei, narodno : 7izioloku slinost u ivotu istorijskom&/J 'astko je, dakle, da %i svoju teoriju primerom potkrepio, povukao paralelu izmeu !osovske %itke i ,rvog svetskog rata& Onda i ne izgleda tako udno to je u knjievnost uao %a za vreme rata ciklusom patriotskih pesama inspirisanih upravo kosovskom legendom 9.!osovski soneti/;& 5ako ga cenimo po nekim drugim pesnikim ostvarenjima, pre svega onim iz .Otkrovenja/, ove poetnike pesme su vrlo indikativne za shvatanje 'astkovog odnosa prema tradiciji, koji je vrlo %lizak onom eliotovskom, te se itava njegova poezija istinski otkriva kao .jedna stara arija na novom instrumentu/& Cko %ismo pokuali da odredimo jedan uski 9i svakako daleko od potpunog; krug dominantnih ideja i motiva koji cirkuliu avangardnom poezijom i umetnou, u njega %i svakako uli$ kult %rzine i pokreta, topos puta i putovanja, okrenutost %eskonanom, kosmika svepovezanost, panteizam, vizionarstvo, pro7etizam, opozicija staro : novo i u vezi sa tim radikalno osporavanje starog, interesovanje za primitivno, 7rojdizam, %ergsonizam, nieizam< 5deje ovakvih i slinih 7ilozo7skih orijentacija, nisu zao%ile ni 'astka& @ie u njega i 7uturistike opinjenosti %rzinom i tehnikim dostignuima, i ekspresionistikog leta u %eskonano, i dadaistikih konstrukcija radikalno osporavajueg tipa, i nadrealistikih 7antazija i umetnikih transpozicija 7rojdovih ideja& - jednoj masi izama 'astko je, oigledno, %io isuvie veliki da %i potpao pod neki od njih& tvorio je oso%enu poetiku na podlozi modernih svetskih poetskih strujanja 9za vreme studija u ,arizu nalazio se na samom semenitu moderniteta; i nae poetske tradicije 9prevashodno narodne; kojoj ne %ismo mogli prilepiti ni jednu
'& ,etrovi, .8aa narodna poezija i dananji narodni ivot/, 5z%or 9()() : ()*G;, rpska knjievnost u sto knjiga, Matica srpska : !H, 8ovi ad, ()IA& = 5%id& J 5%id&
I

&

legitimnu etiketu kod nas a7irmisanih izama, ili %ismo joj, sa druge strane, mogli nalepiti sve i priznati ga za istinskog zaetnika nekih kasnijih avangardnih strujanja& voje poetike nazore, 'astko je izlagao vie puta tokom dvadesetih godina, %ilo u 7ormi eseja, o%janjenja, likovne ili knjievne kritike, ili pesmi programskog karaktera& - tom smislu vrlo je indikativna poetska tvorevina . pomenik/, o%javljena u prvom %roju asopisa .,utevi/, ()**& godine, koja %i se mogla smatrati i mani7estom itave moderne umetnosti& 4ekst je .programsko : poetika matrica iz koje je proisteklo >Otkrovenje>/A riznica 7ormalno : o%likotvornih, stilskih i tematskih uzoraka& Kanrovski hi%ridan, struktuiran po konstruktivstikom principu montae, provokativan i kritiki usmeren prema tradicionalnim vrednostima i institucijama, zamiljen je kao vizija imaginarnih, .nadrealnih/, spomenika podignutih u ast novog do%a i novih stremljenja$ spomenik ,utniku, spomeniku O%navljanju i ,lodnosti, spomenik !osmosu& - skladu sa programskim naelima .najmodernijih/ svaki dovoljno nov 9.monumentalan/; da %ude proizvod sopstvenog, individualnog stvaralakog impulsa i dovoljno kratkovek da ne gui kreativnost dolazeih generacija$ .4ako i tre%a potovana ruljo,da se na uncu svi spomenici otope, a ne da granitno prkose zu%u vremena i da su nepomini< 8eka ih mlade samo jednom vidiD dvaputE to je ve odvie2/) 9'adi se, zapravo, o zahtevu za konstantnom od%ranom moderniteta, zahtevu koji e svog najdoslednijeg po%ornika do%iti u tanislavu 1inaveru&; Ovaj .umotvor/ je neposredno prethodio .Otkrovenju/, pa je u tom svetlu samo uvertira za 'astkovu jedinu z%irku& ,ristupajui tumaenju pesama o%jedinjenih u ovoj z%irci valjalo %i poi od poslednjeg, trinaestog, programskog teksta .,ro%uena svest 90uda;/, koji je zapravo klju za razumevanje 'astkove poezije i otvoren prozor na njegovoj pesnikoj radionici, gde nam se stvaralaki in otkriva kao 7izioloki proces, kao isto 7izika, impulsivna delatnost u redu utoljavanja gladi, varenja ili rukovanja& 4elo i zagonetka telesnog su pasija mladog 'astka& Cpsolutizovati ga, oglasiti ekstazu mesa znailo je pokuaj ponovnog uspostavljanja naivnog i %ez%rinog, neposrednog i niim sputanog ivota na nain razuzdanih slovenskih %ogova& 'azumeti i prihvatiti svoje telo, %iti ga svestan, znai uspostaviti vezu meu senzacijama u haosu ulnih datosti, znai taj haos o%jediniti jednim smislenotvornim principom$ .8alazimo se u takvoj %ahanaliji telesnoj da se ne moemo ni setiti onog to ne doivljujemo/& (+ 8jega 7ascinira ud%enik 7iziologije gde je ovek ogoljen do sri& 0esti mnogo i o%ilato znai udovoljiti svojoj prirodi& ,riznati da je lju%av polna znai od%aciti iluzije i prihvatiti istinu& 98ije teko u ovome nazreti 'em%oov zahtev za hipersenzualnou&; -ostalom, zato OtkrovenjeE Otkrovenje je otkrivenje %oga oveku, spoznanje %oanskog putem ekstaze&
A

L& 4ei, . luaj > pomenika> 'astka ,etrovia/, Otkrovenje srpske avangarde, 5nstitut za knjievnost i umetnost : Migoja tampa, @eograd, *++I& ) '& ,etrovi, . pomenik >,utevima>/ (+ '& ,etrovi, .,ro%uena svest 90uda;/

&

Meutim, dok se odnos sa %ogom uspostavljao uglavnom duhovnim sjedinjenjem, .preko srca i misli/, 'astko poznaje jednu drugu vrstu veze, telesnu, preko seksualnog nagona, gde se sva veliina %oanstva o%javljuje putem roenja& 'eiti misteriju roenja, prenatalnog postojanja, znailo %i reiti misteriju samog %oanstva& ,rema tome to je otkrovenje tela, spoznanje telesnog principa postojanja, a poto je telo, i telesno, izvor estetskih kvaliteta, to je i otkrovenje nove umetnosti, iji je z%irka .Otkrovenje/ samo rezultat, nusproizvod jednog du%ljeg saznanja$ . poredna je stvar lirika, ili ne dovoljno to& Cli neto drugo, mnogo& Llavno je da se od toga ivelo< 5 kad velim se%i da ne ostvarujem veliku umetnost ve samo veliku ekstazu, razumem do%ro/&(( 6akle sam proces pisanja, a ne deloD ekstatino spoznanje, a ne rezultati tog spoznanja& 8amee se pitanje gde je mesto dui u ovako apsolutno shvaenom telu& 6a li je telo samo ljutura nakon ijeg raspada dua nastavlja svoj put ili nestajanjem tela umire i duaE ,osvetio je 'astko prostora i ovom pitanju, %ez pretenzija na konaan odgovor, ne nastojei ak ni da precizira ili argumentuje svoje nazore, ostavljajui im tako status intuitivnog, neracionalnog spoznanja$ .Ono to se zove ivotom unutarnjim i ivotom spoljanjim, ili duhovnim i telesnim, jednog oveka, samo su dve krajnosti jednog istog , nerazluivog i %esprimernog mehanizma</(* 'astkova se misao odupire da prizna %ilo kakvu dvojnost telesnog i duhovnog, %ilo kakvu dualistiku zasnovanost sveta& 8jegovi su stavovi prilino jasni$ .- prirodi se ne %i mogla javiti tako jedna 7atalna ideja o %oanstvu, a da ne odgovara izvesnoj stvarnosti& O nestvarnostima se moe misliti samo kojim vetakim, nakaznim putem o onom to ve postoji&/ (B On kategoriki od%ija 7atum jedne meta7izike neizvesnosti& Mogunost postojanja nekog sveta iste duhovnosti, van granica empirijskog, za njega je neprihvatljiva& vaka religiozna meta7izika mu je strana& - njemu %uja panteizam& Havrie ovo razmatranje reima$ .Kivot duhovni, dakle nerazdvojiv 9je; od ivota naeg telesnog&/ (G Ova 'astkova teorija nala je svoju poetsku realizaciju jo pre .Otkrovenja/, u pesmi .4renje izmeu tela i due/$ .5 tako reka uvek nosi jedan le 5 dua %i mogla, ali zar %i imala snage da ga napusti/(I ,esma zavrava istom milju izraenom tradicionalnom meta7orikom$ . oko ro%uje voljno uz vezanog gospodara/(= veo je 'astko oveka na %ioloki mehanizam, na zver koja je za razliku od drugih zveri okrenuta ka %eskonanom, te zato i nezadovoljna& Ovako simpli7ikovana vizija oveka ne moe pruiti neku trajniju satis7akciju& -videe to i sam 'astko& !ad se polje iskustva iscrpi, kad eks(( (* (B (G (I (=

5%id& 5%id& 5%id& 5%id& '& ,etrovi, . 4renje izmeu tela i due/ 5%id&

&

taza splasne, kad haos ponovo nadjaa onaj o%likotvorni princip i nastane .krvavo otupljenje/, zavapie glasom punim skepse$ .Har ipak samo komad %oga %aen u svet 8emajui nikakvog srodstva sa onim to me okruuje/(J 5 nekoliko stihova dalje$ . tihovi nosite me daleko od ove zemlje, - mukama me za %olji ivot raala majka&/(A Ovo su stihovi iz prve pesme .Otkrovenja/ koji se mogu shvatiti i kao programski utoliko to tematizuju pravi predmet 'astkove poezije, predmet o kom 'astko jo uvek ne peva jer ne moe da peva : transcedentno& 5z navedenih rei iz teksta .,ro%uena svest/ videli smo da nam ni jezik svojom prirodom ne dozvoljava da mislimo o s7eri izvan empirijski date stvarnosti& 4o sada %aca sasvim drugaiju svetlost na njegovu opinjenost ulnom 7izikom realnou& 4a se opinjenost, naime, javlja kao kompromis pred nemogunou da se peva meta7iziko, jer je nedostupno i za njega nema poznatih rei& - jednom kasnijem tekstu tu e svoju lju%av prema materiji 'astko motivisati erotskim doivljajem& ."ju%io sam nju, i da %ih je umeo lju%iti, nauio sam zapaati i diviti se svemu to se z%iva oko mene, i zadrhtati u tihom uz%uenju pred onim to je %eskrajno i veno i nepojmljivo, i na kraju svega, velim, opet eto sreo %ih utljivo, vrelo njeno telo, oprueno i kao sa sklopljenim, poluusnulim oima< va lju%av moja prema materiji jedino se stvorila jer je i njeno telo to&/() Hato e 'astko, videemo, u svojoj potrazi za korenima %ia, za Cpsolutom krenuti drugaijim putem od veine drugih pesnika i ispevati jedan krajnje autentian prostor& 6akle ve na poetku svoje pesnike z%irke 'astko je izrazio sumnju u sutastvenost materijalnog sveta i slutnju jednog o%uhvatnijeg principa& - ovoj elnoj pesmi susreemo se i sa motivom tako %itnog i tako esto ra%ljenog u avangardnoj knjievnosti : motivom putovanja 9.stihovi nosite me</;, koji isto tako %itno mesto ima i u poeziji 'astka ,etrovia& 8ajpre nam se namee pitanje otkud toliko opinjenosti %rzinom i pokretom, dinamikom, u modernoj umetnosti& ,ogotovo ako znamo da je pokret %io opsesivna tema moderne plastike, dakle vida stvaralatva koje svojom prirodom iskljuuje vremensku protenost& 3itirajmo Marinetija$ .Onako kao to je literatura do sada slavila misaonu nepokretljivost, dreme, ekstazu, tako mi elimo da slavimo agresivni pokret, grozniavo nespavanje, gimnastiarski korak, skok pun opasnosti, amar i udarac pesnicom&/*+ 6akle, sa jedne strane, kod Marinetija dominantne, to je otvoreni %unt protiv stare, .dremljive/, meditativne literature, s druge, kod Marinetija implicitno sadrane u generacijskoj razlici, to je imperativ za prilagoavanjem modernom, dinaminom vremenu& 6vadeseti vek je razvijanjem sredstava za %rzo savlaivanje prostora znatno suzio o%im Hemljine lopte&
(J (A

'& ,etrovi, .,ustolov u !avezu/ 5%id& () '& ,etrovi, .'ei i sila razvia/ *+ Nilipo 4omazo Marineti, .Mani7est 7uturizma/, Moderni pravci u knjievnosti, priredio '& 1ukovi, ,rosveta : 8olit : Havod za ud%enike i nastavna sredstva, @eograd, ()AG&

&

4o je uslovilo upoznavanje dalekih kultura i sticanje novih iskustava, pa se motiv puta javlja jo i sa znaenjem stalne promene i duhovne ekspanzije& -pravo sa ovim znaenjem raunaju stihovi iz ve spominjanog .umotvora/ . pomenik/$ .0er uvide da e mu duh otupeti ,oe u lov na vidike po svetu/*( 5stu konotaciju nosi motiv puta i u pesmi . lovo ei/, koja i svojim naslovom sugerie unutranju potre%u za osvajanjem nepoznatih prostora$ . Moja je glava traka& 1elika su kola zakripala seljaka& 8a toak& 8eka toak smrvi me, kad krene, vojom velikom lju%avlju za putovanjem 8eka smrvi me& 6rumovi su nai %eskrajni</** ,utovanje kao emanacija ei za neprestano novim iskustvima i ekstazama, to je znaenje ovog toposa u navedenim stihovima& Cli on se javlja sa jo jednim semantikim odreenjem, povezanim sa prethodnim ali sa drugaijim usmerenjem& 6ok je u navedenim stihovima okrenut ispitivanju i osvajanju zemaljskih prostora u sledeim se javlja usmeren ka jednom drugaijem svetu, .%ez mere/& 0avlja se u svojoj suprotnosti, kao %eg od zemlje, %ilo u vidu poleta u %eskonano, %ilo kao duhovno putovanje u imaginarne krajeve starih slovena& 4a je intencija ve spomenuta u vezi sa 'astkovom skepsom u materijalno u pesmi .,ustolov u kavezu/, pa %i valjalo samo navesti jo nekoliko eksplicitnijih stihova& .@eli se drum u %eskraj sve vie izme %orja, a njega e na kumov put neosetno prei nam udi< < 4renutak makar samo daleko od ove zemlje/*B .!roz ogledalo otie orahova dvorana kao reka& 5 sve pesme pesnika !roz duu moju otiu u polja daleka& - polja, gde ogledajui se jezerom %rda silaze u ponor, a njima prastari hrastovi i %ela krda i sveo %or ,od kim se skuplja slovenska gospoda na dogovorD @or, divni zeleni %or, 6edova mojih zeleni %or&/*G - svojoj okrenutosti ka %eskonanom pesnik je svestan da je prikovan za zemlju& Hato mu se i ini jedino moguim .samo$ krkati, hrkati, mavati i groktati,
*( ** *B *G

'& ,etrovi, . pomenik >,utevima>/ '& ,etrovi, . lovo ei/ '& ,etrovi, .,ustolov u kavezu/ '& ,etrovi, .@odinova %alada/

&

%iti gnusna, ogromna, drhtava plazma/*I Osvajanje, ili %olje reeno otkrivanje jednog prostora .%ez mere/, prostora oslo%oenog svih konvencija, sa one strane do%ra i zla, u kom ovek stoji neposredno prema Cpsolutu rastapajui se u njemu cilj je pesnika od kad pesma postoji& 1iziju takvog sveta ima i 'astko, krajnjeg odredita svojih putovanja, sveta nevinosti i istote, kontrapunkta haosu ivotnih datosti& - tom svetlu se moe posmatrati pesma .0edini san/, u kojoj iz%ija na povrinu i sav paradoks 'astkove umetnosti, mada taj paradoks ipak znai napredak u osvajanju novih polja intuicije$ .@ahem se i dahem, gle, u komaru i svi snismo Osvajanje prostora neim to je %ez mere< < 0a sanjah na ru%u prolea, a vi gde sniste 8edirnutoE Ha njega %ar znam da sanja taj san - tr%uhu svoje matere< < o velianstveno je da se u divnom ovakvom moru 5 ekanju ne utapa ni jedna vizija stvarnosti&/*= 8akon sve one ekstatinosti, one 7asciniranosti materijalnim ivotom i divljake ulnosti zavapiti za majinom utro%om, .gde se ne utapa ni jedna vizija stvarnosti/, paradoksalno je, ali nikako i %esmisleno& ,oelevi povratak u prenatalno stanje, 'astko je na svet okaio etiketu komara, ali to samo potvruje tezu da je pevanje 7izikog samo kompromis za nemogunost pevanja meta7izikog& Otud je svet utro%e samo varijacija one moderne .prazne transcedencije/, u kojoj je traena sutina %ia, potpuno u skladu sa 'astkovom estetikom tela& 4o je njegov svet .%ez mere$ .4ako tesno o%avijen kao da sanja o prostoru, O du%inama&/*J 'aanjem %ivamo ispljunuti u stvarnost, %ez mogunosti povratka izgu%ljene nevinosti& 5za toga ostaje samo vena nostalgija za mirom i harmonijom& .Cli umrli ve dom gde se ne vraa Odvui e me tajnom do mesta smrtnog komara, 5 nee mi rei niko tad : koja je staza najkraa 6o spasenja&/*A Ova trauma roenja javlja se kao analogon padu iz raja& 1apaj za majinim stomakom jeste elja da se taj raj ponovo stekne& 0edinstven je ovo vapaj u svekolikoj knjievnosti& Meutim 'astko mogunost povratka demantuje samim roenjem, otvaranjem oiju, 7ormiranjem svesti$ . anjao, ne sanjaoD psovao ti po drumovimaD Oi e ti zauvek ostati zaraene
*I *= *J *A

'& ,etrovi, .,ustolov u kavezu/ '& ,etrovi, .0edini san/ 5%id& '& ,etrovi, .4ajna roenja/

&

-asnim z%iljama koje si negde iveo 5 kojima e opet poumiti ve provalije sna&/*) anjati i snove pevati opet je sanjati i pevati na temeljima iskustva i reima tog iskustva& 4ako se istinski svet ove poezije nalazi u s7eri prediskustvenog i prema tome prever%alnog& - svojoj miinoj ekstazi 'astko je mislio verovatno najistiji svet u srpskoj poeziji : svet %ez rei& 'azvoj ove poezije morao je ii ovim putem& - svojoj avanturi mesa morala se u jednom trenutku nai pred vratima apsurda i svoj smisao potraiti negde du%lje& 1ideli smo da je prvi korak nainjen ve u .Otkrovenju/ gde je taj smisao traen u predelima %iolokog zaetka& ledei korak nainjen je ve sledee godine, ()*B& kada su se pojavili odlomci njegove poeme .1uk/& 5 na 7ormalno : izraajnom i na tematskom planu ova poema pokazuje znake smiraja u odnosu na poeziju iz ()*(& i ()**& 'itam postaje ujednaeniji, samim tim i smireniji, stih se vezuje rimom, a iz njega iz%ij neki setni i rezignirani ton& Hadrana je ona prepoznatljiva senzualistika nota, ali ona ovde nije sama se%i cilj, gu%i svoju programsku zaotrenost i postaje element 'astkovog estetikog sistema, i nad njom kao da visi neki 7atum& 'astko je ovako okarakterisao ovu svoju tvorevinu$ .1uk je ovek u %or%i sa %oanstvom& 4o je zver koja se skriva od sunca koje ga niti i koje se on trudi da savlada&/ B+ 4o je pokuaj meta7izikog ustanovljenja sopstvenog %ia, traenje veze sa %oanstvom od koga se pesnik osea otcepljenim, napor da se egzistencijalni princip izvede van granica materije, na kosmikom planu$ . unce, jedino te%i to sam udeo %iti ravan, Hnati jednu jedinu re i njome znati sve/B( !ao da je ono .krvavo otupljenje/, onaj oseaj apsurda i otuenosti %io neophodni uslov za poetak slutnje da van opipljivog mora %iti neeg relevantnijeg, esencijalnijeg& unane lestvice su izraz te potrage za venou i nada da e, nakon smrti, doi do sjedinjenja sa njom$ .Cli mi za novu onu %oju otvarae se oi druge, 5 onda svaku strasnu udnju tek tad odvee nove pruge a mojom zranom suzom u samu tu sredinu raja&/B* ,otraga za venou, nostalgija za izgu%ljenim domom tema je jedne od naj%oljih pesama 'astkovih : . a svetlim poljupcem na usnama/ .Ha%oravi 4ajne 'oenja, za%oravi 1elikog 6rugaD 5di, idi, jecaj srce moje2 Ha%oravi, za%oravi/BB Ona je izraz mirenja sa smru, ak udnje za njom da %i se pro%udilo u venosti& Cko je sva dosadanja poezija 'astkova poivala na principu ma*) B+ B( B* BB

'& ,etrovi, .0edini san/ '& ,etrovi, napomena uz poemu .1uk/, a%rane pesme '& ,etrovi, .1uk/ '& ,etrovi, . unane lestvice/ '& ,etrovi, . a svetlim poljupcem na usnama/

&

terijalnosti, za ovu pesmu moemo rei da je njoj radikalno suprotstavljena i da poiva na principu apsolutne duhovnosti$ .4o, to2 -mretiD nikada vie ne iveti2 8ikada2 Ovu lju%av sa oiju skinuti, poetak ove misli, ovo disanje& < 0edan o jedini put pro%uditi se u venosti, 8e iveti opet, ve as samo svoje oi otvoriti ,od ne%om prepunim ptica, pod talasima mladim svetlosti/BG Ovo je kraj 'astka pesnika dionizijske neo%uzdanosti, kraj koji je svoj poetak imao u .Otkrovenju/ u enji za majinim stomakom, pa preko .1uka/ koji je realizacija enje za prevladavanjem telesnog i izmirenja sa %ogom 9 uncem ;, da %i do pesme . a svetlim poljupcem na usnama/ evoluirao u enju za smru& Od pesnika ivota do pesnika smrti tekla je ta putanja& 5spevae i kasnije 'astko, kao ve stari pesnik, jo koju entuzijastiku pesmu, kao to je .?vo se vraaju rei to rekoh u %eskrajnom uz%uenju</, gde e onaj elan vital za%listati ponovo u svom raskonom sjaju, ali se to moe smatrati samo izuzetkom koji potvruje konano okretanje nekim drugim poljima interesovanja i vidovima stvaralatva& 'ano slomljen ivotom, neprestano na putu, ()BI& godine otputovae poslednji put, na putovanje koje e mu doneti samo razoaranje i ugasiti i poslednji plam svetlosti u njemu& !ao svedoanstvo tog stranstvovanja ostala nam je z%irka pesama sim%olinog naslova : .!ad padne %urma zlatna/ : koja, opet nekako sim%olino, svoj poetski model : uzor nalazi u srpskoj narodnoj liriciD z%irka %alada koja govori o svoj teini neuteene nostalgije i egzistencije jednog izgnanika& Cko %ismo stvaralaku putanju 'astka ,etrovia pokuali da okarakteriemo jednim jedinim pojmom, namee se misao da %i toj potre%i najadekvatnije udovoljio pojam ciklinosti& 4aj put vodio je od ciklusa patriotskih pesama inspirisanih kosovskom legendom, sa vidnim osloncem na 7razu srpske narodne poezije, ispevanih stihom velikana moderne, preko doslednog %atinenja slo%odnog stiha i amor7nih o%lika u svom stvaralakom zenitu, da %i u drugoj polovini dvadesetih godina *+& veka krenuo silaznom putanjom, i onaj radikalni avangardizam poveo mirnijim vodama, kako %i svoju krajnju destinaciju naao u 'astkovoj ivotnoj pasiji : srpskoj narodnoj tradiciji& 'azvoj njegovog proznog stvaralatva pokazuje slinosti sa razvojem poetskog samo utoliko to e nakon prve 7aze avangardnog eksperimentisanja i razaranja proznih 7ormi uslediti zaokret ka neto tradicionalnijem tipu pripovedanja i vrim proznim o%licima& 5nae je njegov prozni opus heterogeniji i o%imniji nego poetski, i na izmaku dvadesetih odnee apsolutni primat nad njim& Marko 8edi e ovu anrovsku razuenost pripisati 'astkovom poetikom imperativu da se uvek %ude drugaiji, da se nikad ne zapadne u puki shematizam& 4om je imperativu pripisao i 'astkovo relativno %rzo naputanje poezije& BI5pak, injenica je da njegova zaostavtina, pored jednog romana, o%uhvata i jednu
BG BI

5%id& Marko 8edi, Magija poetske proze, 8olit, @eograd, ()J*&

&

(+

knjigu poezije, plod petnaestogodinjeg stranstvovanja i nostalgije .za domom gde se ne vraa&/ a svim svojim oso%enostima, i onima koje su kotirane visoko na skali umetnikih vrednosti i onima na kojima %ismo mu mogli prigovoriti, i tamo gde pokazuje autentinu inspiraciju i tamo gde to nije u punoj meri, 'astkov pesniki projekat, pose%no onaj iz dvadesetih godina, sa akcentom na .Otkrovenju/, toj .najmonumentalnijoj poetskoj graevini srpske avangarde/B=, ulazi u same temelje srpskog modernog pesnitva, a sam tvorac tog impozantnog opusa svoje mesto nalazi meu ispolinima srpske i evropske knjievnosti&

B=

Lojko 4ei, .()**$ zenitna godina srpske avangarde/, op& cit&

&

((

"iteratura$
Nlaker, Cleksandar : ,oetika osporavanja, Fkolska knjiga, Hagre%, ()A* !onstantinovi, 'adomir : 'astko ,etrovi, @ie i jezik =, @eograd, ()AB Mii, Horan : 'astko ,etrovi, !ritika pesnikog iskustva, !H, @eograd, ()J=& Musa%egovi, 0asmina : 'astko ,etrovi i njegovo delo, lovo "ju%ve, @eograd, ()J=& ,avlovi, Miodrag : 'astko ,etrovi i .@odinova %alada/, ?seji o srpskim pesnicima, !H, @eograd, ())* 4ei, Lojko : Otkrovenje srpske avangarde, 5nstitut za knjievnost i umetnost : Migoja tampa, @eograd, *++I

&

(*

&

(B