LINUX ZA POCETNIKE

LINUX ZA POCETNIKE

Ime i prezime: Kolar Nemanja E-mail:NemanjaKolar@gmail.com

SADRZAJ:
LINUX ZA POCETNIKE..........................................................................................1 LINUX ZA POCETNIKE..........................................................................................2 ....................................................................................2 Ime i prezime: Kolar Nemanja E-mail:NemanjaKolar@ mail.!om.......................................................................2 SADRZAJ:...........................................................................................3 1.UVOD:.............................................................................................1 1.0.UVOD U SEMINARSKI RAD:.............................................................1 Lin"# je $e%pla&an'$rz'po"z(an i mo!an opre&ai)ni %i%&em.A*o zeli&e (a pro$a&e ne%&o no)o i )i(i&e (a ima $olji+ %&)ari o( $lo&a$ilno i %*"po ,in(o-%a on(a pro!i&aj&e o)aj %eminar%*i ra( i %aznaj&e %)e %&o &re$a (a zna&e o Lin"#".O)aj %eminar%*i ra( je pi%an (ijelom *ao %eminar%*i ra( a (ijelom *ao &"&orijal pa !e &a*o %)a*o *o pro!i&a o)aj ra( mo!i (a %azna (o%&a *ori%ni+ in.orma!ija o Lin"#" i (o%&a &eorija ali i %a pra*&i!ne %&rane mo!e&e na"!i&i (o%&a %&)ari:o( o%no)a *ao %&o %" priprema i za+&je)i za Lin#'pre*o %amo in%&ala!ije %i%&ema'po!e&ni+ po(e%a)anja %i%&ema i jo% mno o &o a./o%&a %a)je&a i &ri*o)a )a% o!e*"je *oji !e )am ra( na )a%em %i%&em" "!ini&i mno o " o(ijim i $rzim.0eminar%*i ra( je po(jeljen " &ri o$la%&i po( imenima:..............................1 U)o(.................................................................................................................... 1 1.1.UOPTENO O LINUXU(ISTORIJAT I ORGANIZACIJA)...........................2 1.2.PREDNOSTI I MANE LINUXA............................................................4 1.3. INDO S VS LINUX......................................................................!

1.4.LINUX GRA"I#KA OKRU$ENJA % KDE I GNOME..................................& 1.'. LINUX ALTERNATIVE ZA INDO S ........................................................................................................13 1.(.OSNOVNI LINUX POJMOVI(LINUX RIJE#NIK) ........................................................................................................1! 2.TUTORIJAL INSTALACIJE LINUX MINT 10 KROZ SLIKE I TEKST.............21 2.1. U)*+,-. /0 12+,030415*.................................................................21 2.2.U-.6:..........................................................................................21 2.3.P71)7898.....................................................................................21

2.4.INSTALACIJA................................................................................22 3.O+2.-28 :.9).282,8 M12,0...........................................................32 3.1.T8791203;*3.<0 1 +-7=0.................................................................32 3.2.P7868>121+021 )7.<7091 * L12*?* M12,* 10 ().)1+ )7.<7090 1 .)1+). 34 3.3.O+2.-28 .)4158 * M12,*( 834.98 +47882@ T=8 M82*@ T=8 S.>,A078 M020<87@ T=8 U)60,8 M020<87@ T=8 U)3.06 M020<87)........................3B 3.4.L12*? C.2,7.3 C82,87....................................................................4! ZAKLJUCAK.......................................................................................'! 4.D7*<8 61+,71C*4158 /0 ).D8,21:8.......................................................'B

.U!O":

.#.U!O" U $E%INA&$KI &A":

Linux je besplatan,brz,pouzdan i mocan opretaivni sistem.Ako zelite da probate nesto novo i vidite da ima boljih stvari od blotabilnog i skupog Windowsa onda procitajte ovaj seminarski rad i saznajte sve sto treba da znate o Linuxu.Ovaj seminarski rad je pisan dijelom kao seminarski rad a dijelom kao tutorijal pa ce tako svako ko procita ovaj rad moci da sazna dosta korisnih informacija o Linuxu i dosta teorija ali i sa prakticne strane mocete nauciti dosta stvari od osnova kao sto su priprema i zahtjevi za Linx,preko samo instalacije sistema,pocetnih podesavanja sistema i jos mnogo toga.!osta savjeta i trikova vas ocekuje koji ce vam rad na vasem sistemu uciniti mnogo ugodijim i brzim."eminarski rad je podjeljen u tri oblasti pod imenima U)o( #utorijal instalacije Linux $int %& kroz slike i tekst Osnovne komponente $inta "to se tice izbora distribucije uzeta je Linux $int distribucija.'ecina se pita zasto()buntu je poznatiji i ima vecu podrsku ali je $int slicniji Windowsu po izgledu i laksi je za koristcenje tako da ce pocetnici koji u velikoj mjeri dolaze sa Win operativnih sistema ce se lakse snaci sa recimo npr jednim taskbarom sa meni ikonom lijevo nego sa dvopanelnim *nome )buntu okruzenje.) linux svijetu vlada misljenje da je $int )buntu kakav bi treba biti tj )buntu na stereodima.$int je zasnovan na )buntu Linux O" ali od doticnog se razlikuje po nekim opcijama i vise user frendl+ okruzenjem. A da se vratim na oblasti seminarskog.) prvoj oblasti pod imenom )vod ocekuju vas uopstene stvari o Linuxu,cisto da shvatite njegovu filzofiju i nacin rada tog O".Ocekuju vas tu sledece teme )op,teno o Linuxu-istorijat i organizacija.,/rednosti i mane Linuxa,Windows 's Linux,Linux grafi0ka okru1enja 2 3!4 i *nome,Linux alternative za Windows,Osnovni linux pojmovi-Linux rije0nik..) drugoj oblasti kao sto je i ime kaze imate upustvo u slikama i tekstu kako da instalirate Linux $int %& na svoj racunar,) trecoj oblasti objasnjenja su osnovna podesavanja i koponente Linux $inta.5e znate nesto podestiti na svom Linuxu onda je treca oblast prava stvar za vas.#reca oblast sadrzi sledece teme #erminal6uloga i svrha,/redefinisani programi u Linuxu $intu %&-popis programa i opis.,Osnovne opcije u $intu-Welcome screen, #he $enu, #he "oftware $anager, #he )pdate $anager, #he )pload $anager.,Linux 7ontrol 7enter.

. .UOP'TENO O LINUXU(I$TO&I)AT I O&*ANIZACI)A+

Linux je operativni sistem za ra0unare i njegovo jezgro.8me linux je tokom godina postalo sinomim za poliktiku otvorenog koda i slobodni softver.) osnovi uzima se kao glavni konkuret komercijalnom softveru i O" koji praktikuju kompanije tipa $icrosoft i Apple sa svojom Windows O" i $ac O" i aplikativnim softverom koji se pla9a. :a razliku gorepomenutih operativnih sistem njegov kod je dostupan javnosti i svako ima pravo da ga slobodno koristi, menja i redistributira-otvoren kod.. /reko ;&& Linux distribucija pakuju razni softver zajedno sa *5)<Linux sistemom.O tome ,ta je Linux distribucija bi9e rije0i kasnije u nastavku. ) po0etku, Linux su razvijali i koristili entuzijasti0ni pojedinci tipa . =ichard "tallmana i Linus #orvalds Od tada, Linux je dobio podr,ku od strane velikih korporacija kao ,to su 8>$, ?ewlett6/ackard i 5ovell za upotrebu u serverima i po0inje da ulazi u upotrebu i na li0nim kompjuterima. /romoteri i analiti0ari tvrde da je ovaj uspeh zahvaljuju9i njegovoj nezavisnosti od bilo kakvog centralnog proizvo@a0a, niskom tro,ku, sigurnosti i pouzdanosti. Linux je originalno razvijan za 8ntel ;AB mikroprocesore a danas podr1ava niz mikroprocesora i ra0unarskih platformi. )potrebljava se u dijapazonu od li0nih ra0unara do superkompjutera i integrisanih sistema kao ,to su mobilni telefoni i li0ni video rekorderi. 8storija Linuxa /ri0a po0inje od 0ovijeka pod imenom =ichard "tallman.On je krajem sedamdesetih i po0etkom osamdesetih radio u labaratoriji za vje,ta0ku inteligenciju presti1nog ameri0kog fakulteta $8#.) to vrijeme su ra0unari bili dosta slabi i skupi-za dana,nje pojmove. i moglo se na njima uop,te raditi ve9inom po labaratorijima presti1nih fakulteta,tako da u po0etku nije bilo govora o komercijalnom softveru i u osnovi komercijalnom operativnom sistemu.>ilo je nekih pomaka ali ni,ta ozbiljno do pojave na sceni svima poznatog >ill *atesa koji je osnovao kompaniju $icrosoft i koji je imao viziju komercijalnog O"a i softvera-koji se pla9a..)brzo je pokrenuo odre@ene akcije da to i ostvari ,to je za posledicu imalo za reagovanje =ichard "tallmana koji je %CA;6e osnovao *5) projekta koji je imao za cilj da napravi operativni sistem zasnovan na )58D)1.*5) predstavlja akronim za E*5)Fs 5ot )nixE 6 E*5) nije )nixE.Gondacija za slobodni softver je najve9i sponzor *5) projekta.8 u osnovi "tallman je %CAH otvorio po0etni kod i ra,irio ga po svijetu da u osnovu na razvoju novog O"a rade svi zantersovani programeri na svijetu,potpuno besplatno da stvore besplatni sistem.3rajem osamdesetih ve9ina programa potrebnih za rad operativnog sistema su bili zavr,eni-tekst editori,window menad1er,compajleri,)58D ,koljka.... ali neki programi niskoga nivoa nisu bili dovr,eni i nisu mogli optimalno da funkcjoni,u-demoni,drajveri i kernel..)pravo kernel je bio glavna muka jer verzija kernela sa $8#a nije bila dovoljno dobra i optimalna.8 ba, tad u vrijeme zastoja u pri0u ulazi osoba po kojoj je Linux i dobio ime
1

+&&p:11+r.-i*ipe(ia.or 1-i*i1UNIX

Linus #orvalds-dvadesetjednogodi,nji finski student..) osnovi napravio je upotrebljiv kernel 0ime je kompletirao cjelokupni operativni sistem. Linux je u svojoj prvoj verziji objavljen u oktobru %CC%. ) ranim danima linux je slu1io kao eksperimentalni sistem koji su koristili studenti, hakeri, programeri i uop,teno ljudi koji su jako orijentirani na rad sa ra0unarima. 5ije bilo ,ire komercijalne upotrebe. #o se promijenilo s nastankom Apache Web "erverIa, koji je zajedno sa linuxom pru1io pouzdano i besplatno rje,enje za pokretanje velikog broja web stranica. #ako je linux u par godina istisnuo mnoge drugesisteme sli0ne )nixu te u velikoj mjeri i Windows 5# sa serverskog tr1i,ta. 5apredovanje linuxa na desktopu ide puno sporije i linux je jo, uvijek rijetka pojava na ku9nim i uredskim ra0unarima. " vremenom je nastalo mnogo novih programa za linux -ali i ostale )58De. za razne svrhe uredski paketi, sve vrste programa za internet, /!G, gledanje i ure@ivanje slika, multimediju, snimanje 7!<!'!a te mnogi specijalizirani programi. $o1e se re9i da danas za linux postoje svi potrebni programi za prosje0nog ku9nog i uredskog korisnika koji se ne igra previ,e i ne koristi svoj kompjuter za visoko specijaliziranu profesionalnu svrhu.Od %CCJ6e uporedo sa razvojem Linux servera kre9e se sa aktivnim razvojem i korisni0kih distribucija.8 opet dolazimo do pitanja ,ta je distribucija( !istribucija -distro. 6 predstavlja zaokru1enu celinu linux kernela -jezgra. sa dodatnim softverom kao ,to su grafi0ko okru1enje i prate9i programi. 3ako kernel mo1e da se kombinuje sa velikim brojem razli0itih okru1enja i<ili aplikacija postoji i veliki broj -preko ;&&. razli0itih linux -ili *5)<Linux. distribucija koje razvijaju firme, online zajednice ili pojedinci i koje mogu imati op,tu ili neku specifi0nu namenu. /rimer distroa bi bili !ebian, $andriva, Open"u"4, Gedora, )buntu,$int... !istribucija obi0no uklju0uje i kolekciju raznog slobodnog softvera mada neke distribucije sadr1e i komercijalan softver.) ovom trenutku postoji preko I&& Linux distribucija u aktivnom razvoju. 'eliki broj distribucija kao i nepostojanje standarda 6 poput jedinstvenog na0ina instaliranja programa 6 mnogim korisnicima ra0unala ote1ava prelazak na Linux, ali i komercijalnu upotrebu.!istribucije se mogu podijeliti u tri osnovne skupine s obzirom kako se distribuira softver uz pojedinu distribuciju. "oftver se mo1e distribuirati u izvornom kodu -kao kod distribucije *entoo. ili u zato predvi@enim paketima -koji sadr1e izvr,ne ina0ice softvera. ili pak kao izvr,ni programi ili skripte koje same instaliraju softver -tako@er u izvr,nom obliku.. !va naj0e,9a sustava za upravljanje paketima su rpm i dpkg pa se stoga distribucije koje ih koriste 0esto nazivaju nazivaju =/$ distribucije, odnosno distribucije temeljene na !ebianu. ) distribucije vrste =/$ spadaju npr. =?4L, Gedora, $andriva, /7LinuxO", Open"use, dok u distribucije vrste !ebian spadaju -osim samog !ebiana. )buntu, Dandros, $epis, 3noppix, "idux i dr.

+&&p:11+r.-i*ipe(ia.or 1-i*i1Apa!+e2324-e$%er)er325

.,.P&E"NO$TI I %ANE LINUXA

Pre-no./i:

1. $ig0rno./6Linux je poznat po svojoj sigurnosti.) osnovi ne treba vam nikakav

antivirusni softver za Linux.) osnovi zlonamjerni softver-trojanci,virusi,crvi..... mogu prodrjeti u Linux ali se u njemu ose9aju Kkao Alisa u zemlju 0udaL i ne mogu napraviti ,tetu na sistemu."vaka linux distribucija ima firewall sna1an kao betonski zid i skoro je nemogu9e hakerima da provale u njega.!ozvolite samo da navedem jedan primjer nepobedivosti Linuxa prije nekoliko godina u Americi je odr1ano zanimljivo takmi0enje u osnovi ideja je bila pred najbolje svetske hakere staviti najbolje laptove sa popularnim operativnim sistemima na njima-Win M,Win 'ista,$ac O",Linux. i sa svom za,titom vidjeti koliko 9e trebati hakerskoj eliti da provale u odre@eni sistemNhaker koji prvi provali u neki od ovih O" kao nagradu je dobio nov laptop koji je koji je kori,ten u takmi0enju.#akmi0enje je trajalo sedam dana prvi dan su pala oba Windowsa,malo poslije probijen je 0ak i $ac O"-koji je dijelom zasnovan na Linuxu. ali Linux je ostao za,ti9en,ni jedan haker ga nije uspio sru,iti.$noga istra1ivanja su dokazala da je Linux trenutno najsigurniji O" na tr1i,tu.
2. $/a1ilno./-3ada instalirate Linux zaboravite na reinstalacije sistema,formatiranje i

defragmentaciju fajlova,ako imate normalan kompjuter i normalno odr1avate svoj Linux sistem mo1ete komotno da zaboravite na ove Windows boljke,jer Linux je stabilan sitem ,to se mo1e objasniti i njegovom konstrukciojom,najlak,e 9u to objasniti ovako Windows O" je kao ku9a,ali ta ku9a je stvarana da je prvo napravljena fasada,pa je kasnije krenuto prema zidovima,plo0ama i temelju,i ba, zato zbog toga je Win toliko bagovit i nesiguran,nije programiran na pravi na0in.A ,ta je sa Linuxom od prvih dana Linux O" je gra@en od temelja,pa zidovi,plo0a pa tek onda fasada6nadam se da ste shvatili metaforu.3ao posledicu ovo ima da je Windows na prvi pogled oku ljep,i od Linuxa,ali je Linux stabilniji i sigurniji.) osnovi nema potrebe da se uop,te restartuje ra0unar na kojem je Linux,bilo koji program,update ili drajver da se instalira poslije toga nema potrebe za restartom.) samom radu osijeti si isto razlika npr ako zablokira odre@eni program u Windowsu sistem postaje trom ili i on sam KzalediL kod Linuxa ako zablokira program mo1e se normalno nastaviti raditi na ra0unaru bez ikakvih pote,ko9a ili usporenja.#o je posledica modularne prirode Linux,tj svaki program radi samostalno i nije povezan sa drugima tako da krah jednog programa ne9e povu9i sa sobom i ostale komponente sistema.
6. )e-no./a2no./ 2) osnovi dosta govori da je Linux dosta komplikovan ali rije0 je o

neistini."ve zavisi od distribucije na koju nai@ete ali naja0e distribucije su dosta pojednostavile stvari-)buntu,$int,/7LinuxO",Open "use.....!anas je recimo naprimjer mogu9e instalirati u $intu iz po0etnog menija bilo koji dodatni program

koji vam je potreban.$nogi su spremni re9i da su glavna Linuxova *)8 *nome i 3!4 duplo lak,i za upotrebu od Windows 4xplorera.8nstalacija programa je svedena na bukvalno na dva klika Linuxi imaju svoje servere sa programima kojima se pristupa pomo9u aplikaciju integrisanih u sistem-npr. )buntu "oftware 7entar. i kada izaberemo 1eljeni program on se downloaduje sa interneta i automacki sam instalira-zna0i nikakav wizard i milion ponu@enih opcija.,zna0i npr dva klika i instalirali ste sk+pe."ama instalacija Linuxa se obavlja preko Wizarda koji je jednostavan i lak za upotrebu,a samom sistemu je potrebno oko J6%J min za instalaciju.
7. $lo1o-a 6 Ovo je, meni, ve9a prednost od svih ostalih. :a,to( Oedan razlog jest ,to bez

problema smijete promjeniti<pogledati kod nekog programa.Ako ste programer onda 9ete u Linuxu imati sve otvoreno.$o1ete promjeniti apsolutno sve grafi0ki interfejs,programe,kernel....
8. Open$o0rce zaje-nica 6 Ova prednost mi je odmah nakon slobode mjenjanja koda.

Open"ource zajednicu mo1ete prona9i na raznim forumima i stranicama o Linuxu i ostalim Open"ource proizvodima. :aista 9e vas za0uditi da 0esto nakon samo nekoliko sekundi netko odgovara na va,e pitanje. Linuxa,i su uvijek spremni pomo9iP 8stakao bih zajednicu korsnika )buntua i $inta kao najbolje u Linuxu i na njihovim forumima mo1ete na9i odgovor na gotov svako pitanje,a niko vas ne9e prozivati da ste po0etnik i neznalica.
9. Terminal 6 5ovim korisnicima je ovo 0esto mana, ali bez njega Linux ne bi bio

LinuxP #erminal je zaista mo9an alat, ako se znate njime slu1iti. Qak su neke stvari jednostavnije nego u grafi0kom su0elju. #erminal mo1e apsolutno sve, a i lak,e je npr. na internet staviti naredbu za terminal nego obja,njavati istu stvar kroz *)8.) osnovi mo9na alatka-sli0an izgledu Windowsovom 7omand /romtu ali od navedenog mnogo mo9niji.."vrha terminala je u tome da mnoge stvari mo1ete uraditi preko njega br1e i jednostavnije nego preko *)8-npr instaliranje programa,stanje hard diska......)kucate nekoliko komadni i prisnete enter.Ali u mnogim distribucijama stvari su toliko pribli1ene i pojednostavljene da se mo1e desiti da godinama koriste Linux a nikad da niste u,li u termina,izbor je kranjeg korisnika da li 9e koristiti terminal.
:. 3e.pla/an je 6 !a, ova tvrdnja je istinita. 'e9ina Linux distribucija je besplatno. "ve

navedeno iznad -a i ispod. mo1ete dobiti za & 3$.7ijena Windows M O" i osnovnog aplikativnog paketa softvera ko,ta oko nekoliko hiljada dolara a isto to,mo1da 9ak i bolje mo1ete da dobijete potpuno besplatno i da iz svog 1ivota kona0no maknete pirateriju.
4. %nogo -i./ri10cija 6 Ovo bi Ezli jeziciE mogli smjestiti i u lo,u stranu Linuxa. Ako se

mene pita, to je velika prednost. :a,to( Oer je gotovo svaka distribucija razli0ita od druge. 5pr. I&&A6e sam kao po0etnik instalirao sam )buntu, nakon nekog vremena )buntu mi je dosadio. 8dem vidjeti Dubuntu. "a vremenom sam napredovao, idem sada na 'ector Linux. #ako@er, vlasnici pojedinih distribucija se trude da njihova bude najbolja, te tako pobolj,avaju cijeli Linux. :ajedni0ko svim distribucijama jest

Linux kernel, a po,to se u kernel EubacujuE driveri zna0i da 9e jedan hardver jednako raditi na svim distribucijama.
5. %nogo 1e.pla/nog .o4/2era 6 3ao dobru stranu 9u staviti i brojnost razli0itih

programa. /rogrami za Linux su tako@er ve9inom slobodni pa je lak,e iz jednog programa nadograditi drugi nego sav posao raditi ispo0etka.
1;. Izgle- - Linux zaista 0arobno izgleda ako uklju0imo 7ompiz Gusion i stavimo -ili

napravimo. lijepu temu. Rto se ti0e izgleda, Linux mo1ete EsreditiE da izgleda kako god ho9ete. "pomenuo sam 7ompiz Gusion. On je vrlo kvalitetan i lijep. A ,to je najva1nije lako se pode,ava.A samo grafi0ko okru1enje 3!4 je po sebi mjerilo jednostavnosti i ljepote.
11. !i5e ra-ni6 po2r5ina 6 Ovo je prili0no korisno ako imate otvoren velik broj prozora.

$o1ete podesiti sustav da ima npr. H radne povr,ine te pomo9u 7ompiz Gusiona dodati efekte -takozvana EkockaE..
12. &a-i na ./arim ra70narima 6 Linux je idealan za stara ra0unala. !rugim rije0ima,

daje ima 1ivot. /ostoje posebno razvijene mini distribucije poput !amn"mallLinux6a koji zauzima tek J& mb na va,em ra0unaluPAko imate striji ra0unar sa IJB ili J%I =A$ bez problema 9ete na9i distribuciju za sebe.5e pomi,ljajte na W85 M bez % *> =A$ i ;& *> slobodnog prostora na ?!!.

Ali nije sve med i mljeko,da se ne varamo ima i Linux svojih mana koji su dosad mnoge bukvalno odbile od ovoga O"6a. %ane: .Pro4e.ionalni .o4/2er: 6 Ako imate "oftver bez kojeg ne mo1ete 1ivjeti, a da nije izdana verzija za Linux imate velik problem. $ogu9a rje,enja su %. /robajte prona9i dobru i kvalitetnu zamjenu -npr. /hotoshop 6*8$/., I. /ogledajte da li se taj program nalazi na listi za W854 -program za otvaranje nekih Windows aplikacija. 8na0e, jo, jedno rje,enje je 'irtual>ox 6 program kojim mo1ete pokrenuti virtualne windowse u jednom prozoru.5ema jo, dovoljno kvalitetnog profesionalnog softvera za linux,postoje alternative za recimo Auto 7ad ili /hotoshop ali su to ipak alternatve.8pak primjetan je pozitivan trend kod softverskih kompanija koje sve vi,e prave verzije svojih programa koji mogu da rade i na Linuxu. ,. Igre 6 Ako ste strastveni igra0, ako morate imati svaku najnoviju igru, zaboravite Linux. Ako vam je do igranja bolje vam je pare koje ste odvojili za kupovinu Windowsa date i kupite sebi neku igra9u konzolu D>OD ;B& ili /la+ "tation I,a sebi potpuno beslatno sa interneta skinete i instalirate Linux.

8. 9ar-2er 6 8ako na Linuxu mnogo ?ardvera radi Out of >ox -bez drivera., postoji mnogo hardvera koji, zbog proizvo@a0a, ne radi na Linuxu.Ovo se ina0e zna pretvoriti u no9nu moru i potragom za drajverima koji 9e kona0no da osposobe zvu0nu kartu,web kameru...."amo na mom li0nom primjeru mo1ete shvatiti koliki to zna biri problem sve )buntu-i distribucije zasnovana na njemu. a koje su mla@e od verzije C.%& ne rade kod mene zato ,to mi nije podr1ana matora integrisana grafi0ka iz I&&H6e tako da sam morao tra1iti alternativne distribucije.!a li je krivica programera ili proizvo@a0a hardvera,svejedno je,ali ako se stvari ne poprave sa podr,kom hardvera mnogo eventualnih korisnika 9e odmah na po0etku di9i ruke od Linuxa ,to nikome ne odgovara,niti programerima niti zajednici.

.8.:IN"O:$ !$ LINUX
) ovom poglavlju 9u u kratkim crtama objasniti u cemu je bolji Linuks od Windowsa ali i obrnuto koje su prednosti Windowsa u odnosu na Linux Pre-no./i Lin0;.a .0: %. %. Oedini legalni operativni sistem koji je free za razliku od $ac O",Windows Osova i )58Da I. :a njega nije potreban antivirus niti bilo kakva za,tita od virusa jer je Linuks toliko dobro organizovan da 0ak ako i nekim 0udom u@e zlo9udni program u sistem on ne mo1e napraviti ,tetu kao Windows sistemima, ;. 5ikada mu nije potrebna defregmentacija i u linuksu to i ne postoji jer se podaci totalno na drugaciji nacin pakuju u hard disk, H. :a razliku od windowsa dosta distribucija Linuksa-izme@e ostalog )buntu i srodne distribucije. izlaze na svakih B meseci tacno u minut,tako da na Linuksu nema govora o zastarjelim operativnim sistemima, J. Girefox web >rowser dolazi kao glavni kao sto je u windowsu 84 8nternet exploler B. Od ostalih browser6a postoji google hrome i opera i jos desetak linux6ovih browsera M.Linuks je stabilan kao stjena i ne mora se nikad restartovati za razliku od Wina,tako@er mo1e vam ra0unar sa Linuksom biti uklju0en danima,0ak i mjesecima a da se ne osjete nikakve negativne perfomanse na sistemu. A.Linuks ima terminal,koji je jedna od najmo9nih i najobuhvatnijih alatki uop,te."a njim komunicirate direktno sa O"6om i mo1ete da uradite apsolutno sve instalacije programa,drjavera,kodeka,pode,avanja zvuka,particija,informacije razne vrste,manipulacija folederima i fajlovima i jo, mnogo mnogo toga. C.Linuks ima mno,to *)8 od estetski dopadljivih 3!46a i *noma do laganih interfejsa za starije ra0unare tipa LD!4 i Dfce.Windows ima samo Windows 4xplorer. %&.5a linuksu mo1ete da promjenite apsolutno sve,od fizi0kog izgleda programa sve do strukture kernela,grafi0kog interfejsa i sl.) osnovi sve.!ok je licencirani Windows za,ti9en i

mnoge stvari je zabranjeno dirati ili u osnovi nema uop,te opcije da se promjeni izgled ili neka opcija u Win-npr da se naprave dva toolbar u Win,dok linuks tu opciju ima. %%.Linuks mo1ete probati sa 7! koji se zove L8'4 7! ili !'!.) osnovi cijeli sistem vam se di1e sa 7! i vi mo1ete imati pristup operativnom sistemu i njegovim opcijama iako on nije instaliran na hard disku.!onekle mane ovoga su mora se podesiti u >8O") butovanje prvo sa 7!6,to zna biti prava no9na mora za po0etnike.8 drugo ovakav sistem sa 7! je dosta sporiji nego Linuks sa hard diska,jer ipak koristi se 7! koji je dosta sporiji od ?!! a i cijeli operativni sistem se prilikom butanja ucitava u =A$. %I.'eliku ve9inu hardvera ipak linuks prepozna i instalira sam drajvere za njih pa nije potrebno ru0no instalirati dravjere za zvu0nu,gafi0ku,mtai0nu,web kameru.... kao ,to je slu0aj sa Windowsom.8ma i korisnu opciju KOut of boxL koja omogu9ava da odre@eni hardver radi na njemu 0ak ako i nema odgovaraju9eg drajvera. Pre-no./i :in-o<.a 0 o-no.0 na Lin0;. .0: %.8grice6Ako ste gejmer u pravom smislu te rije0i i pratite de,avanja sa novim igrica onda zaboravite na Linuks.) ovoj sferi je Win bolji jer velika ve9ina igrica je pravljenja za Win i nije podr1ana na Linuksu./ostoje alternativna re,enja za gejmere kao ,to su-u virtuelnoj ma,ini na linuksu instalirajte Win Dp ili Win M pa tako igrajte. ili koristite Windows emulator programa6W854. I."oftver za profesijonalce-najvi,e u sferi video i foto obrade.6Linuks nije podr1an toliko profesijonalnim softverom i ve9ina tih softverskih kompanija izbacuje softver pod licencom isklju0ivo za Win operativne sisteme./ostoje alternative za svaki taj program-npr /hotoshop6 *8$/. ali opet to ostaju alternative koje zahtjevaju vrijeme da se navikne na njih.8ako pozitivni pomaci postoje-npr odre@eni Adobe i 5ero programi su dostupni i na Linuksu. jo, cijeli taj proces te0e sporo,sli0no ko i sa komercjalnim igricama. ;.?ardver,drajveri i podr1anost hardvera6Ovdje je Win u globalu bolji jer kao i za igrice i programe dosta proizvo@a0a ne vidi korist u linuksu pa dosta njih i ne odradi drajvere za Linuks zbog 0ega krajnji korisnici ispa,taju. H./opularnost6Windows O"6ovi su daleko vi,e zastupljeni od Linuksa i to kao posedicu ima da postoji ve9a podr,aka,softver,igrice,drajveri za Windows nego za Linuks operativne sisteme. J.5ezavisnost od interenta6/rednost Windowsa je ,to nije ovisan o internetu za razliku od Linuksa-kome je internet potreban za update,instalaciju programa,dodatnih drajvera i sl..$o1da i najve9a prednost D/ je ,to za razliku od recimo )buntu mo1emo nesmetano da funkcjoni,e i bez stalne interent konekcije.8mati Linuks na ra0unaru bez internet konekcije je kao da imate ferari koji vozite po makadamu.

.=.LINUX *&A>I?KA OK&U@EN)A A K"E I *NO%E

) Windowsu grafi0ki izgled aplikacija koje dolaze uz operativni sistem je jedinstven. "ve aplikacije koriste iste biblioteke funkcija za prikaz elemenata grafi0kog okru1enja. ) Linuxu je situacija ne,to druga0ija. #o je operativni sistem zasnovan na )nixu. 8ako postoje razlike u samoj arhitekturi izme@u Linuxa i klasi0nih )nix O"6ova, korisni0ko okru1enje, bilo zasnovano na komandnoj liniji, ili na EdesktopE sintaksi, u svojoj su,tini vu0e korene iz koncepata nastalih na )nixu. !va najpopularnija desktop okru1enja pod Linuxom su 3!4 i *5O$4. 3!4 je zasnovan na St, a *5O$4 na *#3T grafi0kim bibliotekama Aplikacije pisane kori,9enjem St i 3!4 biblioteka je mogu9e koristiti pod *5O$4 grafi0kim okru1enjem i obrnuto, aplikacije pisane kori,9enjem *#3T i *5O$4 biblioteka je mogu9e pokrenuti pod 3!4 grafi0kim okru1enjem. Ono ,to je neophodno da bi ovo i bilo mogu9e je da su na ra0unaru instalirane osnovne biblioteke koje aplikacija koristi. Osnova svih Linux desktop okru1enja je menad1er prozora. 3ao ,to i sam naziv govori, u pitanju je poseban program koji manipuli,e prozorima aplikacija i njihovom naslovnom linijom. 5ajpopularnija desktop okru1enja menad1eru prozora dodaju jo, nekoliko vrlo va1nih specijalizovanih$e@u njima su i desktop menad1er -specijalizovana aplikacija za upravljanje ikonama, pozadinom i menijima koji se dobijaju klikom odre@enim dugmetom mi,a na desktop., menad1er datoteka -grafi0ka aplikacija za upravljanje datotekama 2 0esto integrisana sa desktop menad1erom., paneli -specijalizovane aplikacije koje obi0no sadr1e glavni meni, menad1er virtuelnih prozora, menad1er pokrenutih aplikacija i oblast za obave,tenja.. /ored ovoga, ve9inu Linux desktop okru1enja 0ini i veliki broj prate9ih aplikacija, kao i odre@eni broj servisa. Ovo su obi0no servisi za pristup hardveru, servisi koji olak,avaju ili pro,iruju mogu9nosti menad1era datoteka kori,9enjem virtuelnih fajl protokola za odre@ene tipove datoteka ili mre1ne lokacije, servisi za pristup multimedijalnim mogu9nostima ra0unara, mre1ni servisi i servisi za upravljanje zadacima. 8zbor aplikacija koje dolaze sa desktop okru1enjima zavisi od slu0aja do slu0aja. !ok, recimo, dva najpopularnija desktop okru1enja, *5O$4 i 3!4, dolaze sa kompletnim setom aplikacija za svakodnevnu li0nu i poslovnu upotrebu

K"E

3!4 !esktop

#renutno se najvi,e koriste 3!4 ;.J i 3!4 H.% verzije,iako je najnovija verzija H.B ali ve9ina korisnika 0eka vi,e testova i provjerenu stabilnost nove verzije tako da odugovla0e sa updejtom na H.B. 8nterfejs 3!4 ;.J je prili0no sli0an onome u Windowsu D/ -funkcionalno, ali ne i vizuelno.. 5a dnu ekrana se nalazi panel sa K3L dugmetom -pandan "tart meniju., zatim ikonice nekoliko 3!4 aplikacija -obi0no 3onUueror i 3mail., menad1er virtuelnih radnih povr,ina, linija sa listom trenutno pokrenutih aplikacija -pandan taskbaru., zatim oblast za notifikaciju sa ikonicama programa pokrenutih u pozadini i na kraju sat. =adna povr,ina je klasi0na. 5a njoj se nalazi nekoliko osnovnih ikona. 8kona "istem -ukoliko je prisutna. pru1a vam mogu9nost jednostavnog pristupa mre1nim i ure@ajima za skladi,tenje, kao i korisni0kom direktorijumu. "vaki element desktopa se mo1e ukloniti ili dodati novi. 3!4 ;.J dolazi sa ,irokim spektrom aplikacija razli0itih namena. #u su aplikacije za rad sa multimedijom, aplikacije za rad sa grafikom, 8nternet aplikacije, kancelarijski paket -3Office., razvojne

aplikacije, sistemske alatke, mali alati i igre.3!4 se ina0e smatra najzahtjevim Linuks okru1enjem sa najve9om KgladiL za hardverskim resursima ra0unara. 3 meni je podeljen funkcionalno 6 aplikacije su pore@ane po kategorijama. "am izgled stavki kategorija zavisi od odgovaraju9ih pode,avanja u kontrolnom centru. 3ontrolni centar-3!4 kontrol panel. omogu9ava lako i jednostavno prilago@avanje radnog okru1enja. 3!4 H.% dolazi sa novim KplazmaL grafi0kim interfejsom. =adna povr,ina je 0ista i jednostavna i obi0no sadr1i samo Kfolder viewL vid1et koji omogu9ava jednostavan pristup ku9nom direktorijumu, direktorijumu desktopa ili korisni0ki definisanom direktorijumu. 8kone je mogu9e prevu9i na radnu povr,inu. ) tom slu0aju one se ne pona,aju na klasi0an na0in, ve9 kao vid1eti. "vaki vid1et je mogu9e premestiti, ukloniti ili, ukoliko vid1et to omogu9ava, podesiti njegove parametre. *lavni panel je redizajniran. 3!4 meni sada prikazuje meni podeljen sa pet listova. /rvi je list sa omiljenim lokacijama korisnika -podrazumevano su to Web browser, kontrolni centar i menad1er datoteka., drugi 6 list sa aplikacijama, tre9i 6 list sa skladi,nim ure@ajima, 0etvrti 2 list sa spiskom nedavno otvaranih datoteka i poslednji peti list sa opcijama za ga,enje ra0unara. 5a vrhu menija se nalazi polje za pretra1ivanje. )nosom teksta u polje za pretra1ivanje vr,i se pretraga gore pomenutih listova. Ostale stvari su veoma sli0ne kao kod 3!4 ;.J. =azlika je nepostojanje dugmadi za skrivanje panela i jedno novo dugme na desnoj strani. 3likom na ovo dugme izlazi Kprodu1enjeL panela koje slu1i kao zamena za dijalog sa pode,avanjima iz prethodne 3!4 verzije.5ovost je novi menad1er datoteka. 8ako je 3onUueror i dalje prisutan, podrazumevani menad1er datoteka je !olphin. Oba imaju podr,ku za prikaz u grupama i vi,e opcija u vezi sortiranja datoteka -vrlo sli0no Windows 4xploreru u Windows D/ i Windows 'isti.. )koliko imate ;! grafi0ku kartu i trenutni drajver podr1ava njene ;! funkcije, 3!4 H.% dolazi sa ve9im brojem dopadljivih vizualnih efeketa.

*NO%E 3orisni0ki interfejs *5O$4 desktop okru1enja je ne,to druga0iji nego Windows. "astoji se od radne povr,ine sa ikonama i dva panela. *ornji panel u gornjoj levoj strani sadr1i tri menija meni sa programima, meni sa pre0icama ka 0esto kori,9enim lokacijama i sistemski meni. $eni sa programima je podeljen funkcionalno. 8mena podmenija govore o svrsi programa koji se nalaze u njima. "istemski meni je centralni konfiguracioni centar u kome se nalaze sva pode,avanja okru1enja. 5akon menija sledi nekoliko ikona ka 0esto kori,9enim aplikacijama -naj0e,9e Web browser, email program i menad1er datoteka., sat, dugme za pristup trenutno pokrenutim programima i na kraju oblast za notifikaciju. !onji panel sadr1i KdesktopL dugme za prikaz radne povr,ine i smanjivanje svih trenutno aktivnih prozora, spisak trenutno pokrenutih aplikacija i na kraju menad1er virtuelnih radnih povr,ina. 5a radnoj povr,ini se nalaze ikone koje je mogu9e preme,tati, preimenovati, brisati i prevla0iti na panele. )koliko imate ;! grafi0ku kartu i koristite drajver koji podr1ava ove mogu9nosti,

kori,9enjem kompozitnog menad1era prozora -7ompiz Gusion. dostupan je veliki broj vizulanih efekata.

*5O$4 desktop

B"O"ATAK: O$TALA LINUX "E$KTOP OK&U@EN)A: /ored pomenutih, postoji ve9i broj alternativnih desktop okru1enja. 5eka od njih ne odgovaraju u potpunosti metafori Kradne povr,ineL. /opularna alterantivna desktop okru1enja su DG74 -www.xfce.org., 4nlightement -www.enlightenment.org., 4Uuinox desktop okru1enje -eUuinox6project.org. i recimo, LD!4 -+&&p:11l#(e.or 1..

Ako ste zaintersovani za desktop okru1enja i 1eleli bi ste saznati vi,e preporu0ujem pored potrage na googlu pogledate i slede9i 0lanak -Opera&in 0<%&em In&er.a!e /e%i n =e&-een 1541-2;;5> http <<www.webdesignerdepot.com<I&&C<&;<operating6s+stem6interface6design6between6 %CA%6I&&C<

.C. LINUX ALTE&NATI!E ZA :IN"O:$

'e9ini ote1ava prelaz sa Windowsa na Linux upravo programi na koje su navikli na svom Win O"6u.Ali postoje Linux alternative koje moge da odrade posao isto ili jo, bolje nego windows program.Ovo govorim pod uslovom ako taj isti program ne radi na Linuksu,jer veliki broj popularnih programa radi bez problema i na Linuksu-Opera,$ozilla Girefox,*oogle 7hrome,#hunderbird,Odownloader,Adobe =eader,5ero......) nastavku da9u popis najpoznatijih windows programa i njihove Linux alternative,ako se neki od poznatih programa ne na@e na ovoj listi onda je taj program najvjerovatnije podr1an i na Linuksu. Auto7A! S7A! -http <<www.ribbonsoft.com<Ucad.html. Gree7A! -http <<juergen6 riegel.net<Gree7A!<!ocu<index.php<$ainV/age. >ris7A! -http <<www.brics+s.com<enV85#L<. !raft"ight -http <<www.;ds.com<products<draftsight<. pomo9u Wine6a "$/la+er -http <<smpla+er.sourceforge.net<. 'L7 -http <<www.videolan.org<vlc<. $/la+er -www.mpla+erhU.hu. Dine -www.xinehU.de. #otem -http <<www.gnome.org<projects<totem<.

>"/la+er, $icro!'! pla+er,...

Adobe Audacit+ -http <<audacit+.sourceforge.net<. Audition,"oundGorge,... =ezound -http <<rezound.sourceforge.net<. Adobe 8llustrator, 7orel !raw,... 8nkscape -http <<www.inkscape.org<. Dara Dtreme -http <<www.xaraxtreme.org<. 3arbon%H -http <<www.koffice.org<karbon<. "kencil -http <<www.skencil.org<. "cribus -http <<www.scribus.net<. G6"pot -http <<f6spot.org<$ainV/age. !igikam -http <<www.digikam.org<. l/hoto -http <<www.eas+sw.com<Wmike<flphoto<. j>rout -http <<jbrout.manatlan.com<. g#humb -http <<live.gnome.org<gthumb<. "hotwell -http <<www.+orba.org<shotwell<. G6"pot -http <<f6spot.org<$ainV/age. 3/hotoAlbum -http <<www.kphotoalbum.org<. "can #ailor -http <<scantailor.sourceforge.net<. *8$/ -http <<www.gimp.org<.

Adobe /age$aker Adobe /hotoAlbum

Adobe /hotoshop

7ine/aint -http <<www.cinepaint.org<. 3rita -http <<www.koffice.org<krita<. Adobe /remiere, $" $ovie $aker,... kdenlive - http <<kdenlive.sourceforge.net<. avidemux -http <<fixounet.free.fr<avidemux<. 7inelerra -http <<cvs.cinelerra.org<. 3ino -http <<www.kinodv.org<. Open"hot -http <<www.openshotvideo.com<. /i#i'i -http <<www.pitivi.org<wiki<$ainV/age. Li'4" -http <<lives.sourceforge.net<. 'ideoLA5 $ovie 7reator -http <<trac.videolan.org<vlmc<. Suanta /lus -http <<Uuanta.kdewebdev.org<. 3omposer -http <<www.kompozer.net<. >luefish -http <<bluefish.openoffice.nl<index.html. kCcop+ -http <<kCcop+.sourceforge.net<. O*$=ip -http <<ogmrip.sourceforge.net<. xdvdshrink -http <<dvdshrink.sourceforge.net<. U'amps -http <<vamps.sourceforge.net<. dvd rip -http <<www.exit%.org<dvdrip<. Acid=ip -http <<untrepid.com<acidrip<. Acetone8"O -http <<www.acetoneteam.org<. 8"O $aster -http <<www.littlesvr.ca<isomaster<. 7!emu -http <<cdemu.sourceforge.net<. silicon -http <<www.h+perra+.net<h+perget<silicon6auto6image6 mounter. Audacious -http <<www.audacious6media6pla+er.org<. 7lementine -http <<code.google.com<p<clementine6pla+er<. Amarok -http <<amarok.kde.org<. >anshee -http <<banshee6project.org<$ainV/age. =h+thmbox -http <<www.gnome.org<projects<rh+thmbox<. 4xaile -http <<www.exaile.org<. !ecibel -http <<decibel.silent6blade.org<. Suod Libet -http <<www.sacredchao.net<Uuodlibet. "ong>ird -http <<www.songbirdnest.com. gtkpod -http <<www.gtkpod.org<. a#unes -http <<www.atunes.org<. Listen -http <<listengnome.free.fr<. Ummp -http <<Ummp.+lsoftware.com<indexVen.php. xmmsI -http <<xmmsI.org<wiki<$ainV/age. Goobnix -http <<www.foobnix.com. Girefox -http <<www.mozilla.com<firefox. *oogle 7hrome -http <<www.google.com<chrome(platformXlinux.

!reamweaver,$" Grontpage,.. !'!hrink

!aemon #ools

WinAmp, i#unes,...

$" 8nternet 4xplorer

Opera -http <<www.opera.com. 3onUueror -http <<www.konUueror.org<. "eamonke+ http <<www.mozilla.org<projects<seamonke+<. Glock -http <<www.flock.com<. 4piphan+ -http <<gnome.org<projects<epiphan+<. $" Office OpenOffice - http <<www.openoffice.org<. 7alligra "uite -http <<www.calligra6suite.org<. LibreOffice -http <<www.libreoffice.org. *nome Office -http <<www.gnome.org<gnome6office<. Greevo -http <<freevo.sourceforge.net<. 4lisa $edia 7enter - http <<www.fluendo.com<elisa<. $+th#' -http <<www.m+thtv.org. $oovida -http <<www.moovida.com. D>$7 $edia 7enter -http <<xbmc.org<. >oxee -http <<www.boxee.tv<. Linux$74 -http <<www.linuxmce.com<. 3;b -http <<www.k;b.org<. >rasero -http <<projects.gnome.org<brasero<. *nome>aker -http <<sourceforge.net<projects<gnomebaker<. *raveman -http <<www.nongnu.org<graveman<. D67!6=oast - http <<www.xcdroast.org<. 5ero -http <<www.nero.com<enu<linuxH.html. kwrite -www.kde6apps.org. "cribes -http <<scribes.sourceforge.net<. gedit -http <<www.gnome.org<projects<gedit<. Leafpad -http <<tarot.freeshell.org<leafpad< $ousepad -http <<www.xfce.org<projects<mousepad<. tpad -http <<tclpad.sourceforge.net<. 'im -http <<www.vim.org<. 4macs -http <<www.gnu.org<software<emacs<. gG#/ -http <<gftp.seul.org<. GireG#/ -http <<fireftp.mozdev.org<. Gile:illa -http <<filezilla6project.org >lender -http <<www.blender.org. 36;! -http <<www.k6;d.org<. Art of 8llusion -http <<www.artofillusion.org<. Wings ;! -http <<www.wings;d.com<. 3uick"how -http <<kuickshow.sourceforge.net. "how8mg -http <<www.jalix.org<projects<showimg<. *eeUie -http <<geeUie.sourceforge.net<.

$" Windows $edia 7enter

5ero >urning =om

5otepad

Gile:illa, W"VG#/,...

;! "tudio $ax

A7!"ee

*wenview -http <<gwenview.sourceforge.net<. *Sview -http <<gUview.sourceforge.net<. 4+e of *5O$4 -http <<www.gnome.org<projects<eog<. 'iewnoir -http <<xsisUox.github.com<'iewnior<. >it#orrent 3torrent -http <<www.ktorrent.org. 'uze -http <<www.vuze.com<. !eluge -http <<deluge6torrent.org<. #ransmission -http <<www.transmissionbt.com<. >it#ornado -http <<www.bittornado.com<. One"warm -http <<oneswarm.cs.washington.edu<. U>it#orrent -http <<Ubittorrent.sourceforge.net<. 3rusader -http <<www.krusader.org. *nome commander -http <<www.nongnu.org<gcmd<. #ux 7ommander -http <<tuxcmd.sourceforge.net<. !olphin -http <<dolphin.kde.org<. 5autilus -http <<live.gnome.org<5autilus. *entoo -http <<obsession.se<gentoo<. xfe -http <<rolandBJ.free.fr<xfe<. $idnight 7ommander -http <<www.midnight6commander.org<. Worker -http <<www.boomerangsworld.de<worker<. H/ane -http <<www.Hpane.co.uk<. emelfmI -http <<emelfmI.net<. #hunar -http <<thunar.xfce.org<index.html. /7$anG$ -http <<pcmanfm.sourceforge.net<. =ox Giler -http <<roscidus.com<desktop<=OD6Giler<. 3*et -http <<www.kde.org<applications<internet<kget<. $ultiget -http <<multiget.sourceforge.net<. Gatrat -http <<fatrat.dolezel.info<. "tead+flow -https <<launchpad.net<stead+flow. !HD -http <<www.krasu.ru<soft<chuchelo<. wget -http <<www.gnu.org<software<wget<. aget -http <<www.enderunix.org<aget<. Odownloader-http <<jdownloader.org< .

#otal 7ommander

!ownload menad1eri -*et=ight,*oP:illa,...

.D.O$NO!NI LINUX PO)%O!I(LINUX &I)E?NIK+

) ovoj oblasti ima9e obja,jenje osnovnih Linux pojmova sa kojima 9ete se susretati za vrijeme kori,9enja Liuksa ili ako budete istra1ivali o njemu 0esto 9ete 0uti slede9e rije0i a ba, 9e vam one biti jednostavno obja,njene./a da krenemo

"i./ri10cija -distro. 6 predstavlja zaokru1enu celinu linux kernela -jezgra. sa dodatnim softverom kao ,to su grafi0ko okru1enje i prate9i programi. 3ako kernel mo1e da se kombinuje sa velikim brojem razli0itih okru1enja i<ili aplikacija postoji i veliki broj -preko ;&&. razli0itih linux -ili *5)<Linux. distribucija koje razvijaju firme, online zajednice ili pojedinci i koje mogu imati op,tu ili neku specifi0nu namenu. /rimer distroa bi bili !ebian, $andriva, Open"u"4, Gedora, )buntu...

roo/ -superuser. 6 na sistemima nalik )58D6u root predstavlja korisni0ki nalog koji ima najvi,e administratorske privilegije. Ovaj pojam ne treba me,ati sa pojmom root -koreni, osnovni. direktorijum. root korisnik ima sva ovla,9enja na sistemu i ovaj nalog treba koristiti samo za potrebe administracije sistema, a nikako u svakodnevnom radu. ) emulatorima terminala -kozola. root korisnik se razlikuje od obi0nog korisnika i po odzivnom znaku Y, dok je za obi0ne korisnike taj znak Z. =egularni korisnici mogu privremeno dobiti administratorske privilegije upotrebom komande su -switch user. koja 9e tra1iti ,ifru root naloga ili upotrebom sudo programa koji odre@enim korisnicima -tzv. sudoers. dozvoljava izvr,avanje programa sa root ovla,9enjima. repozi/orij0m -repo, online skladi,te ili riznica. 6 jeste online lokacija na kojoj se nalazi softver pripremljen za odre@enu distribuciju sa koje korisnik, upotrebom menad1era paketa, instalira dostupne i 1eljene programe. :a jednu distribuciju mo1e postojati vi,e repozitorijuma -free ili propriater+ softver, repo sa testing softverom..... :vani0no podr1ani repozitorijumi obi0no su ve9 uneti u menad1er paketa odre@enog distroa, dok je ostale potrebno dodati naknadno. 8nstalacija softvera upotrebom menad1era paketa i online repoa je najlak,i na0in instalacije softvera na *5)<Linuxu jer je korisnik oslobo@en problema zavisnosti paketa koje instalira.

;ernel (jezgro+ 6 osnova operativnog sistema. On je zadu1en da upravlja resursima ra0unara -memorija, procesorsko vreme.... i na zahtev pojedina0nih aplikacija te resurse im i dodeljuje. Linux kernel je zapo0et kao projekat Linusa #orvaldsa, tada

studenta na )niverzitetu u ?elsinkiju, ali po,to je Linus odlu0io da otvori -oslobodi. k[d na kojem je radio i pozove druge programere da mu se priklju0e u razvoju, linux kernel postaje proizvod velike zajednice programera ,irom sveta. Linux kernel sa kolekcijom *5) softvera 0ini *5)<Linux operativni sistem, a ako se ovome doda i aplikativni softver -npr. grafi0ko okru1enje i prate9i softver. dobijamo linux distribuciju.

Konzola -shell, terminal, ,koljka. 6 :anemaruju9i istorijski aspekt -mainframe ra0unare, teleprintere i Eglupe terminaleE. konzola predstavlja korisni0ki interfejs koji je bio standard na \nix sistemima pre omasovljenja grafi0kih okru1enja. 3orisnik upravlja radom ra0unara tako ,to ukucava tekstualne komande i parametre koje komandna linija tuma0i i izvr,ava. ) savremenim uslovima, konzola na *5)<Linux sistemima slu1i za obavljanje velikog broja radnji koje nije mogu9e obaviti iz grafi0kog okru1enja. ) tu svrhu se koriste razni emulatori terminala -3onsole, #erminal, D#erm, rxvt.... i veliki broj razli0itih shell programa ->ourne shell, >ourne6 Again "hell, 3orn shell, : shell....

*NU - *NU je rekurzivni akronim od E*5) nije )nixE i predstavlja operativni sistem koji se u potpunosti sastoji od slobodnog -free. softvera i koji bi bio sli0an unixu, ali koji ne bi sadr1ao delove unix koda. =i0ard "talman -=ichard "tallman. je sredinom osamdesetih pokrenuo *5) projekat i do danas je uspe,no napravljena osnovna kolekcija *5) alata potrebnih za rad jednog operativnog sistema, ali je najbitnija komponenta 6 kernel -za *5) bi to bio ?urd., daleko od upotrebljivog pa se kao zamena koristi slobodni linux kernel -otuda i naziv *5)<Linux.. *5) projekat, tako@e, upravlja i pravnim aspektom razvoja slobodnog softvera kroz objavljivanje odgovaraju9ih licenci od kojih je svakako najpoznatija */L verzija I i ;.

$o0rce co-e -izvorni kod, source, sors. 6 jeste datoteka u tekstualnom obliku -prete1no., koja sadr1i instrukcije programskog jezika u kome pi,emo program. 8zvorni kod je naj0e,9e obi0an tekstualni fajl koji je 0itljiv i razumljiv za svakoga ko poznaje programski jezik koji je upotrebljen. 5akon ,to programer zavr,i sa pisanjem koda za svoj program on ga kompajliranjem dovodi u stanje u kome mo1e da se izvr,ava na odre@enom operativnom sistemu.

;ompajliranje -compiling, compile. 6 je postupak u kome se izvorni kod -source code. nekog programa prevodi u ma,inski kod koji ra0unar mo1e da razume i izvr,ava. :a postupak prevo@enja upotrebljava se program -tj. skup programa. pod

nazivom kompajler. 5jegov zadatak je da u0ita datoteku sa izvornim kodom i proizvede datoteku koju 9e operativni sistem mo9i da izvr,i. #akav kompajlirani izvorni kod se zove izvr,na ili binarna datoteka. 5aravno, za odre@eni programski jezik i operativni sistem, potrebno je koristiti i odgovaraju9i kompajler.

C%%I 6 je skra9enica koja predstavlja postupak kojim se u konzoli, na *5)<Linuxu, obavlja instalacija nekog programa iz njegovog izvornog koda. /ostupak podrazumeva izvr,avanje odre@enih komandi u pravilnom redosledu i ukoliko se prethodna komanda uspe,no izvr,ila -tj. nije bilo gre,aka.. 3omande i redosled su Z .<configure 6 pokre9e skriptu koja proverava da li su svi potrebni preduslovi za uspe,nu upotrebu programa zadovoljeni -postoje li svi potrebni paketi i programi. Z make 6 pokre9e automatizovan postupak kojim se iz postoje9eg izvornog koda dobija izvr,ni fajl -kompajliranje. Y make install 6 instalira na sistem izvr,nu datoteku dobijenu prethodnim postupkom :nakovi ispred komandi -Z i Y. su oznake u konzoli za tip korisnika koji ima dozvole za obavljanje odre@enog postupka, pa je Z znak za regularnog korisnika, a Y znak za root tj. superuser korisnika koji ima pravo instalacije.

Kernel %o-0l je deo kernela koji se u0itava po potrebi i pro,iruje mogu9nosti istog. >ez modula, na svakoj ma,ini bi morao da bude u0itan ceo kernel, ,to bi uve9alo zahtevnost operativnog sistema i zahtevalo rekompajliranje kernela i restart pri svakom dodavanju novih drajvera ili drugih funkcija. )mesto toga, kernel module je moguce ucitati bez restartovanja ra0unara. /ri instalaciji operativnog sistema, kernel u0ita sve dostupne module, a kasnije kada uredno prepozna hardver, samo one koji su potrebni za rad ra0unara.

3inarni 3LO3 je izraz za kernel modul koji 0iji je izvorni kod zatvoren. 5eke hardverske kompanije ne 1ele da objave dokumentaciju o svom hardveru -kako bi programeri mogli da naprave slobodan drajver., niti da otvore izvorni kod drajvera za svoje proizvode. )mesto toga, podr1avaju Linux samo tako ,to dostavljaju gotove drajvere u binarnom -kompajliranom. formatu, 0iji kod nije dostupan nikome sem zaposlenima te kompanije. 3orisnici u tom slu0aju imaju samo dve mogu9nosti, da koriste drajvere u vidu binarnih blobova, ili da prekinu da koriste sporni hardver. -iako postoji i tre9a mogu9nost u vidu drajvera koje razvija zajednica kao otvoreni kod, oni vrlo 0esto po funkcionalnosti i upotrebljivosti zaostaju za vlasni0kim re,enjima upravo iz razloga zatvorenosti specifikacija proizvoda.

Tain/e- Kernel -sputani kernel. je izraz za kernel koji u sebi ima u0itane module koji nisu slobodan softver. #u spadaju >LO>6ovi, ali i kernel moduli 0iji je kod otvoren,

ali licenca nekompatibilna sa */L6om. "putanost kernela se ogleda u tome da programeri kernela iz pravnih razloga nisu slobodni da re,e sve probleme koji se nalaze u takvom kernelu. Ako odre1eni problem stvara non6free kernel modul -,to se nikad ne mo1e sa sigurno,9u re9i ako se radi o >LO>6u, jer je kod zatvoren., jedini koji je autorizovan da problem re,i je proizvo@a0 doti0nog modula. :ato su >LO>6ovi lo,i po korisnike. 5a1alost, ve9ina korisnika nije ni svesna ovoga i koristi sputani kernel. /rofesionalne linux kompanije kao ,to su =ed ?at i 5ovell uvek ohrabruju korisnike da kupuju hardver za koji su dostupni slobodni drajveri. #ako je i njima lak,e da re,e mogu9e kernel oopsP6eve.

Kernel oop.E -0ita se kernel upsP. je termin za gre,ke u kernelu koje nisu fatalne, ali mogu da uti0u na pravilan rad. Otuda re0 upsP -npr. E)ps... valjda ne9e niko primetitiE.. 5ajve9i broj Ekernel upsevaE se de,ava zbog drajvera i to najvi,e u kernelima koji koriste non6free module. $nogi korisnici nisu ni svesni toga, jer nemaju sve distribucije instaliran aplet za monitoring kernel oops6eva. !ebian i Gedora su dve distribucije koje podrazumevano imaju uklju0en applet za obave,tenje o kernel upsevima. 3ada se dese, sistem naizgled ne daje nikakve znake da je bilo problema. Ali ako kernel posegne za podacima koji su izgubljeni zbog gre,ke, mo1e se desiti kernel panic.

Kernel Panic 6 je doga@aj koji je posledica velike gre,ke u radu unix6like operativnog sistema. $o1e se opisati kao pandan Windows6ovom >"o!6u u Linux6u, ali je termin stariji i od Windowsa i od Linux6a. 3ernel panic mo1e biti prouzrokovan otkazivanjem hardvera ili gre,kom u programiranju kernela. /rose0an korisnik linux6a vrlo retko -da ne ka1em nikada. vi@a kernel panic iz 0ista mira, pri normalnom radu ra0unara.

'i,e informacija o linuks terminologiji i rije0niku mo1ete na9i na slede9im stranicima

+&&p:11en.-i*ipe(ia.or 1-i*i1Lin"#2(i%&ri$"&ion +&&p:11%+.-i*ipe(ia.or 1-i*i1Lin"#2(i%&ri$"!ija +&&p:11en.-i*ipe(ia.or 1-i*i1Lin"#2*ernel +&&p:11---.*ernel.or 1 +&&p:11en.-i*ipe(ia.or 1-i*i1Uni#2%+ell +&&p:11en.-i*ipe(ia.or 1-i*i1Terminal2em"la&or +&&p:11en.-i*ipe(ia.or 1-i*i1?NU +&&p:11en.-i*ipe(ia.or 1-i*i10o"r!e2!o(e +&&p:11en.-i*ipe(ia.or 1-i*i1Compiler +&&p:11---.&"#.ile%.or 1lin"#+elp1%o.&in%&all.+&ml

+&&p:11en.-i*ipe(ia.or 1-i*i1Loa(a$le2*ernel2mo("le +&&p:11en.-i*ipe(ia.or 1-i*i1=inar<2$lo$ +&&p:11en.-i*ipe(ia.or 1-i*i1Kernel2pani! +&&p:11---.no)ell.!om1%"ppor&1p+p1%ear!+.(o@ !m(A(i%pla<KCB(o!T<peA*!Be#&ernalI(A6842:8;B%li!eI(A1B(o!T<peI/A/T2TI /2121B(ialo I/A87;1;447B%&a&eI(A;32;;32;45;;7856

,.TUTO&I)AL IN$TALACI)E LINUX %INT # K&OZ $LIKE I TEK$T ,. . Up0./2o za in./alacij0 ,.,.U2o-:

/rvo sto vam je potrebno da bi ste instalirali Linuks na svoj racunar je iso slika sistema koju besplatno mozete da skinete sa zvacnicne stranice Linuks $inta 6//p:FF<<<.lin0Gmin/.comF Ako imate noviji racunar-J godina starosti i mladi.predlazem da uzmete 3!4 ili *nome ediciju $inta jer su one najslicnije Windowsu i dobre su za pocetnike.Ako imate stariji racunar onda predlazem da skinete Gluxbox,Dfce ili LD!4 edicije koje su prilagodene starijim racunarima sa slabijim perfomansama.Ako ste napredni korisnik Linuksa i $int vam nije prva distribucija onda vam predla1em da skinete $int !ebian.8so sliku mo1ete skinuti preko torenta-preporucujem. ili preko direktnog downloada6svi linkovi za download su postavljenji na zvanicnoj stranici.3ada ste skinuli iso sliku sre1ite je pomocu posebnog programa-iso slike se re1u na poseban nacin,ne rade ako se sre1u na obican nacin preko npr 5era..Link za download posebnog programa pod imenom 8nfre =ecorder imate ispod http <<infrarecorder.org<(pageVidXJ

,.8.Pripreme

8 srezali ste iso sliku i sad bi da probate Linuks.!vije stvari morate uraditi prije toga %.!a provjerite da li imate potreban hardver za Linuks i I.da podesite da vam se sistem dize preko 7!a %.?adrverska zahtjevnost Linux $inta.$orate imati ovaj minimum da bi instalirali $int na svoj racunar $inimum /rocesor =A$ memorija ?ard disk-slobodni prostor. =ezolucija monitora B&& $?z IJB $> J *> A&&]B&& /reporuceno % *?z J%I $> %& *> %&IH]MBA

\5apomena $int podr1ava ;I6bitne-8ntel xAB. i BH bitne -A$!BH.procesore.8ma edicije i za jedan i za drugi tip procesora. I. )baciti instalacioni Linuks $int 7! u opti0ki uredjaj -stvar za cd6ove . /re nego ,to kompjuter u0ita postoje9i operativni sistem, pritisnuti E!eleteE -ukoliko taj Emagi0ni tasterE nije !elete, konsultujte se sa uputstvom mati0ne plo0e. "trelicama oti9i do EbootE kartice )9i u Eboot devicesE -ili sli0no..Ovde se nalazi lista butabilnih uredjaja. 3ao prvo na listi staviti opti0ki uredjaj. 8zaci iz boot kartice -kliknuti 4sc I puta. Otici do exit kartice, i izabrati E"ave changes and exitE -ili sli0nu opciju.

,.=.IN$TALACI)A

Ako ste sve dobro pripremili-imate podrzan hardver i namjesitli ste da se sistem prvo dize sa 7!a .onda bi vam se po ubacivanju 7da sa instalaciom $inta i paljenja racunara trebao ukazati ekran kao na slici ispod.

) ovome periodu nista ne dirajte."acekajte da ucita svoje tj sacekajte da se pred vama ukaze desktop.

8pak ako bi ste vise opcija pri ucitavanju pritisnite enter dok on obrojava i ukazace vam se slika iznad gdje imate vise opcija-da startujete Live $ode $inta,da provjerite je li instalciski 7! ili !'! ostecen,#est memorije....

Oos malo ucitavanja prije pojavljivanja dekstopa.

8 ovako izgleda pocetni desktop minta u Live $odu.A sta je Live $od(Live $ode ili Live 7! je posebna odlika Linuksa koja vam za razliku od Windowsa dopusta da probate operativni sistem a da ga ne instalirate na hard disk."lika dekstopa sto vidite iznad iako odaje utisak da je sistem instaliran na hard disk on u stvari nije,digli smo cjelokupni sistem preko 7!a.Odlicna stvar ako na primer 1elite samo da testirate sistem ili recimo treba vam Linuks da ocistite viruse sa Windowsa.8 testirali ste Linuks preko Live 7! i htjeli bi ste da instalirate $int na hard disk.3ako to da uradite(Oednostavno kliknite na dekstopu na ikonu K8nstal Linux $intL-ikona sa nacrtanim 7!om. i pokrenuce vam se graficki wizard za instciju $inta na vas hard disk.3ako wizard izgleda pogledajte na slikama ispod. BNapomena Linuks dignut preko 7! ili !'!a je uvijek znatno sporiji nego Linuks instaliran na hard disku6jer je hard disk br1a memorija.#ako da ako vam je Linuks prespor preko 7!,instalirajte ga na hard disk i osjetite njegovu pravu brzinu.

3liknuli smo na instal Linux $int i otvorio nam se wizard za instalciju.) prvom koraku biramo jezik instalcije-imaju cak srpski,bosanski i hrvatski..8zaberete jezik po izboru i idete na forwad.:bog globalne upotrebe engleskog ja sam izabrao bas taj jezik.

) sledecem koraku nas $int obavjestava sta nam je potrebno tj sta trebamo da obezbedimo za instalciju na har disk minimum da imamo I.B *> slobodnog prostora na hard disku,da je racunar prikljucen na izvor napananja i da smo konetkovani na net-tj da imamo validnu internet konekciju..Ako imam ovo gore navedeno idemo na forwad.

:a ovaj korak bih rekao da je najvazniji u procesu instalcije.$oramo da izvrisimo dodjelu prostora na hard disku za Linuks./rvu opciju izaberite ako instalirate $int na virtelnu masinu ili na prazan hard disk.'=LO 'A:5O je da znate da ce prva opcija da obrise cijeli hard disk i sve podatke na njemu i na frisko formatiranom hard disku ce da instalira $int." obzirom da instaliram ovaj Linuks na virtuelnu masinu izabracu prvu opciju.Ako na svom hard disku imate Windows onda izaberite drugu opciju i napravite dvije particije root particiju-sistemsku.6prerucujem da je formatirate u ext; ili extH format i swap particiju-particija za virtuelnu memoriju..Opciono mozete dodati i trecu particiju,tj home particju gdje cete cuvati filmove,muziku i sl.8z licnog iskustva savjetujem vam da napravite samo root particiju i swap particiju a da podatke cuvate na 5#G" Windows particijama jer

Windows ne vidi Linuks particije dok Linuks vidi Windows particije.3ako da napravite root i swap particiju mozete da vidite na ovom linku http <<vladaj.com<(pageVidX%%%

) ovome koraku potvredujemo da sam izabrao cijeli drav za instalaciju i $int prikazuje moju velicinu virtuelnog hard diska-A.B*>. kod ovoga koraka samo idite na instal now i vasa instalacija ce da pocne

5a slici iznad vidi se na donjem dijelu koliko je instalcije proteklo.A dok se sistem isntalira mi cemo da postavimo neke osnovne stvari na sistemu,user akaunt,vrijeme,tastatura i sl./rvo sto nas pita je odakle smo./redefinisana vrijednost je 5ew ^ork a ako niste iz 5jujorka kliknie na mapi svijeta na vas lokaciju.:a nase prostore je predo1eno "arajevo,:agreb i >eograd.3ad izaberete lokaciju idete na dugme forwad.

Zatim je potrebno da izaberete tastaturu.8mate cirilcne i latinicnu tastature.#asture postoje takoder na svim balkanskim jezicima a ako mislite to kasnije namjestiti ili kao i ja koristite )"A tj 45 tasturu onda idite samo na dugme forwad. 3ao sto vidite u donjem djelu slike i dalje se prikazuje dokle je dosla instalcija vaseg sistema.

:atim je potrebno da napravite prvi user akaunt.) osnovi dajete opste podatke sistemu kao sto su 'ase 8me,8me racunara,)sername,Rifra akaunta i ponovljanje sifre akaunta.:apamtite ili zapisite svoje username i sifru jer se preko njih logujete u sistem i radite dosta stvari na sistemu.Linuks je takav sistem da dosta dr1i do sigurnosti pa tako za mnoge stvari koje radite na sistemu trazice od vas sifru.!odatne opcije u ovome prozoru su ako prvu cekirate logovace vas sistem autmatski tako da necete trebati ukucavati sifru,driga je opcija da ipak tra1i sifru pri logovanju,i treba opcija je enkripcija home foldera6nista pretezno vazno."avjetujem vam da cekirate samo drugu opciju.

7estitam upravo ste zavrsili pocetnu konfiguraciju sistema i instalaciskog wizarda.)zmite kolu ili pivo,zavalite su u fotelju i uzivajte u nastavku instalacije.'i ste svoj posao zavrslili.) prozoru iznad vam na donjem djelu je prikazano dokle je dosla instalacija a na gornjem u vidu slajd showa su vam prikazane sve prednosti Linuks $inta-dobijate sve kodeke i Glash odmah instalirane,veliki broj instaliranih programa,Oava......8nstalacija traje oko %&6%J minuta i vasa konfiguracija u wizardu isto traje J6%& min tako da se moze reci da vam je potrebno samo %J6 I& minuta da instalirate $int na svoj hard disk

Ovaj prozor vas obavjestava da je instalacija zavrsena,idite na dugme restart now i sacekajte da se restartuje sistem.

5akon sto ste restartovali racunar i izvadili cd ucitace vam se prozor za logovanje.8zaberite svoje username i ukucajte sifru,zatim idite na dugme Log 8n.

Ako ste se uredno logovati docekace vas pocetni desktop $inta kao na slici gore-u pitanju je *nome verzija..3onfiguraciju precica,dodavanje programa i sl prepustam vama.A u narednom poglavlju opisacu vam osnovne funkcije $inta,programe koji su instalirani po defoltu i 7ontrol 7entar-ekvilavent 7ontrol /anelu iz Windowsa..#akoder bice opisan i terminal.

8.O.no2ne ;omponen/e %in/a 8. .Terminal-0loga i .2r6a

/rvo malo uopsteno :anemaruju9i istorijski aspekt -mainframe ra0unare, teleprintere i Eglupe terminaleE. konzola predstavlja korisni0ki interfejs koji je bio standard na \nix sistemima pre omasovljenja grafi0kih okru1enja. 3orisnik upravlja radom ra0unara tako ,to ukucava tekstualne komande i parametre koje komandna linija tuma0i i izvr,ava. ) savremenim uslovima, konzola na *5)<Linux sistemima slu1i za obavljanje velikog broja radnji koje nije mogu9e obaviti iz grafi0kog okru1enja. ) tu svrhu se koriste razni emulatori terminala -3onsole, #erminal, D#erm, rxvt.... i veliki broj razli0itih shell programa ->ourne shell, >ourne6Again "hell, 3orn shell, : shell......'ise info mozete naci na sledecim linkovima http <<en.wikipedia.org<wiki<)nixVshell http <<en.wikipedia.org<wiki<#erminalVemulator A sad malo da podobnije kazem koju rijec o terminalu #erminal ili konzola je jedna od najmocnijih stvari na )nix sistemima i sa njim mozete da uradite gotovo sve-od instalacije programa,drajvera,pravljenja foldera,kompajliranja i jos mnogo drugih stvari..) pravim rukama moze da bude strasno mocan program.Ali vecina Linux user frendli distribucija koje su okrenute pocetnicima imaju takav nacin rada da nije potrebno uopste ukljucivati terminal za veliku vecinu podesavanja.'elika vecina stvari i podesavanja sistema se moze odraditi preko *)8 programa-7ontrol 7enter,paket menadzer,5etwork manager i sl..8 sad se namece pitanje zasto je to tako(:asto je upotreba terminala prakticki izbacena iz )buntua,Linux $inta,/7LinuxO"a i drugih user frednli distribucija(/a jer jednostavno velika vecina korisnika su razocarani korisnici Windowsa i dolaze u Linux da probaju nesto bolje,jer su tako od nekoga culi ili negdje procitali.Ali sa sobom donose u Linux svijet i Windows filozofiju-keep it simple. cija je sustina da se sve radi na klik i tezi se sto vecoj jednostavnosti.Ako tu Windows jednostavnost ne nadu na Linuxu i moraju da koriste terminal i u istome kucaju komande da bi instalirai npr "kajp onda ta KkomplikovanostL im digne zivce i dio njih se predaje odmah na pocetku i vrati se Windowsu.:ato najpopularnije Linuks distribucije teze da sto vise pojednostave sisteme i da se sve radi na klik. Laicki receno terminal izgleda slicno kao 7ommand /romt u Windowsu i ima slicnu terminologiju rada tj otkucamo komandu,ako je potrebna sifra unesemo je i zatim idemo na enter i komanda se izvrsi.=ecimo ako hocemo da napravimo novi folder preko terminala ukucamo u terminalu mkdir ili sudo mkdir-sudo komanda nam daje root tj administratorska oprava. i na ovu komandu kopiramo link do tacne lokacije novog foldera npr )ser<?ome<!esktop<5ovi Golder.8 da ne bi sve bila suva teorija ispod postavljam sliku terminala iz mog Linux $inta,cisto da vidite kako izgleda

Linux $int terminal

8.,.Pre-e4ini.ani programi 0 Lin0G0 %in/0 # (popi. programa i opi.+

Ako vam je $int prva distrubucija sigurno poslije njegove instalacije mislite da treba isntalirati drajvere i hrpu programa.Ali to nije slucaj sa $intom."to se tice drajvera velika vecina hardvera je podrzana a i moze da radi out of box na $intu,eventalno je potrebno instalirati drajver za graficku kartu.A sto se tice programa velika vecina programa koji sluze u svakodnevnom radu na kompjuteru vec je unapred instalirana sa instlacijom sistema.8spod cu vam dati popis svih programa,i njihov opis,koje dobijete odmah instlirane i dostupne poslije instalacije $inta.$int $enu-dosta slican Windows meniju ali mnogo mocniji po opcijama i funkcijama. sadrzi sav vas softver podjeljen u kategorije.$int je poznat po velikom broju instaliranih programa po defoltu.

$int $enu

%.) kategoriji LAccessories_ nacete sledece programe 8me programa 7alculator 7haracter $ap !isk )sage Anal+zer $anage /rint Oobs /asswords and encr+ption ke+s #ake "creenshot kalkulator Alat za umetanje i kopiranje specjalnih znakova u npr dokumenta ili terminal Alat koji pokazuje sta vam sve zauzima prostor na hard disku Alat za upravljanje i podesavanja stampaca Alat za podesavanje lozinki i enkripciskih kljuceva na vasem sistemu Oednostavan program za slikanje vaseg desktop-tzv "creenshot. ili aktivnih prozora i sl )loga i funkcija ovog programa su opisanu u ispod naslova ;.% Linukosov notepad,jednostavni editor teksta.) slucaju *5O$4 okruzenja rijec je o programu gedit Aplikacija za pisanje zabeleski Linuksov KsearchL program Opis

#erminal #ext 4ditor

#ombo+ 5otes #racker "earch #ool

I.) kategoriji L*raphics_ nacete sledece programe 8me programa *8$/ 8mage 4ditor Opis >esplatni ekvilavent Adobe /hotoshopa.8ma vecinu opcija /" i vrlo je koristan za rad sa fotografijama Open Office paint,program za jednostavno crtanje /rogram pomocu kojeg mozemo da spasimo slike koje su postavljene na skener tj skenirane

OpenOffice.org !rawing "canner )tilit+

;.) kategoriji L8nternet_ nacete sledeci softver 8me programa Girefox *iver #hunderbird /idgin Opis /opularni besplatni Web broswer./rogram za surfanje internetom /rogram za dijelnje fajlova na internetu 46mail aplikacija.4kvilavent $icrosoft Outluka 8nternet $esendzer6ekvilavent Windows Live $esengeru samo sto podrzava mnogo vise protokola za chat A8$, >onjour, *adu6 *adu, *oogle6#alk, *roupWise, 87S, 8=7, $"5, $+"pace8$, SS, "8$/L4, "ametime, D$//, ^ahoo,:eph+r i Gacebook chat #orent klijent.Lagana spartanska verzija u#orenta 8=7 chat program-chat rooms.6preko njega se mozete recimo konektovati na Linux $int chat room i kontaktirati sa drugim korisnicima $inta

#ransmission Dchat

H.) kategoriji KOffice L mozete naci sledece programe

8me programa !ictionar+ OpenOffice.org >ase OpenOffice.org 8mpress rijecnik

Opis

/rogram za baze podataka.Alternativa $icrosft Acssesu /rogram za kreiranje i citanje prezentacija.Alternativa $icrosoft /ower /ointu.Ovaj program moze da cita i $" prezentacije,tj moze da cita //# format Aplikacija za rad sa tebelama./rogram slican po izgledu i funkciji $icrosft 4xcelu.$oze da cita 4xcel dokumenta pod DL" ekstenzijom /rogram za naprednu obradu teksta.Alternativa $icrosoft Wordu,moze da cita i Word dokumenta sa ekstenzijam doc i docx

OpenOffice.org 7alc

OpenOffice.org Writer

5apomena Open Office je besplatan Office paket programa kompanije Oracle

J.) kategoriji L"ound ` 'ideo_ mozete naci sledece programe

8me programa >rasero

Opis Aplikacija za rezanje 7!<!'! diskova./rogram slican programu 5ero-ako vas ovaj program ne zadovolji postoji drugi dobri programi kao sto su 3;> ili Linuks varijanta 5era. $edia /la+er-slican po izgledu i funkcijima Windows $edia /la+eru. Alternativni media pla+er./oznat po velikoj podrzanosti formata i stabilnosti /rogram za konfiguraciju /ulse Audio sound servera /rogram za slusanje on6lajn radija,strimovane muzike i internet muzickih servisa.#akoder se moze koristiti za slusanje vasih kolekcija muzickih fajlova-alternativa i#unesu.. =h+thmbox moze takoder da ripuje audio 7!ove u $/; format. /rogram za snimanje zvuka Oedan od najpopularnih plejera uopste./oznat po jednostavnosti,brzini i sirokom spektru podrzanih formata.

$ovie /la+er $pla+er $ovie /la+er /ulse Audio !evice 7hooser ` 'olume 7ontrol =h+thmbox

"ound =ecorder 'L7 $edia /la+er

8.8.O.no2ne opcije 0 %in/0(:elcome .creenH T6e %en0H T6e $o4/<are %anagerH T6e Up-a/e %anagerH T6e Uploa- %anager+

Linux $int %& dolazi sa updejtovanim softverom i donosi nove pogodnosti i nove opcije kako bi krajnjim korisnicima bilo sto lakse i ugodnije da koriste ovaj O".) nastavku bice opisane neke od osnovnih opcija u Linux $intu %&

T6e :elcome $creen

/rozor kao na slici ispod ce vas docekati kao na slici ispod.8 za razliku od konkurencije nudi vam da saznate nove stvari i uradite puno korisnih radnji a da ne morate da sami kopate po internetu ili trazite po ?elp sekciji O"a.=ecimo htjeli biste da saznate kako da instalirate drajver za svoju A#8 graficku kartu ili kako da instalirate "kajp(

8li imate problema sa web kamerom koja nece da radi ili biste htjeli da saznate nesto vise o $intu,sta je u stvari on i ko stoji iza ovoga sjajnog O"a(8li biste recimo htjeli da sredite svoj

desktop da izgleda kao recimo moj na slici ispod(

5ema problema na pravom ste mijesti u :elcome $creen je rijesenje za vas.Linkovi do drugih korisnik stranica i dokumenata su podjeljeni u grupe radi lakseg snalazenja. ) prvoj grupi pod imenom "oc0men/a/ion-nalazi se skroz lijevo. se nalaze uopstene stvari o distribuciji Popi. no2i6 ./2ari(Ne< >ea/0re.+ i opcija u ovoj ediciji $inta,pozna/i pro1lemi(Kno< Pro1lem.+ koji se znaju desiti sa $intom i U.er *0i-e6vodic za pocetnike u /!G formatu-neki bi rekli i vodic za prezivljavanje.. ) drugoj grupi pod imenom $0ppor/ se nalaze sledece stvari T0/orial.6razna upustva kako da uradite dosta stvari na svom $intu6od banalnosti kao sto je promjena pozadine do kompleksih stvari koje se rade preko terminala,programiranja i kompajliranja,>or0m.6u osnovi link do Linux $int foruma gdje mozete ako ne nadete resenje svog problema ili biste zelili nesto pitati registrujete se na njihov forum,postavitite pitanje ili otvorite novu temu i jedna od najboljih zajednica u Linux svijetu ce vam izaci u susret i ponuditi resenje vaseg problema,takoder mozete na forumu procitati dosta korisnih stvari i tutorijala sto su postavljali develepori $int ili samo korisnici $inta,C6a/ &oom-8mate problem a neda vam se registrovati na forum i cekati odgovore na vasoj temi kako biste rijesili svoj problema ili

dobili odgovor na pitanje.:a vas pravo rijesenje je opcija 7hat =oom koja ce vas odvesti u 7hat =oom linux mint zajednice i gdje cete odmah moci postaviti pitanje i u roku od nekoliko minuta dobiti odgovor na vase pitanje.) osnovi uvijek ima neko dezuran to6bio to neko od iskusnih korisnika ili clanova razvojnog tima distrubucije. ) trecoj grupi pod imenom Projec/-je u prikazano da uprkos tome da je $int besplatan i slobodan za sirenje za postojanje i nastavak ovoga O"a je ipak potreban novac.$int kao i vecina Linuxa to ne radi kao konkurencija stavljajuci astronomske cijene za svoj O" i prateci softver vec se novac pribavljaja na razne nacine a jedan od nacina je i opisan u prvoj opciji ove grupe pod imenom $pon.or.6gdje je opisano ko su svi sponzori $inta i u osnovi sta novcani prilozi koji daju ta fizicka i pravna lica znace za $int i za zajednicu uopste.'rlo lako mozete i vi postati donator i pomoci razvoj $inta i zajednice.7ak ako date simbolican iznos od recimo pola ili jednog dolara dobicete zahvalnicu i bicete uvrsteni u spisak donatora."ona/ion.-prestavlja gore opisani spisak sponzora i donatora koji su recimo u jednom mjesecu ili godini dali novcani prilog Linux $intu.*e/ In2ol2e--Linux nije samo razvojni tim programera koji razvijaju O",Linux je puno vise od toga,svi korisnici Linuxa su jedna velika ogroman zajednica sa hiljadama ljudi i programera koji se zajedno trude da naprave Linuxom iz dana u dan sve boljim i boljim.8 sada se pitate sta je moja uloga u svemu tome(Ako vam je Linux potreban za obican rad ili posao i ne zelite da ulazite u njegov razvoj nema problema niko vas na to ne tjera.Ali ako zelite da pomognete razvitak $inta i ako zelite da i vas rad i trud budu videni u Linux $inta onda idite na opciju *et 8nvolved,gdje cete moci saznati vise o tome kako da postanete aktivan clan zajenice.5pr nacrtajte slike,skenirajte je,posaljite je $intu i mozda cak vasa slika bude u sledecoj ediciji $inta kao jedana od predefinisanih pozadina.Ali mogucnosti vaseg ucesca u razvoju ovoga sistema su neogranicene6mozete da ispravljate greske u kernelu,programirate svoje aplikacije,ispravljate greske i sredujete los dio nekog programa u $intu,da kreirate nove teme za $int i jos mnogo mnogo toga.Ako sam vas zainterosvao kliknite na *et 8nvolved i neka vase putovanje kao Linux devolopera zapocne. ) sledecoj grupi pod imenom Commini/I mozete naci sledece opcije I-ea Pool-imate neku sjajnu ideju i mislite da bi je cijela zajednica trebala imati na uvidu.8li ste rijesili neki problem na nov nacin6kliknite na idea pool i postavite svoju ideju ili resenje problema tako da bi kasnije zaintersovani korsnici $inta mogli naci svoje resenje svog problema ili nauciti nesto novo zahvaljujuci vamo.A ako je ideja u vezi neke nove opcije u $intu mozete biti sigurni da ce je razvojni tim $inta uzeti u obzir prilokom kreiranja nove edicije $inta."ledeca opcija $o4/<are &e<ie<.-ce vam dati uvid recenzije i ocijene mnogo programa a koje su pisali sami korisnici $inta.Ako vas intersuje kako recimo radi *oogle 7hrome na $intu idite na ovu opciju i procitajte utiske i ocjene korisnika $inta.:adnja opcija iz ove grupe je 9ar-<are "a/a1a.e i sadrzi spisak dostupnih drajvera za raznorazni hardver. \Opcija koju slobodno mozete decekirati nalazi se u donjem desnom uglu Welcome "creena i kada je iskljucite nece vam se W" pokazivati svaki put prilicom dizanja sistema,vec jedino kad ga vi pokrenete. 5apomena Linux $int iso sliku je moguce skinuti sa dvije razlicite edicije po velicni C" i "!".7! za razliku od !'! ima manje dodatnog softvera i nema instalirane kodeke ali mu je

prednost sto je manji od !'! edicije.Oni koji su instalirali $int preko 7! izdanja imace kod Welcome "creena i dodatne dvije opcije A-- %il/ime-ia Co-ec.-dodavanje kodeka koji ce omoguciti podrsku za multimedijalne formate tipa mp;,A'8,$/*,!'!.... i drugu opciju Upgra-e To T6e "!" E-i/ion6da se odradi nadogradnja na !'! ediciju cime biste automatski pored kodeka dobili neke nove opcije i vise dodatnog softvera.

#he $enu "lican po izgledu Windows D/ "tart $eniju samo sto je od doticnog mnogo mocniji po funkcijama i konfiguraciji."adrzi sledece opcije 8mam search polje u sebi koji kada ukucate ime programa on vam omogucava da taj program,drajver i sl potrazite na googlu,na wikipediji,u rijeciniku,da pretrazi vas sistem ili da direktno izaberete paket tog programa i instalirate sebi taj softver,tj kliknete na taj paket i vas posao oko instalacije programa je zavrsen,poslije toga ostatak posla oko downloada i instalacije programa ce da odradi vas Linux./ogledajte na slici ispod kako to sve izgleda prakticno

'ecini je postalo jasno da je serch polje u meniju sjajna stvar za pretrazivanje podataka na internetu.Lakse je kliknuti jednom na ikonu menija i u serch potraziti nesto sto vam je potrebno a ne da otvarate svoj web brosver.:naci search polje se moze realno da koristi i kao primarni search engine.:a vise detalja pogeldajte sliku ispod da vidite kako to izlgeda u praksi sa dodatnim opcijama za pretrazivanje sadrzaja.

*#3 bookmarks6vrlo zanimljiv koncept koji je uveden u $int %&.5aime recimo da kad otvorite Windowsov $+ 7omputer ili Linuxov 7omputer sa lijeve strane ste sigurno primjetli popis precica do raznih lokacija na sistemu."tvar je u tome da recimo u Win D/ nemate pravo da mjenjate te precice dok u Linux imate to pravo i mozete da postavite na lijevu stranu i razne svoje precice a te site precice koje se nazivaju *#3 bookmars mozete da postavite da vam se vide i u $int $eniju. *#3 themes6Oos jedna opcija prvenstveno za one koji drze do izgleda svog sistema.5aime *#3 themes za meni daju mogucnost da izaberete razlicite boje i izgled svog menija a da se ostatak teme na sistemu ne promjeni.:naci jedan izgled menija po vasem izboru a drugi izgled ostatka sistema. !a ne idem u detalje samo cu reci da $enu ima jos dosta korisnih opcija koje mozete da istrazite sami ili uz pomoc ogromne kolicine ?elpova i zajednice $int korisnika.

#he "oftware $anager Oedna od prednosti Linuxa sto ogromnu kolicinu sotvera Linux distribucije drze na svojim servera i vi mozete pomocu posebnih programa da ih skinete i instalirate na svoj sistema bez ikave potrebe da se zamarati preopsirinim vizardom,neodgovarajucim softverom i virusima ali najvaznije od svega korsteci linux nema potrebe da kopate po googlu traze odgovarajuci program ili recimo kljuc,crack ili patch za neki program,jer piraterija na Linuxu nema mjesta jer je CJa distribucija i svog softvera besplatno. Oedan od instaliranih programa pomocu kojeg mozete brzo i bezbolno da skinete potreban program je i #he "oftware $anager.

"av softver je podeljen u kategorije a ima i u gornjem desnom uglu i search polje gdje mozete ukucati ime trazenog programa.5akon sto nadete potreban program ukazace vam se kratak opis programa i recenzije i ocjene korisnika tog programa.Ako ga zelite instalirati idete ne

zeleno dugme 8nstal i to je to.5akon klika na instal mozete cak izadi iz programa,isntalacija ce se obaviti u pozadini.

#he )pdate $anager $intov razvojni tim dosta drzi do update opcije jer kroz njega se salju nove verzije softvera na vaseg sistemu,sigurnosne ispravke i jos mnogo korisnih stvari./aketi updatea su podljeni u pet kategorija po testiranosti i pouzdanosti./reporucujem vam da izabereta samo prve dvije kategorije i odradite update kada stigne.4vo kako )pdate $anager izgleda na slici ispod

#he )pload $anager Opcija koja ni za svakoga ali ako se bavite postavljanjem raznih podataka na internet onda je )pload $anager dobar izbor.3oristan je za developere i administratore.Ako npr imate svoj domen i sl onda nema potrebe da koristite dodatne programe pored ovoga

8.=.Lin0G Con/rol Cen/er

) redu shvatili ste osnove Linux $inta i sad bi htjeli da vrsite odredena podesavanja svog sistema.) Windoswsu ste to radili u 7ontrol /anelu,ali gdje se to radi u Linux $intu(8 $int ima slicnu stvar koja je slicna i po imenu i organizaciju Windowsovom 7ontrol /anelu.5aime radi se o opciji pod imenom 7ontrol 7enter u kojoj mozete preko jednostavnog grafickog interesa napraviti C&a svih podesavnja svog sitema6bukvalno od podesavanja tastature pa do podesavanja vremena i datuma.../o mom licnom misljenju bolje i ljepse je odraden Linux $int 7ontrol 7enter od Win 7ontrol /anela a vi slobodno testirajte ovu opciju pa definiste svoje misljenje.Ok prosli smo osnovno ali kako doci do 7ontrol 7entera(5ajednostavnije je objasnjeno na slici ispod,znaci idete na u donjem lijevom uglu na $enu i zatim idete na 7ontrol 7enter.

8 kada udete control 7entar docekace vas prozor kao na slici ispod

3ao sto vidite docekace vas pregrst opcija,vecini previse ali opet sve je lijepo uredeno i poredano tako da ne bi trebalo biti problema.5aime sa desne strane su katregorije svih podesavanja sto sam moze olaksati snalazenje.8znad popisa kategorija imate Gilter opciju gdje mozete ukucati ime opcije pa da vam on automacki nade to podesavanje."a desne strane su sve opcije poredene po kategorijama jedne ispod druge.Ako kliknete na jednu od kategorija lijevo npr "+stem bice istaknut spisak svih opcija desno tako da je rad znatno olaksan.3ako to sve izgleda u praksi pogledajte na slikama ispod.

.Ka/egorija opcija-Per.onal

) ovoj kategoriji opcije imate podesavanja za razne uopstene stvari a da ne bi zabunio nabrojacu i kratko opisati svaku opciju %. About $e6podesavanje opstih stvari na sistemu kao sto su ime samog sistema,vase ime i prezime,oznaka racunara na mreze-tj kako ce ga vidjeti drugi ljudi i sl.. I. Apprearance6podesavnja pozadine desktopa,podesavanje fonta,podesavanje ikona,speclajnih vizuelnih efekata i sl

6. Assistive #echnologies6/odesavanja za slabovidne i nagluhe osobe.Ako ste jedna od

ove dvije grupacije onda ovdje mozete prilagoditi svoj Linux da ga sto lakse koristite. H. 7ompiz7onfig "ettings $anger6Ako zelite da od svog $inta napravite bukvalno vizuelno carstvo onda je ova opcija za vas.)dite u nju i uz pomoc tutrijala napravite od svog sistema vizuelno carstvo-7ompiz vam nudi mnostvo efekata od npr H desktopa koje mjenjate kao kocku pa do recimo da svaki put minimizirate prozor doticni izgleda kao da polako izgara..Ako imate vremna i volje posvetite se 7ompizu i uzivajte..... J. !esktop "ettings6Oos jedna u nizu opcija podesavanja desktopa6ovdje podesavate npr da li ce vam dugma za zatvaranje,maximiziranje i minimiziranje prozora biti sa lijeve ili desne i strane.8li recimo npr ovdje mozete namjestiti koje ce vam se sve osnovne ikone vidjeti ne desktopu. B. 3e+bord "hortcuts6za podesavanje precica tastature M. $ain $en+6/odesavanje glavnog $int $enija.Od teme menija pa do izgleda doticnog,bukvalno sve o meniju na jednom mijestu A. 5atilus Actions 7onfiguration65atilus je jedan od mnogobrojnih Linux file managera kao sto je Windows 4xplorer na Windowsu.) ovoj opcije imate osnovna podesavanja ovog mocnog i brzog file managera koji je po izgledu slican Windows 4xploreru. C. /reffered Aplications6/redefinisane aplikacije.Ovdje namjestate aplikacije koje cem vam biti primarne na sistemu.5pr dobijete link u e6mailu ili dvokliknete na neku pjesmu,e u ovoj opciji se podesava koji ce program nakon toga da pusti pjesmu ili da otvori link. %&. "creensaver6/odesavanje svima poznatog cuvara ekrana. %%. "imple 7ompiz7onfig "ettings $anager6"licna opcija kao gore navedena pod brojem H ali sa manje mogucnosti ali je lakse podesavanje vizuelnih efekata nego na gore navedenoj opciji %I. "tartup application6podesavanje koji se programi dizu sa ucitavanjem sistema. %;. Windows6/odesavanja prozora u $intu

,.Ka/egorija opcija-In/erne/ an- Ne/<or;

) ovoj kategoriji opcija mozete odraditi podesavanja 8nterneta i mreze./odesavanje svoje LA5 i WA5 mreze odradujte u ovoj kategoriji osim ako ste napredni korisnik.Onda i mocni terminal moze da posluzi.Ova kategorija vam nudi sledece opcije %. >luetooth6podesavanje bluetootha na vasem sistemu.#akoder $int vam dolazi sa instaliranom podrskom i program za bluetooth pa vam dodatan program nije potreban kao kod Windowsa I. 5etwork 7onections6/odesavanje LA5a,WA5a,!ial )pa,$obilnog 8nterneta i !"La,sve to se moze podesiti pod ovom opcijom. ;. 5etwork /roxu6/odesavanje mreznog prox+ servera, H. =emote !esktop6/odesavanje udaljenog desktopa 8.Ka/egorija-9a-<are

) ovoj kategoriji opcija mozete odraditi podesavanja svog harvera. Ova kategorija vam nudi sledece opcije %. Additional !rivers68nstalacija i podesavanje dodatnih drajvera na vasem sistemu I. 3e+board6/odesavanje tastature ;. $onitors6/odesavanje opcija monitra H. $ouse6podesavanja misa J. /ower $anagment6upravljanje opcijama napajanja B. /rinting6podesavanje stampaca M. "ound6/odesavanje zvuka A. "tartup disk creator63reiranje instalacije $inta preko )"> tako da sledeci put ne morate koristi 7!<!'! za instalaciju $inta vec mozete da odradite posao preko )"> u Live modu.

=.Ka/egorija A$I./em

) ovoj kategoriji opcija mozete odraditi mnoga podesavanja svog sistema. Ova kategorija vam nudi sledece opcije %. A/#on7!6/rogram pomocu kojeg mozete napraviti na 7!<!'! svoju kolekciju programa i koji mozete kasnije instalirati na bilo kojim sistem sa $int<)buntu<3ubuntu.... operativnim sistemom cak iako ta masina nema pristup internetu. I. >ackup #ool6Alat za pravljenje sigurnosne kopije vitalnih podataka6backup, ;. !omain >loker6Ako zelite da niko ko koristi vas $int nema pristup odredenoj stranici pod ovom opcijom mozete blokirati pristup odredenim stranicama. H. Girewall 7onfiguration6/odesavanje zastitnog zida6Girewalla. J. Language "upport6/odesavanje jezika sistema B. Log Gile 'iewer6/rikaz svih dogadaja koji su se desili na sistemu, M. Login screen6/odesavanje pocetnog ekrana za logovanje na sistem A. 5etwork #ools6mrezni alati C. "oftware $anager6Alat za instalaciju programa.!etaljan opis ovoga programa nalazi se na strani H% ovoga rada,

%&. "oftware "ources6Organizacija programa u Linuxu je takva da se vecina programa drzi na posebnim serverima koji se zovu reprezitorijumi i kojima pristupate i skidate<isntalirate programe pomocu posebnih programa koji dolaze instalirani na sistem kao sto je npr "oftware $anager.) ovoj opciji namjestate sa kojih sve servera mozete da skidate sebi programe. %%. "tart6)p $anager6poseban program pomocu kojeg podesavate koji ce se programi i servisi dizati sa ucitavanjem vaseg $inta %I. "+naptic /acage $anager6/omocu ovog programa mozete pored samih programa da preuzmete i instalirate razne serviese,desktop okruzenja i jos mnogo toga.Opcijama mocniji od "oftware $anagera ali je pocetnicima za nijansu teze raditi na njemu. %;. "+stem $onitor6/rogram slican Windows #ask $anager,samo sto pomocu njega imate vise opcija pregleda i samo program je bolje organizovan,pogotovo po pitanju preglednosti. %H. #ime And !ate6/odesavanje vremena i datuma %J. )pdate $anger6/rogram za manipulaciju updateom sistema.!etaljan opis imate na strani HI ovoga rada %B. )pload $anager6Alat za postavljanje podataka-upload. na mrezu.!etaljan opis imate na strani HH ovoga rada %M. )sers and groups6/odesavanje korisnickih naloga i grupa na $intu %A. Windows wirless drivers6podesavanje Windows wirless drajvera

C.Ka/egorija-O/6er

) ovoj kategoriji opcija mozete odraditi mnoga jos nekoliko dodatnih podesavanja sistema. Ova kategorija vam nudi sledece opcije %. >rodcast Accounst63orisnicki nalozi za broadcast I. >roadcast /references6podesavanje broadcasta ;. 8nput $ethod "witcher6dodatno podesavanje tastature H. /asswords and 4ncr+ption 3e+s6podesavanje lozinki i enkripciskih kljuceva J. /ulseAudio /references6dodatno podesavanje zvuka B. "un Oava B /lugin 7ontrol /anel6panel za podesavanje Oava platforme M. "un Oava B /olic+ #ool6dodatni alat za podesavanje Oave

"o-a/ana ;a/egorija- $e/ pre4erre- applica/ion.

) 7ommon #asks se nalazi ova opcija pomocu koje namjestate koji se vam programi biti primarni tj predefinisani

\5apomena !odatna galerija slika $inta vas ocekuje na sledecem linku http <<www.dropbox.com<galler+<II;A&C;H<%<LinuxaI&$int(hX%MIcf& dosta screenhotova $inta i korisnih slike nacete u albumu na ovom linku.

ZAKL)UCAK

5adam se da ste uzivali citajuci seminarski kao sto sam ga ja uzivao pisuci ga.Ako ste naucili neke nove zanimljive i korisne stvari o Linuxu onda je moj posao uspjesno odraden.Linux je buducnost i prestavlja moc i stabilnost koja je besplatna sto samo po sebi prestavlja izuzetno plemenitu ideju.3ao sto ste vidjeli iz prilozenoga Linux zahtjeva vrijeme i posvecenost ali se ulozeni trud kasnije vi,estruko isplati.)steda,stabilnost,ogromna mogucnost izbora i jos mnogo dosta dosta vam moze pruziti Linux.Ali da se ne zavaravamo nije sve med i mlijeko.) seminarskom sam naveo da Linux ima slabiju podrsku za hardver od Windowsa i da je to jedna od najvecih boljki Linuxa.8sto tako gore pomenuta velika moc izbora je mac sa dvije ostrice jer recim kod $icrosofta imate tri O" u ponudi koje mozete uzeti i staviti na svoj komo-D/,'ista i Windows M. ,kod Apple nude jednu verziju sistema-$A7 O" D. a kod Linuxa imate bukvalno na stotine raznih distrubucija sto za krajnjeg korisnika moze biti izuzetno zbunjujuce.5a linxu se mora jos raditi i dosta stvari ispravljati na njemo ali ljepota u tome je sto sve mozete sami da ispravite sto vam ne odgovara jer je Linux za razliku od ostalih operativnih sistema slobodan i otvorenog koda tako da svaki bug i sl mozete da ispravite sami,samo sto je potrebno da ulozite vrijeme da bi stekli znanje kako to da odradite.Ovaj seminarski rad je u osnovi tutorijal za pocetnike u Linux svijetu i sa takvom vizijom je i pisan ali je i dalje vodeno racuna da ipak prije svega ima formu i stil seminarskog rada.5adam se da ce ovaj rad pomoci dosta ljudi jer Linux zasluzuje da postane velik poput Windowsa i $aca.

"O"ATNO: =."r0ge -i./ri10cije za po7e/ni;e

/rvo izdanje )buntua je ugledalo svetlost dana I&. oktobra I&&H. godine kao privremeno fork izdanje !ebian *5)<Linux distribucije sa ciljem br1eg izdavanja verzija od !ebiana, ,to doprinosi da uvek u sebi sadr1i najsve1iji softver. :a razliku od drugih !ebian fork6ova kao na primer Dandros, Linspire i Libranet, 7anonical je ostao blizak !ebian6ovoj filozofiji sa )buntu6om i koristi slobodan softver pre nego da se oslanja na ne slobodan. )buntu Linux je distribucija koja je uglavnom namenjena kori,tenju na desktop6ra0unarima. )buntu najvi,e pa1nje posve9uje lako9i kori,tenja, slobodi od ikakvih restrikcija, regularnom toku izdavanja na svakih B meseci i jednostavnoj instalaciji. Ovakva politika razvoja i rezultovala je renomeom )buntu6a kao najpopularnije distribucije. )buntu sponzorira 7anonical Ltd., privatna firma koju je osnovao Ou1noafri0ki biznismen $ark "huttleworth. 8me distribucije dolazi od afri0ke ideologije ubuntu -doslovno Ehumanost prema drugimaE.. )buntu ne dolazi samo po defaultu sa *nome okruzenjem vec postoji i ostala 3!4 -3.ubuntuN Dfce -D.ubuntu... 3arakteristike )bunta \ biti jednostavan za upotrebuN \ imati jednostavnu instalaciju i biti distributivanN \ biti dostupan u raznim jezicimaN

\ uklju0iti ,to vi,e zajednice je mogu9e, promoviraju9i zna0enje EhumanostiE unutar softverskog sistema. 3orisni Linkovi http <<www.ubuntu.com< http <<www.ubuntu6rs.org<

http <<forum.ubuntu6rs.org<

/7LO" zapo0eo je svoj 1ivot kao niz =/$ paketa koji su pobolj,avali tada,nji $andrake, a sada $andriva Linux.Ove pakete odr1avao je >ill =e+nolds poznatiji kao #exstar. I&&; godine #exstar je napravio fork $andrake Linuxa verzije C.I. Od tada razvio ga je u punopravnu distribuciju. /7LO" je na,iroko poznat po svojoj lako9i kori,9enja. )z njega dolazi veliki broj paketa kao i 7ompiz i >er+l, dok su video i audio kodeci, zajedno sa jo, J&&& paketa, dostupni preko online repozitorijuma i poznatog "+naptic /ackage $anager6a. 7ontrol 7enter poma1e pri velikom broju pode,avanja sistema 0ime se u najve9oj meri elimini,e potreba za konzolom. /odrazumevano grafi0ko okru1enje jeste 3!4 ;.J.B dok postoji i verzija sa *5O$46om verzije I.I% dostupna kao zasebni bootable live 7!. 'elika zajednica okupljena je oko ove distribucije ,to dalje olak,ava njeno kori,9enje. "iguran izbor za svakog po0etnika u Linux svetuP

3O=8"58 L853O'8

http <<www.pclinuxos.com< http <<distrowatch.com<table.php(distributionXpclinuxos http <<www.pclinuxos.com<(optionXcomVsmf`8temidXJA

8zvorno, ")"4 je nema0ki projekat nastao %CCI. godine koji u svom imenu sadr1i skra9enicu od "oftware6 und "+stem64ntwicklung -"oftware and s+stem development.. 5ema0ku firmu I&&H. godine preuzela je poznata kompanija 5ovell i posle dve godine zatvorenog razvoja, odlu0eno je da se promeni na0in rada pokretanjem projekta Open")"4. ) pitanju je distribucija koja sadr1i *5)<Linux operativni sistem i priprema se za korisnike na jednom !'!6u ili 0etiri 7!6a -od 0ega je samo prvi neophodan za instalaciju sistema.. Open")"4 je postao odbojan nekim sledbenicima GLO"" filozofije nakon 5ovellovog potpisivanja ugovora sa $icrosoftom, ali mora se priznati da i kao takav predstavlja jednu od najkompletnijih *5)<Linux distribucija danas.

8nstaler sistema je standardan i nije do1iveo neke ve9e promene, s tim ,to va1i za jedan od najlak,ih i najkompletnijih instalera u svetu *5)<Linuxa. ^A"#, jedna od glavnih karakeristika ili za,titni znak ove distribucije, u aktuelnoj verziji, kompletniji i bolji nego ikada. " prihvatljivom dozom jednostavnosti i pouzdanosti omogu9ava centralizovanu administraciju svih bitnijih elemenata operativnog sistema. 8nstaliranje programa iz drugih repozitorijuma sasvim je jednostavno, tako da se da se svodi na jedan klik. Ako 1elite da

pustite neku multimedijalnu datoteku neslobodnog formata, dobi9ete obave,tenje o tome koji je kodek u pitanju i odakle se mo1e preuzeti, 0ime je baratanje kodecima znatno olak,ano.

/rograme koje dobijate instalacijom ove distribucije predvodi OpenOffice paket. :a multimediju zadu1eni su #otem i >anshee, za narezivanje diskova >rasero, za obradu grafike *8$/, a za pregled fotografija G6"pot i 4+e of *5O$4. :a va, izlaz na internet tu je Girefox , za pregledanje po,te 4volution, a kao 8$ klijent dolazi /idgin. #u su jo, i "amba, Linux dcT T i jo, mnogo toga.

/o,to na svom ra0unaru imam multi boot, prilikom instalacije, Open")"4 je prepoznao sve operativne sisteme. /rilikom slede9eg startovanja ra0unara, sa0ekao me je lep grafi0ki interfejs sa izbornikom instaliranih O"6ova. Opcijom >oot Loader mo1ete postaviti sistem koji 9e se podrazumevano podizati. Ono ,to bi za po0etnika mogao biti problem, pod uslovom da ima dual boot, jeste to ,to Win particije mora ru0no montirati.

3orisni linkovi http <<www.opensuse.org<en< http <<opensuse6communit+.org<WelcomeVtoVopen")"467ommunit+.org http <<en.wikipedia.org<wiki<Open")"4

Li/era/0ra:
Operativni sistemi )58D i Linux6'i,a elektro tehnicka ,kola >eograd,I&&H Autori dr >orislav borevi9 mr !ragan /leskonji9 5emanja $a0ek

=ecenzenti

prof. dr >orivoj Lazi mr "lobodan Obradovi

8zdaje

'i,a elektrotehnika ,kola u >eogradu http <<en.wikipedia.org<wiki<Linux http <<linuxo.org< http <<www.sk.rs<forum<forumdispla+.php(fXJC http <<communit+.linuxmint.com< http <<www.linuxmint.com<