Zemlje planete u vasioni

Preveo sa engleskog: Risto Rundo

Sadraj
Zemlje u vasioni.......................................................................n. 1-8 Zemlja ili planeta Merkur..........................................................n. 9-45 Zemlja ili planeta Jupiter............................................................n. 46-84 Zemlja ili planeta Mars...............................................................n. 85-96 Zemlja ili planeta Saturn.............................................................n. 97-104 Zemlja ili planeta Venera............................................................n. 105-110 Duhovi i stanovnici Meseca........................................................n. 111, 112 Razlozi da je Gospod bio voljan da se rodi na naoj zemlji, a ne na nekoj drugoj....................................................................n. 113-122 Zemlje u nebeskom svodu..........................................................n. 123-126 Prva zemlja u nebeskom svodu...................................................n. 127-137 Druga zemlja u nebeskom svodu...............................................n. 138-147 Trea zemlja u nebeskom s vodu.................................................n. 148-156 etvrta zemlja u nebeskom s vodu...............................................n. 157-167 Peta zemlja u nebeskom svodu..................................................n. 168-178

Zemlje u vasioni
1. Gospodovom Boanskom milou, unutranje moga duha bilo je otvoreno, te mi je bilo dato da razgovaram s duhovima i anelima, ne samo s onima blizu nae zemlje, ve i s onim koji su blizu drugih zemalja; i poto sam eleo da znam da li ima drugih zemalja, i kakva je njihova priroda, kao i kakvi su oni koji ih nastanjuju, bilo mi je dato od Gospoda da razgovaram s duhovima i anelima s ostalih zemalja, s nekima samo jedan dan, s nekima po sedmicu, a s nekima i mesecima, kako bi me pouili o zemljama s kojih su doli i blizu kojih su se nalazili; kako ive, kakvi su im obiaji, kome se klanjaju, kao i ostalo vredno da se kae: i poto mi je na ovaj nain bilo dato da ovo saznam, to mi je i doputeno da ih opiem po onome to sam video i uo. Treba znati da su svi duhovi i aneli nastali od ljudskog roda; i da su u blizini njihove zemlje; i da znaju ta tamo ima; i da svako moe o tome da bude pouen, ako Gospod otvori njegovo unutranje, tako da je u stanju da razgovara s njima kao ovek s ovekom, a to je meni dato ve dvanaest godina. 2. Da ima mnogi zemalja (planeta), i ljudi na njima, kao i duhova i anela koji su od njih nastali, to se dobro zna u drugom ivotu, jer je tamo dato svakome ko eli da govori s duhovima s ostalih planeta, ako to radi iz ljubavi prema istini i ako to ima neku dobru svrhu; tako da se svak moe uveriti da ima mnogo svetova, i da ljudski rod ne postoji samo na jednoj zemlji, ve na mnogim; te da moe da se obavesti o njihovom geniju, o njihovom nainu ivota, kao i o njihovom bogotovlju. 3. Ponekad sam o ovome razgovarao s duhovima s nae zemlje, i tada je reeno da svako ko bistro razmilja moe da zakljui po onome to ve zna da ima mnogo zemalja, i da ima ljudi na njima; jer sam razum kae da tako ogro mne mase kao to su planete, od kojih su neke vee od nae, da nisu stvorene samo da bi se okretale oko sunca, i da daju slabano svetlo jednoj zemlji, nego da one slue neemu mnogo veem. Onaj koji veruje, a svak treba da to veruje, da je Boansko stvorilo vasionu samo s ciljem da bi na njoj postojao ljudski rod, a od njega i nebo, jer ljudski rod je rasadnik neba, taj mora i da veruje da ima ljudi gde god postoji neka zemlja. Da su planete koje vidimo u granicama ovog sunanog sistema, da su one zemlje (zemaljske kugle), to moe da se jasno zakljui i iz toga to su one tela sastavljena od zemaljske materije, jer odbijaju sunano svetlo, a kada se gledaju kroz optika stakla, izgledaju ne kao blistave zvezde, ve kao zemlje s tamnijim

delovima. Isto se to moe zakljuiti i po tome to, kao i naa zemlja, krue oko sunca, kao po zodijaku, a otuda godine, i godinja doba, kao prolee, leto, jesen, i zima; i da se kao i naa zelja, okreu oko svoje ose, a otuda dani, i vremena dana, kao jutro, podne, vee, i no. Pored toga, neke imaju i mesece, koji se nazivaju pratiocima (satelitima), koji se okreu oko njih po odreenom vremenu, kao to se okree mesec oko nae zemlje. A planeta Saturn ima i irok svetlosni pojas, jer je vrlo udaljena od sunca, a pojas daje zemlji puno svetlosti, kad se ona od njega odbije. Kako neko ko zna sve ovo moe razumno misliti da su planete prazna tela? 4. Pored toga, kad sam razgovarao s duhovima, rekao sam im da ljudi mogu lako da poveruju da u vasioni ne postoji samo jedna zemlja, nego mnogo njih, po tome to vide da je zvezdano nebo tako ogromno, i da u njemu ima bezbroj zvezda, od kojih je svaka na svome mestu, ili svome svetu, jedno sunce, kao to je nae sunce, razliitih veliina. Kogod malo due o tome misli, mora da zakljui da takva jedna ogromna celina mora da slui nekoj svrsi, koja je poslednje u stvaranju, a koja je svrha nebesko carstvo, u kome Boansko bie obitava zajedno s anelima i ljudima; jer da je vidljiva vasiona, to jest nebo na kome sija toliko zvezda, od kojih je svaka sunce, da je ona stvorena samo radi toga da bi postojale zemlje, i ljudi na njima, od kojih se oblikuje nebesko carstvo. Iz svega ovoga razuman ovek mora da shvati da ovako neto ogromno mora da vodi nekoj svrsi, i da to nije stvoreno samo radi jednog ljudskog roda i radi neba koje potie samo do jedne zemlje; jer to bi bilo skoro nita za Boansko bie, koje je beskrajno, i koje stvara desetine hiljada zemalja, punih stanovnika. 5. tavie, aneosko nebo je tako ogromno, da je ono saobrazno (korespondira) sa svim pojedinostima kod oveka, gde se mirijade oseanja saobraavaju sa svakim udom, organom, i tkivom kod oveka; a bilo mi je dano da znam da ovo nebo (Misli se na duhovno, nevidljivo nebo. Prim.prev.) koje je u takvim sao braznostima, da moe da postoji samo ako potie od stanovnika mnogih zemalja. 6. Postoje duhovi ije je jedino nastojanje da stiu znanja, jer oni nalaze uivanje samo u znanjima. Stoga je ovim duhovima dozvoljeno da lutaju okolo, i da izlaze iz svog sunanog sistema i ulaze u druge, kako bi to vie toga saznali. Oni tvrde da postoje zemlje nastanjene ljudima ne samo na ovom sunanom sistemu, ve i u zvezdanom nebu, u ogromnom broju. Ovi su duhovi sa planete Merkur. 7. to se tie Boanskog bogotovlja stanovnika drugih zemalja, osim onih koji su idolopoklonici, svi priznaju Gospoda za jedinog Boga, je oni se klanjaju 3

vidljivom Boanskom bi u, a ne nevidljivom, a to je stoga to kada se Boansko bi e njima pokazuje, ono se pokazuje u ljuds kom obliku, kao to se nekad pokazalo Abrahamu i ostalima na naoj zemlji; a Gospod prima sve one koji se klanjaju Boanskom bi u pod ljudskim oblikom. Oni kau da se niko ne klanja na pravi nain Bogu, niti se moe s Njim povezati, osim kad o Njemu ima ne ku predstavu, i da se Bog moe shvatiti samo ako se misli da ima ljudski oblik, i da ako se On tako ne shvata, da se tada unutranji vid, koji pripada mislima, rasipa, kao kad neko gleda na bezgraninu vasionu; i da u tome sluaju misao kao da se utapa u p rirodu, te se tada oboava priroda umesto Bog. 8. Kada im je bilo reeno da je Gospod uzeo Ljudsko na naoj zemlji, malo su se zamislili, ali ubrzo zatim rekli da je to bilo radi spasenja ljudskog roda.

Zemlja ili planeta Merkur i njeni duhovi i stanovnici

9. Da je celo (duhovno) nebo slino jednom oveku, koji se naziva Velikim ovekom (Homo Maximus), i da je sve kod oveka saobrazno, kako iznutra tako i izvana, tome oveku ili nebu, to je tajna jo nepoznata na svetu; a da je tako, bilo je obilno pokazano. Da bi se oblikovao Veliki ovek, potrebni su duhovi sa mnogo zemalja, jer oni koji dolaze s jedne zemlje ne bi za to bili dovoljni, jer bi njih bilo srazmerno malo: pa je tako Gospod uredio da kad god na jednom mestu neto nedostaje, da se odmah pozovu (duhovi) sa druge neke zemlje koji uklone taj nedostatak, tako da se proporcija uvek odrava, i da je tako nebo uvek u pravom obliku. 10. Isto tako, bilo mi je otkriveno iz neba u kakvom odnosu stoje duhovi s Merkura prema Velikom oveku; a to je da se oni odlikuju memorijom, ali memorijom onoga to je odvojeno (apstraktno) od zemaljskih i isto materijalnih predmeta. Meutim, kako mi je bilo dato da s njima razgovaram, i to nedeljama, te da se upoznam s njihomom prirodom i osobinama, te da ispitam kako stanovnici te zemlje ive, to u navesti ta iskustva. 11. Dooe mi neki duhovi, i bi mi reeno iz neba da su oni sa zemlje koja je najblia suncu, a koja se na naoj zemlji naziva planeta Merkur ( Po svemu bi se reklo, da je autor bio sve ovo vreme u svetu duhova dok je razgovcarao s 4

duhovima s drugih planeta.Prim. prev.). im stigoe, poee da trae po mojoj memoriji ta ja znam. Duhovi ovo rade vrlo veto, jer oni vide sve to je u ovekovoj memoriji. Dok su tako tragali, izmeu ostaloga po gradovima i mestima na kojima sam nekad bio, opazio sam da ne ele da znaju nita o hramovima, palatama, kuama, i ulicama, ve samo ono to se dogaalo na tim mestima, a tako isto i o upravi tamo, kao i o geniju i nainu ivota stanovnika, i tome slino: jer ovakve stvare ostaju u ovekovoj memoriji; stoga kada se neko sea tih mesta, takvih se stvari ovek sea. Ovome sam se udio, te sam ih zapitao zato ne obraaju panju na lepotu mesta, ve samo na ono to se tamo deava. Rekoe mi da oni ne oseaju nikakvo zadovoljstvo kada gledaju na materijalne, telesne, i zemaljske, ve samo na stvarne (realne) stvari. (Duhovnim oima vidljivi svet je nestvaran (on je iluzija ili maja), dok je onaj unutranji i nevidljivi stvara n, gledano s duhovne take gledita. Prim. prev.) . Tako se potvrdilo da su duhovi te zemlje, u Velikom oveku, saobrazni memoriji onih stvari koje su odvojene (apstrakne) od onoga to je zemaljsko i materijalno. 12. Bi mi reeno da je takav ivot stanovnika te zemlje, da ne obraaju panju na zemaljske i telesne stvari, ve na statute, zakone, i oblike uprave nacija tamo; kao i stvari koje se tiu neba, a te su bezbrojne. Dalje mi bi reeno da mnogi ljudi te zemlje razgovaraju s duhovima, i da otuda njihovo znanje o duhovnim stvarima, kao i o ivotu posle smrti, te da je otuda i njihovo preziranje telesnih i zemaljskih stvari. Jer oni koji znaju o venosti i koji veruju u ivot posle smrti, ti se brinu za nebeske stvari, koje su vene i nose sreu, a ne brinu se za svetske stvari, osim onoliko koliko je nuno za odravanje ivota. Poto su stanovnici Merkura takvi, to su i duhovi od tamo sline prirode. 13. S kakvom revnou oni trae i upijaju znanja o onome to se odnosi na ono to je iznad ulnih i telesnih stvari, to sam video po tome kako su gledali (u mojoj memoriji) u ono to se odnosilo na nebeske stvari, kako su urno pretraivali, stalno govorei da je ovo ovako a ono da nije, i tako dalje. Jer kada duhovi dou oveku, oni ulaze u celu njegovu memoriju, i iz nje izvlae ono to njima odgovara; ta vie, opazio sam esto da itaju ono to je tamo sadrano, kao iz knjige. Ovi duhovi su to radili s velikom vetinom i brzinom, jer se nisu zaustavljali na onome to je teko i nepokretno a to usporava unutranji vid, a to rade sve zemaljske i telesne stvari, kada se na njih gleda kao na svrhe, a to je kad ih se voli: nego oni gledaju u te stvari kakve su one same po sebi (Ovde je korisno napomenuti da autor upozorava na opasnost razgovora s duhovma umrlih (kada to nije dato od Gospoda), na vie mesta, a osobito u delu Apokalipsa Objanjena br. 1182, deo 4, gde kae, da oni koji ele da govore s duama umrlih nisu svesni opasnosti kojoj se izlau ;da je.razlog to to se oni (duhovi) prilepe uz oseanja i 5

misli ovekove, pa esto misle da su taj ovek, te ga zavode svesno ili nesvesno, tako da je to ono na ta se misli u Sv. Pismu, da slepi vode slepe. Prim. prev.); Jer ono to nije zatrpano zemaljskih stvarima, to podie um, i proiruje ga; dok materijalne stvari sputaju um, te ga u isto vreme ograniavaju i zatvaraju. Njihova revnost u prikuplajnju znanja se vidi i iz ovoga moga iskustva. Jednom sam pisao neto o stvarima koje treba da se dogode, a oni su bili na otstojanju, tako da nisu mogli da to gledaju u mojoj memoriji, jer nisam bio voljan da to proitam pred njima; na to su bili ljuti te su se, suprotno njihovom uobiajenom ponaanju, okrenuli protivu mene govorei da sam najgori ovek, i slino; i da bi pokazali koliko su protivni, uzrokovali su kao grenje praeno bolom na desnoj strani moje glave do uha. Ali ovo me nije povredilo. Ipak, poto su radili zlo, udaljili su se na jo vee odstojanje, ali su uskoro bili preda mnom, eljni da znaju ta sam bio napisao; takva je njihova e za znanjima. 14. Duhovi s Merkura, vie nego drugi duhovi, imaju vie znanja o svim stvarima kao i o ovom sunanom sistemu, to jest o zemljama ko je su na zvezdanom svodu, a ono to prikupe, to i zarde, i mogu da se toga sete kad god se neto slino desi. Otuda se jasno vidi da duhovi imaju memoriju, i da je ona savrenija od ljudske; i dalje, da oni pamte sve to uju, vide, i primete, osobito ono to im prija, a ovim duhovima prijaju znanja.. Jer sve to prija i to se voli, to kao da tee samo od sebe, i zadrava se; ostale stvari ne ulaze, ve dotaknu povrinu i odlaze.. 26. Zbog toga to putuju po vasioni, i na taj nain saznaju vie o drugim svetovima i zemljama izvan naeg sunanog sistema, razgovarao sam s njima o tome. Rekoe mi da u vasioni ima jako mnogo zemalja nastanjenih ljudima, i da se ude kako neki, za koje oni kau da su ljudi koji slabo rasuuju, mogu da pretpostave da je nebo svemogueg Boga sastavljeno od duhova i anela samo sa jedne zemlje, kada su ovi relativno mali brojem s obzirom na svemo Boiju, ak i da ima mirijade svetova, i mirijade zemalja. Jo rekoe da znaju da ima zemalja u vasioni vie od sto hiljada; a da ta je to za Boanstvo koje je beskrajno? 27. Duhovi s Merkura, koji su se nali pored mene dok sam pisao objanjavajui unutranji smisao Rei, rekli su da je ovo to piem nekako grubo, i da im izrazi koje koristim izgledaju materijalni; njima se tada odgovorilo da ljudima na naoj zemlji to izgleda istanano i uzvieno, te da im je mnogo toga nerazumljivo. Tome sam ja dodao, da mnogi na naoj zemlji ne znaju da postoji unutranji ovek koji deluje na spoljanjeg, i ini da spoljanji ivi; i da su oni u ubeenju, voeni ulnim obmanama, da telo ima ivot, i da stoga oni koji su zli i koji ne veruju, da oni sumnjaju da postoji ivot posle smrti, tako da oni onaj deo 6

oveka koji treba da ivi posle smrti, da ga ne nazivaju duhom nego duom; i da se ne slau ta je dua, i gde ono obitava, i da veruju da e se materijalno telo, iako razasuto vetrovima, ponovo sjediniti, kako bi ovek opet iveo kao ovek, kao i mnogo toga slino ovome. uvi ovo, duhovi s Merkura zapitae da li takvi ljudi mogu postati aneli; na to im je odgovoreno da oni koji ive u dobru vere i ljubavi prema blinjem, i kada nisu vie u spoljanjim i materijalnim stvarima, da su oni tada u svetlosti koja ja vea od one u kojoj su duhovi s Merkura. Kako bi se uverili da je o vako, bilo je doputeno da s njima razgovara jedan aneo, koji je sa zemlje doao u nebo, a koji je upravo bio takav dok je iveo na svetu, a o kojemu e uskoro biti govora. 28. Posle su mi duhovi s Merkura poslali jedan dugaak list papira, nepravilnog oblika, sastavljen od nekoliko komada koji su bili zalepljeni zajedno, na kojem kao da su bila tampana slova slina onima na ovoj zemlji. Zapitah ih da li kod njih postoji umee tampe, ali rekoe da ne, ali da znaju da mi na naoj zemlji imamo takve papire. Nisu hteli da kau vie; ali ja sam opazio da su mislili da se na naoj zemlji znanja stavljaju na papir, a ne toliko u oveka, te su na taj nain hteli da kau da (na naoj zemlji) papiri znaju vie nego ovek. No bili su poueni kako zaista stvar stoji. Posle nekog vremena vratie se, i poslae drugi papir, koji je bio ottampan kao i onaj preanji, ali nije bio ni zalepljen ni nepravilan, ve uredan i lepog izleda. Rekoe da su bili obaveteni da takvih papira ima na naoj zemlji, i da se od njih prave knjige. 29. Iz onoga to je do sada reeno, jasno se vidi da duhovi uvaju u memoriji ono to vide i uju u drugom ivotu, i da mogu da ue kao to ue ljudi na svetu; tako, mogu da ue o veri, i da na taj nain postanu savreniji. to su duhovi i aneli vie unutranji, to primaju pouku spremnije, i potpunije, a bolje je i zadre: a poto ova sposobnost ostaje za uvek, to je oigledno da oni neprestano postaju mudriji. Kod duhova s Merkura raste neprestano znanje, ali ne i mudrost iz toga, jer oni vole znanja, koja bi trebalo da budu samo sredstva, a ne i primene tih znanja. to bi trebalo da bude cilj.. 30. Genije duhova s Merkura dalje se vidi i iz onoga to sledi. Poznato je da su svi duhovi i aneli jednom bili ljudi; jer ljudski rod je rasadnik neba; a poznato je i to da su duhovi upravo onakvi kakva su bila njihova oseanja i naklonosti dok su iveli kao ljudi na svetu; jer svakoga prati njegov ivot. A poto je tako, to se genije ljudi sa svake zemlje zna po geniju duhova koji su otuda (Genijem se ovde oznaava uroena i stalna osobina. Pri.prev.)

31. Kako se duhovi s Merkura u Velikom oveku (Makrokosmosu) odnose na memoriju apstraktnih stvari, to kada se govori o zemaljskim, telesnim, i isto svetskim stvarima, nee o tome nita da uju; a ako su prinueni da sluaju, oni pretvaraju ono to je reeno u drugo neto, veinom u neto suprotno, kako bi izbegli takve razgovore. 32. Da bih pouzdano znao da je njihov genije takav, bilo mi je doputeno da im predstavim livade, nepooranu zemlju, vrtove, ume, i reke; predstaviti ovo znai matom im to prikazati, a u ovom sluaju, poto je to u drugom ivotu, to je bilo uivo (U duhovnom svetu ono to ovek eli da pokae, to se i pokae sa svim osobinama kao da je pravo, a moe da nestane po volji onoga koji to predstavlja; to se ponekad naziva reprezentacijom, koja je jedna vrsta komunikacije meu duhovima. Prim. prev.); no oni su trenutno sve to izmenili, zamraujui livade i poorana polja, a te reprezentacije ispunili zmijama. Reke su pocrnele, te tako voda vie nije bila prozirna. Kad ih zapitah zato su to uradili, rekoe da ne ele misliti o takvim stvarima, ve o real nim stvarima, a to su poznavanja stvari odvojenih od onoga to je zemaljsko, i da misle o onome to postoji u nebima. 33. Potom sam im predstavio ptice, male i velike, onakve kakve postoje na naoj zemlji; jer u drugom ivotu te se stvari mogu pokazati uivo. Kad videe te predstavljene ptice, isprva su hteli da ih promene, ali su zatim uivali u njima, i bili su zadovoljni. Razlog ovome je to to ptice predstavljaju poznavanja stvari, te se tako opaanje ulilo u ovo (U ptice kao predstave. Prim. prev.) . Tako su se uzdrali da ne pretvaraju ove predstave u istu memoriju. Posle je bilo doputeno da im se prikau prijatni vrtovi puni lampiona i svetiljki; tada kao da su se odmorili, da bi zatim upravili panju na to, a to s razloga to lampioni i sve tla predstavljaju istine koje sijaju iz dobra. Odatle je stvoren zakljuak da se njihova panja moe zadrati na materijalnim stvarima samo ako se u isto vreme sugerie duhovni smisao; jer ono to se odnosi na duhovni smisao manje je odvojeno od materijaln ih stvari, jer ih one predstavljaju. 34. Jo sam hteo da s njima govorim o ovcama i jaganjcima, ali su odbili da o tome sluaju, jer da su to za njih zemaljske stvari. Pravi razlog je u tome to oni ne razumeju ta je nevinost, koja je oznaena jaganjcima. Naime, kada sam im rekao da jaganjci u nebu oznaavaju nevinost, odmah su rekli da ne znaju ta je nevinost, ali da je znaju samo kao ime; i da je to tako zato to na njih deluju samo znanja, pa prema tome oni ne mogu znati ta je nevinost po unutranjem opaanju (Nemaju oseanje za nevinost. Prim. prev.).

35. Neki duhovi sa zemlje Merkur mi dooe, poslati od drugih, da bi uli na emu ja radim. Jedan duh s nae zemlje ree im da kau onima koji su ih poslali da treba da govore samo ono to je istinito a ne da, kako oni to obino ine, da govore suprotno onome koji ih neko pita. No istoga asa drutvo koje je bilo na otstojanju, odakle su ovi duhovi bili poslani, odgovori da ako treba da budu kanjeni zbog toga, da treba da svi budu kanjeni, jer da oni zbog steene navike ne mogu da postupaju drugaije. Rekoe kada oni govore s ljudima s njihove zemlje, oni upravo tako rade, ali da to nije s nekom loom namerom da obmanu, ve da udahnu elju za znanjem; jer da kada oni sugeriu suprotno, i skrivaju stvar na neki nain, da se tada pojaava elja za znanjem, i da se tada kroz istraivanje usavrava memorija. Jo sam jednom s njima razgovarao o istom predmetu, i poto sam znao da su razgovarali s ljudima s njihove zemlje, pitao sam ih kako s e kod njih izvodi pouka njihovih stanovnika. Rekoe da ih oni ne ue kako stoji stvar, ali da ipak unose neko opaanje tih predmeta, i da tako elja za istraivanjem i znanjem jaa i raste; a da bi ta elja nestala kada bi im odgovorili sve. Dodali da oni sugeriu ono to je obratno da bi se tada istina vie pokazala; jer da se svaka istina izraava pomou onoga to joj je suprotno. 36. Njihov je obiaj da ne kau drugome ono to oni znaju, nego ele da naue od ostalih to je ovima poznato. Ali u svom vlastitom drutvu oni saoptavaju jedni drugima sve, tako da to jedna zna, znaju svi. 37. Poto duhovi s Merkura obiluju znanjima, oni su na to jako ponosni; tako zamiljaju da toliko mnogo znaju da se vie od toga ne moe znati. No njima su duhovi s nae zemlje rekli da oni ne znaju mnogo, nego malo toga, i da je ono to oni ne znaju beskonano, a da ono to oni znaju u uporeenju s onim to ne znaju, da je to kao voda u najveem okeanu prema koliini vode u nekom malom izvoru; i dalje, da je prvi korak ka mudrosti da se zna, prizna, i opaa da je ono to se zna malo ili skoro nita u uporeenju s onim to se ne zna. Da bi ih ubedili da je tako, bilo je doputeno da s njima razgovara jedan aneoski duh ( Naziv za anela nieg neba. Prim.prev.) da im u irim crtama kae ta oni znaju a ta ne, i da im kae da je bezbroj toga to oni ne znaju, i da to ni kroz venost ne mogu saznati ni u optim crtama. On je govorio pomou aneoskih ideja vetije od njih,, i poto im je otkrio ono to oni znaju a to ne znaju, oni su ostali zapanjeni ( Aneoskom idejom ili predstavom se saoptava na hiljade puta vie nego obinom, ljudskom idejom, jer je aneoska ideja kao nabijena asocijacijama, oseanjima, ubedljivou i ivim slikama. Prim.prev.) Iza toga vid eh jo jednog anela kako im govori, a koji se pojavio malo nagore na desno. On je bio s nae zemlje, i on je nabrojao mnogo toga to oni nisu znali. Posle toga on je s njima govorio kroz promene stanja, za koje su rekli da ih ne razumeju. Tada im je rekao da svaka promena stanja sadri 9

bezbroj stvari, da isto tako i najmanja stvar sadri bezbroj delova. Kad su uli sve ovo, iako su i dalje bili ponosni na svoje znanje, poeli su da oseaju poniznost. Njihova poniznost se pokazala kao smanjivanje njihove za premine, jer u poetku se to drutvo pokazalo kao zapremina napred na otstojanju na levo, i oblasti ispod pupka, ali se ta zapremina posle pokazala kao da ima prazninu u sredini, i kao uzdignuta sa strana, a u njoj se osetilo i uzajamno kretanje. Njima je i reeno to je time oznaeno, to jeste, da je to ono to su mislili kada su oseali poniznost, a da su izgledali uzdignuti kada jo nisi bili u poniznosti ( Na ovakav plastian nain kroz reprezentacije duhovima se saoptavaju istine, i to ne samo duhovi ma umrlih nego i ljudima ivim iji je duh aktivan u duhovnom svetu, i tamo prima pouke. Prim.prev.) A video sam kad se deo te zapremine odvojio, tako da su oni koji nisu bili ponizni bili poslati natrag u krug, dok je ostatak ostao gde su i bili. ( Ovakvih opisa komunilacije s duhovima i anelima ima puno u autorovom Dnevniku, gde se govori o duhovima iz oblasti ela, zuba, kose Velikog oveka, i o delovanju tih duhova na te delove autorovog tela. Prim.prev.). 38. Tako duhovi s Merkura prioe jednom duhu s nae zemlje koji se isticao uenou dok je iveo na svetu (to je bio Kristijan Volf), elei da se obaveste preko njega o mnogim stvarima. (Christian Wolf, nemaki filosof i matematiar, 1674-1759, savremenik autorov. Prim. prev.). No kada su opazili da ono to je rekao nije bilo uzdignuto iznad ulnih stvari prirodnog oveka, jer dok je govorio njegove misli su ile za poastima i eleo je kao i na svetu (jer u drugom ivotu ovek je slian samom sebi), da povezuje razne stvari u nizove, a iz ovih opet u druge i da iz toga stvara zakljuke, te da kroz ove zakljuke i dalje povezuje vie toga, a koje ovi nisu ocenili da su istiniti, i za koje su izjavili da su to kao lanci koji niti povezuju niti vode zaljucima, nazivajui sve to zatamnjiva njem kroz autoritet, tada su se uzdrali da ga dalje ispituju, elei samo da znaju kako se zove ovo ili ono; a kako je i na ova pitanja odgovaao materijalnim idejama, a ne duhovnim, oni su se povukli od njega. Jer svako u drugom ivotu govori duhovno, to jest uz pomo duhovnih ideja samo onoliko koliko je verovao u Boga, a govori materijanim idejama ako nije verovao. (Ovde se vidi da u duhovnom svetu ima duhovnih i neduhovnih duhova; svi ljudi koji umru na zemlji postoje u duhovnom svetu koji je ogroman. Meutim, duhovi kao i ljudi na zemlji mogu da budu prirodni ako nisu razvijeni duhovno, i duhovni ako jesu; naime, re duhovno ima vie nego jedno znaenje. Prim.prev.). Ovde mi se prua prilika da kaem kako je u drugom ivotu s uenim (ljudima) koj i skupljaju znanje kroz vlastito razmiljanje kome potsticaj dolazi od ljubavi da saznaju istine radi samih istina, to jest bez veze sa svetskim razlozima, a kako je s onima koji skupljaju znanje od drugih, bez vlastitog razmilajnja, a to su oni koji ele da znaju istine samo radi toga da bi izgledali ueni, i da preko toga steknu poasti i svetska dobra; 10

o ovima dozvoljeno mi je da iznesem sledee iskustvo. Osetio sam izvestan zvuk koji je dolazio odozdo, blizu leve strane do levog uha. Opazio sam da su to bili duhovi koji su pokuavali da se probiju; ali kakvi su, nije mi bilo dato da znam. Meutim, kada su se probili, govorili su sa mnom, rekavi da su logiari i matafiziari, i da su se udubljivali mislima u ono to bi uinilo da ih se smatra uenim, te da budu poastvovani i bogati, alei se da sada vode bedan ivot zato to su skupljali znanja koja nisu imala druge svrhe nego da neguju svoj razum; njihov govor je bio spor, i tih. U meuvremenu dva takva su razgovarala iznad moje glave, a kad sam zapitao ko su oni, reeno mi je da su vaili za vrlo uene na svetu, a bilo mi je dato da poverujem da je jedan bio Aristotel, a ko je bio onaj drugi, nije bilo reeno. Tada je onaj prvi bio dovedan u stanje u kome je bio na svetu; jer svako moe da se dovede u stanje u kome je nekad bio na svetu. Mene je iznenadilo da se on povezivao s desnim uhom, i da je otuda govorio hrapavim glasom, ali pametno. Iz onoga to je govorio, primetio sam da je on bio sasvim drugaiji od onih skolastiara koji su tvrdili prvo da je on sve ono to je bio napisao, da je to iz svojih misli bio napisao, a potom su tvrdili da je izveo svoju filosofiju; tako da su termini koje je izmislio, a koje je upotrebio kad je govorio o raznim stvarima, da su to bili izraajni oblici kojima je on opisivao unutranje stvari, a isto tako sam opazio da se uzbuivao kada je bi neto saznao o mislima i o razumu, i da je posluno sledio ono to mu je njegov duh diktirao ( Ovde se vidi da je autor upoznao Aristotela onakvog kakav je zaista bio na svetu, i da ga je cenio, a da je kao i Aristotel imao loe miljenje o Arisotelovim sledbenicim, zvanim skolastiarima koji nisu ni u emu bili slini Aristotelu, jer da su oni samo koristili Aristotelovu logiku da bi nali istinu bez nezavisnog istraivanja . Duh koji je diktirao Aristotelu, to je verovatno bio duh slian daimonu ili duhu koji je razgovarao sa Sokratom i duhu koji je govorio s Markom Aurelijem, Egerijom. Naime, verovalo se, a i danas se veruje, da veliki mislioci imaju svoje duhove koji ih vode u mislima i u pisanju. Prim.prev). Stoga je on bio blizu mog desnog uha, suprotno od njegovih sledbenika, koji se zovu skolastiarima, a koji ne idu od misli ka terminima, ve od termina ka mislima, znai na suprotan nain; a mnogi meu njima ne idu do misli ve ostaju na samim terminima, a koje, ako i koriste, to je da potvrde sve to zaele, tako da na obmane stavljaju izgled istine, ve prema svojoj elji da ubede. Otuda je filosofija bila sredstvo da ovek postane glup a ne mudar; stoga su oni u tami, a ne u svetlu. Posle toga sam s njim razgovarao o vetini analiziranja, primetivi da dete za pola sata misli na filosofski, analitiki i logiki nain vie nego to on (Aristotel) moe da opie u jednom tomu, jer iako je sve u mislima i u ljudskom govoru analitino, ipak su zakoni (analize) iz duhovnog sveta; i da onaj koji eli da misli vetaki iz termina, da je slian plesau koji naui da plee iz nauke o kretanju tkiva i miia, a koji ne bi mogao da makne stopalom kada bi mislio o nauci po kojoj je nauio da plee; a da on i bez te nauke kree sva 11

tkiva u celom telu, i da tako isto rade njegova plua, dijafragma, bokovi, ruke, vrat, i ostali telesni organi, za ije opisivanje bi trebali tomovi, a da je tako s onima koji ele da razmiljaju iz termina. On se s ovim sloio, rekavi da je takvo uenje po izvrnutom redu, dodavi da ako iko eli da bude budala, neka ide tim putem, nego preporuuje neka neprestano misli o primeni, i onome to je unutranje. Tada mi je pokazao kakva je bila njegova ideja o Vrhovnom Boanstvu, naime da Ga je on sebi predstavio kao da ima ljudsko lice, a da oko glave ima sjajan krug; i da sada on zna da je Gospod ovek, a da je onaj svetli krug Boansko iz Njega, koje ne samo da se uliva u nebo ve i u celu vasionu, rasporeujui i vladajui svim. Dodao je da Onaj koji rasporeuje i vlada nebom, da Taj rasporeuje i vlada vasionom, jer se jedno ne moe odvojiti od drugoga. Isto tako je rekao da on veruje u jednog Boga, iji se atributi i osobine nazivaju raznim imenima, a da su se tim imenima klanjali drugi kao bogovima. Pokazala mi se jedna ena koja je bila ispruila ruku kao da eli da me udari po obrazu, a kada sam se tome zaudio, on mi ree da kad je bio na svetu takva ena mu se esto pojavljivala i kao udarala ga po obrazu, i da je njena ruka bila lepa. Aneoski duhovi tada rekoe da se takva ena pokazivala drevnim (ljudima), i da su se takve ene nazivale Palade, i da se ona njemu pojavljivala, i da je ona bila jedan od onih duhova koji dok su iveli na svetu u drevna vremena da su uivali u idejama, i da su mnogo razmiljali, ali bez filosofije: i poto su takvi duhovi bili s njim i voleli njegovo drutvo, jer je on mislio na unutranji nain, da se stoga ta ena pokazala kao predstava toga. Na kraju, ree kakvu je on imao ideju o dui ili o duhu ovekovom, koji je on nazivao pneuma , naime da je to bio nevidljii ivotni princip, neto kao eter; da je znao da e njegov duh iveti posle smrti, jer da je njegova sutina unutranje prirode koja ne umire, jer ima sposobnost da misli; i dodao je da on nije u stanju da misli o njoj jasno, nego zatamnjeno, jer da je o njoj (dui) mislio neto iz sebe a neto iz misli drevnih ljudi. Tako je Aristotel meu pametnima duhovima u drugom ivotu dok su njegovi sledbenici meu glupima. (Postoje dve tradicije u Filosofiji: aristotelijanska koja naglaava iskustvo i induktivni metod miljenja, i platonska ili pitagorejska koja naglaava spekulaciju i deduktivni metod. Autor kao da sledi obe tradicije, jer metodom istraivanja i u svetu i u zagrobnom ivotu on ispituje i pravi zakljuke, dok u isto vreme polazi od naela da postoji Bog i da je On Gospod Isus Hristos koji je bio i pravi ovek i pravi Bog. Od posebnog je interesa susret autora s Aristotelom u duhovnom svetu, jer pokazuje da mi ostajemo verni sebi, ali da napredujemo u saznanjima i u veri neprekidno. Od isto takvog je interesa ono to autor kae o skolasticima i logiarima, koji su verovali da se do istine moe doi spekulativnim putem bez praktinog proveravanja injenica, a ko se slede pravila miljenja koja je postavio Aristotel a oni usavrili. Njihov metod je bio napredan u odnosu na njihove prethodnike koji su svu filosofiju bili potinili crkvenim uenjima izvedenim iz doslovnog smisla Sv Pisma, jer su smatrali da se 12

logikom mogu otkrili istine koje nisu sadrane u Svetom Pismu; tako, da se zemlja kree oko sunca iako se po Sv Pismu sunce kree a zemlja stoji.....Ali skolastici su zanemarili iskustvo i eksperiment koji je prvi, posle Aristotela, formulisao i u filosofiji osnaio engleski filosof Francis Backon. Autor je pripadao novoj struji koja je pridavala veliku vanost istraivanju i eksperimentu. U Otrivenju koje mu je bilo dato da prenese ljudinma, on sledi sve tradicije, kako bi to bolje ispunio svoju misiju, a pri tome kae i poneto to se moe objasniti samo njegovim nedovoljnim poznavanje predmeta. Jer se boanska istina, po autoru, otkriva ljudima na nain na koji je oni mogu primiti, a to znai da se ona prilagoava, to se odnosi i na Otkrivenje koje dolazi kroz autora ove knjige. Sve ga ovo ini zanimiljivim i jedinstvenim. Prim.prev.) 39. Jednom sam video duhove s nae zemlje kako razgovaraju s duhovima sa zemlje Merkur, kada su duhovi s nae zemlj pitali, izmeu ostalog, u ta oni veruju. Od govorie da veruju u Boga; ali zapitani neto vie o Bogu u kojeg veruju, nisu bili voljni da odgovore, jer je kod njih obiaj da ne odgovaraju na pitanja neposredno. Tada duhovi s Merkura, kad je na njih doao red, zapitae duhove s nae zemlje u ta ovi veruju. Ovi rekoe da veruju u Gospoda Boga. Tada duhovi s Merkura rekoe da oni opaajau da ovi ne veruju ni u jednog Boga, i da su navikli da kau ustima da veruju, ali da u stvari ne veruju. Duhovi s Merkura imaju izvanrednu mo zapaanja, i zbog toga oni neprestano istrauju znanje drugih. Duhovi s nae zemlje su bili od onih koji ispovedaju veru koja se slae sa naukom njihove crkve, ali koji nisu iveli ivotom vere; a oni koji ne ive ivotom vere, oni u drugom ivotu nemaju vere jer nje nema u oveku. uvi ovo, zautali su, iako su opaali da je tako. 40. Bill su neki duhovi koji su znali da je jednom bilo obeano duhovima s Merkura da e videti Gospoda; stoga su ih ti duhovi oko mene pitali da li se seaju tog obeanja. Odgovorie da se seaju; ali da ne znaju da li je bilo obeano tako da u to nema sumnje. Dok su ovako razgovarali, pokazalo im se sunce neba. Sunce neba, koje je Gospod, vide samo oni koji su u najdubljem ili treem nebu; ostali samo vide svetlost koja od njega dolazi (Oni duhovi aneli koji uivaju kada ine dobro drugima i koji to rade iz ljubavi prema Gospodu i blinjemu, ti su u najviem nebu, prema autoru, i oni vide nebesko sunce koje predstavlja Gospoda; meutim, oni koji ine dobro iz ljubavi prema istini ili boanski m zakonima, oni su srednjeg ranga aneli i vide svetlo, koje je saobrazno istini, ali ne vide sunce koje je saobrazno dobru i ljubavi. Prim.prev.). Videvi sunce, rekoe da to nije Gospod Bog, jer da ne vide lice. U meuvremenu, duhovi su izmeu sebe raspravljali, ali nisam uo ta su govorili. No sunce se ponovo pojavi iznenada, a u sred njega Gospod, a oko Njega sunani krug: videvi ovo, duhovi s Merkura 13

pognue glave ponizno i prestadoe da dalje ispituju.Tada se Gospod, iz toga sunca, pokaza i duhov ima s nae zemlje, upravo onima koji su ga videli dok su iveli na zemlji; tada su svi, jedan za drugim, izjavili da je to Sam Gospod. Ovo su ispovedili pred celim drutvom. A onda se Gospod, iz toga sunca, pokazao i duhovima sa zemlje Jupiter, koji izjavie glasno da je to On Sam kojega su videli na njihovoj zemlji kada im se Bog cele vasione pokazao.( Novi italac e biti u nedoumici ta da misli o svemu ovome .Po autoru, koji tvrdi da je sve zapisivao verno kako je video i uo, u duhovnom svetu je u unutranjoj memoriji, ili u akai po hiduskoj filosofiji, sauvano sve to se dogodilo i sve to je prolo kroz ovekov um, lica ljudi, slike prirode, apsolutno sve, i moe da se pokae po potrebi jer je ovekov um duhovne prirode te upija i uva sve, jer duh n e umire..... Tako su duhovi, koji su u ivotu tela videli Isusa kao oveka, videli Ga i prepoznali u duhovnom svetu kada je to bilo korisno, da bi se uverili da je taj Isus u stvari Gospod Bog u kojemu je ujedinjeno Sveto Trojstvo. Prim. prev.) 41. Nakon to se Gospod pokazao, neki od ovih bili su odvedeni napred na desno, i dok su odlazili, rekoe da sada vide svetlo mnogo jasnije nego ikada pre, i da nema svetlosti koja je jaa od ove. (Ovde je prilika da se objasni kako je autor video promene stanja u duhovima prema tome u kome pravcu su se kretali; napred oigledno oznaava duhovno napredovanje, a desno oznaava dobro i ljubav, jer se njihova ljubav za Gospoda tada pokazala jasnije. Prim. prev.) 42. Treba znati da duhovi ne vide zemaljasko sunce, niti bilo kakvu svetlost od njega. Ta sunana svetlost je kao gusta tama duhovima i anelima. To sunce se opaa samo u memoriji duhova koji su ga videli kada su iveli na svetu, a pokazuje im se kao neto zatamnjeno, i to na znatnom otstojanju, na visini iznad glave. Planete koje su unutar sistema toga sunca, pokazuju se prema njihovom poloaju u odnosu na sunce: Merkur iza, malo prema desnoj strani; planeta Venera na levo, malo unatrag; planeta Mars na levo ispred; slino i planeta Jupiter, na levo ispred, ali na veem otstojanju; planeta Saturn neposredno ispred, na veem rastojanju; Mesec je na levo, na znatnoj visini: pratioci (sateliti) isto tako na levo u odnosu na njihovu planetu. To je poloaj tih planeta u predstavama duhova i anela; du hovi se vide u blizini njihovih planeta, ali su izvan njih. A to je posebno, duhovi s Merkura se ne pojavljuju na nekoj utvrenoj strani, ili na odreenoj razdaljini, ve ponekad ispred, ponekad na levo, ponekad malo iza; razlog je tome to to je njima dozvoljeno da lutaju okolo po vasioni kako bi prikuplali znanja. 43. Jednom se duhovi s Merkura pokazae na levo kao lopta, a zatim kao izduena zapremina, te sam se pitao gde ele da idu, na ovu zemlju ili drugde; ubrzo sam opazio da su naginjali na desno i, kao da su se kotrljali, pribliili su se 14

planeti Veneri na desnoj strani. Ali kad su tamo stigli, rekoe da nee da budu tamo, jer da su stanovnici ravi; na to su se okrenuli prema drugoj strani te zemlje, i tada rekoe da su voljni da tamo o stanu, jer su stanovnici dobri. Kada se ovo desilo, osetio sam znatnu promenu u mozgu, i snano delovanje koje je poteklo od toga. Otuda mi je bilo dato da zakljuim da su se duhovi s Venere, koji su bili na toj strani planete, sloili s duhovima s Merkura, i da su se odnosili na memoriju nematerijalnih stvari, s kojima su duhovi s Merkura bili povezani: otuda je dolazilo to pojaano delovanje, i to je bilo od njih kada su oni bili tamo. 44. Zaeleh da znam kakvo lice i telo imaju ljudi zemlje Merkur, da li su slini ljudima nae zemlje. Tada mi je pokazana pred oima jedna ena upravo onakva kakve su ene te zemlje. Imala je lepo lice, ali manje nego ene nae zemlje; njeno telo je bilo vitkije, ali visinom je bila jednaka; na glavi je nosila lanenu kapu, koja nije bilo postavljena na neki osoben nain, nego pristojno. Pokazan mi je i ovek, koji je telom bio vitkiji od ljudi nae zemlje. Bio je obuen u odelo tamno plave boje, koje je bilo tano prema telu, bez ikakvih uvoja ili isturenja. Reeno je da je takav oblik tela i takva odea ljudi te zemlje. Tada su se pokazale vrste njihovih volova i krava, koji se nisu mnogo razlikovali od onih s nae zemlje, ali su bili manji, po veliini slini koutama i srnama. 45. Pitali su ih o suncu ovoga sveta, kako ono izgleda s njihove zemlje. Rekoe da izgleda iroko, ire nego to izgleda kada se gleda s ostalih zemalja; te rekoe da ovo znaju iz ideja drugih duhova o naem suncu. Jo rekoe da je kod njih srednja temperatura, da nije ni pre toplo ni pre hladno. Tada mi je bilo dato da odgovorim da je Gospod to tako za njih postarao da ne budu izloeni prevelikoj vruini zbog toga to su oni blie suncu, iako toplina ne raste zbog bliskosti sunca, ve zbog visine i gustine atmosfere, poto je na visokim planinama hladno iako je klima topla; isto tako sam im rekao da toplina varira prema tome da li suani zraci padaju koso ili okomito, to je jasno ako se posmatraju godinja doba zime i leta u svakoj oblasti. Ovo je ono to mi je bilo data da sazn am o duhovima i stanovnicima zemlje Merkur.

Zemlja ili planeta Jupiter i njeni duhovi i stanovnici

46. Bilo mi je dato da uivam u razgovoru s duhovima s Jupitera due nego li duhovima i anelima s ostalih planeta; stoga sam slobodan da iznesem vie o stanju njihovog ivota (duhova i anela), kao i o ivotu stanovnika te planete. Da

15

su ti duhovi bili s te planete, bilo je oito po mnogo emu, a bilo je tako isto reeno iz neba. (Neki tumai Svdenborgovih spisa smatraju da je Svdenborg pod Merkurom i Jupiterom mislio na oblasti u Velikom oveku, jer kako bi to njegovo miljenje inae bilo potvreno iz neba, kako on navodi?.Drugi opet, koji veruju da u Svedenborgovim delima neki delovi imaju i simbolino znaenje, nemaju tekoa s ovakvim tvrdnjama. Ja lino mislim da je Svedenborg bio u zabludi kad je tvrdio da ima ljudi na planetama koje opisuje, to jest da je zamenioodreene vrste duhova, kao one s Merkura, koji stalno putuju i prenose znanja poput boga Merkura ili Hermesa, da ih je smatrao Merkurovcima, to jest sa Merkura, i verovao da su oni kao ljudi iveli na planeti ili zemlji Merkur..... Prava se istina ne moe znati dok se ne ue u Duhovni svet, naalost..Ali, moda je bolje da je tako. Kao to je rekao Lesing a citirao Pol Valeri u svom napisu o Svedenborgovoj enigmi, Ako je birati izmeu zeca i lova na zeca, ja biram ovo poslednje. Prim. prev.). 47. Zemlja ili planeta Jupiter se ne pokazuje duhovima i anelima; jer stanovnicima duhovnog sveta nije vidljiva ni jed na zemlja, ve su vidljivi samo duhovi i aneli koji sa zemlje dolaze. Oni koji dolaze s planete Jupiter pokazuju se ispred na levo, na znatnom otstojanju, i to stalno (vidi n. 42), a tamo je i planeta. Duhovi svake zemlje su blizu njihove zemlje, jer potiu od njenih stanovnika, poto svaki ovek posle smrti postaje duh, jer su slinoga genija, te mogu da budu kod stanovnika, i da im slue. (Duhovi su kao most izmeu ljudi na svetu sa jedne strane, i neba s jedna i pakla s druge strane; njihova oseanja su ista s oseanjima ljudi kod kojih su, iako jedni nisu svesni drugih. Prim. prev.) 48. Rekli su da oblast zemlje na kojoj su oni iveli dok su bili na svetu, da je tamo onoliko ljudi koliko zemlja moe da podnese; da je zemlja plodna, i da obiluje u svemu; a da oni ni ne ele osim ono to je nuno za ivot; da smatraju da im je nekorisno sve to nije nuno, i da je stoga toliko mnotvo ljudi tamo. Rekoe da je njihova najvee briga odgajanje dece, i da ih oni neno vole. 49. Dalje, rekoe da se oni tamo dele na nacije, porodice, i kue, i da svi ive odvojeno, svaki sa svojim srodnicima; da je stoga njihovo druenje ogranieno na rodbinu; isto tako, da oni ne prieljkuju tua dobra, da im nikad ne pada na pamet da uu u tui posed, a jo manje da ga prevarom otmu, a najmanje od svega da provaljuju i plakaju. Ovo oni smatraju zloinom protivu ljudske prirode, i smatraju to uasnim. Kada sam im rekao da na ovoj zemlji ima ratova, otimaina, umorstava, oni su okrenuli glavu, i nisu htela da to sluaju. A izjavili su mi aneli da su drevni ljudi na ovoj zemlji tako iveli, to jeste, da su bili izdeljeni na nacije, porodice, i kue; i da su bili zadovoljni s onim to su imali; da je bilo nepoznato da 16

se jedan ovek obogati na raun drugoga, ili d a vlada iz ljubavi prema sebi; i da su zbog toga ljudi drevnog vremena bili blii Gospodu nego oni iz doba koja su sledila; i da poto je svet bio takav, tada je vladala nevinost zajedno s mudrou; tada je svak radio dobro iz ljubavi prema dobru, i bio pravedan iz ljubavi prema pravdi (Ovde se misli na zlatno i srebreno doba, po Hesiodu, koje doba autor naziva Pradrevna i Drevna crkva,iliAdamska i Nojevska. Prim.prev.). initi dobro i ono to je pravo radi svoje asti ili dobitka, bilo je nepoznato. U isto vreme, ljudi su govorili uvek istinu, i to vie iz ljubavi prema dobru nego istini, a to znai ne iz razuma odvojeno od volje, ve iz volje sjedinjene s razumom. ( Ovo je jedno od osnovnih uenja koja iznosi autor u mnogim delima, o sastavu i delovanju due ili duha,naime da se razum i volja odnose kao plua i srce; da su drevni ljudi mislili ono to su oseali, a oseali ono to mislili, te da su bili nevini. Prim. prev.)Takva su bila drevna vremena; stoga su aneli mogli da razgovaraju s ljudima, i mogli su da njihove umove vode u nebo, odvojeno od tela, i da ih vode po nebu, i da im pokazuju velelepne i blagoslovene stvari, kao i da na njih prenose svoju sreu i svoja uivanja. Drevnim piscima bila su poznata ova vremena, te su ih nazivali zlatnim i Saturnovim vremenima (Autor je verovatno poznavao delo Dela i dani grkog oca poune poezije, iz 7 veka pre Hrista, Hesioda, koji se smatrao nadahnutim i pozvanim od Muza da peva o dobima i herojskim delima bogova, polu-bogova, i ljudi. Prim.prev.) Ovome je razlog bio to to su tada ljudi bili podeljeni na nacije, a nacije na porodice, a porodice na kue, i to je svaka kua ivela odvojeno, i to niko nikad nije pomislio da zauzme neije nasledstvo, te da se obogati i da vlada. Sebinost i lj ubav prema svetu bile su tada daleko; svako se radovao u svom, a ne manje u dobru svog blinjeg. No u poznijim vremenina prizor se promenio, i sve je bio obratno, kada je udnja za vladanjem i veim posedom obuzela um. oveanstvo se tada radi samo -odbrane skupljalo u kraljevstva i carstva; a poto su zakoni milosra i savesti, koji su nekad bili upisani u srca, prestali da vae, bilo je nuno postaviti zakone kako bi se obuzdalo nasilje, i tada se poelo s odavanjem poasti i nagrada, i sa kanjavanjem. ( Ovo je deo teorije prirodnog prava koju je formulisao Svedenborgov savremenik, francuski mislilac Monteskije (1689-1755) u svom najvanijem delu Duh Zakona ,( L Esprit des Lois) gde govori o trogloditima koji su bili u stanju rata svih protivu sviju , (bellum omnium conra omnes) pa su se tada dogovorili da ive sporazumno poz zakonima. Monteskije je tvorac teorije o podeli vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku, te je tako nadahnuo Amerike prvake 18 veka da naprave Ustav u kome je ta podela prvi put izvedena. Prim.prev.). Kada se stanje na svetu tako promenilo, nebo se povuklo od oveka, i to sve vie i vie do naih dana, tako da neki osporavaju da nebo i postoji. Ovo je reeno da bi se pokazalo kakvi su stanovnici zemlje Jupiter, i odakle im to potenja i mudrost, o emu e biti jo govora. 17

50. Kroz mnoge razgovore s duhovima s Jupitera, pokazalo se da su oni poteniji od duhova s veine drugih zemalja. Nain kako su mi prilazili, stajali pored mene, kao i po uticaju na mene, sve je bilo neno i milo. U drugom ivotu se duhovi prepoznaju po uticaju) koji je u stvari prenoenje oseanja; potenje, po nenosti i miloti; po nenosti, jer se plae da ne povrede; a po miloti, jer vole da ine dobro. Mogao sam jasno da razlikujem uticaj nenost i i milote duhova s Jupitera od onoga koji je dolazio od dobrih duhova s nae zemlje. Kad god se i najmanje neslaganje pojavilo meu njima, rekoe mi da se pokae kao neko jasno zraenje, kao munja, ili kao mali otkos koji opkoljava sjajnu i lutajuu zvezd u; no svako se neslaganje meu njima lako izravna. Svetlucave zvezde, koje su u isto vreme zvezde lutalice, oznaavaju ono to je lano; ali svetlucave zvezde, koje se ne kreu, oznaavaju ono to je istinito; stoga one prethodne oznaavaju neslaganje. 51. Prisustvo duhova s Jupitera mogao sam da primetim ne samo po nenosti i miloti njihovog prilaza i uticaja, ve i po tome to je njihov uticaj dolazio uglavnom u lice, i inio da se smeim i da se oseam radostan, i to sve dok su bili prisutni. Rekoe da oni prenose slino veselje licem i stanovnicima njihove zemlje, kada im priu, elei da ih nadahnu spokojstvom i milotom srca. To spokojstvo i milota kojom su me nadahnjivali ispunjavala je moje grudi i srce na skoro ulno osetljiv nain; dok su u isto vreme nestajale udnje i strahovanja od buduih zbivanja, a koje uzrokuju nemir i neprijatnost, i iznemiruju um. Iz toga mi je bilo oito kakva je priroda i osobina ivota stanovnika zemlje Jupiter, jer se narav stanovnika svake zemlje moe upoznat i preko duhova koji s nje dolaze, jer svak zadrava svoj ivot posle smrti, i nastavlja da ivi kada postane duh. Primeeno je bilo da je njihova blaenost ili srea bila jo vie unutranje prirode, a to se pokazivalo tako to njihovo unutranje bie nije bilo zatvoreno, ve otvoreno prema nebu; jer onoliko koliko je unutranje bie otvorenije nebu, toliko oni vie primaju Boansko dobro, a s njim i blaenstvo i unutranju sreu. Sluaj je sasvim drugaiji s onima koji ne ive po redu neba: unutranje njihovog bia je zatvoreno, a spoljanje je otvoreno svetu. 52. Zatim mi je pokazano kakva su lica stanovnika zemlje Jupiter; ne da su se sami stanovnici meni pojavili, ve duhovi s licima koja su liila na njihova lica dok su bili na njihovoj zemlji. Ali pre nego su (ta lica ) pokazana, jedan aneo s njihove zemlje se pojavio iza jednog svetlog oblaka, i to odobrio; tek tada su pokazana dva lica. Bila su mila i lepa kao lica ljudi na naoj zemlji; iz njih je zraila iskrenost i skromnost. Dok su bili prisutni duhovi s Jupitera, lica ljudi s nae zemlje izledala su manja nego obino, a to je bilo stoga to je na njih uticala 18

ideja onih duhova s Jupitera da su njihova lica ira; naime, oni su verovali, dok su iveli na njihovoj zemlji, da e posle smrti njihova lica biti ira i zaobljenija; i poto ova ideja ostaje u njima, to oni, kad postanu duhovi, izgledaju sebi kao da imaju ira lica. Razlog da misle da e njihova lica biti ira je u tome to kau da lice nije telo, jer oni kroz njega (lice) vide, uju, govore, i izraavaju svoje misli; a poto se um pokazuje kroz lice, oni misle o licu kao o uoblienom umu; a poto znaju da e biti mudriji posle ivota na svetu, stoga veruju da e njihov um ili lice izgledati ire. Isto tako, oni veruju da e posle smrti opaziti plamen koji e zagrejati njihova lica. Ovo verovanje dolazi otuda to mudriji meu njima znaju da vatra u duhovnom smislu oznaava ljubav, i da je ljubav vatra ivota, i da od ove vatre ive aneli. Oni meu njima koji ive u nebeskoj ljubavi, tima se elja ispunjava, i oni oseaju da se njihova lica kao zagrevaju; i tada u dubini njihovog uma kao da gori vatra. Iz ovog razloga stanovnici te zemlje peru i iste toliko svoja lica, i tite ih od sunane topline. Imaju pokrivalo od kore od drveta, plaviaste boje, kojim omotavaju glavu i pokrivaju lice. to se tie lica ljudi s nae zemlje, koja su videli kroz moje oi, za njih su rekli da nisu lepa, i da je njihova lepota na povrini koe, a ne u tkivima iznutra. udili su se zato su neka lica puna bradavica i priteva, ili su izobliena, govorei da se takva lica nikada ne vide na njihovoj zemlji. Neka lica (duhova s Jupitera) stalno se smee, kao da su vesela i radosna, i pomalo su isturena oko usana. 53. Razlog da se lica smee i da su usne malo isturenije je u tome to oni govore uglavno licem, i to osobito onim delom okolo usana; i to oni nikada nita ne kriju, a to znai da govore ono to misle. Stoga ne sputavaju svoja lica koja su tada slo bodna. Drugaije je s onim koji su od detinjstva nauili da neto prikrivaju. Njihovo lice kao da se iznutra gri, kako se ne bi pokazala prava misao. Njihova prava pomisao se prikriva ve prema tome kakvo je lukavstvo u pitanju. Da je ovo istina, moe da se vidi ako se paljivo posmatraju tkiva usana i delovi (lica) oko usana. Jer tamo ima bezbroj tkiva sakupljenih i ispreplatenih, koja nisu stvorena samo zato da (ovek) vae i izgovara rei, nego i da izraava ideje svoga uma. 54. Pokazano je i kako lice izraava misli. Oseanja ljubavi ispoljavaju se preko oblika lica i njegovih promena, i to na hiljade naina, ve prema obliku onoga to je unutranje; ali se ne moe potpuno opisati. Kod stanovnika Jupitera postoji i glasovni govor, ali on nije tako ujan kao na. Jedan govor pomae drugi, tako da je glasovni govor nadahnut govorom lica. Aneli su mi rekli da je prvi govor svih ljudi na svim zenljama bio govor licem, i to usnama i oima. Razlog ovome je bio u tome to je lice bilo oblikovano da izraava ono to (ovek) misli i hoe, pa se stoga lice nazivalo slikom i pokazalom uma; a i stoga to je u drevno ili najranije doba postojala iskrenost, kada ovek nije eleo da misli osim ono to je 19

zaista hteo, a to kao da je sijalo iz njegovog lica. Tako su se oseanja i misli uma pokazivali uivo, i potpuno. Tako su (oseanja i misli) bili vidljivi oima, u obliku i zajedno. Dakle, ovaj govor je (savrenstvom) nadilazio glasovni govor kao to vid nadilazi sluh, ili kao to je gledanje jednog predela neto vie nego sluati o njemu, ili razumeti neto o neemu po neijem opisivanju. Dodali su da se ovakav govor slae s govorom anela, s kojima su u to vreme ljudi saobraali; isto tako, da kada lice govori, to jest um kroz lice, da je to aneoski govor sa ovekom u punm izrazu, a to nije sluaj kada se rei izgovaraju ustima. Svak moe da razume da pradrevni ljudi nisu mogli da govore reima, naime, rei nisu odmah postale deo ovekovom izraavanja, ve su one postupno pronaene i primenjene na stvari; to se moglo desiti samo s vremenom. Takav govor je bio svojstven oveku sve dok je bio iskren i poten. Ali im je um poeo da misli jedno a govori drugo, a to se desilo onda kada je ovek poeo da voli sebe a ne blinjega, tada se poeo razvijati glaso vni govor, a lice se utialo ili poelo da obmanjuje. Tako se unutranji oblik lica poeo da menja, da se kao gri, da biva sve tvri, i kao da je bio lien ivota; a spoljanji oblik, koji kao da je goreo samoljubljem, poeo je da izgleda ljudskim oima kao da je iv. Jer ovo otsustvo ivota, koje je skriveno, ne pokazuje se ljudskim oima, ali je vidljivo anelima, jer oni vide ono to je unutra. Takva su lica onih koji misle jedno a govore drugo; jer su pretvaranje, licemerstvo, lukavstvo, i obmanjivanje, koji tako vladaju u naim danima, oni imaju to kao posledicu. No u drugom ivotu to nije tako; tamo nije dozvoljeno govoriti jedno a misliti drugo. Tamo se jasno opaa neslaganje izmeu govora i misli u svakoj rei; i kada se to opazi kod nekoga duha, taj biva izbaen iz zajednice, i kanjen. Posle toga on se navede na razne naine da govori kao to misli, a da misli ono to hoe; sve dok mu um ne postane nedeljiv; tako, ako je dobar, on moe da i hoe i misli i govori iz dobra; ali ako je zao, on moe da hoe zlo, i da misli zlo i da govori obmane koje imaju izvor u zlu. Sve dok se ovo ne ostvari, dobar duh ne moe da se uzdigne u nebo, a ni zao duh da se spusti u pakao; a to stoga tako da bi u paklu bilo samo zlo i obmana od zla, a u nebu samo dobro i istina od dobra. 55. Dalje su mi duhovi sa te zemlje rekli neke pojedinosti o stanovnicima te zemlje; kao o tome kako hodaju, kakva im je hrana, i kakve su njihove nastanbe. to se tie naina hoda, oni ne hodaju uspravno kao stanovnici ove i drugih zemalja, niti puze kao ivotinje; oni se, dok hodaju, pomau rukama, i s vremena na vreme se uzdizu do pola na nogama, i na svaka tri koraka okreu lica na stranu i pozadi, dok u isto vreme savijaju pomalo telo, a to rade naglo; jer kod njih nije lepo da ih neko gleda drugaije nego licem. Dokle hodaju, dre lica uzdignuta kao mi, tako da mogu da gledaju kako prema nebu tako i prema zemlji. Dre da je prokleto drati lice samo prema zemlji. Tako rade meu njima oni koji su najgori, ali ako u tome istrajava ju i ako ne podiu lice, oni se izgone iz drutva. Kada sede, 20

izgledaju kao ljudi s nae zemlje, uspravno u gornjem delu tela, ali obino sede s prekrtenim nogama. Jako se trude ne samo dok sede ve i dok hodaju, da da se vide s lica, a ne s lea. Oni ele da im se vide lica, jer se na njima pokazuje njihov um; jer kod njih se lice ne razlikuje od uma, a oni se tako i ponaaju. Oni koji su u njihovom drutvu, ti jasno znaju iz ovoga kako su ovi raspoloeni prema njima, osobito da li je to prividno prijateljstvo ili usiljeno, jer ovo oni nikada ne skrivaju. Ove pojedinosti su mi rekli njihovi duhovi, a potvrdili njihovi aneli. Stoga se i njihovi duhovi vide kako hodaju, ne uspravno kao ostali, ve kao da plivaju, kao da se pomau rukama, i osvru na stranu. 56. Oni koji ive u toploj klimi, ti hodaju nagi, osim to pokrivaju slabine; oni se ne srame nagote, jer je njihov um edan, i vole svoje supruge, a preljuba im je odvratna. udili su se da ih duhovi s nae zemlje ismevaju zbog naina na ko ji hodaju, i zbog nagote, i rekoe da pri tome duhovi s nae zemlje misle pohotno, ne obraajui panju na njihov nebeski ivot, ve samo na takve stvari. Rekoe da je ovo znak da duhove s nae zemlje zanimaju telesne i zemaljske stvari a ne nebeske, te s u stoga nepristojne stvari njima na pameti. Duhovima s nae zemlje bi reeno da se ne treba sramiti nagote niti da je sablazno biti nag onima koji ive edno i u nevinosti, ve samo onima koji oseaju poudu i koji se ponaaju nepristojno. 57. Kad stanovnici te zemlje lee u krevetu, oni okrenu lice napred, to jest prema sobi, a ne natrag, to jest prema zidu. To mi rekoe njihovi duhovi, i da je to stoga to veruju da kada okreu lice napred, da ga okreu ka Gospodu, a ako ga okrenu natrag, da se odvraaju od Gospoda. I sam sam primetio to na sebi, naime kada sam u postelji, da tako okreem lice; ali nisam znao odakle to dolazi. ( Autor tvrdi je bio u isto vreme u oba sveta, duhovnom i prirodnom pa se ponaao u prirodnom kao da je u duhovnom svetu; tako, u krevetu je okretao lice onako kako to rade dobri duhovi, i kao to to rade stanovnici zemlje Jupiter. Prim.prev.). 58. Uivaju u dugim obrocima; ne toliko zato to uivaju u hrani koliko zato to uivaju u razgovoru. Kada sede za stolom, ne sede na stolici ili klupi, ili na naslonjaima, ve na listovima s odreenog drveta. Nisi bili voljni da kau koje je to drvo; ali kada sam nagaajui imenovao nekoliko, sloili su se da je to smokvino drvo. Jo su rekli, da kada prigotovljavaju jela, da ne misle o ukusu, ve o svrsi; dodajui da je njima korisna hrana u isto vreme i ukusna. O ovome se razvio razgovor meu duhovima, i bi reeno da i ovek treba tako da radi; da mu je tako pri srcu, da je zdrav duh u zdravom telu; ali da je drugaije s o nima kojima je ukus gospodar, a ija tela se tako razbole, ili iznutra oseaju zamor, to se prenosi i na njihov duh; jer delovanje duha zavisi od onoga ta telo u sebe prima, kao to 21

vid i sluh zavise od stanja u kome je oko i uho. Tako se pokazuje koliko je ludo nalaziti ivotno uivanje u obilju i slastima. Od toga potie tupost misli i rasuivanja, a visprenost u telesnim i svetskim stvarima. U tome se pokazuje slinost izmeu oveka i divljih ivotinja s kojima se ovek rado uporeuje. 59. Bile su mi pokazane i njihove nastanbe. One su niske i od drveta, a iznutra su obloene korom jednog stabla koje je plaviaste boje, dok su zidovi i tavanica ukraeni malim zvezdama, koje predstavljaju nebeski svod; jer vole da slikaju vidljivo nebo i zvezde unutar svojih kua, veruju da su zvezde stanita anela. Imaju i atore rasprostrte naokolo na veliku daljinu, ukraene malim zvezdama na plavoj podlozi; u njih ulaze u sred dana kako im lica ne bi stradala od topline sunca. Mnogo se trude oko graenja i istote atora. Oni im slue i kao trpezarije. 60. Kada su duhovi s Jupitera videli konje s ove zemlje, izgledali su im omaleni, iako su u istinu bili i jaki i veliki. To je dolazilo od ideje koju su ti duhovi imali o tamonjim konjima. Naime, rekoe da i kod njih ima konja, i to mnogo veih, ali da su divlji, i u umama, i da ih se stanovnici jako plae, iako oni nikome ne nanose tetu. To me je vodilo da zakljuim da je uzrok njihovom strahu to to konj predstavlja u duhovnom smis lu intelektualnu mo zasnovanu na reima doslovnog smisla; pa poto se stanovnici Jupitera plae da zasnivaju svoja intelektualna razmiljanja na svetskim stvarima, to posmatranje konja izaziva kod njih strah. Da oni ne vole isto svetske stvari, koje dolaze od ljudske uenosti, bie pokazano u onome to sledi. 61. Duhovi sa te zemlje ne vole drutvo duhova s nae zemlje, jer se od njih razlikuju i umom i ponaanjem. Rekoe da su duhovi s nae zemlje lukavi, i da su spremni i sposobni da smiljanju zlo; i da znaju i misle malo o onome to je dobro. Naime, duhovi sa zenlje Jupiter su mnogo mudriji od duhova nae zemlje. Kau za nae duhove, da oni mnogo govore a malo misle, te da stoga nisu u stanju da opaaju stvari iznutra, niti ono to je dobro; stoga su zakljuili da su ljudi na naoj zemlji vanjski ljudi. Jednom je bilo doputeno zlim duhovima s nae zemlje da raznim vetinama deluju i da kinje duhove s Jupitera koji su bili oko mene. Duhovi s Jupitera su to dugo trpeli, ali su na kraju izjavili da ne mogu dalje da to podnose, i da veruju da nema gorih duhova, jer su oni izvrtali sve u njihovoj mati i u mislima na takav nain da im je izgledalo kao da su vezani, i da se ne mogu izvui i osloboditi bez Boanske pomoi. Dok sam itao u Rei odlomke o muci Spasiteljevoj, evropski duhovi su ubacivali rei koje su bile odvratne sablazni, kako bi zaveli duhove s Jupitera. Bilo je ispitano ko su ti duhovi, i ta je na svetu bilo njihovo zanimanje, pa bilo je otkriveno da su neki meu njima bili propovednici; i da je navei broj njih bio od Gospodovog drutva, to jest da su to 22

bili Jezuiti. Tada sam rekao da dok su oni bili na svetu, da su bili u stanju da svojim besedama izazovu suze u oima prostog sveta. A dodao sam, da oni na svetu misle na jedan a govore na drugi nain, a to znai da su u srcu oseali jedno a usnama govorili drugo; ali da im sada nije dozvoljeno da prevarno govore, jer da su duhovi i kao takvi moraju da govore ono to misle. Duhovi s Jupitera su se udili da moe da bude toliko neslaganja izmau ovekovog unutranjeg i njegovog spoljanjeg bia, te da mogu tako govoriti razliito od onoga to misle, to je njima nemogue. udili su se kako to da mnogi s nae zemlje postaju aneli, i da su sasvim drugaiji, mislei tada da su svi na naoj zemlji onakvi kakvi su bili prisutni duhovi. No bi im reeno da ih ima mnogo koji su drugaije prirode, i da ih ima i koji misle od dobra, kao to ih ima i koji misle od zla: i da oni koji misle od dobra, da ti postaju aneli. Da bi se uverili da je tako, doli su iz neba horovi anela iz nae zemlje, koji su pojedinano i skupa u harmoniji slavili Gospoda. Duhovi s Jupitera, koji su bili pored mene, toliko su uivali, da im se inilo da su uzdignuti u nebo. Horovi su slavili Gospoda ceo jedan sat, a uivanje koje su oni oseali preneto je i na mene, tako da sam ga i ja oseao. Rekoe da e ovo rei svojima koji nisu bili tu. 62. Mudrost stavnovnika sa zemlje Jupiter je u tome da misle dobro i pravedno o svemu to im se deava u ivotu. Ovu mudrost primaju od roditelja u detinjstvu, pa se ona prenosi potomstvu, i raste zbog ljubavi prema njoj, jer ona pripada njihovim roditeljima. O naukama koje postoje na naoj zemlji, o njima oni ne znaju nita, niti ele da znaju. Oni ih nazivaju senkama i uporeuju s oblacima koji skrivaju sunce. Oni ovako misle o njima (naukama) stoga to su se neki duhovi s nae zemlje hvalisali stvarima koje pripadaju samo memoriji, kao to su jezici, osobito Hebrejski, Grki, i Latinski, kao to je knjievnost, eksperi menti, kao i filosofski izrazi, i slino tome, koje oni ne smatraju neim to vodi mudrosti, ve vrednim sami za sebe. Ovakve osobe, stoga to nisu negovale svoje rasuivanje pomou nauka, kao neto to vodi mudrosti, takve osobe nemaju nikakvo dublje shvatanje u drugom ivotu; jer oni vide samo termine, i iz termina, gde je sve kao oblaci koji su prepreka intelektualnom vidu (vidi br. 38); a oni koji su bili ponosni na svoju uenost, njihovo opaanje je jo slabije; ali oni koji su koristili nauke kao sredstva da obezvrede i unite ono to pripada crkvi i veri, ti su potpuno razorili svoju intelektualnu sposobnost, te kao sove u gustome mraku vide obmanu kao istinu, a zlo kao dobro. Duhovi s Jupitera zakljuie, iz razgoivora s ovakvima, da nauke donose senke i slepilo. No bili su obaveteni da nauke na naoj zemlji slue kao sredstvo da se otvori intelektualni vid, koji je vid u svetlu neba; ali da poto ovakve stvari, koje pripadaju isto prorodnom i ulnom, vladaju, to nauke ljude nae zemlje prave ludima, jer one vode oveka da veruje da postoji samo priroda, a ne Boansko (Bog), i govore u prilog sveta a protivu neba ( Autor pod ludilom 23

ovde ne misli na ludilo u zemaljskom smislu, nego u duhovnom smislu, jer ovek, koji veruje samo u prirodu a ne u Boga i koji to potvrdi svoijim ivotom zla, taj je u drugom ivotu lud u doslovnom smislu . Prim. prev.). Dalje im je reeno da su nauke po sebi duhovna blaga,i da su oni koji ih imaju kao oni koji poseduju zemaljska blaga, a koja su sredstva da se bude korist an sebi, blinjemu, dravi, ali mogu da se koriste i za zlo. Dalje, da su one kao odea koja slui da se ovek obue i da se ukrasi, ali i za to da se ovek osea oholim, to je sluaj s onima koji ele da ih se poastvuje zbog te odee. Ovo su duhovi sa zemlje Jupiter dobro razumelI; ali su se udili da se ljudi, budui ovakvi, zaustavljaju na sredstvima a ne idu ka mudrosti; i da ne vide da kada utapaju svoj um u ovakve stvari, i da ga ne uzdiu ( u visine), da nauke postaju kao oblaci, i da ih ine s lepima. 63. Jedan duh koji se podigao iz nie zemlje ( Nia zemlja su predeli u duhovnom svetu koji su ispod, a u kojima obitavaju duhovi koji se pripremaju za stalno baravite u paklu ili nebu, neto kao istilite, gde rade u radionicama, dobijaju hranu kad zavre posao, bivaju kanjeni za agresivno ponaanje. Tu borave esto mislei da su jo na svetu. Prim. prev.) doe k meni i ree da je uo ta sam razgovarao s drugim duhovima, i da ne razume ta se reklo o duhovnom ivotu i svetlosti koja od njega dolazi. Bi zapitan da li eli da bude o tome pouen. Na to ree da nije doao s tom namerom. Iz toga sam zakljuio da on te stvari ne bi ni razumeo. Bio je glupav. Meutim, od anela sam saznao da je on, dok je bio na svetu, bio slavan po uenosti. Bilo mu je hladno, to se pokazivalo na njegovom disanju, a to je bio znak da naukama nije otvorio ve zatvorio svoj put ka nebeskoj svetlosti (Ovaj duh kome je hladno, osea hladnou koja je znak njegove duhovnve hladnoe; on e se jednom zapitati zato mu je uvek hladno, a onda e doi odgovor, jer e se pojaviti svetao duh ili aneo koji e s njim razgovarai i pitati da li eli da se zagreje, a onda e mu se rei da e se zagrejati onda kada bude mislio o onome to zagreva duu, kao to j e samilost, injenje dobrih dela itd Tako se duhovi sputanje. U delu Paralelni svet, takve je situacije opisao je Benedikt. Prim. prev.) 64. Poto stanovnici zemlje Jupiter stiu inteligenciju drugaije nego stanovnici nae zemlje, poto su zbog svog ivota drugaijega genija, stoga ne mogu da budu zajedno za due vreme, ve se klone jedni drugih ili ih teraju. Postoje sfere, koje se mogu nazvati duhovnim sferama, koje neprestano istiu iz svakog duha; one istiu iz delovanja njihovih oseanja i misli, a to znai iz samoga ivota. Sva udruivanja u drugom ivotu ravnaju se prema ovim sferama; oni duhovi ije se sfere slau, ti su zajedno, a oni ije se ne slau, odvajaju se prema vrsti neslaganja. Duhovi i aneli sa zemlje Jupiter, u Velikom ov eku, odnose se na imaginativno miljenje (matu) a to znai da je njihovo ispoljavanje predstavlja 24

unutranje delove tela, a duhovi s nae zemlje se odnose na delovanja spoljanjih delova tela, pa kada ovi hoe da vladaju, tada se imaginativno miljenje n e moe izraziti: otuda su suprotnosti izmeu sfera ivota svakog (duha) ( Ovde je prilika da se pokae kako je autor usko povezao duhove sa planeta ili zemalja s oblastima na Velikom oveku (Makrokosmosu), kako su drevni mudraci zamiljali celo oveanstvo, a kako ga Gospod vidi. Po svemu bi se reklo da je autor nekom grekom prevideo da su odreeni duhovi (imaginativne ili stvaralake mate) iz oblasti na Velikom oveku koja se naziva Jupiterom, a da smo mi zemaljci s ove nae planete predstavljeni u Astrologiji nekim drugim boanstvom, to jest da mi reprezentujemo u Velikom oveku neko spoljanje ulo. Videe se da autor kae da naa zemlja predstavlja ulo ili smisao za spoljanje, sensus pro externo, i da su ljudi na ovoj planeti najudaljeniji od Boanskog centra, i da je to razlog da se Gospod rodio kao ovek ba na ovoj planeti, kako bi savladao zlo i uspostavio Ravnoteu izmeu Dobra i Zla, i na taj nain obezbedio ovekovu slobodu duhovnog biranja. Tako, moglo bi se zakljuiti, ako sledim o ovaj put, da su duhovi sa Merkura na Velikom oveku u odnosu na noge ili na brzinu komunikacije, jer su Merkur ili Hermes biliglasnici bogova u Grkoj i Rimskoj Mitologiji, koja je zasnovana, po autoru, na korespondencijama, slino onome kako su slike i izrazi u Sv Pismu zasnovani na korespondencijama kroz koje se odrava blizak odnost zavisnosti izmeu oveanstva ili Gospodove crkve s jedne strane, i neba s druge. Naime, autor navodi da je Drevna Astrologija bila u stvari nauka o Saobraznostima ili Korespondecijama, koja se s vremeno izgubila, a to je bilo onda kada je ovek na naoj planeti poeo da misli i deluje spolja. U delu Nebeske tajne (Arcana Coelestia), autor navodi da je saznao od anela da smo mi ljudi u poetku hodali pomaui se rukama, po emu bi se reklo da su Jupiterovci jo uvek u onom stanju u kome smo mi ljudi bili pre vie miliona godina, kada smo bili Pradrevna ili Adamska Crkva. Ovo sve pokazuje da se otkrivena znanja koja su dola preko autora, mogu pomiriti done kle s teorijom Evolucije, s tom razlikom, to su po autoru ta ljudska bia bila duhovno bogata, to jest, savrena u odnosu na to kakva su danas. Prim. prev.). 65. to se tie bogotovlja, glavno je to da se oni klanjaju naem Gospodu kao Vrhovnom Biu, koje vlada nebom i zemljom, nazivajui Ga jedinim Gospodom. Pa poto Ga priznaju i klanjaju Mu se za ivota u telu, oni Ga trae i nalaze posle smrti. A On je na Gospod. Pitali su ih da li znaju da je On ovek. Odgovorili su da oni svi znaju da je On ovek, jer su ga mnogi u njihovom svetu videli kao oveka, da ih On pouava istini, uva ih, i daje veni ivot onima koji Mu se klanjaju iz dobra. Takoe rekoe da im On otkriva kako treba da ive, i ta treba da veruju, a da ono to je otkriveno, da se to prenosi s roditelja na decu, tako da se nauk iri kroz njihove porodice, a dalje i na celu naciju koja potie od 25

jednoga oca. Dodali su da njima izgleda kao da je taj nauk napisan u njihovim duama, a da to zakljuuju po tome to oni trenutno opa aju i priznaju sami od sebe to je istinito a to nije, kada neko govori o nebeskom ivotu u oveku. Oni ne znaju da je Gospod roen kao ovek na naoj zemlji. Kau da je za njih samo to vano da je On ovek, i da On vlada svemirom. Kada sam im rekao da se On na naoj zemlji naziva Isus Hristos, i da Hristos znai Pomazanik ili Kralj, a Isus da znai Spasitelj, odgovorili su da Mu se oni ne klanjaju kao Kralju, jer kraljevstvo potsea na neto to je svetsko, nego da Mu se klanjaju kao Spasitelju. Ovom prilikom duhovi s nae zemlje ubacie sumnju da li je njihov Gospod i na Gospod. Ali oni je otklonie seajui se da su Ga oni videli u suncu, i da su Ga priznavali kao takvoga kada su Ga videli na njihovoj zemlji , vidi br. 40. Jo jednom se kod duhova s Jupitera, dok su bili sa mnom, pojavila sumnja za trenutak da li je njihov Gospod isti s naim Gospodom. No ova sumnja je odbaena istog trenutka. A ona je dolazila od duhova s nae zemlje. Na moje iznenaenje, oni su se posramili da su posumnjaji i za trenutak, tako da su me molili da to nikada ne objavim, da ih niko ne bi optuio za neverovanje, jer da oni to znaju vie nego drugi. Ovi duhovi su se radovali kada su uli da je Gospod jedini ovek, i da se mi svi po Njemu zovemo ljudi, i da su oni samo onoliko ljudi koliko su Njegove slike, a to znai onoliko koliko vole Njega i blinjega, to jest, onoliko koliko su u dobru, jer da je dobro ljubavi i vere u stvari Gospod. 66.Oko mene je bilo nekoliko duhova sa zemlje Jupiter dok sam itao sedemaestu glavu Jevanelja po Jovanu, o Gospodovo ljubavi i o Slavi Njegovog Ljudskog. Kada su uli ono to tamo stoji, oseali su pobonost, te su priznali da je sve to Boansko. No tada su neki duhovi s nae zemlje, koji su bili nevernici, neprekidno sugerisali sablazni, govorei da je On bio roen kao dete, iveo kao ovek, izgledao kao drugi ljudi, da je bio razapet, i slino. Ali duhovi s Jupitera nisu se osvrtali na ove zamke. Rekoe da su njihovi avoli uprao takvi, od kojih se oni uasavaju, jer da nema nita nebesko u njihovim duama, da je sve zemaljsko, a to oni nazivaju talogom. A da je ovako, oni su zakljuili po tome to kada su ovi duhovi s nae zemlje uli da oni s Jupitera idu nagi, da su ima padale na pamet samo pohotne misli, i da nisu obraali panju na njihov nebeski ivot o kome su uli u isto vreme. 67. Bilo mi je pokazano kako duhovi s Jupitera jasno opaaju duhovne stvari na taj nain to mi je prikazano kako oni predstavljaju nain na koji Gospod obraa izopaena oseanja u dobra oseanja. Predstavili su razumnu duu u lepom obliku, ispunjavajui ga onim to predstavlja ivot oseanja. Ovo su izveli na nain koji se ne moe opisati, a sa takvom umenou da su ih aneli pohvalili. Tu su bili prisutni i neki ueni duhovi s nae zemlje koji su o razumnoj dui govorili u 26

znanstvenim terminima, a koji su mnogo toga napisali o obliku i o supstanciji, te o materijalnom i nematerijalnom, i slino, a sve bez ikakve primene. Ovi nisu mogli da razumeju reprezentaciju koju su prikazali duhovi s Jupitera. 68. Na njihovoj zemlji, oni dre mnogo do toga da niko nema pogreno miljenje o jedinom Gospodu. A kada opaze da neko misli krivo o Njemu, oni toga prvo opominju, zatim mu prete, a na kraju ga i kanjavaju. Rekoe da su videli da kada se takvo krivo miljenje uvue u porodicu, da se ta porodica izdvaja, i da je kazna gubitak daha, a to ponekad zavrava smru, a da to izvode duhovi koji im prethodno prete smru. Jer na toj zemlji duhovi govore sa stanovnicima te zemlje, pa ih i kanjavaju ako ovi ine zlo, o emu e jo biti govora. Pa tako, ako misle zlo o jedinom Gospodu, i ako se ne pokaju, njima se preti smru. Na taj nain se uva vera u Gospoda, koji je za njih Vrhovno Bie. 69. Rekoe da kod njih nema praznika, ve da se svakoga jutra i svake veeri klanjaju jedinom Gospodu u svojim atorima, i da pevaju pesme na njihov nain. 70. Dalje sam saznao da na toj zemlji ima i takvih koji sebe nazivaju svecima, i koji zapovedaju svojim slugama kojih ele da imaju sve vi e, a koji treba da ih nazivaju gospodarima, pri emu im prete kaznama. Oni im zabranjuju da se klanjaju Gospodu svemira, govorei da su oni ti koji posreduju, i da e oni predstaviti njihove molitve Gospodu svemira. Oni nazivaju Gospoda svemira, koji je na Gospod, ne Gospodom, kako ga mi ostali zovemo, ve ga nazivaju Vrhovnim Gospodom, jer oni sami sebe nazivaju gospodima. Oni nazivaju sunce sveta licem suverenoga Gospoda, i veruju da je njegovo stanite tamo, te se stoga klanjaju suncu. Ostali stanovnic i se njih uasavaju, i ne ele da s njima razgovaraju, zato to oboavaju sunce i zato to sebe nazivaju gospodima, a i zato to im se njihove sluge klanjaju kao bogovima posrednicima. Njihovi duhovi su mi pokazali kako oni pokrivaju svoje glave, a to je kapa kupastog oblika tamne boje. U drugom ivotu ovakvi se pokazuju na levo na malom uzvienju, gde sede kao idoli, a gde im se za neko vreme njihove sluge pokoravaju, da bi ih kasnije ismevali kao i ostali. Iznenadilo me to da njihova lica kao da sijaju vatrom, a to je dolazilo od toga to su verovali da su sveci. No uprkos vatrenog izgleda na njihovim licima, oseaju hladnou, imajui jaku elju da im bude toplo. Iz ega je oigledno da je taj plamen u stvari plamen samoljublja, i da je laan. Da bi se ogrejali, njima se ini da cepaju drva, a dok to rade, kao da vide ispod drveta neto kao da je ovek, kojega ele da saseku. Ova prikaza je posledica toga sto sebi pripisuju zasluge i svetost. Naime, svi oni koji tako rade u ivotu, u drugom ivotu im se ini da seku drva, a to je bio sluaj i s nekim duhovima s nae zenlje, o kojima je bilo rei na drugim mestima. Da bi ovo bilo jasnije, naveu ovo 27

iskustvo. U nioj zemlji ispod stopala su oni koji su smatrali da su njihove zasluge u dobrim delima. Njima se ini da seku drva. Mesta gde su oni su vrlo hladna, a njima se ini da se zagrevaju radom. S njima sam razgovarao, i bilo mi je dozvoljeno da ih pitam da li ele da izau iz toga mesta. Odgovorie da to jo nisu zaluili svojim radom. Ali kada je to stanje prolo, oni su izvedeni odatle. Oni su prirodni, jer eleti da se zaslui spasenje, to nije duhovno. Naime, to dolazi od propriuma ili ega, a ne od Gospoda. Osim toga, oni vie cene sebe nego druge, a neki ak i preziru druge. Ako ne prime radost ve u od drugih, oni se ljute na Gospoda. Stoga im izgleda da dok seku drva kao da je neto kao Gospod ispod drveta. To dolazi od njihove ljutnje. 71. Sasvim je obino na toj zemlji da duhovi razgovaraju sa stanovnicima i da ih pouavaju, a ponekad i kanjavaju ako ine zlo, o emo su me obavestili aneli, a to u ovde redom da ponovim. Razlog da duhovi tamo razgovaraju s ljudima je u tome to ovi puno misle o nebu i o ivotu posle smrti, a malo se brinu za ivot na svetu, jer oni znaju da e iveti posle smrti, i da e biti u sreni prema tome kakav je bio njihov unutranji ovek koji je oblikovan u svetu. I na ovoj zemlji u drevno vreme bilo je obino razgovarati s duhovima, s istog razloga, a to je dokaz da su oni mislili puno o nebu, a malo o svetu. No taj ivi dodir s nebom bio je s vremenom zatvoren, kako je ovek od unutranjeg postao spoljanji, naime zato to je poeo da misli puno o svetu a malo o nebu. To je bilo jo vie tako kada je vie nije verovao da postoji nebo ili pakao, niti da je ovek u sebi duh koji ivi posle smrti. Jer danas se veruje da telo ivi samo od sebe, a ne od njegovog duha. Stoga ako ovek sada ne bi verovao da e jednom ustati telom, on ne bi verovao u uskrsnue. 72. to se tie prisustva duhova kod stanovnika zemlje Jupiter, ima duhova koji kanjavaju, ima koji pouavaju, a ima koji nad njima vladaju. Duhovi koji kanjavaju prilaze im s leve strane, naginjui se natrag, i kada su tu, oni izvlae iz ovekovog seanja sve ono to je ovaj radio i mislio. Naime , ovo je lako duhovima, jer kada se priblie oveku, oni ulaze u celu njegovu memoriju. Ako nau da je inio zlo, ili mislio na zlo, oni ga grde, a i kanjavaju bolovima u zglobovima, a i u rukama i u stopalima, kao i bolom u trbunom pojasu. Sve ovo duhovi izvode vrlo veto kada im je to doputeno. Kada se ovakvi duhovi priblie oveku, oni izazivaju strah, a po tome ovek zna da su oni blizu. Zli duhovi unose strah kod svakoga, a osobito kod onih koji su na svetu bili kradljivci. Da bih znao kako ovakvi d uhovi deluju kada priu oveku s njihove zemlje, bilo je doputeno da jedan takav duh prie i meni. Kada mi se pribliio, osetio sam uasan strah, ali to nije bio unutranji strah nego spoljanji, jer sam znao da je to takav duh. A bio je vidljiv. Izgledao je kao tamni oblak sa pokretnim zvezdama u oblaku. Pokretne 28

zvezde oznaavaju obmane, a stojee zvezde istine. Priao mi je s leva malo iza, i poeo da me kori za dela i pomisli koje je izvukao iz memorije, a koje je izvrtao. Ali u tome su ga spreili aneli. Kada je opazio da ja nisam s njegove zemlje, poeo je da govori sa mnom, rekavi da kada doe oveku, da on zna sve ta je ovaj radio i mislio, i da ga kori strogo, a ponekad i kanjava bolovima. Jo jednom mi je takav duh priao, i to s leve strane ispod sredine tela, kao i onaj prethodni, i ovaj je eleo da me kani. No opet su ga u tome spreili aneli. Meutim, ovaj mi je pokazao koje kazne im je dozvoljeno da primenjuju na ljudima njihove zemlje, ako ovi ine zlo. A te su kazne bile, pored bola u zglobovima, bolno stezanje u predelu stomaka, koje se ne osea kao satezanje kajia. Tako isto kazna je oduzimanje daha u vremenskim razmacima, kao i zabrana da se jede bilo ta osim hleba za odreeno vreme. I napokon kazna je i pretnja smru, ako ne odustanu od zla. Isto tako kazna moe da bude oduzimanje suprunika, dece, ili drugova. A to je praeno i bolom. 73. No duhovi koji pouavaju, i oni se pokazuju na levo, ali vie napred. I oni grde, ali blago, a odmah zatim ih ue kako treba iveti. I oni izgledaju tamni, ali ne onoliko kao prethodni, koji su kao tamni oblaci, ali su zato ovi obueni kao u vree. Ovi se zovu uitelji dok se oni prethodni zovu kazniteljima ili kastigatorima. Kada su ovi duhovi prisutni, tu su i aneoski duhovi, koji sede pored glave i utiu na nju na poseban nain. Njihovo prisustvo se osea kao blago disanje jer se oni plae da svojim prisustvom i uticajem ne nanesu bol ili strah. Oni vladaju nad duhovima instruktorima i kastigatorima, utiui na one prve da ne budu prestrogi, a ove druge da govore istinu. Kada su kanjavajui duhovi bili pored mene, bili su tu i aneoski duhovi koji su drali moje lice tako da je bilo neprekidno veselo i nasmeeno, u isto vreme inei da moje usne i usta budu malo otvoreni. Ovo aneli izvode lako preko uticaja ili influksa kada to Gospod dopusti. Oni rekoe da oni na tak nain utiu na lica stanovnika njihove zemlje, kada su pered njih. 74. Ako ovek posle kazne i pouke ponovo ini zlo, i ne pridrava se odredaba istine, tada se kanjavajui duhovi vraaju, i on biva kanjen stroije. No aneoski duhovi umeravaju kaznu u skladu s namerama koje su bile u delima, kao i prema onome to je ovaj hteo i mislio. Iz ovoga se vidi da aneli koji sede pored glave, da oni imaju neku vrstu sudske vlasti nad ovekom, poto oni odobravaju, umeravaju, obuzdavaju, i utiu. No bi reeno da oni ne sude, jer je Gospod je dini Sudija. Naime, sve to oni nareuju kanjavajuim i pouavajuim duhovima, sve to se uliva u njih od Gospoda, iako izgleda da je to od njih. 75. Tamo duhovi govore s ovekom, ali ovek sam ne moe s njima da govori, osim ovih rei poto bude pouen, Neu vie tako raditi. A nije mu ni dozvoljeno 29

da bilo kome kae da je duh s njim govorio. No ako to ipak uradi, biva kanjen. Oni duhovi s Jupitera, koji su bili pored mene, u poetku su mislili da su bili pored oveka s njihove zemlje. No kad sam ja poeo da s njima govorim, i kada su videli da ja nameravam da ove stvari objavim, i da to kaem drugima, i kada im nije bilo dozvoljeno da i mene kanjavaju ili pouavaju, tada su tek primetili da su kod nekoga drugoga. 76. Postoje dva znaka koja se pokazuju ovim duhovima kada su kod oveka: vide starca s bledim licem, to znai da treba da govore samo istinu, i da ine samo ono to je pravedno. Tako isto vide jedno lice na prozoru, to im je znak da odu odatle. I ja sam video starca, a tako i lice na prozoru. Kada su to duhovi videli, odmah su otili od mene. 77. Pored duhova koji su bili pomenuti, ima i takvih duhova koji navode na suprotno. To su oni koji su u ivotu na svetu bili izagnani iz drutva ostalih, jer su bili ravi. Kada se oni priblie, pojavljuje se neto kao letea vatra, koja klizi nadole blizu lica. Oni se smeste dole nisko pored oveka, i govore odatle prema gornjim delovima. Oni govore suprotno onome to je te ljude pouavao instruktor, naime da ne treba da ive prema pouci, nego po vlastitoj volji i slobodi, i sline stvari. Oni najee dolaze onda kada prethodni duhovi odu, no tamo ljudi ne znaju ko i ta su ovi duhovi, pa stoga i ne obraaju panju na njih. Pa ipak, iz svega ovoga oni naue ta je zlo a ta dobro, jer se preko zla naui ta je dobro, jer se osobine dobra upoznaju prema onome to mu je suprotno. Svako opaanje dolazi od toga to se misli o onome to je obratno, u raznim stepenima i na razne naine. 78. Duhovi koji pouavaju i oni koji kanjavaju ne idu k onima koji sebe nazivaju svecima i gospodarima posrednicima, a o kojima je bilo rei u br. 70, kao to idu k drugima na toj zemlji, jer ovi ne trpe da se pouavaju niti da se stavljaju u red. Oni su nesavitljivi, jer to rade iz ljubavi prema sebi. Duhovi reko e da ih oni prepoznaju po hladnoi, te kada osete hladno, oni od njih odlaze. 79. Meu duhovima sa Jupitera ima i takvih koje oni nazivaju dimniarima, jer se pojavljuju u takvoj odei i jer im lica izgledaju aava. Doputeno mi je da opiem ko su i kakvi su. Jedan od njih je doao k meni molei me da posredujem za njega kako bi uao u nebo. Ree da ne zna da je uinio nikakvo zlo, da je samo opominjao stanovnike te zemlje, dodajui da ih je posle opominjanja pouavao. Priao mi je s leve strane ispod lakta, i govorio kao s raspuklim glasom, i izazivao je saalenje. No mogao sam samo da mu odgovorim da mu ja ne mogu pomoi, jer da to pripada samo Gospodu, i da ja ne mogu da posredujem, jer da ne znam da li 30

bi to koristilo ili ne, ali ako je dostojan, da treba da se nada. Tada je bio poslat natrag ka pravednim duhovima s njegove zemlje. Ali ovi rekoe da on ne moe da bude s njima, jer da su oni razliiti. No poto je imao tako arku elju da ode u nebo, bio je poslat u jedno drutvo pravednih duhova ove zemlje. No i ovi rekoe da on ne moe da bude s njima. Izgledao je crn u svetlu neba, ali on ree da nije crne nego smee boje. Bi mi reeno da su u poetku ovakvi oni koji se posle primaju meu one koji ine oblast semenog mehura u Velikom oveku ili nebu . Jer u tim mehurima sakuplja se seme gde je pokriveno potrebnom materijom, koja odgovara naelu rasploavanja semena kako se ono ne bi rasipalo, i kako bi se bacilo u vrat uterusa i sauvalo za oploivanje, to jest za impregnaciju ovuluma. Otuda dolazi to da seme kao da ima mo, to jest goruu elju da se izvue i da dopusti semenu da izvri svoj zadatak, slino onome to se videlo kod onoga duha. On je ponovo doao k meni u bednoj odei, i rekao da gori od elje da ode u nebo, i da on sada opaa da je takav da i moe. Tada mi je bilo doputeno da mu kaem da je ovo moda znak da e uskoro i biti tamo primljen. Tada mu aneli rekoe da skine svoju odeu, koju je iz arke elje tako odmah i odbacio. Ovime je bilo predstavljeno kakve su elje onih koji su u oblasti semenskih mehuria s kojima su saobrazni. Bi reeno da ovi duhovi, kada se pripremaju za nebo, da odlau odeu i oblae se u novu koja sjaji, i da postaju aneli. Oni se uporeuju s gusenicama koje se, poto prou kroz svoje neprijatno stanje, pret varaju u larve pa onda u leptirove, kojima je tada data druga odea, kao i krila plave, ute. srebrene ili zlatne boje. Tada im se daje sloboda da lete vazduhom kao u svom nebu, te da slave svoje brakove i polau jajaca, i da se tako brinu za mnoenje sv oje vrste. U isto vreme daje im se slatka hrana iz sokova i mirisa raznog cvea. 80. Do sada nije nita reeno o tome kakvi su aneli sa te zemlje. Naime, oni koji dolaze ljudima njihove zemlje i sednu pored glave, kao to je pomenuto u br. 73, to nisu aneli njihovog unutranjeg neba nego aneoski duhovi, ili aneli njihovog spoljanjeg neba. Poto mi je bilo otkriveno kakvi su aneli unutranjeg neba, to mi je doputeno da iznesem ono to sam saznao. Jedan od duhova s Jupitera, koji zadaje strah, priao mi je s leve stane ispod lakta i razgovarao sa mnom odatle. No njegov govor je bio grub, a rei se nisu mogle lako razlikovati i odvajati. Tako sam morao da priekam dok sam shvatio njihovo znaenje. A dok je govorio, kao da je unosio strah, molei me da lepo primim anele kada dou. No bi mi dato da odgovorim da to ne zavisi od mene, jer da ja sve primam onakve kakvi su. Odmah zatim aneli te zemlje mi prioe, pa sam primetio iz njihovoga govora sa mnom da su drugaiji od anela s nae zemlje. Naime, njihov govor nije bio kroz rei nego kroz predstave, koje su prostirali po mome unutranjem biu, i tako su uticali u moje lice da se lice slagalo s tim predstavama u svim pojedinostima poev od usana pa sve dalje do oboda lica. Predstave koje su bile umesto rei su malo vieg 31

stepena duhovnosti. Tada su govorili sa mnom u tako umanjenom stepenu duhovnosti da se nije primeivala skoro nikakva odvojenost Meni je to izgledalo kao znaenje rei kod onih koji obraaju panju znaenju odvojeno od rei. Ovaj govor bio mi je razumljiviji od prethodnog, a bio je ispunjeniji. Kao i prethodni, i ovaj se ulivao u moje lice, ali se ovo ulivanje slagalo s reima, i bilo je istog stepena duhovnosti. Meutim, za razliku od prethodnog, nije poinjao od usana nego od oiju. Posle su govorili sve ujednaenije i potpunije, tako da moje lice nije moglo da to prati odgovarajuim pomeranjem. No tada se osetio uticaj u mozak, i tu je uticaj delovao na slian nain. Na kraju govorili su tako da se razgovor spustio u unutranji razum. Njegovo teenje bilo je kao tanka aura. Osetio sam uticaj, ali ne jasno u pojedinostima. Ove vrste govora su kao tenosti: prva vrsta, kao voda koja tee, druga, kao tanka voda, a trea kao atmosfera, a etvrta kao tanka aura. Gorepomenuti duh, koji je bio s leve strane, ponekada je upadao, da bi me opomenuo da se ponaam smerno s anelima, zato to je tu bilo i duhova s nae zemlje, koji su ubacivali neprijatnosti. On ree da isprva nije razumeo ta su aneli rekli, ali da posle jeste kada se pribliio mome levom uhu. Tada vie njegov govor nije bio grub, nego je bio kao kod drugih duhova. 81. Posle sam razgovarao s ovim anelima o znaajnim stvarima na naoj zemlji, kao to su tampa, kao to je Re, kao i o raznim uenjima crkve izvedenim iz Rei. Rekao sam im da se Re i uenja objavljuju, tako da se mogu nauiti. Mnogo su se udili da se ovakve stvari mogu objaviti pismom i tampanjem. 82. Bilo mi je dozvoljeno da vidim kako se duhovi s te zemlje posle priprema vode u nebo i postaju aneli. Tada se tu pojave kola i konji kao blistavi oganj koji ih odnose kao to su uzneli Iliju. Blistava kola i konji se pojavljuju jer se time pokazuje da su bili poueni i pripremljeni da uu u nebo. Naime. kola oznaavaju nauk crkve, a blistavi konji prosvetljen razum. 83. Nebo u koje su uvedeni pokazuje se s desne strane njihove zemlje, a to znai da je odvojeno od neba anela s nae zemlje. Aneli u tome nebu su obueni u svetlu plavu odeu ukraenu malim zlatnim zvezdama, zato to su tu boju voleli na svetu. Uz to su verovali da je to prava nebeska boja, uglavnom stoga to su oni u takvom dobru ljubavi kojoj je ta boja saobrazna. 84. Pokazala mi se elava glava, i to samo njen vrh koji je bio koat. Bi reeno da oni koji treba da umru kroz jednu godinu, da oni vide takvu glavu, kako bi se pripremili. Oni se tamo ne plae smrti, osim to ale da ostavljaju suprunike, decu ili roditelje. Oni znaju da e iveti posle smrti, da ne gube ivot poto idu u nebo. Stoga oni to ne nazivaju umiranjem, nego putem u nebo. Oni koji su na zemlji 32

iveli u istinskoj supruanskoj ljubavi, i koji su se starali za decu kad su postali roditelji, ti ne umiru od bolesti nego umiru u snu, i tako se presele sa sveta u nebo. Tamo ljudi ive oko trideset godina, prema vremenu godina na naoj zemlji. To je tako po Boijoj promisli, kako se mnotvo ljudi ne bi povealo vie nego li zemlja moe da podnese, a i stoga to kada napune te godine, vie im nije potrebno da ih duhovi i aneli poseuju kao one koji jo nisu sazreli. Naime, oni sazr evaju ranije nego ljudi na naoj zemlji. Oni sklapaju brakove u prvom cvetu mladosti, i staraju se za svoju decu. Oni imaju i druga zadovoljstva, ali su ta relativbno spoljanja.

Zemlja ili planeta Mars i njeni duhovi i stanovnici

85. Duhovi sa Marsa su najbolji od svih duhova koji dolaze sa zemalja naega sunanog sistema, jer su veina njih nebeski ljudi, slini onima koji su pripadali Pradrevnoj Crkvi na naoj zemlji. Kada se predstavljaju vide se sa glavom u nebu a s telom u s vetu duhova, dok se oni koji su aneli pokazuju s licem okrenutim ka Gospodu, a telom prema nebu. 86. U predstavi duhova i anela, planeta Mars kao i ostale planete pokazuje se uvek na svome mestu koje je levo napred, na rastojanju, u pojasu grudi, a to je van sfere u kojoj su duhovi s nae zemlje. Duhovi s jedne zemlje odvojeni su od duhove s druge zemlje, zato to duhovi sa svake zemlje imaju svoje mesto u Velikom oveku, pa su stoga u razliitom stanju, a ta razliitost u stanjima ini da izgledaju odvojeni jedni od drugih, bilo da su na desno ili na levo, na manjem ili veem rastojanju. 87. Duhovi s Marsa mi dooe i pribliie se mojoj levoj sleponici diui na mene svojim govorom. No ja ga nisam razumeo. Bio je mekan u njegovom toku, da takav mekan nisam nikada do tada osetio. Bio je kao najmeka aura. Prvo su disali u moju levu sleponicu, i povie mog levog uha. A disanje se tada nastavilo prema mome levom oku, malo po malo na desno, a tada je teklo nadole, od levoga oka prema usnama. A kada je stiglo do usana, ulo je kroz usta, a kroz usta u Eustahijevu trubu pa u mozak. Kada je disanje tamo stiglo, tada sam razumeo njihov govor, a bilo mi je dato da s njima i razgovaram. Dok su govorili sa mnom, primetio sam da se moje usne pomeraju, a pomalo i jezik, a to je bilo zbog saobranosti izmeu unutranjeg i spoljanjega govora. Spoljanji govor je govor

33

artikulisanim glasovima koji nalaze svoj put do spoljanje opne uha, gde se sprovodi preko malih organa, membrana, i tkiva koja su u uhu, do mozga. Iz ovoga mi je bilo dato da saznam da je govor stanovnika Marsa razliit od govora stanovnika nae zemlje po tome to nije zvuan ve skoro neujan, tako da se uvlai u unutranji sluh i vid kraim putem. A poto je savreniji i ispunjeniji idejama, on se po tome pribliava govoru duhova i anela. A samo oseanje govora pokazuje se na njihovom licu, a misao u oima. Naime, misao i govor, a tako isto i oseanje i lice, to je kod njih jedno. Oni smatraju nedopustivim misliti jedno a govoriti drugo, i eteli jedno a pokazivati licem drugo. Oni ne znaju ta je licemerstvo, niti ta je lano pretvaranje, ili obmana. Da je takav bio govor pradrevnih ljudi na naoj zemlji, to mi je bilo dato da saznam u razgovoru s nekima od njih u drugom ivotu. A da bi ovo bilo jasnije, dopueno mi je da iznesem sledee: Bilo mi je pokazano uticajem, koji ne mogu da opiem, kakav je bio govor onih koji su pripadali Pradrevnoj Crkvi, naime da nije bio artikulisan kao glasovni govor u nae vreme, nego da je bio preutan, to se izvodilo unutranjim a ne spoljanjim disanjem. Tako je to bio govor misli. Isto tako mi je bilo dato da osetim kakvo je bilo njihovo unutranje disanje, da je bilo od pupka prema srcu, i na taj nain preko usana, ali bez zvuka kada su govorili. A to nije u lazilo u uho drugih spoljanjim putem, niti je dodirivalo unu opnu, nego je ulazilo unutranjim oputem, koji se sada naziva Eustahijeva truba. Pokazano je da su na taj nain bili u stanju da potpunije izraze oseanja svoje due i ideje svojih misli, nego to se moe izrazilti atikulisanim glasovima ili zvunim reima. Tim govorom se upravlja preko disanja, ali spoljanjeg. Naime, nema rei, niti bilo ta u rei, to se ne postie disanjem. No ovo je kod njih bilo mnogo savrenije, jer je bilo izvedeno unutanjim disanjem, koje je mnogo savrenije, jer je unutranje, i jer se kao takvo bolje prilagoavalo i bolje slagalo s predstavama misli. Uz to se njihov govor pomagao i laganim pokretima usana i odgovarajuim promenama na licu. Jer oni su bili nebeski ljudi, pa je sve to su mislili sijalo na njihovom licu i oima, koje su varirale prema promenama oseanja, a oi prema svetlosti. Nisu bili u stanju da pokazuju licem nita osim onoga to se slagalo s njihovim mislima. A poto je njihov govor izvoen unutranjim disanjem, stoga su bili u stanju da se drue i govore s anelima. Pokazano mi je i disanje duhova sa Marsa, pa se pokazalo da je ono poinjalo iz oblasti toraksa pa prema pupku, a odatle preko grudi kroz neprimetno disanje do usta. Iz ovoga, kao i iz drugih dokaza preko iskustva, bilo je jasno da su oni bili nebeskoga genija, te da su se malo razlikovali od ljudi Pradrevne Crkve na ovoj zemlji. 88. Bio sam obaveten da duhovi sa Marsa imaju mesto u Velikom oveku u onome to je izmeu intelektu alnih i voljnih sposobnosti, a to je u misli koja potie iz oseanja. Stoga njihovo lice deluje u jedinstvu s njihovom milju, te ne mogu da 34

se ni pred kim pretvaraju. Poto imaju odnos s ovim u Velikom oveku, a to je srednja oblast izmeu velikog i malog mozga, to su oni njoj i saobrazni. Jer kod onih kod kojih su veliki i mali mozak povezani pri duhovnim delatnostima, kod takvih lice i misao deluju kao jedno. Na taj nain samo oseanje misli sija iz lica, a uz malu pomo znakova koje oi daju, blista i g lavna misao. Iz ovoga razloga, kada su duhovi sa Marsa bili kod mene, osetio sam ulima kao da se eoni deo glave povlai prema potiljku, a to znai od velikoga ka malome mozgu. 89. Jednom kada su duhovi s Marsa bili kod mene, i zauzimali sferu moga uma, neki duhovi s nae zemlje dooe elei da se umeaju u tu sferu. No tada duhovi s nae zemlja postadoe bezumni, zato to se ni malo nisu slagali. Jer duhovi s nae zemlje imaju u Velikom oveku odnos sa spoljnim ulom, pa su tako bili u ideji koja je gledala prema svetu i prema sebi, dok su duhovi sa Marsa bili u ideji koja se otkrenula od sebe prema nebu i prema blinjemu. Otuda i suprotnosti. No onda stigoe aneoski duhovi sa Marsa, te kada su se oni pribliili, komunikacija je oduzeta, te su se duhovi s nae zemlje povukli. 90. Aneoski duhovi su sa mnom razgovarali o ivotu stanovnika njihove zemlje, da oni nisu pod carstvima nego da su svrstani u ira i manja drutva, i da se oni udruuju u njihovim drutvima prema tome kako se slau duevno, a da oni poznaju jedan drugoga po licu i po govoru, i da se retko varaju. I tada odmah postaju prijatelji. Rekoe da je njihovo druenje pravo uivanje, i da oni razgovaraju o onome to se deava u njihovim drutvima, a osobito o onome to se deava u nebu, poto mnogi meu njima imaju otvorenu komunikaciju s anelima u nebu. Oni meu njima koji ponu da misle naopako i da smiljaju zlo, oni se odstranjuju iz drutva, i ostavljaju da ive sami, te provode jadno svoje vreme izvan drutva, meu stenama ili drugde, poto se drutvo vie o njima ne stara. Neka drutva se mnogo trude da ove navedu da se pokaju. No kada ovo ne mogu da postignu, oni se od njih odvajaju. Tako se oni trude da spree da se ljubav ka vladanju ne uvue, i da niko iz ljubavi za vladanjem ne potini sebi nikoga, a isto tako da niko iz ljubavi prema dobiti ne prigrabi dobra drugih. Svako je tamo zadovoljan s onim to ima, i sa poastima koje prima, a cenjen je prema tome koliko je pravedan i koliko voli blinjega. Prijatnost i mir due bi nest ali ako se oni koji smilaju zlo ne bi izbacivali, i ako se ljubav prema sebi i ljubav prema svetu ne bi mudro i strogo umeravali od samoga poetka.Stoga to postoje ove negativne ljubavi, ustanovljena su carstva i kraljevstva, u kojima malo ko ne eli da vlada i da poseduje dobra drugih. Jer je malo tih koji ine ono to je pravo i pravedno iz ljubavi za ono to je pravo i pravedno, a jo je manje onih koji ine dobro iz ljubavi prema blinjemu a ne od straha od zakona, ili da ne izgube ivot, ili dobit, ili poasti, ili ugled . 35

91. to se tie bogotovlja onih koji ive na njihovoj zemlji, rekoe da oni priznaju i da se mole naem Gospodu, govorei da je On jedini Bog, i da On vlada nebom i vasionom, i da je svo dobro od Njega, i da ih On vodi, a tako isto da se On ponekada pojavljuje kod njih na njihovoj zemlji. Bilo mi je dato da im kaem da i Hriani na naoj zemlji znaju da Gospod vlada nebom i zemljom, iz Gospodovih rei kod Mateja: Sva sila data je Meni i na nebu i na zemlji. XXVIII. 18. Ali da oni ovo ne veruju kao to to veruju oni koji su sa zemlje Mars. Rekoe i to da oni tamo veruju da u njima nema nikakvog dobra, da je u njima sve prljavo i pakleno, i da je svo dobro od Gospoda, i da ih Gospod izvlai iz pakla, i da ih neprestano zaustavlja. Kad je jednom bilo pomenuto ime Gospodovo, video sam te duhove kako se ponizuju na unutranji nain tako duboko, da je to nemogue opisati. Naime, u njihovoj poniznosti mislili su da su po sebi u paklu, i da sami po sebi nisu dostojni da pogledaju Gospoda, Koji da je sama svetlost. Tako su duboko bili u toj misli, da su bili kao van sebe, pa su ostali na kolenima dok ih Gospod nije podigao, i kao da ih je izvukao iz pakla. Kada se tako povrate iz svoje poniznosti, ispunjeni su dobrom i ljubavlju, i tada se od srca raduju. Kada se ovako ponize, ne okreu svoja lica ka Gospodu, jer se ne usuuju, nego se okreu na drugu stranu. Duhovi koji su bili okolo mene rekoe da takvu poniznost nisu nikada pre videli. 92. Neki su se duhovi sa te zemlje udili da je bilo oko mene toliko duhova iz pakla, te da su i oni sa mnom razgovarali. No bilo mi je dato da im odgovorim da im se ovo dozvoljava kako bih saznao kakvi su, i zato su u paklu, a da je to u skladu s njihovim ivotom. Isto tako bilo mi je doputeno da im kaem da meu njima ima onih koje sam ja poznavao na svetu, i da su tamo u bili dostojanstvenici, ali da im je samo svet bio na srcu, a da meni nijedan zao duh, ni onaj najpaklenskiji, ne moe da naudi, jer da mene Gospod neprestano titi. 93. Pokazao se preda mnom jedan stanovnik te zemlje. On stvarno nije bio stanovnik, ali je bio kao takav. Lice mu je bilo kao kod stanovnika nae zemlje, ali je donji deo lica bio crn, ali ne zbog brade, jer ju nije imao, nego zbog nekog crnila umesto toga. Ovo se crnilo irilo na obe strane sve do uiju. Gornji deo lica je bio ukast kao to su lica onih stanovnika nae zemlje koji nisu savim beli. Ovi duhovi dalje rekoe da se oni na njihovoj zemlji hrane plodovima drvea, osobito nekim okruglim voem koje raste na zemljitu, kao i povrem. Da se oni tamo oblae u odeu koja je nainjena od vlakana kore odreenog drvea. Ova su tako gusta da mogu da se predu, i da se slepe zajedno jednom vrstom smole koje ima kod njih. Dalje kazae da oni tamo znaju kako se prave tene v atre od kojih imaju

36

svetlost veerom i nou, (Ovde se radi moda o nafti koja moe da gori i daje svetlost. Prim. prev.) 94. Videh najlepi plamen u raznim bojama, ljubiast a isto tako svetlo crven, kao rumeni plamen. Tako isto videh jednu ruku, uz koju je plamen prijanjao, s poetka otraga a onda preko dlana, da bi na kraju igrao oko ruke sa svih strana. Ovo sve trajalo je kratko vreme. Tada se ruka s plamenom svetlou udaljila na odstojanje, i tamo gde se zaustavila videla se blistava svetlost. Ruka se kao povukla u to svetlo, da bi se plamen pretvorio u jednu pticu, koja je u poetku bila iste boje kao i plamen, gde su boje svetlucale na isti nain. No postupno boje su se menjale, a s bojama i ivotna snaga ptice. Letela je naokolo, s poetka oko moje glave, zatim je odletela napred u jednu usku odaju, koja je izgledala kao svetilite. I kako je dalje letela, kao da je gubila ivotnost da bi na kraju postala kao kamen, isprva boje bisera, a posle je potamnela. No iako bezivotna, jo je uvek letela. K ada je ptica jo letela oko moje glave i bila puna ivotne snage, video se jedan duh koji se penjao iz predela slabina prema grudima, a koji je eleo da odnese pticu. No poto je bila tako lepa, duhovi oko mene su ga u tome spreili, jer su njihove oi bile zalepljene za nju. Meutim, duh koji se podizao nastojao je da ih ubedi da je Gospod s njim, i da ovo to on radi, da je to od Gospoda. Tada ga vie nisu spreavali da odnese pticu, iako veina njih nije mu verovala. Ali kako je u tome trenutku nebo utic alo, on nije bio u stanju da je dri, pa ju je ubrzo pustio iz svoje ruke. Kada se ovo okonalo, duhovi oko mene, koji su paljivo posmatali pticu i njene uzastopne promene, razgovarali su o tome due vremena. Osetili su da ovakav prizor mora da oznaava neto nebesko. Znali su da plamen oznaava nebesku ljubav i njena oseanja, da ruka s plamenom, koji se oko nje obavijao, oznaava ivot i njegovu snagu, da promene boja, ivotnu mudrost i inteligenciju, i da ptica ozaava to isto ali da za razliku od toga plamen oznaava nebesku ljubav i ono to njoj pripada, a da ptica oznaava duhovnu ljubav i ono to ide uz nju. Nebeska ljubav je ljubav prema Gospodu dok je duhovna ljubav ljubav prema blinjemu. Promene boja i promene ivota ptice sve dok nije postala ka o od kamena, da to oznaava postupne promene u shvatanjima ta je to duhovni ivot. Tako isto su znali da su duhovi koji se podiu od predela slabina prema grudima, da su oni u ubeenju da su u Gospodu, pa stoga misle da sve to rade, ak i kad je to zlo, da je to Gospodova volja. No oni nisu bili u stanju da znaju koga ovaj prizor predstavlja. Na kraju su bili poueni iz neba da su ovime predstavljeni stanovnici Marsa, da je njihova nebeska ljujbav, u kojoj su oni jo uvek, oznaena plamenom koji je obavijao ruku, a da je ptica u poetku, dok je bila u snazi ivota i lepih boja, da je oznaavala njihovu duhovnu ljubav, a kada je ptica postala kao kamena i tamne boje, tada su i dalje verovali da su u Gopsodu. To isto bilo je oznaeno duhom koji se podizao i koji je eleo da odnese pticu.

37

95. Tako isto kamena ptica predstavljala je stanovnike toga sveta koji su na udan nain pretvarali misli i oseanja njihovog ivota u neto to skoro nije postojalo. Ovo sam uo o tome predmetu. Naao se jedan duh vie moj e glave koji je sa mnom govorio. Po zvuku njegovoga glasa reklo bi se da je spavao. U tom stanju mnogo je govorio, i pokazivao takvu pamet da nije mogao tako ni da je bio u budnom stanju. Opazio sam da je on bio korien da aneli govore kroz njega. U tome stanju on je bio kadar da shvati to se govorilo i da to ponovi. Jer govorio je samo istinu, a kada bi osetio uticaj iz nekog drugog izvora, to je odbijao, i nije ponavljao. Zapitao sam ga kako se osea, a on je odgovorio da je miran, i da nema straha od budunosti. U isto vreme on je neemu sluio, to mu dozvoljavalo da bude u dodiru s nebom. Bi mi reeno da su ovakvi ljudi u Velikom oveku saobrazni viem sigitalnom rezu, koji lei izmeu dve modane hemisfere, i tamo miruju, bez obzira koliko da ima nemira u jednoj od strana mozga. Dok sam govorio s ovim duhom, neki duhovi prioe prednjoj strani glave, gde je bio onaj okolo kojega su se okupljali. Tada se on pomakao na stranu kako bi dao njima prostora. Ovi novodoavi duhovi su meu sobom razgovar ali, no ni ja ni duhovi oko mene nismo mogli da razumemo ta su ovi govorili. Aneli su me obavestili da su ovo bili duhovi sa Marsa koji vladaju vetinom da meusobno razgovaraju a da drugi prisutni duhovi ne razumeju i ne osete nita. Bio sam iznenaen d a postoji takav govor, jer svi duhovi imaju jedan jezik koji tee iz njihovih misli, a sastavljen je od predstava koje se uju kao rei u duhovnom svetu. Reeno mi je da ti duhovi imaju poseban nain oblikovanja predstava, koje oni izraavaju usnama i licem, tako da ih drugi ne mogu razumeti. A u tome trenutku povlae svoje misli, osobito se starajui da ne dopuste da se opazi njihovo oseanje. A to je stoga to ako bi se primetilo i malo oseanja, tada bi misao postala oigledna, jer misao tee iz oseanja, i u njemu je sadrana. Dalje mi je bilo reeno da stanovnici Marsa, ali ne svi nego samo oni koji smatraju da se nebeski ivot sastoji samo u znanjima bez obzira na njihovu primenu, da su oni smislili ovaj nain govora, pa kada su postali duhovi, oni su taj nain zadrali. Ovi duhovi su bili predstavljeni kamenom pticom. To je stoga to govor izaen licem i poketima usana, a pri tome odstranjujui i zaustavljajui oseanja drugih, to je kao da oduzimate ivot govoru, pravei od njega statuu, i na kreaju postajui sam kao statua. No iako su zamiljali da je razgovor meu njima nerazumljiv drugima, ipak su aneoski duhovi percepirali sve njihove razgovore do detalja. To je zato to se sve misli kod drugih ne mogu odstraniti. Da bi im ovo dokazali, pokazali su im to uivo. Tako, razmiljao sam o tome kako se duhovi s nae zemlje ne stide da napadaju druge. Ova ideja je stigla do mene od aneoskih duhova koji su opaali njihov govor. Tada su ti Marsovski duhovi priznali, na vlastito iznenaenje, da je upravo ovo bio predmet njihovog razgovora. ta vie, jedan aneoski duh bio je u stanju 38

da kae jo vie o njihovim razgovorima i mislima, uprkost toga to su oni povlaili svoje misli iz njega. Kasnije su ovi duhovi uticali odozgo na moje lice. To je izgledalo kao fina prugasta kia. Ovo je bio znak da kod njih nema oseanja za istinu i dobro, jer je ovo predstavljeno prugama. Tada su sa mnom otvoreno govorili, i rekli da stanovnici njihove zemlje razgovaraju na slian nain. Reeno im je da tako ne valja raditi, jer da to blokira unutranjost, i da tako oni sve prenose u spoljanje, i tako i sebe liavaju ivota. Tako ne valja raditi, jer je to nepoteno. Poteni ljudi niti govore niti misle neto to drugi ne treba da znaju, ak da se to odnosi i na ceo svet, ak i na celo nebo. Jer oni koji ne ele da drugi znaju ta oni govore, oni sude o ovima da ovi misle loe o njima a dobro o sebi samima, a ta navika ih vodi ka tome da potcenjuju crkvu, nebo, ak i Gospoda. Reeno mi je da oni koji vole znanja a ne dozvoljavaju da im znanje odreuje ivot, ti su u Velikom oveku saobrazni unutranjoj opni u lobanji. Oni koji su stekli naviku da govore tako, a da pri tome skrivaju svoja oseanja i misli od drugih, ti su saobrazni toj membrani kada okota, jer od malo duhovnog ivota na kraju ne ostane u njima ni traga toga ivota.. 96. Poto je kamena ptica slika onih koji pokazuju zanimanje samo za svoje znanje a kojima manjka ivot ljubavi, pa tako i duhovni ivot, elim da ovde pokaem da duhovni ivot imaju samo oni koji imaju nebesku ljubav kao izvor svoga znanja. Pokazau tako isto da ljubav sadri u sebi sve znanje koje je potrebno toj ljubavi. Uzmite kao primer ivotinje na zemlji, i nebeska stvorenja kao to su ptice. Oni imaju sve to im je potrebno za njihove ljubavi. A te ljubavi su ove: one se hrane, nalaze sklonite gde se mogu razmoavati, i gde mogu da odgaje mladunce, a u nekim sluajevima i da sagrade spremite za zimu. Dakle, imaju sve potrebno znanje, jer je ono pohranjeno u ovim ljubavima, i daje im se kao prijemnicima koji su pripremljeni za ovu svrhu. Kod nekih ivotinja ovo znanje prosto zadivljuje. Njihovo znanje je uroeno, i mi ga nazivamo nagonom, i ono ide uz prirodnu ljubav koja im pripada. Kada bi ovek imao svoju pravu ljubav, a to je ljubav ka Bogu i prema blinjemu, jer ovo su njegove prave ljubavi po kojima se on razlikuje od zveri, tada bi on imao ne samo znanje koje mu je potrebno, nego i inteligenciju i mudrost. Naime, ove kao da se ulivaju u ove ljubavi iz neba, to jest iz Boanstva kroz nebo. Ali poto ovek ne stie ove ljubavi roenjem, nego stie suprotne ljubavi, a to su ljubav prema sebi i ljubav prema svetu, on se stoga nuno raa u neznanju, to jest u nedostatku znanja. Pa ipak, posredstvom Boanstva, ovek se vodi u nekom stepenu prema inteligenciji i mudrosti, iako ih on ne stie u pravom smislu ukoliko se samoljublje i ljubav ka sveu ne uklone i tako se ne otvoi put ljubavi ka Bogu i prema blinjemu. 39

Ljubav ka Bogu i ljubav ka blinjemu u sebi sadre intelienciju i mudrost, kao to se to dokazuje primerom onih koji u svetu imaju te ljubavi. Kada takvi posle smrti dou u nebo, oni imaju takvo znanje i mudrost koje pre toga nisu ni bili svesni. Tamo oni misle i govore kao i ostali aneli, govorei neiskazive stvari koje niti je uho ulo niti um saznao. Razlog je tome to to ove ljubavi imaju sposobnost da prime u sebe sve ovo.

Zemlja ili planeta Saturn i njeni duhovi i stanovnici

97. Duhovi sa te zemlje mogu se videti napred na znatnoj udaljenosti, dole nie u visini kolena, Tamo se i pojavljuje ta zemlja. Kada se pogled usmeri u tome pravcu, vidi se mnotvo duhova, svi sa te zemlje, na desnu stranu. Bilo je doputeno i s njima razgovarati, pa tako otkriti kakvi su kada se uporede s ostalima. Oni su pravedni i uzdrani. I zato to imaju nisko miljenje o sebi, to oni izgledaju mali u sledeem ivotu. 98. Pri molitvi su vrlo ponizni, jer smatraju da su bezvredni u tome pogledu. Mole se naem Gospodu, i priznaju samo Njega kao jedinoga Boga. A Gospod im se pokazuje s vre mena na vreme u obliju anela, to jest kao ovek. I tad Njegovo Boanstvo sija s Njegovog lica, i utie na njihove due. Pored toga, stanovnici govore s duhovima, kada dovoljno odrastu. Duhovi ih pouavaju o Gospodu, kako mu se treba moliti, i kako treba da ive. Kadgod neko hoe da ih zavede da ne veruju u Gospoda ili da prestanu da budu ponizni pred Njim, kau da ele da umru. Tada se u njihovim rukama vide mali noevi kojima kao da ele da probiju svoje grudi. Zapitam li ih zato to rade, odgovaraju da bi radije umrli nego bili odvojeni od Gospoda. Duhovi s nae zemlje se zbog toga ponekad s njima rugaju, pa ih i obasipaju uvredama jer se tako ponaaju. No oni tada odgovaraju da je to samo privid koji potie iz njihove namere, koja ini da vie vole smrt nego da ih spree da se mole Gospodu. 99. Rekoe da ih ponekad poseuju duhovi s nae zemlje, da ih pitaju kome se Bogu oni mole. Odgovaraju da oni koji ih to pitaju mora da su sili s pameti, jer nema vee ludosti nego li pitati kome se Bogu neko mol i, kad se zna da ima samo

40

jedan Bog za celu vasionu, i da je jo vea ludost ne rei da je Gospod jedini Bog koji nadgleda celo nebo i celi svet. Jer onaj koji nadgleda nebo, taj tako isto nadgleda i svet, jer se zemljom vlada preko neba. 100. Rekoe da na njihovoj zemlji neki nazivaju Gospodom njihovo nono svetilo koje je iroko. No ovi se dre odvojeni, jer ih ostali ne trpe. Njihovo nono osvetljenje dolazi od velikoga prstena koji okruuje njihovu zemlju na otstojanju, kao i od meseca koji su poznati kao Saturnovi pratioci. 101. Kazae da ih duhovi druge vrste, koji putuju u grupama, esto poseuju, elei da znaju kako je kod njih. Ovi na razne naine saznaju od njih to ovi znaju. Za ove rekoe da ovi nisu ludi, osim to su tako znatieljni da skup ljaju znanje radi samog znanja. Posle im je reeno da ovi duhovi dolaze sa planete Merkur, a to je zemlja najblia suncu, i da oni uivaju samo u tome da saznaju, a da pri tome ne misle kako da to znanje upotrebe. 102. Stanovnici i duhovi sa planete Saturn saobrazni su u Velikom oveku smislu koji je izmeu duhovnog i prirodnog oveka, ali smislu koji se udaljio od prirodnog i koji kree se prema duhovnom. To je razlog da se ovi duhovi vide kako ih nose, to jest pouruju u nebo, i kako se odmah zatim alju natrag. Jer sve to se odnosi na duhovni smisao je u nebu, a sve ono to se odnosi na prirodni smisao je ispod neba. Poto su duhovi s nae zemlje u Velikom oveku saobrazni prirodnom ili telesnom smislu, bilo mi je doputeno da istim iskustvom nauim kako se duhovni i prirodni ovek bore i raspravljaju, ako prirodni ovek nema vere ni ljubavi prema blinjemu. Duhovi sa zemlje Saturn vieni su kako dolaze iz daljine, i tada je uspostavljena neposredna komunikacija izmeu njih i takvih duhova s nae zemlje. Opazivi ih, nai duhovi kao da su poludeli, te poee da ih obasipaju nepodobnim primedbama o njihovoj veri, a i o Gospodu. Posle njihovih grubosti i uvreda, oni su se bacili meu njih, i u svome ludilu, od kojega kao da su patili, pokuav ali su da im nanesu povrede. No duhovi sa Saturna se nisu nimalo uplaili, nego su ostali sigurni i mirni. Meutim, duhovi s nae zemlje, koji su se nali meu njima, poee da oseaju nelagodnost i da diu s tekoom, tako da su pobegli, jedni u jednom pravcu a drugi u drugom, i tako su nestali. Tako su prisutni duhovi videli kakav je prirodni ovek kada je odvojen od duhovnog oveka. Kada ue u duhovnu sferu, on tada kao da poludi. To je zato to prirodni ovek, kada je odvojen od duhovnog oveka, prima samo iz sveta, a nita iz neba. Svaki ovek koji se oslanja samo na svetsku mudrost, taj veruje samo ono to mu ula kau, te ima poverenja samo u ono na to ga navode varljivi utisci njegovih ula. Ako duhovni svet ne uspe da ukloni ove varljive ut iske, ovi ga vode lanim verovanjima. Za njega duhovne stvari toliko malo znae, da on ne moe da 41

podnese da se one pominju. Eto zato ovakvi duhovi polude, ako se nau u duhovnoj sferi. No ovo se ne deava dok ive na svetu. Oni tada ili misle o duhovnim stvarima na prirodni nain, ili zaepe ui kad uju neto o njima, ili uju, ali ne sluaju. Ovo iskustvo pokazuje da prirodni ovek ne moe da ue u duhovnog oveka, to jest da se uspne do duhovnog oveka. Ali kada je neko u veri i kada uiva u duhovnom ivotu, tada duhovni ovek vri uticaj na prirodnog oveka, i misli u njemu. Duhovni svet i duhovni uticaj se mogu oseati u prirodnom svetu, ali ne i obratno. 103. Od duhova s te zemlje bio sam obaveten o njenim stanovnicima, to jeste kakva je priroda njihovog drutva. Rekoe da ive u grupama po porodicama, jedne odvojene od drugih. Tako mu i ena sa decom oblikuju jednu grupu. Kada deca uu u brak, oni ostavljaju porodini dom, i vie se za njega ne brinu. Rezultat je to da se duhovi s te zemlje vide u parovima. Ne staraju se mnogo oko hrane i odee. ive od voa i povra koje raa njihova zemlja. Nose laganu odeu, jer ih titi debela koa ili ogrta koji ih titi od hladnoe. Pored toga, rekoe mi da svi na njihovoj zemlji znaju da e iveti posle smrti, tako da ne obraaju panju svojim telima, osim koliko je potrebno da bi se odravali u ivotu. Kau, ivot se nastavlja, i bie posveen slubi Gospodu. To je razlog da oni ne pokapaju tela svojih mrtvih, nego ih izbacuju, pokrivajui ih granjem umskog drvea. 104. Kada sam ih zapitao o velikom prstenu koji se vidi okolo njihove planete kako se uzdie iznad horizonta te planete i da menja njen izgled, rekoe da ga oni ne vide kao prsten nego kao neto belo na nebu u raznim pravcima.

Zemlja ili planeta Venera i njeni duhovi i stanovnici

105. U predstavi duhova i anela planeta Venera se pokazuje na levo malo natra g na izvesnom otstojanju od nae zemlje. Kae se, u predstavi duhova stoga to nijedan duh ne vidi sunce ovoga sveta niti ijednu planetu, Oni samo imaju ideju da ovi postoje. Zboga toga se sunce ovoga sveta njima pokazuje kao neto iza, i kao neto sasvim tamno, a planete nekretnice u naem sunanom sistemu vide u utvrenom poloaju, vidi gore br. 42.

42

106. Na planeti Veneri postoje dve vrste ljudi, koje su suprotne po karakteru. Neki su blagi i ovekoljubiovi, a drugi su grubi i divlji skoro kao divlje i votinje. Oni koji su blagi i ovekoljubivi, ti se vide na drugoj strani njihove zemlje. Oni koji su grubi i divlji kao divlje ivotinje vide se licem prema nama. Treba znati da ovaj izgled zavisi od njihovog naina ivota, jer to je ono to je uzrok privid a prostora i otstojanja u tome svetu. 107. Neki od onih koji su vieni s druge strane planete, a koji su blagi i ovekoljubivi, dooe da me posete. Primetio sam ih iznad moje glave, i razgovarao s njima o razliitim predmetima. Izmeu ostaloga rekoe da kada su bili na svetu da su priznavali, a sada jo vie, naega Gospoda kao svoga jedinoga Boga. Izjavili su da su ga videli u njihovom svetu, i naslikali kako se On njima pokazao. Ovi duhovi su u Velikom oveku saobrazni sa memorijom materijalnih stvari koje se slau s memorijm nematerijalnih stvari. Ovome poslednjem su saobrazni duhovi s Merkura. Razultat je to da se duhovi sa Merkura slau s ovim duhovima sa Venere. Tako, kada su zajedno, njihov uticaj izaziva znatnu promenu i jako delovanje u mome mozgu, vidi gore br. 43. 108. Meutim, nisam govorio s duhovima sa strane koja gleda prema nama, a koji su grubi i divlji kao divlje ivotinje. Ali sam od anela uo o njihooj prirodi, i o izvoru njihovog divljatva. Rekli su mi da oni nalaze veliko zadovoljstvo u kraama, a osobito kada jedu ono to je ukradeno. Njihovo uivanje u jedenju okradenog prenelo se na mene, pa sam mogao da osetim koliko je bilo snano. Nekada je i na naoj zemlji bilo naroda koji su po svojoj prirodi bili ovako divlji, kao to se vidi iz anala raznih naroda, a i po stanovnicima Kanaana, vidi I Samuelova 30: 16. A to se moglo videti i kod Jevrejskog i Izrailjskog naroda u Davidovo vreme, kada su oni vrili upade svake godine kako bi plenili druge narode, i pravili gozbu od plena. Reeno mi je da su ovi stanovnici veinom dinovi, i da su ljudi nae zemlje njima rastom samo do pupka. Pored toga, oni su glupi i ne pitaju ta je nebo ili veni ivot, nego se samo staraju za svoju zemlju i za svoja stada. 109. Poto su takve prirode, kada preu u sledei ivot, njih silno napadaju zla i obmane. Njihovi paklovi se vide blizu njihovoga sveta, i oni nemaju dodira s paklovima iz naega sveta. To je stoga to su po prirodi i karakteru sasvim razliiti, pa su njihova zla i njihove obmane sasvim drugoga tipa. 110. Meutim, oni meu njima koji mogu da se spasu, oni su na mestima pranjenja ili ienja, gde se dovodei u stanje potpunog oajanja. Ni na koji drugi nain se ne mogu savladati i odstraniti njihova zla i obmane. Kada su u ovakvom 43

stanju, neki od njih uzvikuju protivu neba. No ovo se njima prata, jer dolazi od njihovog oajanja. Gospod umiruje njihove grdnje, tako da ne idu preko odreene granice. Poto prou kroz veliku patnju, oni se spasavaju, jer su tada telesne stvari kod njih k ao mrtve. Dalje je reeno o ovim duhovima da kada su iveli na njihovoj zemlji, da su verovali u neko Vrhovno Bie, ali bez Posrednika. No kada se spasu, tada su poueni da je Gospod jedini Bog, Spasitelj, i Posrednik. Neke od njih sam video, poto su proli kroz mnoge patnje, kako se podiu u nebo. A kada su stigli tamo, opazio sam kod njih takvu nenost i radost, da je to izazvalo suze u mojim oima. ,

Duhovi i stanovnici Meseca

111. Neki se duhovi pojavie iznad glave, i tada su se uli glasovi ka o da je grmljavina. Njihovi glasovi su bili kao grmljavina iz oblaka posle munje. Utvrdio sam da je to bilo veliko mnotvo duhova, koji su imali tu vetinu da izgovaraju glasove s tako velikom bukom. Prostiji duhovi, koji su se nali pored mene, to su isme vali, emu sam se vrlo udio. Uskoro se pokazao uzrok ovome, naime da duhova koji su gremeli nije bilo mnogo, nego malo, i da su to bili mali deaci, i da uprkos toga to su zastraivali ovakvom bukom, da nisu bili u stanju da ikome nakode. Kako bih saznao kakvi su, neki od njih su sili s visine odakle su grmeli. to me je iznenadilo, jedan je nosio drugoga na leima, pa su tako njih dvoje meni prili. Lica im nisu bila runa, ali su bila izduenija od lica ostalih duhova. Rastom su bili kao mali sedmogod inji deaci, ali snani. Dakle, bili su to patuljci. Aneli mi rekoe da su ovi bili sa Meseca. Onaj koji je bio noen na leima, kada je doao k meni, priao mi je s leve strane ispod lakta, i odatle sa mnom govorio, rekavi da oni ovako grme kad god go vore, te da tako zastrauju duhove koji im misle neto loe, pa tako neke nagnaju u beg, tako da oni idu sigurni svuda gde god ele. Kako bi zaista znao da oni proizvode ovaj zvuk, povukli su se od mene ka drugima, ali su i dalje bili na vidiku, i odatle su zagrmeli na slian nain. Pokazali su jo i to da ovaj glas kao grmljavimna dolazi iz pojasa, kao podrigivanje. Primeeno je bilo da je to dolazilo od toga to stanovnici Meseca ne govore iz plua kao stanovnici drugih zemalja, nego iz pojasa, dakle iz vazduha koji se tamo sakuplja, a to je stoga to Mesec nije obavijen atmosferom kao ostale zemlje. Bilo mi je reeno da su u Velikom oveku duhovi sa Meseca saobrazni zifoidnoj hrskavici, tamo gde se spajaju rebra, a odakle izlazi facia alba koja je sredite pojasnih miia.

44

112. Duhovi i aneli znaju da ima stanovnika na Mesecu, ali da ima i stanovnika i na mesecima ili pratiocima koji se okreu oko zemalja Jupiter i Saturn. Ni oni koji nisu videli ili govorili sa tamonjim duhovima ne sumnaju u to da tamo ima ljudi, jer su i to zemlje. A gde je zemlja, tu su i ljudi, zato to je ovek cilj radi kojega je svaka zemlja stvorena. Veliki Tvorac nije stvorio nita bez nekoga cilja. A da je cilj ljudskog roda nebo, to je jasno svakome ko misli sa imalo pros vetljenog razuma.

Razlozi da je Gospod hteo da bude roen na naoj zemlji, a ne na nekoj drugoj

113. Mnogo je razloga, o kojima sam saznao iz neba, da je Gospod blagoizvoleo da se rodi i uzme za sebe ljudsko na naoj zemlji, a ne na nekoj drugoj. Gla vni razlog je Re koja moe da se napie na naoj zemlji, a kada je napisana, moe da se objavi po celoj zemlji, i da kad je objavljena, da moe se sauva za sve potomstvo, i da bi se pokazalo, ak i onima u drugom ivotu, da je Bog postao ovek. 114. Glavni razlog je Re, zato to je Re sama Boanska Istina, koja ui oveka da Bog postoji, da postoje nebo i pakao, i da postoji ivot posle smrti. Pored toga, Ona ui kako ovek treba da ivi i da veruje kako bi stigao u nebo i uivao venu sreu. Sve ovo bi bilo nepoznato bez Otkrivenja, a na ovoj zemlji bez Rei. A ovek je tako stvoren da njegovo unutranje ne moe da umre. 115. Da bi Re bila napisana na naoj zemlji, to je stoga to vetina pisanja postoji ovde od davnih vremena, prvo na kori drvea, pa na pergamentu, kasnije na papiru, a na kraju tampanjem. Sve je ovo provideo Gospod radi Rei. 116. Da bi Re bila objavljena po celoj zemlji, a to je stoga to ovde postoiji trgovina meu narodima, kopnom i vodom, po svim delovima kugle zemaljske. Naime, jednom napisana, Re se moe predavati od naroda do naroda, i moe da se svuda ui. 117. Da bi se Re, jednom napisana, sauvala kroz sve potomstvo, to znai kroz hiljade i hiljade godina, a da je sauvana, to je dobro poznato.

45

118. Da bi se poka zalo da je Bog postao ovek. Ovo je prvi i sutinski razlog radi kojega je Re otkrivena. Jer niko ne moe da veruje u Boga i da Ga voli, ako ne moe da ga zamisli u nekom obliku. Stoga oni koji priznaju neto to je nevidljivo pa stoga i neshvatljivo, njihova misao se utapa u prirodu, pa tako oni ne veruju ni u kakvoga Boga. Stoga je Gospod blagoizvoleo da bude roen na ovoj zemlji, da ovo postane poznato kroz Re, te da se Ona zna ne samo na ovoj kugli, nego da bi bila poznata duhovima i anelima s drugih zemalja, a tako isto i Neznabocima s nae zemlje. 119. Treba da se zna da Re, koju je Gospod dao kroz nebo, na naoj zemlji objedinjava nebo i zemlju, i da radi toga postoji saobraznost sa svim to je sadrano u slovu Rei sa Boanskim stvarima u neb u. A u svom najdubljem smislu Re govori o Gospodu, Njegovom Carstvu u nebima i na zemljama, i o ljubavi i veri od Njega i u Njega, pa tako i o ivotu od Njega i u Njemu. Ove stvari aneli vide predstavljene u nebu kada se na naoj zemlji Re ita i besedi. 120. Na svakoj drugoj zemlji Re se objavljuje usmeno kroz duhove i anele, kao to je pokazano kada se govorilo o stanovnicima zemalja naega sunanog sistema. No ovo objavljivanje je unutar porodica, jer ljudski rod na najveem broju zemalja ivi podeljen po porodicama, tako da Boanska istina, koju otkrivaju duhovi i aneli, ne ide izvan granica porodica, pa stoga se ona izvre ili gubi ukoliko se neprestano ne obnavlja. Drugaije je na naoj zemlji gde Boanska istina, koja je Re, ostaje za uvek u njenoj celovitosti. 121. Treba da se zna i to da Gospod priznaje i prima sve, sa bilo koje zemlje da dou, ako priznaju i mole se Bogu u ljudskom obliku, ukoliko je Gospod taj Bog u ljudskom obliku. Poto se Gospod pojavljuje stanovnicima na drugim zeml jama u obliku anela, stoga kada duhovi i aneli sa tih zemalja saznaju od duhova i anela s nae zemlje da je Bog u stvari ovek, oni primaju tu Re, priznaju je, i raduju se da je tako. 122. Gornjim razlozima se moe dodati i taj da su stanovnici nae zemlje u velikom oveku saobrazni prirodnom i spoljanjem smislu Rei, a koji smisao je poslednji u kojemu se unutranji ivot zatvara, i poiva kao na zajednikoj osnovi. Slian sluaj je i sa Boanskom istinom u slovu, koja se naziva Re, i koja je iz toga razloga data na ovoj zemlji, a ne na jednoj drugoj. A poto je Gospod Re, Prvo i Poslednje u Njoj, stoga da bi sve postojalo zajedno po redu, On je bio voljan da se rodi na ovoj zemlji, i da postane Re, prema onome to je napisano kod Jovana: 46

U poetku bee re, i re bee u Boga, i Bog bee Re. Ona bee u poetku u Boga. Sve je kroz Nju postalo to je postalo.U Njoj bee ivot, i ivot bee videlo ljudima. I Re postade telo i useli se u nas puno blagodeti i istine, i videsmo slavu Njegovu, slavu kao jedinorodnoga od oca. Boga niko nikad nije video: jedinorodni sin koji je u naruju oca, On ga objavi. I: 1 do 14, 18 . Re je Gospod kao Boanska istina od Gospoda. No ovo je tajna koju m ogu da razumeju samo neki.

Zemlje na nebeskom svodu

123. Oni koji su u nebu, oni mogu da govore i razgovaraju s anelima i duhovima ne samo s naeg sunanog sistema, nego i sa sa onima koji su sa drugih zemalja u vasioni van ovoga sistema, i to ne samo sa duhovima i anelima nego i sa samim stanovnicima, no samo s onima ije je unutranje bie otvoreno, tako da mogu da uju kada se govori iz neba. Isti sluaj je i sa ovekom ije je stanite u svetu, kome je dato od Gospoda da govori s duhovima i anelima. Jer ovek je po svom unutranjem biu duh, a telo koje nosi u svetu slui mu da obavlja zadatke u ovoj prirodnoj ili zemaljskoj sferi, koja je poslednja.Ali nikome nije dato da razgovara kao duh s anelima i duhovima ako nije takav da moe da bude u drutvu s anelima i duhovima po veri i po ljubavi, niti pak moe s njima da se drui ako ne veruje i nema ljubavi ka Gospodu. Naime, ovek se pripaja Gospodu kroz veru u Njega i ljubav prema Njemu, to jeste kroz istine nauka i kroz dobra ivota od Njega. A kada je povezan s Gospodom, on je siguran protiv napada zlih duhova iz pakla. Kod ostalih se njihovo unutranje ne moe toliko otvoriti, jer nisu u Gospodu. To je razlog da je tako malo danas onih kojima je dato da govore i razgovaraju s anelima. Tome je jasan dokaz to to danas malo ko veruje da postoje duhovi i aneli, a jo manje da su oni kod svakoga oveka, i da je preko njih ovek povezan s nebom, a kroz nebo s Gospodom. Jo ih je manje koji veruju da ovek, kada umre njegovo telo, ivi kao duh, i to u ljudskom obliku kao i pre. 124. Stoga to mnogi u crkvi ne veruju u ivot posle smrti, a jedva da bilo ko veruje u nebo, ili u Gospoda kao u Boga neba i zemlje, Gospod je otvorio unutranje moga duha tako da ja, jo dok sam u telu, mogu u isto vre me da budem s anelima u nebu, i ne samo da s njima govorim nego da tamo vidim zauujue stvari, te da ih i opiem. Ko nam je doao iz neba i rekao da takvo mesto postoji, i ta je tamo? Znam da e oni koji su pre odricali u srcu da postoji nebo i pakao i

47

ivot posle smrti, da e oni i dalje ostati tvrdi u svom miljenju, i sve to odricati. Naime, lake je uiniti da svraka pobeli nego li ubediti takve da poveruju, ako su u srcu odbacili veru. Razlog tome je to to oni o ovim stvarima misle odreno, a ne potvrdno. No uprkos toga, neka ovo to je do sada reeno i to e jo biti reeno bude za onaj mali broj koji su u veri. A ostali e priznati, makar i malo, pa emo izneti ove stvari koje e da privuku i da obraduju one koji su eljni znanja. A sada o zemljama u nebeskom svodu. 125. Onaj koje ne poznaje tajne neba, taj ne moe da veruje da ovek moe da vidi tako udaljene zemlje i da o njima govori iz iskustva, koje je stie preko svojih ula. No neka taj zna da su prostori i rastojanja, a otuda i kretanja u prirodnom svetu, jesu uzrokovani promenama unutranjih stanja, i da se kod anela te promene vide kao promene mesta, tako da oni mogu da se prividno premetaju s mesta na mesto kao posledica tih promena stanja, od jedne do druge zemlje, ak i do ze malja koje su na kraju vasione. Tako isto i ovek moe da bude prenesen svojim duhom, dok telo ostaje na svome mestu. To je upravo bilo sa mnom, poto mi je Gospodovom Boanskom milou dato da razgovaram sa duhovima kao duh, a u isto vreme s ljudima kao ovek. Da se ovek moe premestiti svojim duhom, to ulni ovek ne moe da razume, poto je on u prostoru i vremenu, i meri svoje pokrete prema njima. 126. Da postoji mnogo svetova, moe da se zakljui po tome to postoji toliko vidljivih sazvea u vasioni. A poznato je u uenom svetu da je svaka nepokretna zvezda sunce na svome mestu, jer stoji utvreno na jednom mestu kao sunce nae zemlje, i da rastojanje ini da ono izgleda malo kao zvezda. Stoga, kao i nae sunce, i ono ima oko sebe planete, koje su zemlje. Razlog da ih mi ne vidimo je u tome to su na tako ogromnoj udaljenosti, i to imaju svetlost samo sa svoje zvezde, koja svetlost ne moe da se odbije i stigne do nas. Zaista, radi koje druge svrhe postoji tako veliko nebo sa toliko zvezda? Jer svrha stvaranja vasione je ovek, kako bi od njega nastalo aneosko nebo. Naime, ta je ljudski rod, a iz njega i aneosko nebo od jedne zemlje za Beskonanog Tvorca za Kojega hiljade i desetine hiljada zemalja ne bi bilo dovoljno? Raunajui pokazuje se da k ada bi bilo milion zemalja u vasioni, a ljudi na svakoj zemlji po tri stotine miliona, i sto pokolenja u est hiljada godina, i ako bi se svakom oveku ili duhu dao prostor od tri kubika, ceo broj tih ljudi ili duhova, sabranih u jedno telo, jo uvek ne bi ispunili hiljaditi deo prostora nae zemlje, a to znai moda ne vie nego prostor jednog jedinog pratioca planete Jupiter ili Saturn. A to bi bio prostor koji bi se jedva video iz vasione, jer pratilac je jedva vidljiv golom oku. ta je ovo za Tvorca vasione Kojemu ne bi bilo dosta ako bi se ispunila cela vasiona, jer On je Beskonaan. O ovim stvarinma sam razgoarao s anelima, koji rekoe da i oni 48

imaju ideju da je ljudski rod mali po broju u uporeenju s Beskonanim Tvorcem, iako oni ne misle prema prostoru nego prema stanjima. Tako je i u njihovoj ideji da ako bi bilo onoliko miriada zemalja koliko se moe zamisliti, to bi sve bilo nita za Gospoda. No u onome to sledi, zemlje na nebeskom svodu bie opisane iz samoga iskustva. Tako e biti pokazano kako sam ja bio prenesen u mome duhu, dok je telo ostalo na svome mestu.

Prva zemlja u nebeskom svodu, njeni duhovi i stanovnici, po onome to sam uo i video
127. Od Gospoda sam poveden uz pomo anela na jednu zemlju u nebeskom svodu, gde mi je bilo dato da gledam samu zemlju, ali ne da razgovaram sa samim tamonjim stanovnicima, nego sa duhovima koji su bili odatle. Svi stanovnici ili ljudi svake zemlje, kada se zavri ivot u svetu, postaju duhovi, i ostaju blizu njihove zemlje. Upravo se od ovih duho va moe saznati o njihovoj zemlji i o tamonjim stanovnicima. A to je zato to kada ljudi napuste svoje telo, nose sa sobom ceo svoj ivot i seanje. Kada se neko vodi na zemlje u vasioni, on se ne vodi i ne premeta telom, nego duhom. A duh se vodi na taj nain to se vre promene njegovog unutranjeg ivota, a to duhu izgleda kao kretanje kroz prostor. Pribliava se u skladu sa slaganjem ili neslaganjem stanja ivota, zato to slaganje povezuje a neslaganje razdvaja. Iz ovoga se vidi kako se duhom preme ta, i kako se pribliava neemu to je udaljeno, dok sam ovek ostaje na svome mestu. No samo je Gospod taj koji moe da povede duha izvan njegovoig sopstvenog sveta kroz promene unutranjih stanja, i da postupno vri promene kako bi se dolo do stanja u kome su oni ka kojima se vode. Naime, tu je potrebno neprekino upravljanje i predvianje od poetka do kraja, i kada se ide tamo i kada se vraa, a osobito kada se radi o oveku koji je jo uvek u prirodnom svetu svojim telom, pa prema tome i u prostoru. Da se ovo deava, to one koji su u telesnim ulima niko ne moe da ubedi, zato to telesna ula ne mogu da shvate kretanje bez prostora. Pa ipak, oni koji misle sluei se ulom svoga duha, koji je donekle udaljen od ula tela, dakle na unutranji nain sami od sebe, oni se mogu navesti da poveruju i da shvate. To je stoga to u ideji unutranje misli nema ni prostora ni vremena, nego umesto toga ono to ini da postoji prostor i vreme. Upravo radi takvih osoba bie izneseno u onome to sledi neto o zemljama na nebeskom svodu, a ne radi ostalih, ukoliko ne dopuste da ih se poui.

49

128. U budnom stanju, ali u duhu, poveo me je Gospod preko anela do neke zemlje u vasioni, u pratnji nekoliko duhova s ovoga sveta. Kretali smo se na desno, a sve je trajalo dva sata. U blizini granice naega sunanog sistema pokazao se jedan blistavi i svetli oblak, ali gust, a iznad njega jedan vatreni dim koji se uzdizao iz neke velike provalije. Bio je to iroki ponor koji je odvajao na sunani svet na jednoj strani od nekih svetova zvezdanog svoda. Taj vatreni dim pojavio se na znatnoj udaljenosti. Bio sam noen posred njega. A tada se pojavie ispod toga ponora vrlo mnogo ljudi koji su bili duhovi, jer duhovi se svi pojavljuju u ljudskom obliku, jer u stvari su ljudi. uo s am ih kako govore jedan s drugim, ali mi nije bilo dato da znam odakle su i kakvi su. No jedan meu njima mi ree da su oni straari kako duhovi s ovoga sveta ne bi preli u neki drugi u vasioni, a da im za to nije dato doputenje. Da je tako, bilo je i potvreno. Naime, neki duhovi koji su bili u naem drutvu, ali koji nisu bili osposobljeni da preu, kada su doli u taj veliki meuprostor, poee da zapomau, govorei da nestaju. A izgledali su kao da su u smrtnoj borbi ili agoniji, te su se stoga zaus tavili na toj strani provalije, nemogavi dalje, poto ih je plameni dim obavio i muio. 129. Posle toga sam noen kroz taj veliki ponor, da bih na kraju stigao na mesto gde sam se zaustavio. Tada su se iznad moje glave pojavili duhovi s kojima mi je bilo dato da govorim. Po njihovom govoru, a i po nainu na koji su shvatali i objanjavali stvari, bilo mi je jasno da su s neke druge zemlje, jer su se jako razlikovali od duhova iz naega sunanog sistema. A i oni su iz moga govore primetli da sam iz daleka. 130. Poto smo razgovarali o raznim predmetima jedno vreme, pitao sam ih kojem se Bogu mole. Odgovorie da se mole jednom anelu koji da se njima pokazuje kao Boanski ovek, i da ih On pouava i daje im da shvate ta treba da rade. Jo rekoe da oni znaju da je Svevinji Bog u suncu aneoskog neba, i da se On pojavljuje njihovom anelu a ne njima, i da je On odvie veliki da bi se oni usudili Njemu da se mole. Aneo kome su se molili bilo je jedno aneosko drutvo, kojemu je Gospod dao da se o njima stara, to jeste da ih ui putu koji je pravedan i ispravan. Tako, oni primaju svetlo od jednog plamena, koji se pokazuje kao mala baklja, sasvim u plamenu, i uta. Razlog tome je to to oni ne oboavaju Gospoda, pa zbog toga ne primaju svetlo iz aneoskog neba, nego iz jednog aneoskog drutva. ( Aneosko nebo je jedno od dva carstva, Duhovno ili Nebesko, koja su iznad Sveta duhova. Aneosko drutvo je jedno od drutava u Svetu duhova u kome se duhovi pripremaju da preu u jedno od Carstava. Prim.prev.) Kad mu je to od Gospoda dato, jedno aneoslo drutvo moe da pokae takvo svetlo duhovima koji su u niem predelu. To drutvo sam i ja video, visoko iznad njih. A tamo sam video i kako se pojavio plamen od kojega je dolazilo svetlo. 50

131. to se tie ostalih, oni su bili skromni, i pomalo priprosti, ali su mislili vrlo dobro. Po svetlu kod njih, moglo se zakljuiti o njihovoj sposobnosti razumevanja, jer je razumevanje u skladu s primanjem svelosti koja je u nebima. Naime, Boanska istina koja proistie od Gospoda kao sunce, to je ono to tamo svetli, i to daje anelima mo da vide i da shvataju. 132. Obaveten sam bio da su stanovnici i duhovi sa te zemlje saobrazni neemu u slezeni Velikog oveka, a to sam osetio kao delovanje na slezenu dok sam s njima razgovarao. 133. Pitali su ih o suncu njihovog sistema, koje obasjava njihovu zemlju. Rekoe da tamo sunce izgleda kao u plamenu. Kada sam predstavio koliko je veliko sunce nae zemlje, rekoe da je njihovo manje. Njihovo sunce za nas je zvezda, a aneli su mi rekli da je to jedna od manjih zvezda. Jo rekoe da se nebeski svod vidi i s njihove zemlje, i da se njima pokazuje jedna zvezda vea od ostalih prema zapadu. Iz neba bi reeno da je to nae sunce. 134. Ubrzo se moj vid otvorio, pa sam mogao pomalo pogledati u tu samu zemlju. Pokazale su se livade i ume s lisnatim drveem, a i vunaste ovce. Posle sam video i neke stanovnike, koji kao da su bili nie klase, obueni slino seljacima u Evropi. Video se mukarac s njegovom enom. Imala je lepo lice i draestan hod, a takav je bio i mukarac. No, to me udilo, imao je naduven hod, s prilino visokim korakom. Nasuprot, ena je hodala poniznim korakom. Aneli rekoe da je takav obiaj na toj zemlji, i da su takvi mukarci omiljeni, jer da su uprkos tome dobri. Jo mi je reeno da njima nije dozvoljeno da imaju vie ena, jer je to protiv njihovih zakona. ena koju sam video imala je pred grudima iroku odeu kojom se mogla zakloniti, ali koja je bila tako napravljena da je mogla u nju da stavi ruke i da je obavije oko sebe, i da tako hoda. Njen donji deo se mogao podignuti, i kad je bio podignut i stavljen preko tela, izgledao je kao gornja odea koja pokriva grudi, slino onome to nose ene na naoj zemlji. No ta ista odea sluila je i mukarcu, koji se video kako je uzima od ene i stavlja sebi na lea, oputajui njen donji deo, koji se tada spustio do stopala, kao toga, pa je hodao tako obuen. To to sam video na toj zemlji, to nije bilo vieno oima moga tela, nego oima moga duha. Naime, duh moe da vidi ono to je na nekoj zemlji, kada to Gospod dozvoli. 135. Poto znam da e se sumnjati da li je mogue da ovek vidi oima svoga duha neto na tako udaljenoj zemlji, doputeno mi je da kaem kako ta stvar stoji. Rastojanja u drugom ivotu nisu kao rastojanja na naoj zemlji. U drugom ivotu 51

razdaljine su u potpunom skladu sa stanjima unutar svakoga oveka. Oni koji su u slinom stanju, oni su zajedno u jednom drutvu i na jednom mestu. Sve je tamo prisutno prema slinosti unutranjih stanja, a sve je udaljeno u skladu s razliitostima stanja. Tako sam se ja naao blizu te zemlje kad me je Gospod doveo u stanje slino stanju njenih duhova i stanovnika, i tako sam tada prisutan i govorio s njima. Iz ovoga je jasno da zemlje u duhovnom svetu nisu udaljene na isti nain kao u prirodnom svetu, ali su to samo po prividu, prema stanju ivota tamonjih stanovnika i duhova. A stanje ivota je stanje oseanja u odnosu na ljubav i veru. Doputeno mi je da objasnim kako je duh u stanju da vidi ono to je n a nekoj zemlji, ili to je isto, ovek kao duh. Ni duhovi ni aneli ne mogu da vide nita to je na svetu svojim vidom. To je stoga to je svetlo na svetu gusta tama, isto kao to ni ovek svojim telesnim vidom ne moe da vidi bilo ta u drugom ivotu. Pa ipak, i duhovi i aneli, kada to Gospod hoe, mogu da vide ono to je na svetu kroz ljudske oi. No ovaj dar Gospod se daje samo onima kojima je dao da govore s duhovima i anelima, i da budu u njihovom drutvu. Dato im je bilo da duhovi kroz moje oi vide ono to je na svetu. Ponedak se desilo da su kroz moje oi videli svoje prijatelje koje su imali dok su iveli u telu, prisutne kao pre, to ih je zapanjilo. Tako, videli su svoje mueve, ili ene, i njihovu decu, i eleli da im kaem da su bili tu, i da su ih videli, a hteli su i da im kaem o tome kako im je u drugom ivotu. No meni je bilo zabranjeno da im kaem i da otkrijem da su bili vieni, zato to bi me nazvali umobolnim, ili bi mislili da sam u nekom deliriumu uma. Jer meni je poznato da oni, uprkos to to priznaju usnama, da oni ne veruju u srcu da ima duhova, i da mrtvi ustaju, i da su meu duhovima, i da ovi mogu da vide i uju kroz oveka. Kada je moj unutranji vid bio otvoren, i kada su oni u drugom ivotu videli kroz moje oi svet i ono to je u njemu, bili su tako iznenaeni da su to nazvali udom nad udima, pa su osetili novu radost, da je data komunikacija izmeu zemlje i neba, te neba i zemlje. Ova je radost trajala mesecima. No posle je postala neto obino. Tako su prestali da se ude. Bio sam pouen da kroz druge ljude duhovi i aneli ne vide nita na svetu, ali opaaju misli i oseanja onih ljudi pored kojih su. ( Duhovi se nalaze kod svakog oveka, i kroz njih se odrava veza s nebom i paklom, ali ni jedni ni drugi nisu toga sves ni. Otvorena komunikacje je tetna i opasna. Vidi o tome u delu Nebo i Pakao, i u delu Apocalipsa Objanjena n. 1063. Prim. prev.) Iz ovoga je vidljivo da je ovek tako stvoren da, dok jo ivi na svetu meu ljudima, da u isto vreme ivi u nebu meu ane lima, i obrnuto, tako da nebo i svet kod oveka budu zajedno, i da deluju kao jedno. Tako ovek moe da zna ta je u nebu, a aneo ta je na svetu. A kada ljudi umru, oni tako mogu da preu iz Gospodovolg carstva na zemlji u Gospodovo carstvo u nebu, ne ka o u drugaije carstvo, nego kao u isto ono u kojemu su bili kada su iveli u telu. No kako je ovek postao telesan, on je sebi zatvorio nebo. 52

136. Na kraju razgovarao sam s duhovima koji su bili s te zemlje o raznim stvarima na naoj zemlji, osobito o naukama koje ne postoje drugde, kao to je astronomija, geometrija, mehanika, fizika, hemija, medicina, optika, filosofija, i razne vetine, koje nigde drugo nisu poznate, kao to je brodogradnja, izlivanje metala, pisanje na papiru, i tampanje onoga to je napisano na papiru, da se tako ovo prenosi drugima na zemlji, i da se to uva za potomstvo hiljadama godina. Naime, rekao sam im da je to uraeno sa Reju koja je od Gospoda, te da na taj nain postoiji neprekidno Otrivanje na naoj zemlji. 137. Na posletku pokazan mi je pakao onih koji su sa te zemlje. Oni koje sam video jako su me uplaili, te se ne usuujem da opiem njihova udovina lica. Tu su se videle i arobnice, koje su obavljale svoje odvratne vetine. Izgledale su obuene u zeleno, a ulivale su u mene uas.

Druga zemlja u nebeskom svodu, njeni duhovi i stanovnici

138. Posle me je Gospod odveo ka zemlji koja je bila dalje od zemlje o kojoj smo do sada govorili. Da je bila udaljenija, bilo je jasno to tome to je bilo potrebno dva dana da bih bio tamo odveden svojim duhom. Ovo zemlja je bila na levo, dok je prethodna bila na desno. Kako u duhovnom svetu udaljenost ne dolazi od daljine mesta nego od razliitosti stanja, kao to je gore reeno, ja sam po sporosti kretanja, koje je trajalo d va dana, mogao da zakljuim da se njihovo unutranje stanje, a to je stanje oseanja i misli, razlikovalo srazmerno razlici njihovog stanja od unutranjeg stanja duhova sa nae zemlje. Poto sam prenesen tamo duhom kroz promene mojeg unutranjeg stanja, to mi je omoguilo da posmatram same postupne promene pre nego li sam tamo stigao. To je bilo dok sam bio u budnom stanju. 139. Kada sam tamo stigao, nije se videla zemlja, nego duhovi sa te zemlje jer, kao to je gore reeno, duhovi sa svake zemlje pojav ljuju se okolo svoje zemlje, zato to je njihov genije slian geniju stanovnika, poto potiu od njih, a i zato to treba da im slue. Ti su se duhovi videli na znatnoj visini iznad moje glave, odakle su me posmatrali dok sam se pribliavao. Treba znati da oni koji stoje na visini u drugom ivotu, da oni mogu da gledaju one koji su ispod njih, i da to stoje 53

visoije, to je njihov pogled iri. Oni ne samo da mogu da ih gledaju, nego mogu s njima i da govore. S njihovog povienog stanja mogli su da primete d a ja nisam bio s njihove zemlje, nego s jedne udaljene. Stoga su mi se obaratili pitajui me o raznim stvarima, na koje mi je bilo dato da odgovorim. Izmeu ostalog, rekao sam im sa koje sam zemlje, i kakva je to zemlja. Posle sam im govorio o drugim zemljama u naem sunanom sistemu, a u isto vreme i o duhovima sa zemlje ili planete Merkur, kako ovi lutaju po mnogim zemljama da bi sakupljali znanja o razliitim stvarima. uvi ovo, rekoe da su takvi duhovi bili vieni i kod njih. 140. Aneli sa nae zemlje mi rekoe da su stanovnici i duhovi sa te zemlje u Velikom oveku saobrazni otrini vida, i da je to razlog da se pojavljuju na visini, i da su oni izvanredno bistrovidi. Zato to su u takvoj saobraznosti, a i zato to su videli jasno ono ispod njih, uporedio sam ih s orlovima kad sam s njima razgovarao. No na ovo su se ljutili pretpostavljajui da sam mislio da su kao orlovi grabljivci, te da su stoga oni loi. No odgovorio sam im da ih nisam uporedio s orlovima kao grabljivcima, ve kao onima koji imaju otar vid. 141. Pitani su o Bogu kome se mole. Odgovorie da se mole Bogu vidljivom i nevidljivom, Bogu vidljivom u ljudskom obliku, i Bogu nevidljivom i bilo kojem obliku. Po njihovom govoru, kao i po idejama njihovih misli koje su mi bile prenesene, njihov vidljivi Bog bio Sam na Gospod, a kojega su i oni nazivali Gospodom. Na ovo je bilo dato da odgovorim da se na naoj zemlji moli Bogu nevidljivom i vidljivom, i da se nevidljivi Bog naziva Ocem, a vidljivi Gospodom, ali da su dva jedno, kao to je On Sam uio, rekavi da niko nije video Oca, nego da su Otac i On jedno, i da onaj koji vidi Njega, vidi Oca, i da je Otac u Njemu, i On u Ocu, te da su stoga dva jedno Boansko u jednoj Osobi. Da su ovo rei Samoga Gospoda, vidi kod Jovana V. 37and X. 30. I X. 7, 9 do 11. 142. Posle videh druge duhove sa iste zemlje, koji su se pojavili na mestu koje je bilo ispod onih prethodnih, i sa kojma mi je bilo dato da razgovaram. No ovi su bili idolopoklonici, jer su se klanjali idolu od kamena, koji je liio oveku, ali ne lepom oveku. Treba znati da svi koji stignu u drugi ivot u poetku se mole kao to su to radili na svetu, ali se postupno od toga odvajaju. Razlog je to to njihov nain klanjanja ostaje u poetku isti, ukorenjen u ovekom unutranjem ivotu, iz kojega s e moe izdvojiti ili iskoreniti samo postupno. Videvi ovo, bi mi dato da im kaem da se ne trteba klanjati mrtvom nego ivom Bogu. Na ovo odgovorie da oni znaju da Bog ivi, a da kamen ne ivi, ali da oni misle na ivoga Boga kada gledaju kamen u obliju oveka, i da se inae ideja njihove misle ne moe uvrstiti i odrediti prema nevidljivm Bogu. Tada mi bi dato da im kaem da ideje misli mogu da se uvrste i odrede u odnosu prema vidljivom Bogu kada se uvrste i 54

odrede prema Gospodu, koji je Bog vidljiv u misli u Ljudskm obliku. Tako ovek moe da se spoji s nevidljivim Bogom milju i oseanjem, a to znai u veri i ljubavi, kad je vezan za Gospoda, a ne ni na koji drugi nain. 143. Zapitani da li oni u njihovom svetu ive pod vlau prineva ili kralj eva, duhovi koji su bili na visini odgovorie da oni ne znaju ta su kraljevstva, a da oni ive pod svojom vlastitom upravom, podeljeni na plemena, porodice i domainstva. Zapitani da li se ivei tako oseaju sigurnima, odgovorie potvrdno, poto jedna porodica nikada ne zavidi niti hoe da otme neto od drugih. Pomalo su se ljutili na ova pitanja, oseajui se kao optueni da imaju neprijatelje ili da treba da se uvaju kradljivaca. ta je vie potrebno, rekoe, nego hrana i odea, i ivot u zadovoljstvu i u miru pod svojom vlastitom upravom? 144. Dalje pitani o njihovom svetu, rekoe da u njemu ima livada, cvetnih vrtova, i uma punih voaka, a potom jezera sa ribom. Ima plavih ptica sa zlatastim perjem, i ivotinja velikih i malih. Meu manjim pomenue neke koje imaju uzdignuta lea slino kamilama u naem svetu. Meutim, oni ne jedu njihovo mesao, nego samo ribu, skupa sa voem i povrem sa zemlje. Nastavie govorei da ne grade kue da bi u njima iveli, nego da ive u umskim predelima, gde prave krovove meu liem da bi se sklonili od kie i vruine od sunca. 145. Kad su ih pitali o njihovom suncu, koje je vidljiva zvezda iz naega sveta, rekoe da je plameno, i da ne izgleda vee od ljudske glave. Aneli su mi rekli da je njihovo sunce jedna od manjih zvezda, ne daleko od nebeskog ekvatora. 146. Video sam duhove koji su izgledali slino onome kako su izgledali kada su iveli u njihovom svetu. Lica su ima bila slina ljudima u naem svetu, osim to su im oi bile manje, a tako isto i nosevi. To je meni izgledalo pomalo runo, no oni rekoe da su male oi i nosevi njima znak lepote. Video sam jednu enu koja je nosila ogrta na kome su bile rue razliitih boja. Pitato sam ih kako u njihovom svetu prave odeu. Odgovorie da je prave od biljaka od kojih skupljaju one delove koji se mogu pretvoriti u vlakna, i da onda stavljaju vlakna pored vlakna u duplim i troduplim slojevima, i da ih onda ovlae smolastom tenou, da bi im dali vrstinu, bojei iz zatim sokovima trava. Pokazali su mi kako p rave vlakna: sede naslanjajui se natrag na seditu, i savijaju vlakna nonim prstima. Kada zavre, uzmu ih u ruke, i dovre rukama. 147. Isto tako rekoe da na njihovoj zemlji mu ima samo jednu enu, ne vie, i da imaju desetoro do petnaestoro dece. Dodali su da meu njima ima bludnica. No

55

one posle telesnog ivota, kada postanu duhovi, postanu arobnice, i bacaju se u pakao.

Trea zemlja u nebeskom svodu, njeni duhovi i stanovnici

148. Pojavie se neki duhovi na otstojanju koji nisu hteli da se priblie. Tome je razlog bio to to nisu mogli da budu s duhovima s nae zemlje, koji su bili okolo mene. Iz ovoga sam opazio da su bili s druge zemlje, a potom mi je reeno da su bili s neke zemlje u vasioni. No gde je bila ta zemlja, to mi nije bilo ree no. Ovi duhovi nisu bili voljni da bilo na koji nain misle o svom telu, kao ni o telesnim i materijalnim stvarima, za razliku od duhova s nae zemlje. To je bio razlog da nisu hteli da se priblie. Meutim, kada su se sklonili neki duhovi s nae zemlje, o vi su se pribliili i razgovorali sa mnom. Strahovanje, koje je dolazili od sukoba sfera, tada je nestalo. Naime, duhovne sfere okruuju sve duhove i drutva duhova, jer one istiu iz ivota oseanja i misli, pa kada postoje suprotna oseanja, tada dolazi do sukoba, a odatle i strahovanje. Duhovi s nae zemlje rekoe da ne smeju da im se priblie, jer da kada su se pribliavali, ne samo to su osetili strah, nego im je izgledalalo da su im ruke i noge vezane zmijama, od koji se nisu mogli osloboditi sve dok se nisu povukli. Ovome prividu je uzrok saobraznost, zato to su duhovi s nae zemlje saobrazni spoljanjem smislu u Velikom oveku, pa stoga i telesno ulnom, a ovo ulno je predstavljeno zmijama. ( Pod spoljanjim smislom se misli kako na ljubav prema svemu to je vanjsko i materijano tako i na spoljanji ili doslovni smisao Rei Boije. Prim. prev.) 149. Zato to je priroda duhova s te zemlje takva, oni ne izgledaju pred oima drugih duhova kao drugi duhovi u jasno ljudskom obliku, ve kao oblaci, a u najveem broju sluajeva kao tamni oblaci, pomeano s neim to izgleda kao ovek. No oni rekoe da su oni beli iznutra, i kada postanu aneli, tamna se boja pretvara u lepu plavu, kao to su mi i pokazali. Pitao sam ih da li su imali takvu ideju o svome telu dok su iveli u svetu kao ljudi. Rekoe da ljudi s njihove zemlje ne pridaju vanosti telu, nego samo duhu u telu, jer znaju da ovaj ivi u venosti, a da telo nestaje. Isto su tako rekli da mnogi na njihovoj zemlji veruju da duh u telu postoji od venosti, i da ulazi u telo kod zaea. Ali su onda dodali da sada znaju da nije tako, i da se kaju da su mali tako pogreno miljenje.

56

150. Kada sam ih zapitao da li ele da vide neto na naoj zemlji, rekoe da je to mogue kroz moje oi, vidi broj 135. Ali prvo su rekli da ne mogu, a onda da to ne ele, jer bi mogli videti samo zemaljske i materijalne stvari, od kojih se oni u mislima udaljavaju to je mogue vie. No i poered toga, bile su im pokazane divotne palate, kao to su one koje pripadaju prievima i kraljevima na naoj zemlji, jer se ovakve stvari mogu pokazati duhovima, a kada se pokau, tada se vide upravo onakve kakve su. Ali duhovi s te zemlje nisu te stvari cenili, nazivajui ih mermernim slikama. A onda mi rekoe da oni imaju jo divnije , a to su njihova svetilita, koja nisu od kamena nego od drveta. Kada im je reeno da su i ti zemaljski, odgovorie da nisu, nego da su nebeski, jer kada ih gledaju, oni imaju ne zemaljsku nego nebesku predstavu, verujui da e sline videti u nebu posle smrti. 151. Tada su pred duhovima sa nae zemlje predstavili njihova svetilita, a nai duhovi rekoe da nisu nikada videli nita divnije. A i ja sam ih video, i ne mogu da ih opiem. Bila su sagraena od drvea, ali ne tesanog, nego rastueg na njihovom rodnom tlu. Rekoe da na njihovoj zemlji ima drvea izvanrednih po rastu i po visini. Ove oni od poetka sreuju tako da slue i kao portici i kao zidovi, i da oni sekui i kalemei grane dok su nene, spajaju ih i pripremaju tako dok jo rastu, a grane se isprepleu i spajaju kako bi bile pod svetilita, i uzdiu se sa strana kao zidovi, i pregibaju se iznad kao lukovi za krov. Sluei se ovim sredstvima, oni grade svetilite zadivljujuom vetinom, uzdignuto visoko iznad zemlje, a propremaju i uspon u to svetilite tako to postavljaju redom grane drvea koje se vrsto povezuju. Pored toga oni ukraavaju svetilite izvana i iznutra na razne naine savijajui lisnate grane u razneim oblicima. Tako grade itave umarke. No kakva su ona svetilita iznutra, to mi nije bilo doputeno da vidim. Reeno mi je da svetlost njihovog nebeskog sunca prodire do njih kroz otvore izmeu grana, a tu i tamo se prenosi preko kristala, kroza to svetlost, koja pada na zidove, menja boje kao duga, osobito plavu i narandastu.Te boje oni vole vie nego ostale. Takva je njihova arhitektura, koju pretpostavljaju najdivnijim palatama nae zemlje. 152. Dalje rekoe da stanovnici ne ive na visokim mestima, nego na zemlji u niskim malim kuama kotedima, iz razloga to su visoka mesta namenjena Gospodu, koji je u nebu, a niska mesta ljudima, koji su na zemlji. Bili su mi pokazani njihovi kotedi. Bili su etverougaoni, a unutra su bili du zidova leajevi na kojima su leali jedan pored drugoga. Na suprotnoj strani bilo je polukruno udubljenje ispred kojega je bio sto, a iza toga ognjite koje je osvetljavalo celu sobu. Na ognjitu nije gorela vatra, nego svetlee drvo koje je davalo isto onoliko svetlosti koliko bi to davao plamen od gorueg drveta. Rekoe da ti komadi drveta uvee izgledaju kao uareni ugalj. 57

153. Rekoe da ne ive u drutvima, nego u odvojenim domainstvima. Oni su zajedno kada se sastanu za svetu slubu. Tada uitelji hodaju ispod svetilita, dok su ostali u porticima sa strane. Za vreme ovih skupljanja, oseaju unutranju radost zato to gledaju hram i svetu slubu koja se u njemu izvodi. 154. Po predmetu bogosluenja, rekoe da oni priznaju Boga u ljudskom obliku, to jest naega Gospoda. Naime, Gospod prima sve one koji priznaju Boga vasione u ljudskom obliku, i On ih vodi. Ostale se ne moe voditi, jer je njihova misao bezoblina. Dodali su da stanovnici njihovog sveta primaju pouku o onome to je u nebu kroz jednu vrstu neposrednog dodira s anelima i duhovima. Njima je lake nego drugima doi u dodir, jer ih Gospod vodi, poto oni iz svojih misli i oseanja izgone telesne stvari. Zapitah ih ta se deava s onima koji su ravi. Rekoe da nikome u njihovome svetu nije dozvoljeno da se loe vlada, no ako neko ima loe misli i ini loa dela, njega kori jedan duh koji mu preti smru ako nastavi da ini ono to je krivo. Ako nastavi, on gubi svest i umire. Na ovaj nain su ljudi na tome svetu sauvani da ih ne zavedu oni koji su loi. Jedan duh te vrste bio je poslat meni, da bi sa mnom govorio onako kako govori s loima. On je prouzrokovao bol u predelu moga pojasa, rekavi da je to ono to radi onima koji imaju loe misli i koji poinjaju loa dela, pretei im da e umreti ako nastave. Kau za one koji obesveuju svetinje, da su strogo kanjeni, i da pre nego doe duh koji kanjava, pokazuju im se eljusti lava, iroko otvorene, blede boje, koje kao da e progutati njihovu glavu. Duha koji kanjava oni nazivahu avolom. 155. Poto su eleli da znaju kako stoji s otkrovenjem na naoj zemlji, rekao sam im da se ono izvodi pisanjem i besedama iz Rei, a ne neposrednim razgovorom s duhovima i anelima, i da ono to je napisano moe da se tampa i objavi, i da se ita i razume u itavim zajednicama, i da se tako moe ivot popraviti. Vrlo su se udili da takva vetina, potpuno nepoznata drugde, postoji ovde. No shvatili su da se Boanske stvari na ovoj zemlji, gde se telesne i zemaljske stvari toliko vole, da ne mogu da se ulivaju iz neba i da se primaju na neki drugi nain, i da bi za takve bilo opasno govoriti s anelima. 156. Duhovi s te zemlje pojavljuju se na planu iznad glave, na desno. Svi se aneli razlikuju u pogledu njihovog poloaja u odnosu na ljudsko telo. A to je stoga to je itavo nebo saobrazno svemu to je u oveku. Ovi duhovi se odravaju na tome planu i na tome rastojanju, jer oni nisu saobrazni spoljanjem biu u oveku, nego

58

s njegovom unutranjem. Oni deluju na levo koleno, sa treperenjem koje se jako osea. To je znak da su saobrazni povezivanju prirodnih i nebeskih stvari.

etvrta zemlja u nebeskom s vodu, njeni duhovi i stanovnici

157. Bio sam odveden u jo jedan svet u prostoru izvan sunnog sistema. To je izvedeno kroz promene mog mentalnog stanja, promene koje su delovale na moj duh. To je stoga, kao to je ve reeno nekoliko puta, to se duh prenosi s mesta na mesto samo kroz promene njegovih unutranjih stanja. Njemu ove promene izgledaju kao kretanje s mesta na mesto ili kao putovanje. Trebalo je deset asova neprekidnih promena kako bih bio doveden do njihovog stanja ivota od mojega stanja, to jeste da bih tamo stigao svojim duhom. Putovao sam prema istoku, na levu stranu, a in ilo mi se da se penjem iznad vidika. A mogao sam da jasno gledam svoje kretanje i napredovanje od prethodnog poloaja, dok oni koje sam ostavio iz sebe nisu iezli s vida. U meuvremenu razgovarao sam o raznim predmetima s duhovima koji su me pratili. S nama je bio jedan duh koji je za ivota na svetu bio crkveni dostojanstvenik i vatren besednik, a isto tako i pisac. Moji pratioci duhovi su mislili, sudei po mojoj predstavi o njemu, da on mora da bude izvanredan Hrianin u srcu. Naime, na svetu se misli i sudi o nekom oveku prema tome kako besedi i kako pie, a ne prema njegovom ivotu, ako je ovaj nepoznat. Ako li u njegovom ivotu ima neto to se ne podudara, za to se nalaze izgovori. Jer kada je predstava stvorena,, tada se u mislima i u opaanju sve tumai tome u prilog. 158. Kad sam opazio da sam u duhu putovao po zvezdanom svodu daleko van sunevog sistema, a to je bilo oito po promenama stanja i po neprekidnom kretanju koje je trajalo skoro deset asova, na kraju sam uo duhove ko ji su govorili blizu neke zemlje, koju sam posle i video. Kada sam doao do njih, a posle razgovora, rekoe mi da im ponekad dolaze posetioci odnekle, koji s njima razgovaraju o Bogu i unose zabunu u njihovu misao. A pokazali su mi put odakle dolaze, iz ega sam zakljuio da su to bili duhovi s nae zemlje. Zapitani to ih je zbunjivalo u njihoj misli, odgovorie da je to bilo zbog toga to su oni govorili da se mora verovati u Boansko bie u kome se razlikuju tri Osobe, koje da su ipak nazivali jednim Bo gom. I kada su oni ispitali predstave u njihovom miljenju, pokazalo se da oni misle ne na tri koja se nastavljaju, nego na tri koja su odvojena. 59

Kod nekih, kao tri osobe koje razgovaraju jedna s drugom. Kod nekih, kao dve koje sede zajedno dok trea slua, i tada govori iz njih. Iako zovu svaku Osobu Bog, i imaju razliite ideje o svakom, oni ih uprkos toga nazivaju jednim Bogom. alili su se jako da ih oni zbunjuju time to misle na tri a govore o jednom, kad treba misliti kao to se govori, i govoriti kao to se misli. Tada je duh, koji je u svetu bio crkveni dostojanstvenik i besednik a koji je bio sa mnom, bio ispitan kakvu je on imao predstavu o jednom Bogu i tri Osobe. Tada je on predstvio tri Boga kao da se nastavljaju, ali je ovo trojstvo predstavio kao nevidljivo zato to je ono Boansko. A kada je ovo prikazao, pokazalo se da je tada mislio samo na Oca, a ne na Gospoda. A pokazalo se da je njegova ideja o nevidljivom Bogu nita drugo nego priroda u svojim poecima. Iz ovoga se pokazalo da su za n jega prvi poeci u prirodi Bog, i da se on odatle moe lako dovesti do toga da prirodu priznaje kao Boga. Treba znati da se svaija ideja o bilo emu o svakom predmetu prikazuje u drugom svetu uivo, ad vivum, i da se na ovaj nain jasno pokazuje ta je neko mislio i opaao o verskim stvarima, kao i to da je ideja o Bogu glavna meu svim idejama, zato to se preko nje ostvaruje povezivanje s Boanskim biem, a na taj nain i sa nebom. Zapitani kakvu su predstavu oni imali o Bogu, ovi duhovi odgovorie da oni ne zamiljaju Boga kao nevidljivog nego kao vidljivog u Ljudskom obliku, i da to oni znaju ne samo po unutranjem opaanju, nego i po tom to se On pojavljuje njima kao ovek. Dodali su da ako bi prema predstavi posetilaca mislili o Bogu kao nevidljivom, tako bez oblika i neke osobine, oni ne bi nikako ni mogli da misle o Bogu, jer ono to je nevidljivo, ne ulazi u misaonu predstavu. Kad sam ovo uo, bilo mi je dato da im kaem da je dobro to misle o Bogu u Ljudskom obliku, i da mnogi na naoj zemlji tako misle, osobito oni koji misle na Gospoda, i da su drevni ljudi samo tako i mislili. Tada sam im rekao o Abrahamu, Lotu, Gedeonu, i Manoju i njegovoj eni, i onom to se o njima kae u Rei, naime, da su oni videli Boga u Ljudskom obliku i priznavali Ga tako vienog za Tvorca vasione, i nazivali Ga Jehovom, i sve ovo po unutranjem zapaanju, no da se ovo unutranje zapaanje u nae vreme izgubilo u Hrianskom svetu, ali da se zadralo kod priprostih koji su u veri. 159. Pre naeg razgovora, oni su verovali da smo mi u naem drutvu eleli da ih zbunimo predstavom o Bogu kao trojici. No kada su sve uli, obradovali su se, pa su rekli da je Bog, kojega su tada nazvali Gospodom, njima poslao neke da ih poue o Njemu. Rekli su da oni nee da prime posetioce koji ih zbunjuju, osobito one koji govore o tri Osobe u Boanstvu, jer da oni znaju da je Bog jedan, a ne jednoduna grupa od tri, ali da su bili voljni da govore o Bogu koji je bio kao aneo, u kojemu postoji najdublji plan ivota u nevidljivom element u koji mu dozvoljava da misli i da mude mudar, i vanjski plan ivota kao element koji je vidljiv pod ljudsskim oblikom, iz kojega on vidi i deluje, i proizlazei ivot koji je 60

sfera ljubavi i vere od njega, zato to iz svakoga duha i anela proizilazi sfer a ivota po kojoj se on prepoznaje iz daljine. A to se tie Gospoda, da je proizlazei ivot od Njega u stvari Samo Boansko koje ispunjava i sainjava neba, jer proizlazi od samoga esse ivota ljubavi i vere. Rekoe da samo na ovaj i ne ni na koji drugi nain oni mogu da shvate Trojicu u Jednom u isto vreme. uvi ovo, bilo mi je dato da kaem da se takva predstava o Trojstvu i Jedinstvu slae s aneoskom predstavom o Gospodu, i da je to iz samoga Gospodovog uenja o Njemu. Naime, On ui da su Otac i On jedno, da je Otac u Njemu, i On u Ocu, i da ko vidi Njega, vidi Oca, i da onaj koji veruje Njega, veruje Oca i poznaje Ga, a isto tako da Teitelj, pod kojim se razume proizlazee Boansko, a koje On naziva Duhom istine i Svetim Duhom, da ono proizilazi od Njega, i da ne govori od sebe nego od Njega. Pored toga, da se predstava o Trojstvu i Jedinstvu slae sa esse i existere Gospodovog ivota kada je On bio na svetu. Esse Njegovog ivota je bilo Boansko Samo, jer je On zaet od Jehove, a esse svaijeg ivota je od onoga koji ga je zaeo. Existere toga ivota je od esse, koje existere je Ljudsko po obliku. Esse svakog ovejega ivota je od njegovog Oca, i naziva se duom, a existere ivota koje je od njega je ono to se naziva telom. Dua i telo ine jednog oveka. Slinost izmeu njih je kao slinost izmeu onoga to je napor i onoga to je delo koje proizlazi,jer delo je napor u inu, pa tako dva ine jedno. Napor u oveku naziva se voljom, a napor u delu se naziva delovanjem. Telo je orue k roz koje volja, koja je poetak, deluje. Tako, orue i poetna naela na delu su jedno. Tako su telo i dua jedno. Aneli u nebu imaju takvu ideju o dui i telu. Tako oni znaju da je Gospod uinio Svoje Ljudsko Boanskim iz Boanskog u Sebi, koje On naziva Njegovom duom od Oca. Vera koja je primljena u celom Hrianskom svetu ovo ne odbacuje, jer ona ui da iako je Hristos Bog i ovek, ipak On nije dva, nego jedan Hristos. On je potpuno jedan i jedna Osoba samo, jer kao to su telo i dua jedan ovek, tako je Bog i ovek jedan Hristos. Zato to postoji ovakvo jedinstvo, ili Jedno u Gospodu, stoga je On, za razliku od svakog drugog oveka, ustao ne samo duom nego i telom, koje je On proslavio u svetu. O emu je On pouio Svoje uenika, govorei, Taknite me i pogledajte, jer duh nema ni mesa ni kostiju, kao to vi mene vidite. Ove stvari su oni duhovi dobro razumeli, jer se ovo slae s idejom aneoskih duhova. Oni su dodali da Gospod ima svu mo u nebima, i da su neba Njegova. Na to mi je bilo dato da odgovorim da ovo zna i crkva na zemlji, iz samih Gospodovih usta, pre nego to se uzneo u nebo, jer je On tada rekao, Sva je sila data meni i na nebu i na zemlji. 160. Posle sam razgovarao s tim duhovima o njihovoj zemlji, jer svi duhovi znaju o njihovoj zemlju kada Gospod otvori njihovo prirodno ili spoljanje seanje. Naime, sve sa sveta oni sauvaju kod sebe, ali se to ne otvara osim kada to Gospod 61

dopusti. Tada duhovi s te zemlje rekoe o zemlji sa koje su bili, da kada im je dozvoljeno, oni se pokazuju stanovnicima njihove zemlje, i razgovaraju s njima kao ljudi, i da se to izvodi tako to se oni vraaju u svoje seanje, a tako i u misao u kojoj su bili dok su iveli na svetu. A tada se i stanovnicima otvara unutranji vid, to jest vid njihovog duha, kroz koji ih oni vide. Dodali su da stanovnici ne znaju da ovi nisu sa njihove zemlje, a to primeuju tek onda kada se ovi odjednom izgube iz vida. Rekao sam im da je tako bilo na zemlji u drevna vremena, kao sa Avramom, Sarom, Lotom, stanovnicima Sodoma, sa Manoomom i njegovom enom, sa Jouom, Marijom, Jelisavetom, i s nekim prorocima, i da se Gospod pokazao na slian nain onima koji su Ga upravo videli onakvoga kakav je bio na zemlji, sve dok se On sam njima nije otkrio. Ali da je ovo retko u nae dane da se ljudi ne bi prisiljavalai da veruju, jer vera koja se prima pod prisilom, kao pod uticajem uda, ona ne ostaje vrsta. To bi u isto vreme bilo tetno za one koji bi moda primili veru kroza Re u stanju kada nema prinude. 161. Duh, koji je na svetu bio dostojanstvenik i besednik, nikako nije verovao da postoje druge zemlje osim nae, jer je on uio na svetu da se Gospod rodio samo na ovoj zemlji, i da se niko ne moe spasiti bez Gospoda. Stoga je on doveden u ono stanje u koje se dovode oni na njihovoj zemlji, i tako je poslat na tu zemlju da bi ne samo video, nego da bi i razgovarao s njenim stanovnicima. Kada se ovo izvelo, tada je uspostavljena veza i sa mnom, tako da sam i ja na slian nain video stanolvnike, i drugo na njihovoj zemlji, vidi br. 135. Tada su se tamo pojavile etiri vrste ljudi. Prvi su bili obueni. Sledei su bili nagi boje ljudske koe. Posle toga su bili nagi s telima u plamenu. A poslednji su bili crni. 162. Kad je duh, koji je bio dostojanstvenik i besednik, bio s onima koji su bili obueni, pojavila se ena vrlo lepog lica, obuena u jednostavnu odeu, s tunikom koja je draesno visila iza nje i prelazila preko ruku. Imala je lep ukras na glavi u obliku kapice sa cveem. Onaj je duh uivao gledajui ovu devicu, i govorio s njom, pa ju je uzeo i za ruku. No im je ona primetila da je on duh, i da nije s te zemlje, pourila je da se udalji od njega. Tada su mu se pokazale na desno mnoge druge ene koje su uvale ovce i jaganjce, koje su one vodilo na pojilo, koje je prima lo vodu iz jezera preko malog jarka. One su bile obuene na slian nain, a drale su pastirske palice u rukama, kojima su vodile ovce i jagnjad na pojilo. Rekoe da ovce idu tamo gde one pokau palicom. Ovce koje smo videli, bile su poiroke i s vunastim repovima, koji su bili i iroki i dugaki. Lica ena, viene izbliza, bila su puna i lepa. A i mukarci, koji su se videli, isto tako s licima boje ljudske puti kao na naoj zemlji, ali s tom razlikom to je donji deo njihovog lica, tamo gde je brada, bio crn. A nos je bio vie boje snega nego li boje ljudskog tela. Zatim je duh koji je bio besednik na svetu bio odveden dalje, ali nevoljno, jer je jo 62

uvek mislio na onu enu koja mu se toliko dopala, a to se pokazalo tako to se na mestu gde je bio pokazala njegova senka. Tada je doao onima koji su bili nagi, i koji su hodali dvoje po dvoje, mu i ena, pokriveni oko slabina, i s nekim pokrivalom na glavi. Taj duh, dok je bio s njima, odveden je u stanje u kome je bio kada je na svetu eleo da besedi, pa je rekao da eli da im besedi o razapetom Gospodu. No oni nisu bili voljni da sluaju nita tako, jer da oni ne znaju ta to znai, ali da znaju da Gospod ivi. Tada je izjavio da eli da im besedi o ivom Gospodu. No i ovo su odbili da sluaju, govorei da primeuju u njegovom govoru neto to nije nebesko, jer se odnosilo na njega, njegovu slavu i poasti, zato to oni mogu po zvuku neijega glasa da kau da li neto dolazi iz srca ili ne, i poto je on bio takav, da on ne moe da ih ui. Na ovo on je za utao, dok je na svetu bio vatreni besednik, koji je nekom vetinom mogao da izazove kod slualaca pobonost, ali to je bilo od sveta, a ne od neba. 163. Dalje rekoe da mogu da osete da li postoji prava brana ljubav meu onima koji su nagi u tome narod u, pa su pokazali da ovo oseaju po duhovnoj predstavi o braku, koja je meni prenesena; da tu postoji slinost unutranjih stanja od kojega dolazi spajanje dobra sa istinom, to jest ljubavi i vere, a potom iz te veze silazi u telo gde brana ljubav poiva. Naime, sve to je u umu pokazuje se na telu u prirodnom svetu, tako i u branoj ljubavi kada se unutranja bia uzajamno vole, i kada iz te ljubavi hoe i misle ono to i onaj drugi, te su tako povezani unutar njihovih umova. Tako duhovno oseanje, koje p ripada umu, postaje prirodno oseanje u telu, i oblai se u ulo brane ljubavi. Duhovno oseanje, koje pripada njihovome umu, je oseanje dobra i istine, i to je njihovo povezivanje. Sve to pripada umu, a to je ono to pripada miljenju i htenju, sve se to odnosi na istinu i na dobro. Rekoe da ono to postoji izmeu jednog mukarca i nekoliko ena, da to nije ni na koji nain brano, poto brak dobra i istine, koji pripada umu, postoji samo izmeu dvoje. 164. Duh, koji je gore pomenut, tada doe onima koji su bili nagi, ali s telima kao u plamenu, i na kraju onima koji su bili crni, od kojih su neki bili nagi a neki obueni. No ovi razliiti ljudi su boravili na razliitm mestima na istoj zemlji, zato to se duh moe u trenutku povesti na udaljene delove zemlje stoga to se duh ne kree prostorom kao to se ovek kree, nego se kree kroz promene stanja, vidi br. 125, 127. 165. Napokon sam razgovarao s duhovima s te zemlje o tome ta stanovnici nae zemlje veruju o uskrsavanju posle smrti, jer ljudi s nae zemlje ne mogu da zamisle da ovek ulazi u drugi ivot odmah nakon smrti, i da se tamo pokazuje kao ovek, s licem, telom, rukama, nogama, i sa svim ulima, kako sa spoljanjim tako 63

i s unutranjim, a jo manje mogu da zamisle da su obueni u odeu, te da imaju kue i boravita. A to je uglavnom stoga to oni misle iz ulnih stvari koje su telesne, pa tako ne veeruju da postoji bilo ta to ne vide i ne mogu da dodirnu. A samo mali broj njih mogu da se udalje od spoljanjih ulnih stvari, i da uu u ono to je unutranje, da bi to osetili. Otuda je to da ne mogu da misle o duhu kao o oveku, nego misle da je to neto kao vetar, vazduh, ili dah, bez oblika, ali u emu ima ivota. To je razlog da veruju da nee ustati pre kraja sveta, koji oni nazivaju Poslednji Sud, a tada e, po njihovom verovanju, telo - koje se pretvorilo u prah i rasulo na sve strane- vratiti i spojiti s njegovom duom i duhom. Dodao sam da im je ovo doputeno da veruju zato to oni koji misle samo iz spoljanjeg i ulnog, samo tako mogu da oblikuju predstavu o tome da e se ovek opet obui u telo, koje je nosio dok je bio na svetu. Tako, ako bi se reklo da e ponovo ustati, oni bi u srcu odbacili uenje o uskrsavanju i o venom ivotu kao neto neshvatljivo. No ovakva misao o uskrsavanju korisna je i po tome to oni ipak veruju u ivot posle smrti, zbog ega, kada lee bolesni i kada ne misle kao ranije o svetskim i telesnim stvarima, a to znai ne po ulima, oni tada veruju da e iveti odmah posle smti. Tada govore o nebu, i o nadi da e tamo iveti odmah posle smrti, stavljajui na stranu uenje o Poslednjem Sudu. Rekoh ovim duhovima i to, da se ja zaista udim kako oni koji su u veri govore o ivotu posle smrti i o svojim prijateljima koji umiru ili koji su ve umrli, a ne misle u isto vreme o Poslednjem Sudu, da oni veruju da e iveti kao ljudi odmah nakon smrti. No im pomisle o Poslednjem Sudu, ova se ideja promeni u materijalnu predstavu o njihovom zemaljskom telu, da e se ono opet spojiti s njegovom duom. Naime, oni ne znaju da je svaki ovek duh uznutra, i da je duh taj koji ivi u telu i svim njegovim delovima, a ne telo samo od sebe, i da je to od duha da telo ima ljudski oblik, i da je ovek uglavnom duh, ali koji je nevidljiv oima tela, ali je vidljiv oima duhova. Otuda kad se otvori vid ovekovog duha, aneli se pokazuju kao ljudi. Tako su se aneli pokazivali drvnim ljudima, kao to se vidi iz Rei. Ponekada sam razgovarao s duhovima koje sam poznavao kao ljude dok su iveli na svetu, pa sam ih pitao da li ele da se ponovo obuku u svoje zemaljsko telo, kao to su to nekad mislili. im su ovo uli, na samu pomisao da bi se spojili s njihovim telom, pobegli su, zaueni da ljudi na svetu tako misle iz slepe vere bez ikakvog razumevanja. 166. Osim toga, video sam njihova obitavalita. To su bile dugake a niske kue, s prozorima sa strane, ve prema broju soba ili odaja na koje su kue bile podeljene. Krov je bio zasvoen, a bila su vrata na svakoj strani na kraju. Rekoe da su bile sagraene od zemlje dok je krov bio pokriven busenima, a prozori vlaknima trave tako ispletenim da je svetlost prolazila kroz njih. Videla su se i deca. Rekoe da su ih susedi posetili, naroito radi dece, kako bi bili u drutvu s njihovom decom, pod nadzorom i brigom svojih roditelja. Pokazala su se i polja koja su se tada belela od 64

sazrele etve. Pokazana su i semena ili zrna od ove etve, koja su bila kao zrna kineske penice, ( Kineska penica je verovatno ria. Prim. prev.) Pokazani su nam i hlebovi napravljeni od zrnevlja, koji su bili mali i etvrtasti po obliku. Pored toga, pokazana su i travna polja, sa cveem, i vokama iji je plod bio slian narovima, a pokazani su i grmovi koji nisu bili loza, ali koji su raali bobice od kojih se pravilo vino. 167. Njihovo sunce, koje je za nas zvezda, pokazuje se kao u plamenu, a po irini je za etvrtinu naega sunca. U njihovoj godini ima oko dvesto dana, a dani su dugi petnaest asova, u uporeenju s danima na naoj zemlji. Ta zemlja je meu najmanjima u nebeskom svodu, poto je jedva pet stotina nemakih milja po obimu. Ovo sam nauio od anela kroz uporeivanje s onim to su aneli videli u meni, to jest u mome seanju u odnosu na nau zemlju. Do ovih zakljuaka su doli preko aneoskih predstava, jer aneli znaju mere prostora i vreme na odmah u odnosu na prostore i vremena drugde. U ovim uporeivanjima aneoske predstave, koje su duhovne, mnogostruko prevazilaze ljudske predstave, koje su prirodne.

Peta zemlja u nebeskom svodu, njeni duhovi i stanovnici

168. Ponovo sam odveden na d rugu zemlju u vasioni izvan naega sunanoga sistema, i ovaj put kroz promene stanja, koje je trajalo skoro dvanaest asova. Sa mnom u drutvu bilo je nekoliko duhova i anela s nae zemlje, s kojima sam razgovarao za vreme toga kretanja. Noen sam bio ponekada koso nagore i koso nadole, neprestano na desno, to je u duhovnom svetu u pravcu juga. Samo sam na dva mesta video duhove, a na jednom sam s njima i razgovarao. Za vreme toga putovanja, data mi je prilika da opazim kako je ogromno Gospodovo nebo, koje je za anele i duhove. Po onome koliko je bilo nenastanjeno, mogao sam da zakljuim da je bilo ogromno, te kad bi bile i miriade zemalja, i na svakoj zemlji mnoina ljudi kao na naoj zemlji, jo uvek bi za njih bilo mesta kroz venost, tako da se nikada ne bi napunilo. Ovo sam mogao da zakljuim uporeujui ga s irinom neba koje je okolo nae zemlje i koje je predvieno za to, koja irina je relativno bila mala, tako da nije bila ni sto milioniti deo nenastanjenog neba. 169. Kada se aneoski duhovi sa te zemlje pokazae na vidiku, prili su mi, pitajui nas ko smo, i ta hoemo. Mi rekosmo da smo doli radi putovanja, da su nas uputili ovamo, i da se oni nemaju ega plaiti od nas. Naime, oni su se bojali da smo mi od onih koji ih uznemirtavaju u vezi sa Bogom, verom, i stvarima sline prirode, zboga ega su ovi doli na tu stranu njihove zemlje, odgonei ih koliko je 65

to mogue. Upitasmo ih ime su ih oni uznemiravali. Odgovorie, idejom o tri, kao i idejom da je Boansko bez Ljudskog, u Bogu, a da oni znaju i opaaju da je Bog jedan, i da je On ovek. Tada se pokazalo da su oni koji su ih uznemiravali a koje su oni izbegavali, da su bili s nae zemlje. Ovo je potvreno time to se zna da na naoj zemlji ima takvih koji idu okolo u drugom ivotu zato to uivaju u putovanjima, koje su navike stekli na svetu. Naime, na drugim zemljama nije uobiajeno putovati kao na naoj. Tada je otkriveno da su to bili monasi, koji su putovali po naoj kugli zemaljskoj iz revnosti da obrate neznaboce. Stoga smo im rekli da su dobro uinili to su ih oterali, jer njihova namera nije bila da pouavaju, ve da steknu dobit i mo, i da oni pronalaze vetine kako da zarobe umove, da bi kasnije od tih napravbili robove. Pored toga, dobro su uradili to nisu dozvolili da ih njihive ideje o Bogu uznemiravaju. Dalje rekoe da ih ovi duhovi zbunjuju time to tvrde da treba da imaju veru, i da je onako kako oni kau. No ovi im odgovorie da oni ne znaju ta je vera niti ta je znaenje verovanja, jer doni opaaju u sebi da li je stvar istinita ili nije. Ovi su bili iz Gospodovog nebeskog carstva, gde se istine znaju po unutranjem opaanju, istine koje mi nazivamo istinama vere, jer njih Gospod prosvetljava. No to je drugaije s onima koji su iz duhovnog carstva. Da su aneos ki duhovi s te zemlje bili iz Gospodovog nebeskog carstva, dato mi je da vidim po plamenom svetlu tamo gde se ulivala njihova predstava. Naime, svetlost je plamena u nebeskm carstvu, dok je u duhovnom bela. Oni koji su iz nebeskga carstva, kada se razgovara o istinama, kau da da, ili ne ne, i nikada ne razmiljaju o istinama da li je neto ovako ili onako. To su oni o kojima je Gospod rekao, Neka vaa re bude da da i ne ne, jer to je vie, oda zla je. Otuda to to ti duhovi rekoe da ne znaju ta je to imati veru ili verovanje. Oni smatraju da je to kao kad bi neko rekao svome drugu koji vidi kue ili stabla svojim vlastitim oima, da treba da ima veru ili da veruje da su to kue i stabla, kada on sam vidi jasno da jesu. Takvi su oni iz Gospodovog nebeskog carstva, i takvi su bili ovi aneoski duhovi. Rekosmo im da samo mali broj ljudi na naoj zemlji ima to unutranje opaanje zato to oni zaista naue istine, ali ih ne pretvaraju u dela. Jer u oveku su dve sposobnosti, koje se nazivaju razum i volja. Oni koji primaju istine ali ne dalje od memorije i odatle samo malo ih primaju u razum, ali ne u ivot, to jest u volju, ovi iako su nesposobni da prime i malo rasvetljenja to jest unutranjeg vida od Gospoda - oni su to ti koji kau da se istine moraju verovati, odnosno da su istine predmeti vere, i oni su ti koji razmiljaju o njima da li su istine ili nisu. ta vie, oni ne ele da se one vide iz unutranje svetlosti, niti kroz prosvetljeni razum. Oni ovako govore, zato to u njima te istine ne primaju svetlo iz neba, a oni koji ne vide u svetlu neba, njima obmane mogu da izgledaju kao istine, a istine kao obmane. Otuda su mnogi toliko slepi, da iako ne tvore istine to jest ne ive po njima, oni i pored toga kau da se mogu spasiti kroz 66

samu veru, kao da znanje o stvarima vere sainjava oveka, a ne ivot u skladu s tim znanjem. Posle smo razgovarali o Gospodu, o ljubavi prema Njemu, o ljubavi prema blinjemu, i o novom roenju, govorei da voleti Gospo da jeste voleti zapovesti koje su od Njega, a to je iveti prema njima iz ljubavi. Da je ljubav prema blinjemu hteti dobro i initi dobro sugraaninu, svojoj zemlji, crkvi, i Gospodovom carstvu, i to ne radi sebe, da bi bili vieni, ili radi zasluge, neg o zbog oseanja za dobro. to se tie novog roenja ili preporoda, primetili smo da oni koji su ponovo roeni po Gospodu, a koji istine odmah prevode u ivot, oni stiu unutranje opaanje o istinama. Meutim, oni koji primaju istine prvo u memoriju, pa posle ih hoe i ine, to su oni koji su u veri, jer oni deluju iz vere, koja se tada naziva savest. ( Ovde autor govori o dva tipa ljudi, a posle i anela. Jedni odmah uvode istine u ivoz iz ljubavi prema dobru, a drugi to rade onda kada se kod njih pojavi savest koja ih vodi, a koja je ljubav oprema istinama. Prvi postaju nebeski aneli i pripadaju Nebeskom carstviu, dok oni drugi postaju duhovni ili unutranji aneli, i pripadaju Gospodovom Duhovnom carstvu. Prim. prev.) Oni kau da oni opaaju da je neto tako, i tako opaaju ta je vera. S njima sam razgovarao kroz duhovne predstave, kroz koje se sve moe izloiti i shvatati u svetlosti. 170. Duhovi s kojima sam sada razgovarao su bili sa severnog dela njihove zemlje. Posle sam odveden drugima koji su bili na zapadnoj strani. A ovi, u elji da otkriju ko sam i ta sam, odmah rekoe da u meni nema nita osim zla, mislei da e me tako spreiti da im se pribliim. Primeeno je da je to nain na koji oni pristupaju svima onima koji dolaze k njima. Ali meni je bilo dato da odgovorim da ja dobro znam da je tako, ali da tako isto ni kod njih nema nita osim zla, stoga to je svako roen u zlu, pa zato je sve to dolazi od oveka, duha, i anela, a izvire iz njegovog vlastitog bia, ili propriuma ,da je to isto zlo, isto onako kao to je svako dobro od Gospoda. Tako su osetili da sam u istini, te sam bio proputen da s njima govorim. Pokazae mi njihovu predstavu o zlu kod oveka, i o dobru od Gospoda, kako su odvojeni jedno od drugoga. Postavili su jedno pored drugoga, skoro kao u nastavku, ali ipak da se razlikuju, a koji su bili povezani na neizreciv nain, tako da dobro vodi zlo, da ga ograniava i da mu ne doputa da radi sve to mu se svia. Na taj nain dobro savija zlo u eljenom pravcu, a da to zlo ne zna. Na taj su nain pokazali prevlast dobra nad zlom, a u isto vreme su pokazali da je to stanje slobode. Tada zapitae kako se Gospod pokazuje anelima s nae zemlje. Rekao sam im da se On pokazuje u suncu kao ovek, okruen sunanom vatrom, od koje anelima u nebima dolazi svetlost, a da je toplina koja proizilazi iz njega Boansko dobro, dok je svetlost koja proistie Boanska istina, svaka ova od Boanske ljubavi, koja je vatra koja se pokazuje oko Gospoda u suncu. Meutim, to sunce se pokazuje samo anelima u nebu, a ne duhovima koji su ispod, poto su oni udaljeniji od primanja dobra ljubavi i istine vere nego li aneli koji su u nebima, 67

vidi n. 40. Bilo im je doputeno da se raspituju o Gospodu, i o tome kako se On pokazuje anelima s nae zemlje, jer je tada Gospod blagoizvoleo da se pokae pred njima, te da dovede u red ono to su kvarili loi duhovi na koje su se oni alili. I ovo je bio razlog da sam ja tamo odveden, kako bih video sve ove stvari. 171. Tada se video taman oblak prema istoku, kako se sputa s visine, a kako se sputao postajao je svetao i poprimao ljudski oblik. Ovaj oblik se napokon pokazao kao blistavo zraenje, okolo kojega su bile male zvezde iste boje. Na ovaj nain se Gospod pojavio pred duhovima s kojima sam ja razgovarao. Ovome Prisustvu pribliili su se sa svih strana svi duhovi koji su se tu nali. A kada su stigli, dobri su odvojeni od loih, dobri na desnu stranu a loi na levu, i to sve odjednom, kao samo od sebe. Oni na desno bili su svrstani prema tome kakvo je bilo njihovo dobro, a oni na levo prema tome kakvo je bilo njihovo zlo. Tada su dobri ostavljeni da bi oblikovali jedno nebesko drutvo meu sobom, dok su loi bili baeni u paklove ( Ovo bacanje u paklove je slikovito prikazivanje onga to se deava nekad bre a nekad sporije, po volji samih loih duhova koji se grupiu prema vrsti zla kome pripadaju, da bi tako stvorili jedno pakleno drutvo, kao to dobri duhovi spontano stvaraju svoje nebesko drutvo. Nebeska i paklena supstancija ili vibracija su toliko razliite, da oni ne mogu da opstanu zajedno.Vidi delo Nebo i Pakao. Prim. prev.) Tada sam video kako se ovo blistavo zraenje sputa sasvim duboko u nie predele tamonje zemlje ( Nie zemlje su duhovne oblasti koje su ispod Sveta duhova gde se duhovi iste od onoga to je spoljanje, a to im smeta da se uzdignu u vie sfere. Tako isto se u tim duhovnim predelima duhovi pripremaju za pakao, ako se ne mogu osposobiti za nebo. Spoljanje je ono to je ovek pokazivao prema svetu oko sebe, a unutranje je ono to je ovek pokazivao samome sebi ili Bogu u sebi. U nevidljivm svetu nutranje je jae od spoljanjeg. Do slaganja mora doi, i dolazi kako bi duh mogao da se opredeli za nebo ili pakao. Prim. prev.) Tada je blistavo zraenje izgledalo as kao plamen koji se pretvara u blistavilo, a as kao neto blistavo koje se pretvara u tamu, a as kao tama. Aneli mi rekoe da ovo pokazuje kako se prima istina od dobra, i obmana od zla kod onih koji nastanjuju nie predele njihove zemlje, ali da samo blistavo zraenje nije prolazilo kroz ove promene. Rekoe i to da su nii predeli njihove zemlje nastanjeni kako dobrim tako i loim, ali da su sasvim odvojeni, kako bi dobri vladali nad loima po Gospodu ( Ovde se vidi da se pod predelima ispod zemlje ili niom zemljom ne misli da prirodni ve na duhovni svet gde postoji replika prirodnog sveta koja se stvara iz svesti i seanja duhova koji su stigli sa te zemlje. Stoga se moe s pouzdanjem rei da je budui ivot u stvari eksteriorizacija ovekovog mentalnog ivota. Naime, ovek iivi u svojoj vlastitoj svesti ili potsvesti, kao to on tako ivi uglavnom i dok je u zemaljskom telu, samo to nije

68

tako jasno kao to postaje jasno kada se izae iz zemaljskog ili prirodnog tela. Prim. prev.) Dodali su da Gospod s vremena na vreme podie dobre u nebo, a onda drugi dolaze na njihovo mesto, i tako bez prestanka. Pri tome silaenju dobri se na slian nain odvajaju od loih, i tako se sve dovodi u red. Naime, loi se raznim vetinama uvlae u nastanbe dobrih, i gnjave ih. To je bio uzrok da je dolo do pohoda, ( Pod pohodom ili pohoenjem se misli da mini sudove koji se deavaju u duhovnom svetu, kako bi se uspostavio poremeeni red. Prim. prev.) Pokazalo se da je onaj oblak. koji se postupno sputao postajui blistav i poprimajui ljudski oblik, da je to bilo jedno aneosko drutvo, u ijoj je sredini bio Gospod . Iz ovoga se moglo razumeti na ta se mislilo kod Jevanelista, gde On govori o Poslednjem Sudu, Da e doi s anelima nebeskim na oblacima u slavi i moi. 172. Posle su se videli nekoliko monakih duhova koji su bili nekada putujui monasi ili misionari na svetu, o kojima je bilo rei ranije. A videla se i gomila duhova koji su bili sa te zemlje, veina loih, koje su oni bili zaveli i preveli na svoju stranu. Ovi su se videli na istonoj strani te zemlje, sa koje su bili oterali dobre, a koji su se sklonili na severnu stranu te zemlje, a o kojima je bilo ranije govora. Ta gomila, zajedno s onima koji su ih zaveli, sakupila se u jedno telo koje je brojilo nekoliko hiljada, a koje se odvojilo kada su loi bili baeni u paklove. Bilo mi je dato da razgovaram s jednim duhom koji je bio monah, te sam ga pitao ta tamo radi. Odgovorio je da ih ui o Gospodu. Pitao sam, ta jo. Ree, o nebu i o paklu. Zapitah, ta dalje. Ree, o verovanju u sve ono to bi on rekao. Pitao sam, a ta dalje. Ree, o moi opratanja grehova, o otvaranju i zatvaranju neba. Tada je bio ispitan o tome ta zna o Gospodu, o istinama vere, o opratanju grehova, o ovekovom spasenju, te o nebu i paklu. Otkrilo se da je jedva bilo ta znao, i da je bio u tami i obmani o svemu ovome, i da je nad njim vladala pouda za dobiti i vladanjem, koje je stekao na svetu i doneo to sa sobom. Stoga mu je reeno da zato to je putovao tako daleko voen tom poudom, i da je bio takav s obzirom na nauk vere, da on u stvari liava duhove s te zemlje nebeske svetlosti, i donosi tamu pakla, i da ih tako stavlja pod vladavinu pakla, a ne Gospoda. Pored toga, bio je lukav kada je zavodio, a glup o svemu to se odnosi na nebo. Na taj nain su se duhovi te zemlje tih duhova oslobodili. 173. Duhovi s te zemlje jo pomenue da su se oni stranci, koji su bili monaki duhovi, izmeu ostalog jako trudili da ih nagovore da ive u drutvu zajedno, a ne odvojeno i usamljeno, jer se duhovi i aneli udruuju i ive slino onome kako su iveli na svetu. Ovi su na svetu iveli u zajednicama, pa su tako iveli i u drugom ivotu. Oni koji su iveli odvojeno po kuama i po porodicama, oni stanuju 69

odvojeno i u drugom ivotu. Ovi duhovi sa te zemlje, dok su iveli kao ljudi, iveli su odvojeno, kua do kue, porodica do porodice, i narod do naroda odvojeno, te stoga nisu znali ta je to iveti u drutvu. Stoga kad im je bilo reeno da ovi stranci ele da ih ubede da ive u drutvu, kako bi nad njima vladali, i da ih nisu mogli ni nakoji drugi nain sebi potiniti i napraviti od njih robove, na to su oni odgovorili da ni oni ne znaju na ta se misli pod vladanjem i gospodarenjem. Da oni bee im se pomene vladanje i gospodarenje, pokazalo se jasno kada je jedan od njih, koji nas je pratio natrag, kada bu je pokazan grad u kome ja ivim, im ga je video, pobegao je, i nije se vie video. 174. Tada sam razgovarao s anelima, koji su bili sa mnom, o vladavinama, govorei da postoje dve vrste vladavina, jedna prema blinjemu a druga prema samome sebi. Da vladavina ljubavi prema blinjemu postoji meu onima koji ive odvojeno po kuama, porodicama, i narodima. A vladavina iz ljubavi prema samome sebi postoji kod onih koji ive u drutvu. Nad onima koji ive odvojeno po kuama, porodicama, i narodima, vlada onaj koji je otac poridice, a pod ovim su oevi svake kue. Ocem naroda se naziva onaj od kojega potie porodica, od koje su ostale porodice i kue . No ovi svi vre vlast iz ljubavi, kao otac nad decom, koji ih ui kako treba da ive, ini im dobro, i daje im od svoga koliko god moe. Nikada mu ne pada na pamet da ih potinili sebi, da bi mu bili podanici ili sluge, nego ih voli da ga sluaju kao sinovi to sluaju oca. A kako ova ljubav raste kako raste potomstvo, kao to je poznato, stoga otac nacije postupa iz dublje ljubavi nego sami otac od kojega su potekli sinovi. Takva vladavina postoji i u nebima, jer je to Gospodova vladavina. Naime, Njegova vladavina je iz Boanske ljubavi prema celom ljudskom rodu. A vladanje iz ljubavi prema sebi poela je kada se ovek otuio od Gospoda, jer u meri u kojoj ovek ne voli i ne klanja se Gospodu, u toj meri on voli i klanja se samome sebi, a toliko voli i svet. Tada, zbog potrebe da budu u sigurnosti, nacije - s porodicama i kuama - oblikovale su se u jedno telo, i uspostavile vladavinu raznih oblika. Jer u istoj meri u kojoj raste ljubav prema sebi, u istoj meri rastu zla svih vrsta, zavist, mrnja, osveta, okrutnost i prevara, a sve protivu onih koji im se protive. Zato to iz propriuma ili ega, u kojemu su oni koji su u ljubavi prema sebi, iz njega samo zlo izvire, jer je ovekov proprium samo zlo, a poto je proprium zao, on ne prima dobro iz neba. Otuda je ljubav prema sebi, kada vlada, otac svih ovih zala. A takva je priroda te ljubavi, da kada joj se opuste uzde, ona navali, tako da na kraju svaki onaj nad kojim ona vlada eli da vlada nad svima ostalima u celom svetu, i da poseduje sva dobra drugih. Zaista, ni ovo joj nije dovoljno, nego eli da vlada nad celim nebom, to se vidi po Vavilonu naih dana. To je vladavina ljubavi prema sebi od koje se vladavina ljubavi prema blinjemu razlikuje kao nebo od pakla. Meutim, ma koliko da je velika ljubav prema sebi u drutvima, u kraljevstvima i u carst vima, i u 70

ovima se nae i vladavina iz ljubavi prema blinjemu kod onih koji su mudri od vere i ljubavi u Gospoda. Ovi vole blinjega. Na drugome mestu e po Boanskoj milosti Gospodovoj biti pokazano da oni koji obitavaju u nebima, da se oni razlikuju po nacijama, porodicama, i kuama, iako su u drutvima zajedno, ali po duhovnoj privlanosti, a te privlanosti su dobro ljubavi i istina vere. 175. Posle sam pitao te duhove o raznim stvarima na zemlji sa koje su bili, i kao prvo o Boanskoj slubi i o otkrivenju. to se tie bogotovlja, rekli su da se narodi po njihovim porodicama okupljaju u na jednom mestu svakih trideset dana, i sluaju besedu. Tada ih besednik, sa propovedaonice koja je malo izdignuta iznad zemlje, ui Boanskim istinama, koje da vode u dobro ivota. A u pogledu otkrivenja, rekoe da ono dolazi rano ujutro, kada su u stanju izmeu sna i jave, kada su u unutranjoj svetlosti i kada im ne smetaju telesna ula i svetske stvari. Tada uju kako nebeski aneli govore o Boanskim istinama i o ivotu u skladu s njima, a kada se probude, da se tada pojavi jedan aneo u beloj odei pored kreveta, koji onda odjednom nestane iz vida, i da oni po ovome znaju da je ono to su uli bilo iz neba. Na ovaj nain se Boansko vienje razlikuje od vien ja koje nije Boansko, jer kod vienja koje nije Boansko ne pojavljuje se aneo. Dodali su da ovakva otkrivenja primaju njihovi besednici, a ponekad i drugi. 176. Na pitanja o njihovim kuama, rekoe da su niske, od drveta, s ravnim krovom, sa kojega se sputaju streje. Da u prednjem delu obitavaju mu i ena, u sledeem, koji se nastavlja, da su deca, a posle njih su slukinje i sluge. Od hrane rekoe da piju mleko s vodom, i da je mleko od krava, koje da su vunaste kao ovce. O tome kako ive, rekoe da idu nagi, i da njima nagost nije neto od ega se srame, a da se drue s onima koji su u njihovim porodicama. 177. to se tie sunca te zemlje, rekoe da stanovnicima ono izgleda kao u plamenu, da je duina godine dvesto dana, a da je dan devet asova naega vremena, a to oni zakljuuju prema danima na naoj zemlji, koje oni opaaju u meni. Dalje, da je kod njih uvek prolee i leto, a da su stoga polja uvek zelena, a drvee uvek nosi plod. Razlog da je ovako je u tome to je njihova godina tako kratka, b udui da je samo sedamdeset i pet dana nae godine, a kada su godine kratke, hladnoa ne traje a ni vruina letom, te je otuda zemljite uvek u zelenilu. 178. to se tie zaruka ili veridaba? i brakova na toj zemlji, rekoe da kerka, kada joj je vreme za udaju, dri se kod kue, i nije joj dozvoljeno da napousti kuu sve dok se ne uda, a da se tada vodi u odreenu branu kuu, gde je mnogo drugih devoljaka za udaju koje su tu dovedene, te da se one postave iza jednog zaklona, koji see do sredine tela, tako da se pokazuju nage grudima i licem, a da tada 71

mladii tu dou da sebi izaberu enu. Kada mladi spazi jednu koja mu odgovara, prema kojoj ga vue njegova dua, on je uzme za ruku. Ako ona tada poe za njim, on je vodi u pripremljenu kuu, i ona postaje njegova ena. Naime, oni po licu vide da li se slau umom, jer je tamo je svaije lice pokazalo uma, gde nema pretvaranja i prevare. Kako bi sve bilo pristojno i bez poude, jedan starac sedi iza devica, a jedna starica pored njih, kako bi na sve pazili. Ima mnogo ovakvih mesta gde se vode mlade ene, a odreeno je vreme kada mladi ljudi biraju. Naime, ako ne nau devojku koja im odgovara, oni idu na drugo mesto, i ako ne nau prvi put, oni se vraaju u neko budue vreme. Dalje rekoe da mu ima samo jednu enu, i nikada vie nego jednu, jer imati vie bilo bi protiv Boanskoga reda.

72